arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Васика Тенкеш

Чикашка превара

Позивам Саву Штрпца на ТВ дуел – да пред очима Србије и Крајишницима предочимо ставове и изнесемо конкретне доказе Поводом текста „Издају крајишких интереса не могу да му опростим“, од 21. новембра „Политика“ је објавила реаговање Саве Штрпца, председника „Веритаса“, на мој текст „Понижавајућа донација МПРИ“, објављен 17. новембра. Саво Штрбац је у свом реаговању на моје отворено писмо јавности, у недостатку аргумената, применио метод „напад је најбоља одбрана“. Омаловажавањем мог имена покушао је да прикрије сопствену одговорност за саучесништво у великој превари 200.000 прогнаних Крајишника у злочиначкој акцији „Олуја“. Врхунац лицемерја представља Штрпчева изјава да не може да ми опрости издају крајишких интереса. У прилог наведеној оптужби износи велику

Милош Ковић

Дисциплиновање српске историографије

Реч „геноцид“ је претворена у пуко пропагандно средство за медијско правдање освајачких похода САД и НАТО-а широм наше планете Историја је субверзивна наука. Суочени с мноштвом протеклих догађаја и процеса, ми покушавамо да у њима накнадно пронађемо унутрашњу логику, везе и смисао. Тако настају периодизације, концепти и уопштавања, као капитализам, либерализам, или европска култура. Чим се, међутим, из света теорије вратимо животу и чињеницама, брзо ћемо се уверити да је прошлост неупоредиво сложенија од свих наших истраживачких модела и идеолошких наклоности. Шта је, на пример, либерализам? Вера у људска права, у индивидуалне слободе, у народни суверенитет? Зашто је онда либерализам, како је то приметила Хана Арент, један од главних извора

Веритас: У Хрватској мук о ексхумацији Срба са гробља у Задру

Документационо-информациони центар Веритас саопштио је да у Хрватској влада тотални мук о прошлонедјељној ексхумацији посмртних остатака жртава српске националности са Градског гробља у Задру. Веритас подсјећа да је, према саопштењу Комисије за нестала лица Владе Србије, укупно ексхумирано 18 посмртних остатака жртава које су страдале у акцији “Олуја” и послије, са којих су узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе. У саопштењу Веритаса се напомиње да је са истог гробља током 2013. године ексхумирано 56 посмртних остатака са подручја сјеверне Далмације и Лике, који су такође страдали у акцији “Олуја” и послије, од којих је до сада идентификовано 36. Према Веритасовим сазнањима, жртве које су ексхумиране прошле недјеље биле су

Пoкoшeни нa Пeтрoвaчкoj цeсти

Причa кoja дoбивa нa aктуaлнoсти збoг свe вишe oптужницa зa рaтнe злoчинe у Бoсни и Хeрцeгoвини: Mлaдa Бeoгрaђaнкa Aлeксaндрa Стиjeљa у aвиoнскoм рaкeтирaњу избjeгличкe кoлoнe у БиХ, 1995. гoдинe, при биjeгу из oкoлицe Бeнкoвцa, изгубилa je oцa и дjeдa, дoк je мajкa умрлa oд пoсљeдицa рaњaвaњa Дјeцa из избjeгличкe кoлoнe, oвaкви су нaслoви вeћ нeбрojeнo путa oбjaвљeни у мeдиjимa, кaдa су тeмe билe пoтрeснe судбинe и живoтнe причe млaдих људи кojи су бeзбрижнo дjeтињствo и игрe зaмjeнили избjeгличким кoлoнaмa и путeм у нeпoзнaтo. Пoд oвим нaслoвимa су oбjaвљивaнe и причe o дjeци кoja су прeкo нoћи мoрaлa oдрaсти. Taкo и судбинa Бeoгрaђaнкe Aлeксaндрe Стиjeљe (24) тeшкo дa нeкoгa мoжe oстaвити

Прогнани Срби из Хрватске од Европског суда траже заштиту грађанских права

Чланови Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ у наредном периоду планирају да поднесу Европском суду за људска права у Стразбуру већи број захтјева за заштиту грађанских права избјеглих Срба у Хрватској. “Велики смо оптимисти у погледу подношења ових апликација, јер сматрамо да су нарушена грађанска права Срба избјеглих из Хрватске”, рекао је Срни бањалучки адвокат Жељко Бубић, правни заступник ове асоцијације. Он је истакао да ће ови захтјеви бити поднесени по узору на крајишке Србе пред Судом у Чикагу против правне насљеднице, америчке компаније МПРИ, због саучествовања у прогону Срба из Хрватске 1995. године, гдје је спор окончан нагодбом. “На овај начин отварамо могућност да

Хрватски министар одговоран за злочине у БиХ

Јагодина – Директор Документационог центра „Веритас” Саво Штрбац, изјавио је да је министар одбране Хрватске Дамир Крстичевић, у акцији „Олуја” прво „очистио Крајину”, а затим прешао у БиХ и тамо, у акцији „Маестрал” наставио да чини злочине. Крстичевић је у време „Олује” био комадант 4. гардијске бригаде, која је пре одласка у БиХ, „починила страшне злочине на подручју Книна и северне Далмације, а затим прешла у БиХ и наставила етничко чишћење и убијање”, објаснио је Штрбац. Он је, учествујући, у емисији јагодинске телевизије „Палма плус”, подсетио да је Крстичевић „био под истрагом Хашког трибунала, међутим, с обзиром на нову стратегију тог суда, до које је у међувремену дошло, да се

У Задру ексхумирани посмртни остаци 18 Срба

На градском гробљу у Задру ове седмице ексхумирани су посмртни остаци 18 жртава српске националности које су страдале у акцији хрватске војске и полиције “Олуја”, саопштила је Комисија за нестала лица Владе Србије. У саопштењу се додаје да су узети узорци ради идентификовања методом ДНК анализе. Ексхумација, коју су надлежни органи Хрватске почели у понедјељак, 21. новембра, завршена је данас. Процес ексхумације је од посебног значаја за породице несталих лица које годинама покушавају да пронађу и достојно сахране посмртне остатке својих најближих, истиче се у саопштењу. На списку несталих током и након акције “Олуја”, Документационо-информационог центра “Веритас”, налази се 1.856 лица, од којих је 1.206 цивила и 546 жена. Од

Зашто се вратио Анте Готовина?

Да ли је идол великог броја Хрвата закорачио у политику схватајући да је хрватски пројекат у опасности? Пише: Љубан Каран Хрватски контрoверзни генерал Анте Готовина за Хрвате није само ратни ветеран – он је симбол и национални понос. Када би се кандидовао за председника Хрватске, он би то и постао. Када би пожелео неко друго место u Хрватској које народ бира, он би то и био. То је знала свака власт у Хрватској, и зато су на њега гледали са страхопоштовањем. Сви су га желели на својој страни, али он је упорно одбијао све покушаје да га увуку у политичка препуцавања и трудио се да остане легенда свих Хрвата, без

Русија: Хрватска је проблем са територијом ријешила прогоном 250.000 Срба

Приједлог хрватског премијера Андреја Пленковића током посјете Кијеву везан за искуства Хрватске о мирној реинтеграцији окупираних подручја, што би се могло примјенити на подручја Доњецк и Луганск, наишао је на оштре критике Министарства иностраних послова Русије. Осим што приједлог називају бесперспективним, Руси прозивају хрватску владу која, како кажу, треба да се позабави рјешавањем личних хроничних проблема, посебно везаних за права Срба и остале националне мањине, пише загребачки “Вечерњи лист”. Како се наводи на званичним страницама министарства, поменути бесперспективни приједлози наилазе на озбиљну забринутост Русије јер одвраћају пажњу Кијева са украјинске обавезе према споразуму из Минска. Тамо је прецизно означено шта је потребно учинити да би се регулисао проблем Доњецка и

Немамо информације за Задар – Хрвати игноришу регистровање локације

Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је Срни да, према сазнањима “Веритаса”, на градском гробљу у Задру постоји још само једно тијело српске жртве из “Олује” које није ексхумирано и нагласио да не зна шта ће тамо наредних дана ексхумирати представници комисија за нестала лица Хрватске и Србије. Он је појаснио да су из заједничке гробнице на овој локацији у мају 2013. године ексхумирани посмртни остаци 56 лица српске националности, а да су сарадници “Веритаса” накнадно открили још два појединачна гробна мјеста. “Једно лице је по судском поступку ексхумирано и ми имамо информацију о само још једном лицу. Можда су пронашли нову локацију или је евентуално ријеч о седам

Позив на комеморацију у Вариводе и Гошић

Српско народно веће и Општина Кистање позивају на комеморацију у спомен на српске цивиле с подручја Шибенско-книнске жупаније убијене након акције Олуја. Комеморација и верски помен у Вариводама одржаће се у среду, 28. септембра, с почетком у 12 часова, а након тога у Гошићу. У селу Гошић код Кистања 27. августа 1995. убијено је седам старијих особа: Саво Борак (70), Васиљ Борак (68), Гроздана Борак (75), Марија Борак (81), Косовка Борак (77), Милка Борак (75), Душан Борак (56), а десетак дана раније убијен је и Гојко Лежаић (65). Сви убијени су били цивили, а у селу ни раније нити у време убистава није било никаквих ратних активности. Готово два месеца

Готовина као вересија

Када се пре четири године Анте Готовина вратио из хашког затвора као слободан човек, у Београду је због тога хитно заседала влада са једном тачком дневног реда. Тада је премијер био Ивица Дачић и огорчено се реаговало. Чак су и привремено били замрзнути односи са Трибуналом. Према првостепеној пресуди Хашког трибунала из априла 2011. године Анте Готовина, који је заповедао „Олујом”, и Младен Маркач као командант специјалне полиције били су чланови удруженог злочиначког подухвата који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман. Готовина је био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Документационо-информативни центар „Веритас” у својој евиденцији постоје имена 1.960 Срба погинулих и несталих у „Олуји”,

У Задру ексхумација посмртних остатака Срба страдалих у “Олуји”

Надлежни органи Хрватске отпочели су данас, на Градском гробљу у Задру, процес ексхумације посмртних остатака жртава српске националности које су страдале у акцији хрватске војске и полиције “Олуја”, саопштила је Комисија Владе Србије за нестала лица. Очекује се да ће процес ексхумација на овом гробљу трајати око пет радних дана, и од свих ексхумираних посмртних остатака биће узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе. Спровођењем ексхумација на Градском гробљу у Задру, наставља се процес ексхумација на овом гробљу, који је започет 26. априла 2013. године и трајао је до 3. маја 2013. године, када су укупно ексхумирани посмртни остаци 56 лица, наведно је у саопштењу. Комисија Владе Србије за нестала

Миодраг Линта

Линта: Скандалозна одлука о именовању Анте Готовине за савјетника министра одбране

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује као скандалозну и срамну одлуку хрватске Владе да ратног злочинца Анту Готовину именује за посебног савјетника потпредсједника владе и министра одбране Дамира Домазета. Добро је познато да је Анте Готовина био дио злочиначке организације на челу с Фрањом Туђманом чији је циљ стварање етнички чисте хрватске државе. За остварење тог циља вршена су масовна убијства и мучења српских цивила и ратних заробљеника, протјеривање Срба из својих кућа и станова и пљачкање, отимање и минирање српске имовине. Такође, генерал Готовина је био дио злочиначке организације коју чини 16 хрватских генерала, укључујући садашњег хрватског министра одбране Дамира Крстичевића и бившег министра одбране Анту Котромановића

mile-savic-autor.jpg

ФИЛМ: “Причам први пут”- Свједочење о страдању Срба у Хрватској

Свjедоци страдања Срба у Хрватскоj у протеклом рату, апелују на домаћу и свjетску jавност да види и чуjе истину о убиjању, понижењу, пљачкању и затирању свега српског у Хрватскоj, коjе jош траjе. На промоциjи документарног филма “Причам први пут”, Божана Врљановић – Кондић из Западне Славониjе рекла jе новинарима да након надљудске борбе коjу jе прошла не очекуjе да доживи правду за преживjеле и протjеране Србе.  “Хрватска jе дониjела законе коjима штити хрватски народ и сви други народи у овоj земљи су небитни, али нека иза нас остане траг за историjу, бар свjедочења о злочинима и пљачкама”, рекла jе она. Пантелиjа Зец у овом документарцу свjедочи о тортури, физичком и

Миодраг Линта Фото: ТАНЈУГ

Оптужбе преко леђа Крајишника

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта осудио је одлуку групе Срба, Документационо-информационог центра Веритас и његовог првог човека Саве Штрпца да пред америчким судом пристану на нагодбу у спору који су 2010. године покренули против америчке компаније МПРИ. Линта је у отвореном писму нагодбу назвао “срамном и понижавајућом”, наводећи да су пристали на 7.500 пута мањи износ од првобитног траженог одштетног захтева у износу од 10,5 милијарди долара. – Наведене чињенице сада јасно потврђују ранију сумњу великог броја Крајишника да судски процес није вођен због накнаде штете за преко 200.000 прогнаних Крајишника у ‘Олуји’, већ због обезбеђивања средстава за рад удружења Крајинске жртве геноцида из САД и Веритас из

Колона избјеглих Срба из Хрватске

Oтворено писмо јавности предсједника Савеза Срба из региона Миодрага Линте поводом срамне и понижавајуће нагодбе у вези са колективном тужбом преко 200.000 прогнаних Крајишника у Олуји

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта најоштрије осуђује одлуку групе Срба која је регистрована у САД под називом Крајинске жртве геноцида и Документационо-информационог центра Веритас, на челу са Савом Штрпцем, да пристану на срамну и понижавајућу нагодбу у судском спору са америчком консултантском кућом L-3 Servisis, као правног сљедбеника америчке фирме Војни професионални ресурси (MilitaryProfessional Resources Ink.), а у вези са колективном тужбом преко 200.000 Крајишника који су прогнани у злочиначкој акцији Олујa. Наведена тужба садржи и захтјев за накнаду нематеријалне штете прогнаним Крајишницима у висини 10,5 милијарди долара, уз 5% камате за сваку годину, односно онолико колико живе изван својих кућа и станова због присилног напуштања и претрпљеног

Oluja.jpg

Крајишници против МПРИ

Након дугих преговора постигнут је договор да тужена страна уплати донацију од 1,4 милиона америчких долара у виду хуманитарне помоћи избеглицама из РСК Шта је с колективном тужбом Крајишника прогнаних у „Олуји”, коју су 2010. поднели Федералном суду у Чикагу против америчке консултантске куће Л-3 Сервисиз, инк. као правног следбеника Милитери профешн рисорсиз инк. (МПРИ) ради накнаде нематеријалне штете на име душевних боли због изгубљеног завичаја по основу саучесништва у геноциду? Одговор је стигао ових дана од адвоката Роберта Павића, главног заступника Крајишника у овом поступку, из ког дознајемо да је овај парнични поступак недавно окончан нагодбом у складу с медијацијом међу странкама, коју је предводио пензионисани судија уважени Данијел

Раде Лесковац: У памет се, Срби

Срби у БиХ, односно у Републици Српској су данас преостали као највиталнији и најосвештенији део српског корпуса. У временима препуним изненађења и изазова, много снажније државе и народи западали су у велике проблеме, зато је потребно сачувати прибраност и поуке из блиске прошлости, оцењује Раде Лесковац, један од малобројних Срба у Хрватској, који размишља српски. Он каже да поделама треба стати у крај, те стално јачати национално јединство, како и Срби у РС не би доживели судбину Срба из Крајине. – Показало се да је председник Милорад Додик нашао праву меру у односима са Западом. Поштује одредбе Дејтонског споразума, не пристаје ни на какве ревизије. На сваку врсту импровизације и покушаје

Срби у новој власти – декор демокрације

После конституисања Сабора Хрватске, који је добио председника у прве две године мандата, Божу Петрова из Моста, премијер Андреј Пленковић најавио је реорганизацију министарстава, а од понедељка и нова кадровска решења. Међутим, још није познато да ли ће и у којој мери представници српске мањине имати своје место у институцијама власти. Две деценије од рата у селима у којима живе Срби повратници нема струје, у некима ни воде. Живот достојан човека остао је у предратном, односно времену предизборне кампање у којој им је још једном обећан. Да су приче о „повратку на вековна огњишта“ бајке, јасно је и из односа Хрватске са Србијом, јер сваки избори у тој земљи доводе

Упрaвa кoja je зaробила нeстaлe

Oткaд je Упрaву зa зaробљене и нeстaлe у априлу прeузeo Стjeпaн Сучић зaустaвљeнe су идeнтификaциje жртaвa српскe нaциoнaлнoсти, кojих je билo 50 дo 60 гoдишњe. Сучићeв смиjeњeни прeтхoдник Ивaн Груjић кaжe дa сe рaди o дискриминaциjи српских жртaвa Док сe пoлитичaри нaтjeчу у искaзивaњу вaжнoсти питaњa нeстaлих у рaтoвимa 1990-их, прoцeс идeнтификaциja прoнaђeних пoсмртних oстaтaкa и eксхумaциja пoзнaтих мaсoвних и пojeдинaчних грoбницa, бaрeм у Хрвaтскoj, гoтoвo je у пoтпунoсти зaустaвљeн. У дoбрo ухoдaнoм систeму Упрaвe зa зaробљене и нeстaлe Mинистaрствa одбране, кojoj je гoдинaмa нa чeлу биo пукoвник Ивaн Груjић, дoк у апприлу oвe гoдинe ниje смиjeњeн, рaдилo сe плaнски. Нo у 2016. гoдини, зa рaзлику oд прeтхoдних, ниje билo

Као значајно дело остаје Миланова вредна књига Билогора и Грубишно Поље 1941–1991.

У Београду се 07. октобра 2016. упокојио Милан Басташић. На његовом посљедњем испраћају, говорио је и Проф. др Вељко Ђурић Мишина, Миланов пријатељ и вд директора Музеја жртава геноцида у Београду. Драги пријатељи, браћо и сестре Данас је дан када се опраштамо од покојника, када требамо да се подсетимо најважнијих чињеница из његова живота, поменемо његове заслуге. Зато молим мало пажње како бих могао да кажем неколико таквих реченица и тако испуним део аманета који је оставио иза себе. Милан Басташић рођен је 1931. године у Грубишном Пољу, у крају који је својевремено у аустријским картама био уписан као Мала Влашка то јест Мала Србија. Отац Лука био је солунски

Умро је Милан Басташић

У петак, 7. октобра 2016. у Београду је умро Милан Басташић. Посљедњи испраћај биће на Новом гробљу у Београду, у сриједу 12. октобра у 15 часова. Рођен је у Грубишном Пољу 30. јануара 1931. године у породици Луке и Евице (р. Ђукић), као треће дијете. Отац му је био солунски добровољац. Тадашњу четворогодишњу основну школу је завршио у Грубишном Пољу. Крајем априла 1941. године хрватске усташе му хапсе оца и осамнаестогодишњег брата Стеву и потом их убијају у Јадовну на Велебиту. Послије масовног масакра српског народа на Билогори и у Грубишном Пољу концем септембра и почетком октобра 1942, Милана су са мушкарцима усташе отјерале у Јасеновац, а мајку и сестру

У ХРВАТСКОЈ ПРОЦЕСУИРАЊЕ РАТНИХ ЗЛОЧИНА НИЈЕ НА ПОТРЕБНОМ НИВОУ

Хрватска треба да учини више у процесуирању ратних злочина и обезбјеђивању права повратника, те слободи медија и борби против говора мржње, стоји у извјештају повјереника Савјета Европе за људска права Нилса Муижниекса. У извјештају се поздравља “важност коју је земља дала регионалној сарадњи у кажњавању ратних злочина почињених током деведесетих година”. Истовремено, изражена је забринутост због недавног назадовања те сарадње. Упозорено је на “непостојање одговорности за нека озбиљна кршења међународних људских права, те на пристрасност у судским процесима”. Повјереник позива хрватске власти да предузму све потребне мјере како би се “стало на крај некажњавању и ефикасно спровело процесуирање ратних злочина у складу са европским стандардима”. Муижниекс поздравља увођење закона којим

Mилojкo Будимир: Истjeрaни, aли и oпљaчкaни

Гeнeрaлни сeкрeтaр Удружeњa Србa из Хрвaтскe у Србиjи: Oд рeгистрoвaних пoврaтникa српскe нaциoнaлнoсти у Хрвaтскoj живи oкo 38 пoстo, извaн Хрвaтскe oкo 45, дoк их je умрлo oкo 17 пoстo. Пише: Паулина Арбутина Дa ли je у пoсљeдњих гoдинa билo нaзнaкa пoзитивниje климe зa Србe у Хрвaтскoj? Смaтрaлo сe дa ћe улaскoм Хрвaтскe у EУ и дoлaскoм сoциjaлдeмoкрaтских пoлитичких снaгa нa влaст њихoвa прaвa бити пoбoљшaнa. Meђутим, тo сe ниje дoгoдилo. Oд зaвршeткa грaђaнскoг рaтa, иaкo сe нa избoримa у Хрвaтскoj миjeњaлa влaст, oднoс прeмa Србимa сe ниje прoмиjeниo. Нa oснoву дискриминaтoрних зaкoнa кoje je дoниo Хрвaтски сaбoр, нaсилнo су им oдузeтa имoвинскa и свa другa грaђaнскa прaвa и прeтвoрeни

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала