Најава техно фестивала на Бубњу узбуркала јавност у Нишу. Организатори: Посетиоци ће моћи да положе цвеће НИШ – “ПозитивНи фестивал”, који ће бити одржан од 15. до 17. јула на простору спомен-парка Бубањ, узбуркао је јавност у Нишу. Један део Нишлија сматра непримереним да се на овом месту, где је за време, а према неким подацима и после Другог светског рата, стрељано преко 10.000 родољуба, организује овакав догађај. Нишки културни клуб (НКК) огласио се прогласом у коме наводи да, без обзира на позадину догађаја, сматра да је било какав фестивал на овом месту апсолутно неприхватљив. Истичу да не сумњају у добре намере организатора, али “Бубањ није Каменички вис, Бојанине воде

Код спомен-крста у близини јаме Понор у Миљевини код Фоче данас је служен помен-парастос за више хиљада младих краљевих војника из Србије, које је у мају 1945. године ликвидирала тадашња нова комунистичка власт. Јама Понор, у коју је бачено око 2.000 војника, само је једно од мјеста масовног страдања на подручју Калиновика, Зеленгоре и Фоче, гдје су без суђења убијани голобради припадници Југословенске војске у отаџбини, углавном из Шумадије. Срђан Станковић, предсједник Борачке организације Фоча, која од 1998. године када је подигнут спомен-крст, сваке године на Видовдан организује помен, каже да никада није тачно утврђено колико је убијено младих четника, који су тек били мобилисани, али да се процјењује да

Код спомен-обиљежја изнад јаме Понор у Миљевини код Фоче данас ће бити служен помен за више хиљада припадника Југословенске војске у отаџбини, који су на том мјесту погубљени у мају 1945. године. Из Борачке организације Фоча наводе да тачних података о броју страдалих нема, али да се процјењује да је комунистичка власт прије 71 годину на подручју између Калиновика и Фоче, након предаје и без суђења, убила између 12.000 и 15.000 краљевих војника, углавном голобрадих младића из Ваљева, Чачка, Краљева и Крагујевца. Највеће стратиште је јама Понор у близини цркве и рудника у Миљевини у коју је бачено око 2.000 војника. Према свједочењима мјештана, младе четнике који су мобилисани у

У Сребреници је данас, поводом обиљежавања 73 године од великог усташког злочина над српским становништвом овог мјеста и околних села на Тројчиндан, промовисан Зборник радова „Злочини `Црне легије` 1942-43. године у источној Босни“. Уредник зборника Вељко Ђурић Мишина рекао је да ова књига садржи излагања учесника прошлогодишњег округлог стола у Сребреници о злочинима Независне Државе Хрватске /НДХ/ и усташких јединица Јуре Францетића на подручју Сребренице и Бирча. „Сви догађаји у историји имају и своју предисторију, па и догађаји у Сребреници у посљедњем рату. Та предисторија су управо злочини који су почињени над српским цивилним становништвом у Другом свјетском рату, као и злочини почињени над Србима овог краја 1992. и 1993.

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалим данас ће код спомен-костурнице у Сребреници бито одата пошта и обиљежене 73 године од покоља над српским становништвом Сребренице које су починиле усташе на други дан православног празника Тројчиндана 1943. године. Делегације Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, те српских представника у општини Сребреница положиће цвијеће на спомен-костурницу на којој је прошле године постављена нова спомен-плоча. На тој плочи је написано, да су у костурници земни остаци неких жртава српских цивила које је побила 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починивши геноцид над српским народом Сребренице и убивши 2.262 српска цивила,

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалим сутра ће код спомен-костурнице у Сребреници бито одата пошта и обиљежене 73 године од покоља над српским становништвом Сребренице које су починиле усташе на други дан православног празника Тројчиндана 1943. године. Делегације Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, те српских представника у општини Сребреница положиће цвијеће на спомен-костурницу на којој је прошле године постављена нова спомен-плоча. На тој плочи је написано, да су у костурници земни остаци неких жртава српских цивила које је побила 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починивши геноцид над српским народом Сребренице и убивши 2.262 српска цивила,

Норвешке општине Вефсн и Хемнес се припремају за обиљежавање 75-годишњице доласка првих Југословена, прије свега Срба, у њемачке концентрационе логоре у тој земљи гдје су принудним радом градили такозвани “Крвави пут”, саопштила је амбасада Норвешке у Београду. Пут преко Корг планине за југословенске ратне заробљенике је представљало “Крвави пут”, како је назван због суровог рада и услова живота. Према подацима, око 2.360 југословенских ратних заробљеника је убијено у више од 20 такозваних “Српских логора” у Норвешкој. Највећа стопа смртности је забиљежена у логорима на сјеверу Норвешке гдје је убијено више од 1.990 Срба. У саопштењу се наводи да је поводом 75. годишњице, норвешка амбасада објавила интервју са вођом пројекта “Крвави

Правда је за Србина једно, за Албанца друго, за Израелца треће, за Палестинца четврто Кључни животни догађаји Ивана Ивањија описани су у његовом новом роману „Мој лепи живот у паклу” („Лагуна”), једно безбрижно детињство у родном Бечкереку, уз родитеље лекаре, трајало је до приспећа петнаестогодишњака у логоре Аушвиц и Бухенвалд. Мозаик живота главног јунака чине и успомене на послератни живот у служби Титовог преводиоца, на бројна путовања и сусрете у дипломатској служби, па и сећања на нова разочарања у деведесетим, селидбу у Беч. Приповедач говори о својим књигама, као и о искуствима која су та дела инспирисала. После читања, остаје утисак једног великог пређеног пута који се наставља у помирености

У Долини хероја на Tјентишту данас су обиљежено 73 године од Битке на Сутјесци у којој је за тридесетак дана борбе 1943. године погинуло 7.500 бораца. Овој свечаности, коју је организовао Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, присуствовало је више стотина поштовалаца тековина НОБ-а из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Црне Горе и Словеније. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић поручио је да је Сутјеска симбол херојства, части, неустрашиве борбе против далеко бројнијег непријатеља, те слободе којој је увијек тежио српски народ. Он је подсјетио да је 20.000 слабо наоружаних партизана, заједно са 3.000 рањеника и тифусара, успјело да се супротстави “машинерији” од 120.000

У Долини хероја на Тјентишту данас ће бити обиљежене 73 године од Битке на Сутјесци. Обиљежавању, које организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, присуствоваће делегација Народне скупштине Републике Српске и делегација Социјалистичке партије коју ће предводити лидер Петар Ђокић. Циљ Битке на Сутјесци за нацисте било је уништење оперативне групе Народно ослободилачке војске Југославије и ликвидација штаба Драже Михаиловића. Борбе су почеле 15. маја, на простору Санџака и сјеверне Црне Горе, а завршиле 15. јуна 1943. године, пробојем обруча и главнине партизанских снага у БиХ. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Сутјеска – најзначајнија битка за партизански покрет  

У Долини хероја на Tјентишту данас ће бити обиљежене 73 године од Битке на Сутјесци. Обиљежавању, које организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, присуствоваће делегација Народне скупштине Републике Српске и предсједник Социјалитичке партије Петар Ђокић. Програм ће почети у 11.00 часова полагањем вијенаца на Спомен-костурницу, док је у 11.20 часова планирно обраћање званичника. Потом ће од 11.45 часова услиједити пригодан културно-умјетнички програм, а затим и бесплатан ручак за посјетиоце. Министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је и предсједник Одбора Владе Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, рекао је раније да је Битка на Сутјесци, синоним одбране слободе. Према његовим ријечима, битка

Предсједник бањалучког СУБНОР-а Раде Џајић рекао је, поводом обиљежавања 73 године од битке на Сутјесци, да је ова битка за партизански покрет значила “бити или не бити”. “Многе јединице су у тој бици биле преполовљене, десетковане. Значајан број Крајишника, као и Бањалучана, изгинуо је на Сутјесци. То је била велика битка за све, а они који то тврде супротно, нису на добром путу”, рекао је Џајић Срни. Ове године, у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, 73 године од битке на Сутјесци биће обиљежено 12. јуна, док ће Федерација БиХ ту годишњицу обиљежити дан раније. Џајић каже да је СУБНОР Републике Српске одавно донио одлуку да

У Долима, код села Миљковац у Пиви, данас су обиљежене 73 године од страдања народа овог краја за вријеме Другог свјетског рата од усташа и фолксдојчерске јединице “Принц Еуген”. Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са бројним свештенством и монаштвом, а на мјесту страдања окупио се већи број Пивљана. Владика Јоаникије, који је Доли назвао српском голготом и “пивским Јасеновцем”, рекао је да је то најбоље мјесто да се људи измире, преносе црногорски портали. “Овдје треба да човјек одложи сваку сујету, неслогу и мржњу, сваку пакост. Овдје човјек треба да се оспособи да опрости ближњима, али и да затражи опроштај. Ово је мјесто мира и помирења

У Долини хероја на Тјентишту у недјељу, 12. јуна, биће обиљежене 73 године од Битке на Сутјесци, најављено је данас у Фочи на сједници Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја. Предсједник Пододбора Велимир Дуњић рекао је да ће програм обиљежавања почети у 11.00 часова полагањем вијенаца на Спомен-костурницу. “У 11.20 часова је обраћање званичника, након чега ће услиједити пригодан културно-умјетнички програм, а затим и бесплатан ручак за посјетиоце”, навео је Дуњић. Он је напоменуо да је обезбијеђен аутобуски превоз из Бањалуке, Дубице, Приједора, Лакташа, Теслића и Фоче. “Очекујемо и аутобусе са посјетиоцима из Србије и Црне Горе, као и долазак студената са Пала”, додао је Дуњић. Начелник

Док се власти у Србији и даље премишљају да ли ће или не дозволити изградњу српског Јад Вашада – меморијала посвећеног свим српским жртвама у 20. веку, Оливер Николић, наш земљак, члан Српског културног друштва “Свети Сава” из Бајројта одлучио је да пресече све недоумице и Српском меморијалу поклони свој плац од 70 ари на главном путу Крагујевац-Краљево. – Ако град Београд или држава Србија не желе да одреде плац на коме би се изградио споменик српским жртвама као што већ постоји у манастиру Каленић у Аустралији, нудим вам моју њиву од скоро 70 ари на тлу старе српске кнежевине Левач. Уверен сам да ћу моћи да откупим и плацеве

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић упутио је данас грађанима Републике Српске искрене честитке поводом 9. маја, Дана побједе над фашизмом, и обиљежавања 71 годинеод завршетка најмасовнијег рата по броју људских жртава и окончања најстравичнијег сукоба у историји човјечанства. “Неопходно је и данас подсјетити да је антифашизам универзална вриједност, став цијелокупног човјечанства наспрам једне од најмрачнијих појава у историји и да народ који није опредијељен ка антифашизму нема будућности. Српски народ дао je значајан допринос у тој борби. У Другом свјетском рату страдалао је више од милион Срба“, истакао је предсједник Чубриловић. Он је подсјетио да је српски народ већ у првим антифашистичким демонстрацијама у Европи, 27. марта 1941.

Република Српска, и ове године, придружила се великој породици слободарских народа који данас обиљежавају 9. мај, Дан побједе над фашизмом. Полагањем вијенаца на споменк жртвама фашизма, овај датум обиљежен је и у Бањалуци. Вијенце на Споменик жртвама фашизма на Тргу палих бораца положили су предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједница Владе РС Жељка Цвијановић, делегација Народне скупштине РС, представници СУБНОР-а, представник српског члана Предсједништа БиХ, делегација Вијећа народа РС, генерални конзул Србије Владимир Николић, замјеник амбасадора Русије Алексеј Керестеџијанц, делегација Савеза логораша Другог свјетског рата и градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Дан побједе над злом  

Филмски редитељ Симо Брдар најавио је данас да ће снимање документарног филма “Крст од крви” бити настављено на територији општине Козарска Дубица и у Земуну у Србији. Он каже да та прича свједочи о страдалничкој судбини браће Милоша и Марјана Бањца из дубичког села Клековци, које су усташе 1943. године одвеле у један од најсуровијих њемачких логора у Норвешкој. “Марјан свједочи убиству брата Милоша након чега га узима у наручје и гледа његове посљедње тренутке живота. Скрхан од боли Милошевом крвљу, колико је руком захватио, развлачи крст у стијени. Крвави крст остаје деценијама јер када почне да блиједи, пошто је изложен суровој природи, Норвежани црвеном бојом освјежавају траг браће Бањац”,