arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
savo-strbac-123.jpg

БЛ: Свијеће за Србе, жртве “Олује”

Поводом 19. годишњице страдања краjишких Срба у акциjи хрватске воjске “Олуjа”, у бањалучком храму Христа Спаситеља броjни грађани запалили су свиjеће.     Прислуживањем свиjећа у порти храма Христа Спаситеља синоћ jе у Бањалуци почело обиљежавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Краjине. Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао jе у обраћању да се прогона Срба из Републике Српске Краjине треба сjећати зато што народ коjи заборави своjу прошлост нема ни будућност. Он jе нагласио да се из циjелог период рата и пората од 1991. до 1998. године на списку “Веритаса” налази више од 7.000 српских жртава, међу коjима jе нерасвиjетљена судбина за њих 1.900. “Управо њима свих ових

oluja-izbjeglice-3.jpg

“Олуја“ – злочин без казне

Пре 19 година, у ноћи између 3. и 4. августа, започела војна акција етничког чишћења Срба из Хрватске. Пуповац: У протеклих годину дана етничка нетрпељивост ескалирала. Није урађено ништа од обећаног ВАТРОМ из разног артиљеријског оруђа, која је отворена на Републику Српску Крајину у раним јутарњим часовима 4. августа 1995. године, почела је „Олуја“. Са 138.500 војника, 350 тенкова и 30 авиона Хрвати су отпочели „војно-редарствену акцију“, односно – етничко чишћење Лике, Баније, Кордуна, северне Далмације… Народ је кренуо путем без повратка, а хрватска војска почела затирање сваког трага њиховог живљења на том подручју – паљена су села и градови, уништавана имовина… Више од 220.000 Срба је практично за један

Ексхумација - фото илустрација

ЕКСХУМИРАНО 875 ЖРТАВА

БЕОГРАД, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Са регистрованих локациjа до сада jе ексхумирано 875 жртава погрома српског народа у хрватскоj воjно-полициjскоj акциjи “Олуjа”, док jош 215 жртава чека на ексхумациjу, речено jе данас на конференциjи поводом 19. годишњице страдања Срба у тоj акциjи. Представници Удружења породица несталих “Суза” истакли су да су починиоци злочина и даље недодирљиви, а судбина несталих нериjешена. Они су позвали хрватску Владу да не продубљуjе бол породицама прикривањем злочина и минимизирањем размjера српских жртава, истичући да Хрватска мора да прихвати чињеницу о почињеним злочинима над Србима и процесуира починиоце. Предсjедник Комисиjе Владе Србиjе за нестала лица Вељко Одаловић прецизирао jе да jе у Хрватскоj до сада ексхумирано укупно 1.225 тиjела

oluja-izbjeglice.jpg

Саопштење поводом годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године (“Операција Олуја”)

Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ), извршиле су агресију на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српска Крајина (РСК). Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а, под називом сектори “Југ” и “Сјевер”, и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба. Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника

veritas.jpg

“ВЕРИТАС” ОЧЕКУЈЕ ПРЕСУДУ ДА ЈЕ ХРВАТСКА ПОЧИНИЛА ГЕНОЦИД

БАЊАЛУКА, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Документационо-информативни центар “Веритас” очекуjе да ће Међународни суд правде у Хагу у спору о геноциду по узаjамним тужбама Хрватске и Србиjе пресудити да jе Хрватска током и након операциjе “Олуjа” починила геноцид над краjишким Србима. “Веритас” очекуjе да ће, сходно томе, Хрватскоj бити наложено да казни починиоце геноцида над Србима, да свим Србима исплати сву штету и губитке изазване геноцидом, те да успостави неопходне мjере за безбjедан и слободан повратак припадника српске етничке групе и да им осигура услове за миран и нормалан живот, укљућуjући и потпуно поштовање њихових националних и људских права. “За очекивати jе да Међународни суд правде наложи Хрватскоj да из Закона о државним празницима

oluja-izbjeglice.jpg

НЕМА ПОЗИТИВНИХ ПРОМЈЕНА ПРЕМА СРПСКИМ ИЗБЈЕГЛИЦАМА

БЕОГРАД, 31. АВГУСТА /СРНА/ – У Хрватској није дошло до очекиваних фундаменталних позитивних промјена када је ријеч о повратку српских избјеглица, саопштено је данас из Комесаријата за избјеглице Србије поводом 19. годишњице погрома српског народа у хрватској војно-полицијској акцији “Олуја”. Комесаријат је навео да је у хрватској акцији, која је започела 4. августа 1995. године, за свега неколико дана из Хрватске у Србију протјерано више од 200.000 Срба, а убијено их је око 2.500, док се још око 2.000 Срба води као нестало. У саопштењу се истиче да чињенице и даље демантују тврдње из препоруке високог комесара УН за избјеглице из априла ове године, да избјеглицама из Хрватске престане избјеглички

plakat.jpg

Програм обиљежавања деветнаесте годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године (“Операција Олуја”)

ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВЊА 19. годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године (“Операција Олуја”) Бања Лука Недјеља, 3.8.2014. Саборни Храм Христа Спаситеља 20.30 – Паљење свијећа и 21.00 – Духовно умјетнички програм  Понедјељак, 4.8.2014. 11.00  Храму Христа Спаситеља – Парастос 11.40  Гробље Свети Пантелија – Полагање вијенаца 12.15  Коло српских сестара – Даћа   Уторак, 5.8.2013. 20.00  Бански двор, Вијећница – Промоција Билтена и Округли сто на тему: „Олуја“ пред Међународним судом правде   Нови Град Сриједа, 6.8.2013. 10.00  Парастос – Храм Св. Апостола Петра и Павла 10.45  Паљење свијећа према “мосту спаса” и спуштање вијенца у ријеку Уну   11.15  Полагање вијенаца на Туњицама 11.30 

savo-strbac.jpg

САВО ШТРБАЦ: Нова “Олуја” се догодила Србима, овај пут у Стразбуру

Хрватска влада је 10. јула донела одлуку о оснивању Међуресорне радне групе за подршку Канцеларији заступника Хрватске пред Европским судом за људска права, у припреми предмета који се односе на истраге ратних злочина почињених за време или непосредно после акције „Олуја” 1995. године. Из изјаве потпредседника владе Ранка Остојића сазнајемо да су пред судом у Стразбуру почели судски поступци по 21 тужби против РХ, чији подносиоци сматрају да државна тела нису спровела ефикасну истрагу смрти њихових рођака, цивила погинулих за време или непосредно после „Олује”. У сваком предмету држава треба да достави прво изјашњавање том суду најкасније до 15. септембра. У радну групу одређени су искусни представници надлежних тела укључених

otac-petar.jpg

Задар: Отац Петар, чувар вере очева, одлази у пензију

Петар Јовановић, старешина Храма Светог Илиjе у Задру, jедан од првих коjи су се вратили у Далмациjу после “Олуjе”. Поносан што jе био ту да помогне повратницима     КАДА 15. jула протоjереj-ставрофор Петар Јовановић из Задра буде напустио божиjу службу и оде у пензиjу, малоброjни Срби коjи су остали у овом делу Хрватске и у северноj Далмациjи имаће за ким да жале. Био jе први коjи се после “Олуjе”, 1997. године вратио на ово подручjе и заjедно са свештеницима Славком Зорицом и Илиjом Караjовићем, како каже, “реанимирао” Далматинску епархиjу. За последњих 17 година службе у Задру био jе на свакодневним искушењима. Често шиканиран, малтретиран на улици. Католички свештеници су

lika-poslije-oluje.jpg

Крвник нормално живео и радио у Новом Саду

После хапшења Србина оптуженог да је као припадник хрватске војске масакрирао људе у свом селу. У покољу страдало 14 српских цивила. Пријаве против злочинаца поднете и у Београду и у Загребу Вест да је у четвртак у Ријеци ухапшен хрватски војник Рајко Кричковић (57), под отужбом да је 6. августа 1995. године у личком селу Кијани учествовао у масакру 14 најстаријих житеља тог места који се нису повукли пред Туђмановом „Олујом“, као бомба је одјекнула међу расељеним Крајишницима. Кричковић је иначе Србин, пореклом из Кијана! Живео је у Загребу, а као припадник 118. домобранске пуковније Хрватске војске августа 1995. године ушао је у село на челу бојовника. Оптужница из Ријеке

oluja-ekshumacija.jpg

Ексхумирано 18 лица убијених у “Олуји”

Посмртни остаци 18 особа, од коjих двиjе жене, коjи су убиjени у акциjи хрватских оружаних снага “Олуjа”, ексхумирани су из заjедничке гробнице са локациjе “Гробље” у Слуњу, саопштено jе данас из Документационо-информационог центра “Веритас”. Ексхумациjу jе од 16. до 18. jуна ове године обављала Управа за заточене и нестале при Министарству боираца Хрватске, а у своjству посматрача присуствовали су представници Комисиjе за нестала лица Србиjе. Према “Попису погинулих лица у акциjи `Олуjа` са мjестом покопа посмртних остатака”, коjи jе хрватска страна предала српскоj страни у марту 1996. године, jедно тиjело закопано jе под именом Милорад Сикирица, рођен 1939. године из села Понорац, а остали под ознаком НН. На основу прегледа протокола коjе породице жртава

bn-izazovi.jpg

Хрватска дискриминише протјеране Србе (ВИДЕО)

У периоду од 1992 – 1995. године око 250. 000 Срба протjерано jе из Хрватске. Убиjено jе и нестало око 7.000, међутим тачан броj ни данас ниjе познат.  Многоброjни Срби ратне године у Хрватскоj провели су у логорима. Због вjерске и етничке дискриминациjе нико од њих данас не може да оствари, приjе свега своjа имовиниска права, у Хрватскоj. Многи од њих повjерили су своjу имовину хрватским сусjедима, али су касниjе преварени. Међу њима jе и отац Божане Врљановић из Западне Славониjе, коjа каже: ”Он jе покушао да врати имовину. Ми смо судски тражили, борили се за његову имовину. Међутим хрватски судови су увиjек били на страни своjих држављана.” Погледаjте  комплетну емисиjу Хрватска jе створила такав правосудни

izbjeglice-oluja.jpg

ПОДМУКЛА ХРВАТСКА – Хрвати су у Хагу тврдили да су Срби бомбардовали колону избеглица из Хрватске

Обjављивање писаних поднесака из спора Хрватске и Србиjе по међусобним тужбама за геноцид на саjту Међународног суда правде показало jе колико су поjедине оптужбе Загреба на рачун Београда биле не само неутемељене већ чак и бизарне.     Тако jе у поднеску коjим jе 1999. године иницирала поступак пред Међународним судом правде, Хрватска, између осталог, тврдила да jе Србиjа одговорна за егзодус хрватских грађана српске националности 1995. године, током акциjе „Олуjа”. Наиме, према тим наводима, од коjих jе Хрватска ипак одустала у марту 2001. године, стаjало jе да jе Србиjа спровела етничко чишћење Срба те да jе зато треба прогласити одговорном за кршење Конвенциjе о геноциду. Ово jе, међутим, само jедан од

vilijam-sabas.jpg

Вилијам Шабас, адвокат и један од највећих стручњака за геноцид: Хрватска операција „Олуја“ је била геноцид

Хаг, Београд – У спору између Хрватске и Србиjе као адвокат српског правног тима заступам ставове Србиjе. То jе другачиjе у односу на моjу академску улогу, у коjоj се трудим да будем неутралан и обjективан.   Ипак, у овом случаjу Србиjа доказуjе да комбинациjа фактора, укључуjући чињеницу да jе велики броj људи нападнут и убиjен због мржње и намере хрватске власти, чини да ову операциjу можемо сматрати геноцидом, каже за Данас Право Вилиjам Шабас, члан правног тима Србиjе у спору са Хрватском пред Међународним судом правде у Хагу и jедан од наjвећих стручњака за геноцид. Он додаjе да би требало да имамо на уму да jе Србиjа одговорила на тужбу Хрватске, а Хрватска jе затражила од

vilijam-sabas.jpg

ШАБАС: “ОЛУЈА” ЈЕ БИЛА ГЕНОЦИД

БЕОГРАД, 1. АПРИЛА /СРНА/ – Члан српског правног тима пред Међународним судом правде у Хагу Вилиjам Шабас оциjенио jе да jе хрватска воjна операциjа “Олуjа” била геноцид и да то нико не може оборити, нагласивши да, с друге стране, тврдњу Хрватске да jе Србиjа починила геноцид треба одбацити. Шабас, jедан од водећих свjетских правних стручњака за геноцид, нагласио jе да се “Олуjа” може сматрати геноцидом jер постоjи низ комбинованих фактора коjи иду у прилог томе, укључуjући да jе велики броj људи нападнут и убиjен због мржње, док Хрватска не располаже таквим аргументима. “Тврдња Хрватске jе веома слична оноj коjу jе БиХ изниjела 2007. године у вези са општинама. Ту тврдњу

aleksandra-stijelja.jpg

Судбина породице Стијеља: Оца и деду убили хрватски авиони

Судбином Александре Стијеље српски тим завршио контратужбу против Хрватске. Бранко и Мирко Стијеља погинули пред очима трогодишње девојчице. Мајка умрла у породилишту Судбина породице Стијеља преточена у видео запис био је један од последњих доказа у излагању контратужбе српског правног тима за геноцид против Хрватске, пред Међународним судом правде у Хагу. Стијеље су из села Заграде крај Бенковца. Они су „људи из колоне“. Парадигма судбине више од 200.000 Крајишника који су августа 1995. године бежали са својих огњишта пред разјареном хрватском војском.  „Олују“ су Стијеље дочекале у свом дому. Био је 4. август увече када су комшије дошле по њих и укрцале их на трактор како би се спасили. Из

petrovacka-cesta-zbjeg.jpg

Сјећање на Србе страдале на Петровачкој цести

На jучерашњи дан приjе 18 година, 7. августа 1995. године, хрватска авиjациjа бомбардовала jе колону српских избjеглица , коjа jе бjежала пред хрватском воjском у акциjи “Олуjа”. Колона се кретала из правца Доњег Лапца према Босанском Петровцу. У бомбардовању jе смртно страдало девет Срба , од чега четворо дjеце, а педесет избjеглица jе рањено. У знак сjећања на ове жртве код Спомен крста у Бравску служен jе помен и запаљене су свиjеће. И ове године окупили су се преживjели учесници овог погрома, те родбина и приjатељи страдалих. Иако jе МУП РС 2010. године поднио извjештаj против два пилота и три официjа воjске Хрватске, оптужнице против починилаца никада нису подигнуте.   У

savo-ispred-hrama.jpg

Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо

На путевима коjима су се кретале краjишке избjегличке колоне остаjали су лешеви убиjених артиљериjским гранатама, авионским ракетама, снаjперским хицима, ножевима…   Драга браћо и сестре, поштовани приjатељи, Ми Краjишници са лиjеве обале Уне, ево већ осамнаести пут, онолико пута колико година и траjе наше изгнанство из завичаjа, на овом светом мjесту, палимо свиjеће за покоj душа нашим рођацима, приjатељима, саборцима и сународницима пострадалим у посљедњем рату и пораћу на подручjу Хрватске и бивше РСК, истовремено се сjећаjући и оних коjи страдаше у свим предходним и накнадним ратовима, погромима и прогонима. А непосредни повод за ову тужну манифестациjу jесте 4. август 1995. – дан када су хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку

obiljezavanje-plakat-2013.jpg

Обиљежавање 18. годишњице егзодуса Срба из Крајине од 3. до 7. августа 2013.

Као и претходних година, и ове се у Бањоj Луци, Новом Граду и Петровцу у организациjи Документационо информативног центра Веритас обиљежава годишњица егзодуса Срба из Републике Српске Краjине. Овим путем Вас пoзивамо да се сви заjедно окупимо 18 година након ових страшних догађаjа.     Програм за обиљежавање 18. годишњице егзодуса Срба из Краjине од 3. до 7. августа 2013.       Субота, 3.8.2013. Бања Лука 10,00-11,30 Округли сто на тему Акциjа „Олуjа“ у свиjетлу међународне правде и представљање Билтена МПЦ Шолаjа, Хотел Босна 20,30 Саборни Храм Христа Спаситеља Паљење свиjећа Духовно-умjетнички програм Недjеља, 4.8.2013. Бања Лука 11,00 Парастос у Храму Св.Троjице 11,40 Полагање виjенаца-гробље Свети Пантелиjа 12,15 Даћа-Коло српских сестара Понедjељак, 5.8.2013. Бања Лука 20,00

hag.jpg

“Олуја” представља кршење конвенције о геноциду из 1948.

Амерички стручњак за Балкан Стивен Меjер упозорава да пресуда Жалбеног виjећа Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу – понижава и тривиjализуjе оно што се догодило краjишким Србима, jер акциjа Хрватске воjске у љето 1995. сигурно представља кршење Конвенциjе о геноциду из 1948. године. Меjер jе у ауторском тексту за Срну под називом “Неправда у Хагу” нагласио да одлука Жалбеног виjећа у случаjу Готовине и Маркача, у ствари, оправдава “Олуjу” на начин на коjи ниjедна српска операциjа ниjе оправдана. “Жалбено виjеће прихватило jе аргумент да нема доказа коjи поткрепљуjу да jе масовни егзодус Срба из Краjине био циљ Хрватске воjске. Умjесто тога, Жалбено виjеће саопштило jе да jе

ekshumacija-oluja.jpg

Првa eксхумaциja нaкoн oслoбaђajућe прeсудe Гoтoвини

Oд 28. дo 30. нoвeмбрa из зajeдничкe грoбницe сa лoкaциje “Свeтa Maрa” у Шибeнику eксхумирaни су пoсмртни oстaци 31 oсoбe, дoк их je 13 сa истe лoкaциje, чиjи je идeнтитeт биo пoзнaт, вeћ рaниje eксхумирaнo прeмa пojeдинaчним зaхтjeвимa пoрoдицa жртaвa. Рaди сe o пoсмртним oстaцимa сjeвeрнoдaлмaтинских Србa, углaвнoм убиjeних у свojим кућaмa тoкoм и нaкoн aкциje “Oлуja”. Иaкo je у питaњу jeднa oд вeћих зajeдничких грoбницa, зa кojу сe знaлo oд мaртa 1996. гoдинe, eксхумaциja сe oдвиjaлa углaвнoм уз тишину хрвaтских мeдиja, штo je бeз сумњe у дирeктнoj вeзи с нaциoнaлнoм припaднoшћу жртaвa. Oвo je првa eксхумaциja нaкoн изрeчeнe прaвoснaжнe oслoбaђajућe прeсудe хрвaтским гeнeрaлимa Гoтoвини и Maркaчу у чиjoj су зoни oдгoвoрнoсти пoбиjeни и

Ексхумација - фото илустрација

Из гробнице у Шибенику ексхумирано 11 стараца убијених у Олуји

Загреб – На локациjи Света Мара у Шибенику, где jе jуче завршена ексхумациjа посмртних остатака 31 особе убиjене у „Олуjи“, према подацима коjима располаже Информационо-документациони центар „Веритас“, било jе покопано 11 идентификованих цивила, просечне старости 68 година, међу коjима jе и седам жена.     Према подацима коjе jе „Веритас“ добио од хрватске стране 1996. године, на гробљу „Света Мара“ покопани су посмртни остаци 17 особа, од коjих 11 под именом, а остали под ознаком НН. Реч jе о севернодалматинским Србима, углавном, убиjеним у своjим кућама, а од тих 11 прелиминарно идентификованих сви су цивили просечне старости више од 68 година, међу коjима jе и седам жена, саопштено jе из

parastos-bl.jpg

Бања Лука служен парастос страдалим Србима

У Цркви Свете Тројице у Бањалуци јучер је служен парастос Србима настрадалим у акцији “Олуја”, са којег је поручено да српске жртве из Хрватске никада неће бити заборављене, као и да борба за истину још није готова. Координатор Документационо – информационог центра “Веритас” за Републику Српску Мира Јовановић истакла је да српске жртве акције “Олуја” никада неће бити заборављене, наводећи да се на списковима “Веритаса” налазе 1.962 жртве које се воде као нестали или мртви.  Она је нагласила потребу да институције БиХ покрену правни поступак против оних који су гранатирали колоне избјеглица дубоко на територији БиХ, на Петровачкој цести, гдје је страдало и четворо дјеце. “У Хрватској има 413 локација

fausto-pokar.jpg

Покар: Пресуда Готовини противна осећају за правду

ХАГ – 17. новембар (Бета, РТВ) – Члан жалбеног већа Хашког трибунала Фаусто Покар (Pocar) оценио jе да jе данашња ослобађаjућа пресуда коjу то веће, уз његово противљење, изрекло хрватском генералу Анту Готовини, „противна било каквом осећаjу за правду“. „Не веруjем да jе правда задовољена кад се кривица утврђена пресудом – коjу првостепено веће ниjе олако донело о чему сведочи више од 1.300 страница анализе – jедним потезом преиначуjе у само неколико пасуса, без пажљивог разматрања списа и примереног обjашњења“, подвукао jе италиjански судиjа Покар у противном мишљењу коjе jе део коначне пресуде. Већином гласова три према два, апелационо веће Трибунала jе jуче ослободило генерале Готовину и Младена Маркача кривице за прогон

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала