arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Имена српских логораша биће уписана ћирилицом

Имена српских логораша у Маутхаузену, једном од најозлоглашенијих нацистичких концентрационих логора, први пут ће бити објављена на ћирилици и тачно исписана чуваће се у меморијалном центру на северу Аустрије, основаном на месту некадашњег логора смрти. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 10. маја  2016. године. Она ће бити део „Књиге сећања“ у којој су прикупљена и тачно транскрибована имена и презимена 84.000 страдалника Маутхаузена. Процењује се да је најмање 90.000 људи из 40 европских земаља умрло у Маутхаузену, али поједини истраживачи сматрају да је тај број много већи. У овом логору било је заточено и око 6.000 Југословена. Више од половине њих тамо

Aкадемик Василије Крестић

Крестић: Хрвати досљедни антисрпској политици

Члан Српске академије наука и уметности /САНУ/ Василије Крестић оцијенио је да одлука суда у Загребу да поништи пресуду Алојзију Степинцу из 1946. године због сарадње са усташким режимом, показује да су Хрвати досљедни у антисрпској и антиправославној политици. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. јула 2016. године. Крестић је навео да одлука загребачког суда не представља изненађење и да Срби морају коначно да престану да гаје илузије о наводном братству и јединству са Хрватима. “Морамо већ једном да сазримо и да схватимо да су нам они суседи, али и велики можда и највећи непријатељи. То морамо схватити и од тога морамо

Фeљтон 5. дио – Усташки покољ у Великом Паланчишту : Филм о бестијалним злочинима

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приједора у октобру 1942. године, када су у једној ноћи, без испаљеног метка, убијена 342 житеља села, међу којима 226 дјеце. Документарни филм “Да се њима никад не деси”, аутора Зорана Радоњића, доноси приче четверо свједока усташког покоља у Великом Паланчишту у октобру 1942. године. “На премијеру филма, која је одржана 22. децембра у Музеју Козаре у оквиру изложбе `Година страдања – 1942`, од четверо мојих саговорника дошло је троје. Четврти, Душан Бабић, тога истог дана је умро”, каже Радоњић Срни. “Одем у подрум и лежем пред волове, у јасле. Дошла

Фељтон 4. дио: Обрачун Усташа и Нијемаца преко Српских лешева

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приједора у октобру 1942. године, када су у једној ноћи, без испаљеног метка, убијена 342 житеља села, међу којима 226 дјеце. Командант Друге сатније осме усташке бојне поручник Иво Батинић преживио је покушај самоубиства пет дана након што је његова јединица у ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године масакрирала 342 житеља Великог Паланчишта код Приједора, међу којима 226. дјеце. “Ожалошћен догађајима, који су се десили као награда за све жртве и напоре, пуцао је себи у уста с намјером да се убије…Зрно је промашило и изишло ван крај лијевог

Pohorine.jpg

Фељтон 3. дио – Не ори тамо – тамо су клали!

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. октобра  2015. године. Похорине, jедно од стратишта у Великом Паланчишту, у коме jе у Другом свjетском рату страдало jе 536 становника српске националности, или половина од укупно 1.080 становника. Читави засеоци били су спаљени, а броjна огњишта у потпуности угашена.  На пет мjеста у Великом Паланчишту, на коjима су усташе поклале мjештане, до октобра прошле године, значи

Ирена Проскауер код плоче са очевим именом на партизанском гробљу у Рахићу.

Како је Ирена /Разија/ преживјела Усташе и Нијемце

Осамдесеттрогодишња Ирена Проскауер рођена је у Бечу од оца љекара Фрица из Катовица, у Пољској, и мајке Илзе из Леотена, у Њемачкој. Од Беча до Шамца прошла је два рата и запамтила много страхота. Приредила: Светлана ПАВЛОВИЋ Осамдесеттрогодишња Ирена Проскауер, учитељица у пензији, једина је преостала особа из малене јеврејске колоније у Шамцу, која је почела да нестаје након њемачке и усташке окупације током Другог свјетског рата. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. септембра  2017. године. Можда се за њу не би ни знало да 2015. године историчар Никша Незировић није написао књигу “Јевреји у Босанском Шамцу од 1863-1942. године” о времену када

Срби и Роми на путу за Јасеновац (Фото: jewishvirtuallibrary.org)

Николић, Поповић, Јовановић – најчешћа презимена жртава Другог светског рата

Већина страдалих српске, ромске или јеврејске националности убијена је у својим селима или на путу ка логорима смрти, каже економиста Мирослав Здравковић који је истраживао податке о породицама и родовима жртава рођених на територији НДХ Уместо полемика о броју страдалих у Другом светском рату, стручна јавност све чешће истиче потребу да жртве добију своја имена и и да њихово страдање буде представљено на такав, много личнији начин. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 13. август  2016. године. Тако се и бројне поставке у спомен-комплексима, попут Шумарица или Маутхаузена, допуњавају поименичним списковима жртава, чак и њиховим кратким биографијама и фотографијама. Један такав, поименични, списак страдалих

Фељтон 2. дио -Усташки покољ: Документа НДХ свједоче о масакру у Великом Паланчишту

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приједора у октобру 1942. године, када су у једној ноћи, без испаљеног метка, убијена 342 житеља села, међу којима 226 дјеце. Када имате документе гдје страна која је починила покољ сама говори о детаљима злочина – онда сте сигурни да нико не може оспорити објективност нити приписати субјективност или пристраност, истиче за Срну аутор изложбе “Година страдања – 1942” Ведрана Адамовић. У Музеју Козаре у Приједору по први пут јавности су приказани документи Оружништва НДХ о усташком покољу у Великом Паланчишту у октобру 1942. године. Међу десетинама докумената и фотографија који

Два професора на стратишту лицем у лице: Један је био са ђацима које су злотвори стрељали, други је командовао стрељачком воду да пуца

Причу о Милоју Павловићу, хероју и директору Крагујевачке гимназије који је остао уз своје ђаке чије су животе узели нацистички куршуми и који је рекао “Пуцајте, ја и даље држим час” знају сви. Да је са друге стране, оне која је наредила и спроводила стрељање био такође један професор, али као зли негатив крагујевачког професора хероја, мало ко зна. Тај злотвор не само што је био професор, већ је био и свештеник – мајор Паул Кениг. Ни 76 година након великог нацистичког злочина у Крагујевцу, када су 19, 20. и 21. октобра у знак одмазде за погибију 21 немачког војника у нападу партизана и четника код села Думаче, по принципу

Мученици

Босанска крајина у Другом светском рату(5)

До jесени 1941. године свих 9 епархиjа Српске цркве коjе су се задесиле на териториjи Независне Државе Хрватске остале су без своjих канонско постављених архиjереjа. Уочи рата се преставио у Господу Епископ пакрачки Мирон Николић, а са териториjе НДХ су протерани епископи: зворничко-тузлански Нектариjе Круљ, захумско-херцеговачки Николаj Јокановић (упокоjио се 1943. године). Од последица нечувене тортуре подлегао jе повредама нанетим од усташа, на териториjи Недићеве Србиjе, прогнани Митрополит загребачки Доситеj Васић. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. марта 2016. године. Усташе су извршиле сурова убиства над Митрополитом дабробосанским Петром Зимоњићем, епископом горњокарловачким Савом Трлаjићем и епископом бањалучким Платоном Јовановићем. Епископ далматински Иринеj Ђорђевић

Босанска крајина у Другом светском рату(4)

Српска православна црква на подручју Босанске крајине дуго је осећала ране и ожиљке из времена Другог светског рата. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. марта 2016. године. Према званичним подацима из 1970. године, део данашње Епархије бихаћко-петровачке који је тада био у саставу далматинске епархије (Дрвар, Босански Петровац, Грахово, Гламоч и Ливно) имао је 13 цркава које су 25 година након завршетка рата биле у огоретинама и рушевинама (Крњеуша, Вођеница, Јањила, Буковача, Колунић, Бастаси, Врточе, Пећи, Босански Тишковац, Ваган, Камен, Кулен Вакуф и манастир Рмањ). Обновљено је тек пет храмова, у Спасовини, Трубару, Пеуљама, Гламочу и Рорама. Интересантно, да је уочи „Маспока“ и

Босанска крајина у Другом светском рату(3)

Кулен Вакуф, варошица jужно од Бихаћа, знана из српске епске поезиjе и као посед муслиманске спахиjске породице Куленовића.Српски Хомер Филип Вишњић овековечио jе тугу Кулинове љубе као почетак новог доба и заласка османске власти на Балканском полуострву. Када се само прође кроз ову, иначе симпатичну варошицу, навиру стихови учени jош у гимназиjским данима: „Нити иде Кулин капетане, нити иде нити ће ти доћи, рани сина, пак шаљи на воjску Србиjа се умирит не може!“ У Кулен Вакуфу данас и нема православних, иако постоjи православна црква, коjа jе паљена 1941. године и у последњем рату 1995. године. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25.

crkva_sana.jpg

Босанска крајина у Другом светском рату(2)

„Кад би Уна, а и Сана знале Колико су Срба прогутале! Колико jе око Сане врба Још jе више побиjено Срба!“ Ово су речи тужбалице коjа се певала у току рата и непосредно после њега, а коjа се односи на историjско искуство Срба у Босанскоj Краjини. Познат jе план Анте Павелића, коjи jе он излагао своjим присталицама, да ће по преузимању власти дати своjим усташама рок од три месеца и одрешене руке да би се „хрватски животни простор“ очистио од Срба. Заиста jе наjвећи талас убиjања и покоља над Србима био у лето 1941. године. Адолф Хитлер jе сматрао усташе неозбиљним и неспособним глупацима коjи треба да спроводе нетолерантну и

Хладнији рат

А да се мало окренемо будућности? Чему то копање по ранама из прошлости, зар не видите да се тиме само распируjе етничка нетрпељивост, говорили су тронуто западни амбасадори и водећи либерални интелектуалци док су почетком деведесетих година свештеници вадили кости из херцеговачких jама. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 25. октобра 2016. године. Нису помогли аргументи да jе реч о злочинима о коjима се предуго ћутало, да има хиљаде потомака коjи већ децениjама траже гроб своjих наjближих, док су усташки егзекутори умирали некажњени на некоj плантажи воћа у Јужноj Америци. Та вриштећа неправда као да jе морала да остане зацементирана у некоj jами како не би била уздрмана

Неправда исправљена после 75 година

Почетком септембра навршило се 75 година од злочина који су 3/4. септембра 1943. године, у селу Добрујевцу, код Бољевца, над петорицом недужних сељака починили партизани, по наредби комесара Озне Момчила Сибиновића из Бучја. Петорица убијених – Петар Деспотовић, Цветко Деспотовић, Јеремија Милосављевић, Радомир Петровић и мој отац Милорад Радисављевић – проглашени су ратним злочинцима и издајницама. Убијени су без утврђене кривице, без суђења и без права на одбрану, иако ниједан није био убица, нити издајник. Петар Деспотовић, солунски борац, инвалид без ноге, који је прешавши гудуре Албаније и Кајмакчалан допринео победи Србије у Првом светском рату, убијен је само зато што је партизане питао зашто су ухапсили његовог брата Цветка.

“Швајцарац Крис” проговорио о страним плаћеницима

Документарни филм “Шваjцарац Крис” /Cris the Swiss/, који говори о убиству швајцарског новинара Кристијана Виртенберга 1992. године у Осијеку, изазива гњев “бранитељских” удружења Хрватске, јер рат означава као грађански, а “хероје” описује као злочинце. Виртенберг је убијен у близини Осијека 6. јануара 1992. године ударцима тупим предметом, гушењем конопцем и дављењем. За ово убиство је, по обичају, оптужена српска страна. Међутим, документарац као налогодавца убиства означава страног плаћеника Едуарда Флореса Чика, који се борио у хрватским снагама и који у Хрватској има статус хероја. Филм је дјелимично финансирала Хрватска, али ово остварење неће бити приказивано у редовној дистрибуцији у тој земљи јер сви страхују да би то могло да изазове

ОБИЉЕЖЕНО 77 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА КАРАНСКОГ БАТАЉОНА

У мјесту Каран код Приједора одржан је традиционални народни збор којим је обиљеженo 77 година од формирања Каранског батаљона. Карански батаљон дао је у Другом свјетском рату 15 народних хероја, а његови борци ратовали су у скоро свим републикама бивше Југославије. Манифестација је започела полагањем вијенаца на спомен бисте народним херојима Ратку Марушићу и Жарку Згоњанину. Присутнима се обратио Вељко Родић, предсједник СУБНОР-а града Приједора, који је поручио да потомци Каранског батаљона настављају да његују његову традицију. “СУБНОР и град Приједор његују традицију борбе козарских бораца. Његовање те традиције је најбоља потврда да је слободарски дух и даље присутан. Иако нас је сваке године све мање, ипак, не смијемо заборавити

Кратка хроника страдања Срба на Косову и у Метохији (1941 – 1990)

Страдања од Арбанаса под окупацијом Хроника садашњих страдања косовско-метохијских Срба почиње тешким ратним временом 1941–45. године. Основна карактеристика тих српских косовских страдања јесте: насиље над људима и породицама, отимање имовине, скрнављење и рушење српских светиња, прогон са прадедовских огњишта, присилно исељавање, једном речју – биолошки и културни геноцид над Србима. Ранија страдања православих Срба на Косову и Метохији од турских и арбанашких зулума била су престала, за кратко, после ослобођења Косова 1912. године. Окупација током И светског рата 1915–18. године, иако је косовско-метохијским Србима нанела велика зла, ипак није била тако страшна као албанска окупација, под покровитељством Немаца и Италијана, током II светског рата 1941–44. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај

geromogen-pavelic.jpg

Етноцид у НДХ – Од забране Ћирилице до Гермогена

Етноцид представља атак на основу идентитета нациjе. Циљ jе присилна асимилациjа народа и наметање њему стране религиjе, jезика и културе. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. новембра. 2016. године.  Сукоби коjи су се одвиjали на простору НДХ током Другог светског рата су по жестини и испољеноj бестиjалности превазишли све крваве епизоде из историjе балкaнских народа. Тада устоличени усташки режим jе одговоран за промену структуре становништва западно од Дрине и стварање траjног неповерења међу  народима. Управо ово неповерење и колективни страх од понављања геноцида представљаjу значаjне узроке ратова 1991-1995. Дани страдања за време НДХ заувек ће остати у колективноj свести српског народа, коjи се суочио

И они су наши

У Православном мисионару – подлиску Гласника Српске православне цркве, 1965. године објављена је прича о страдалничком мјесту Трибањ Шибуљини. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. марта. 2016. године. Отац Лаврентије Трифуновић пише о тој трагедији која се и 60-тих година кроз своје посљедице осјећа на сваком кораку. Преносимо његов текст. Тамо где се кршевити Велебит спушта у море, на педесетом километру северно од Задра, лежи усамљено најмање и које је највише страдало православно село далматинске епархије – Трибањ. Лепо кристално море, које га  запљускује, и  свеж  планински поветарац који се спушта са Велебита,  те ублажава  летње врућине, чини  ово место једним од најлепших

Полагање вијенаца - Вуруне, Нови Град Фото: РТРС

У Вурунама код Новог Града сјећање на Србе страдале на Илиндан 1941.

У засeоку Вурунe, сeла Доњe Водичeво у Новом Граду, данас јe одржан парастос и положeни вијeнци у знак сјeћања на дeсeтинe цивила, прeтeжно жeна и дјeцe, који су у овом мјeсту усташe на звјeрски начин убилe на Илиндан 1941. годинe. На спомен обиљежје вијенце су положиле бројне делегације као и грађани и мјeштани овог засeока. Крајeм јула и почeтком августа 1941. годинe у овом погрому убијeно јe и 106 дјeцe, свих узраста, а само у засeоку Вурунe сeла Доњeг Водичeва, у јeдном подруму, заклано јe 24. дјeцe. Овај датум, који јe од вeликог значаја за српски народ, обиљeжeн јe и на Брeзицима, као и у Масловарама парастосом у храму Свeтe

crkva.jpg

Данас, након 77 година, сјећа ли се ико покланих Срба из мјеста Трибањ Шибуљина?

Ових дана, око празника Светог Илије, навршава се седамдесет и седам година од покоља Срба далматинског мјеста Трибањ Шибуљина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. августа. 2017. године. Њиховог страдања се данас мало ко сјећа и помиње. У самом селу данас готово да и нема Срба. Оно што усташе нису побили у Другом рату, раселило се у међуратном периоду а дио становништва иселио се током протеклог рата. Почетком јуна 2010. године, када сам први пут дошао у Шибуљину, нашао сам тројицу рођака и потомака жртава. Позвао сам их да дођу на Јадовно, на парастос и комеморацију жртвама. Рекоше ми да не смију

Ромски портал

Поштовање за Ромске жртве холокауста

Заједничка комисија за људска права Парламентарне скупштине БиХ с поштовањем се односи према обиљежавању 2. августа, Међународног дана сјећања на ромске жртве Холокауста у Другом свјетском рату, саопштио је данас предсједавајући ове комисије Борислав Бојић. Бојић је у писаној изјави поводом Међународног дана сјећања на ромске жртве Холокауста у име Заједничке комисије за људска права и у своје име захвалио Мисији ОЕБС-а у БиХ и другим међународним организацијама за подршку ромским удружењима. Он је посебно захвалио међународним организацијама за подршку Женској ромској мрежи “Успјех”, која организује посјету Спомен-подручју Доња Градина и одавање почасти за око 40.000 Рома убијених у систему концентрационих логора Јасеновац и покопаних у масовним гробницама на стратишту

Дневник ужаса: Сурова истина о злочинима нацистичких лекара леди крв у жилама!

У незамисливо бруталним експериментима лекари “Трећег рајха” мучили су и убијали логораше под плаштом “унапређења науке”, о чему говори и књига “Хипократ у паклу” француског писца Мишела Сима. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 31. децембра 2017. године. Дубоке каде с поклопцима у подруму Института за анатомију у Стразбуру личе на сандуке за замрзавање, али и данас, као и пре 70 година, служе за сецирање лешева. С једном значајном разликом. Почев од октобра 1941. Анатомски институт “Рајхсуниверзитета Стразбур” водио је анатом и професор медицине Аугуст Хирт. Међутим, за разлику од данашњих стручњака за медицину, Хирт није чекао да стигну тела умрлих од последица

Чак 1.171 фратар учествовао у клању и убијању Срба, а папа би да без покајања посети Србију

НИКОЛА ПАВЕЛИЋ ШУБАШИЋУ: КАД СВЕТ САЗНА ЗА ЗЛОЧИНЕ УСТАША – НЕ ЗНАМ ШТА ЋЕ БИТИ СА НАМА ХРВАТИМА * Амерички извори наводе да је у клању и убијању Срба учествовало 1.400 фратара. Анте Павелић их је одликовао за „високе” заслуге у НДХ у геноцидном уништавању српског народа * Лични Хитлеров пријатељ – Немац Херман Нојбахер – у књизи „Специјални задатак на Југоистоку 1940-1945“ сведочи: „После распада Југославије „букнуо је хрватски ратни поход освете и уништења православног српства, који спада у најсвирепије акције масовног убиства целе светске историје… Кад водећи људи усташког покрета тврде да су заклали милион Срба, то је самохвалисаво претеривање. Према извештајима који су мени стигли, ценим број закланих без одбране на три четврти милиона (750.000)“

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала