Од три милиона Срба колико је живјело у НДХ, милион је покатоличено. Чврсте доказе о томе, прикупљене у хрватскима архивама,  износио је у својим књигама један Васојевић – Велиша Раичевић Псуњски (о њему опширније у другом дијелу овог текста). У рату су га тражили Хрвати, по рату је за њим трагала Удба, али он је увијек измицао под лажним именима, а захваљујући Српској православној цркви сачуване су двије његове књиге „У име Христа – светиње у пламену“ и „Хрвати у светлости историјске истине“ Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. децембра 2017. године. Припремио: Љубиша Морачанин Једини циљ покрштавања већ крштених Срба у НДХ

Редитељ Дарко Бајић поводом римејка изложбе, после педесет година, Сликара милоша бајића – “маутхаузен 106621”, у Дому војске у Београду. Мама Даница страшно мучена, тата успеода преживи голготу логора у Аустрији Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. новембра 2017. године. Немачки војници звали су га “дробилица за кости” због окрутности која је владала иза жица: око 7.000 Срба, поред осталих затвореника из 40 земаља, изгубило је током Другог светског рата живот у концентрационом логору Маутхаузен, близу Линца, у Аустрији. У Првом светском рату, само у овом логору који је тада припадао Аустроугарској, страдало је око 8.500 Срба. – Сликар Милош Бајић један

Оспоравање геноцида и других тешких међународних кривичних дела би, само по себи, требало да буде кажњиво, само ако се то чини у намери изазивања националне, етничке, расне или верске мржње Пише др Милан Шкулић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. јануара 2017. године. Геноцид се, с обзиром на његов садржај, својство пасивног субјекта и пре свега, субјективну компоненту – геноцидну (уништавачку) намеру код учиниоца, често означава као „злочин над злочинима“, или најтежи, тзв. „капитални злочин“. Он самим тим спада у злочин код кога је међународни карактер најизраженији. Према речима неких аутора, „планско и систематско уништење целих група људи се, остављајући широк крвав

Францетића „Црна легиjа“ починила jе стравичан злочин над Србима у селу Црквине. Таj дан убиjено jе 165 цивила, међу коjима jе било 40 чланова породице Пушоња. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. марта   2017. године. Њемачка команда jе 10. априла 1942. године издала наређење да се покрене офанзива под називом „Трио“ (у Југославиjи позната под називом „трећа неприjатељска офанзива“), чиjи jе циљ био уништење устаничких снага и темељно чишћење подручjа од Хан Пиjеска према Рогатици и долине риjеке Дрине. Ангажоване су елитне њемачке, италиjанске, усташке, домобранске снаге и локална милициjа (састављена већином од домаћих муслимана). У овоj офанзиви ангажована jе и злогласна

Међу онима који су били заточени у логору на Бањици био и славни виртуоз на виолини Властимир Павловић. Mузичара привели као сарадника партизана. Робијало 1.683 људи из Браничева Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8.  октобра 2017. године. МЕЂУ љубитељима виолине много је оних који радо слушају маестрална извођења Властимира Павловића Царевца (1895-1965), чији је “заштитни знак” чувена композиција “Свилен конац”, али мало ко зна да је он био један од заточеника злогласног логора на Бањици. У логор је доведен у марту 1942. уз образложење да је, боравећи у свом родном Царевцу код Великог Градишта, по којем је и добио надимак, “сарађивао с

Баниjа jе, као и цела Српска Краjина, и све наше Краjине расуте по свету, моj завичаj у jезику. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8 . октобра 2015. године. А од моjе родне куће у Градини, на Сувоj Међи, нема одавно ни трага, ни пухорне прашчице, као ни од многих других коjи деле прогнаничку судбину. Неки, немачки педантни људи постарали су се добро за то. Али, срећом у несрећи, завичаj се одавно преселио у моjе књиге. Идем тамо, путуjем свакога дана и ноћи, из ретка у редак, речи у реч, у завичаjне даљине, и враћам му се све ближи са даровима коjима ме

Када ми jе амерички воjник понудио парче белог хлеба коjе jе умочио у конзерву с медом, схватио сам да сам преживео! Од колико њих сам jедини jа жив остао… Присећа се тренутака ослобођења Љубиша Летић, крепки осамдесетшестогодишњак, бивши заточеник броj 30.313 у концентрационом логору Флосенбург у Немачкоj. Једини jе он од 3.500 Срба заточених у овом логору коjи jе жив дочекао краj Другог светског рата. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. марта  2016. године. Чика Љубиша спрема се да у суботу по шести пут обиђе Флосенбург и поклони се сенима оних коjи су кости оставили у jедноj од десет масовних гробница у

Затварање круга дехуманизације Срба са Запада у последњим балканским ратовима при насилном распаду друге Југославије Етаблирано јавно мњење на Западу, као што је познато, апострофирало је искључиво „агресорску и злочиначку великосрпску идеологију“ као јединог узрочника, тј. кривца ове последње балканске трагедије, ратова при насилном распаду друге Југославије. Тај став је био праћен масивном дехуманизацијом (српског) противника, која је фактички идентична дехуманизацији циљних група жртава пре и у време великих геноцида у европском XX веку (Холокауста над Јеврејима, Порајмоса над Ромима и Србоцида хрватске државе 1941-1945). У студији се овој теми посвећује више од 30 страница, овде ћемо тематизовати само пример једног врло самосвојног редефинисања позитивне историјске науке од стране тадашњег

Ако не знате превише о мађарској историји, можете се као ја изненадити ако вас у Будимпешти шетња нанесе на ред гвоздених ципела, дечјих, мушких и женских, распертланих и изувених уз саму ивицу дунавског шеталишта. Ципеле делују обично, свакодневно, као да се ту случајно изуо неко ко је ујутро кренуо у школу или на посао. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27.априла  2016. године. Гвоздени споменик оставио је на мене снажан утисак. Застала сам крај табле на којој пише: „У знак сећања на жртве стрељане у Дунаву од полиције стреластих крстова 1944/45”. Помислила сам да је реч о Јеврејима, иако то на табли није