arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

НАЈАВА: Промоција књиге „Народна ношња Срба Ливањског поља“ у Бањој Луци

Промоција књиге у Бањој Луци, биће одржана 27. маја 2023. године у 18 часова у простору Изложбеног салона Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, улица Јеврејска бр. 30. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит. Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске

Поп Ристо Ћатић

Чим су се домогли власти, усташе су и у Ливну започеле систематске и темељите припреме за потпуно истребљење српског живља. Упутства о томе дониjели су они коjи су са благословом Степинца и потпуним овлашћењима Павелића стигли из Загреба убрзо након капитулациjе и распада Југославиjе. ЦВИЈО ПАЈЧИН — ОРАШЧИЋ, симбол храбрости и непокора у ливањском краjу Знали су добро да jе први и наjважниjи задатак докопати се наjвиђениjих и наjутицаjниjих људи и покупити оружjе и ратну опрему из руку Срба а потом их, голоруке и обезглављене, у датом тренутку сасвим уништити. Направљена jе црна књига а jедан од првих коjи jе у њу уписан био jе Цвиjо Паjчин, звани Орашчић из

Даница

И Даницу Бошковић, старију Цвитину ћерку, животна лађа је понијела далеко од родних Рујана, од Динаре и Ливањског поља. Обрела се у срцу Шумадије. Дична Херцеговка о чијој се љепоти и данас прича у родном крају, чије се крупне плаве очи и тешке плетенице боје зрелог жита и данас памте, свила је топли дом са Марком Лалићем на периферији Аранђеловца, у насељу Врбица, под гранама огромног вишевјеког храста.Има у томе неке фине симболике: живот је, како то само он умије и може, саставио понос-дрво и понос-човјека. Даница је слична храсту. И она је попут храста истрпјела муње и громове живота, издржала злоћу и безумље људско, отела се из чељусти смрти

Гордана Достанић: ЗАОСТАВШТИНА ЛИВАЊСКИХ СРБА

Да ли сте некада били у Ливну, градићу југозападне Босне, који се препречио на самом путу од Бања Луке ка Сплиту? Пише: Гордана Достанић Знате ли да је то градић коме његови становници дали три имена: Лијевно, Хливно и Ливно? Или да је тај троимени град колевка српске средњовековне династије Мрњавчевић, како нам казује историчар Дубровачке републике,  енедиктанац, Мавро Орбин, док у свом делу Краљевство Словена представља прошлост Јужних Словена? Орбин пише да је, Мрња, од кога су Мрњавчевићи, живео у Ливну из кога га је, себи у службу, узео цар Душан, када је 1350. године пролазио тим крајем. Тај „сјајни, бијели бисер, каквог нема на читавом дуњалуку“, како је

Неизмишљена прича о њој

Сањала сам је ноћас. Онакву какву је не памтим. Каква је можда била некада давно, бар деценију и по пре мог рођења. Насмејана, а црне очи играју, гологлава, са пуштеном плетеницом преко леђа. Нигде њене црне мараме… Гледа ме и не говори. Само се смеје и маше, а као да лебди изнад поља. Да ли њеног, Ливањског, или нашег сремачког? Биће да је Ливањско. Биће да је отишла тамо на бесмртним крилима, да настави у вечности са онима које су јој узели на земљи. Како се таква бол може издржати? Где се скрива та снага којом твоје тело и душа поднесу толики губитак? Мужа, свекрве, браће, девера, сестара, снаха, синоваца,

ЦИПЕЛИЦЕ

– О, Мирко, очи моје, потерајде то ја’ње у појату и дођидер баби да се спремимо за пут… Потеци, по’итај, немамо васдуги дан прид собом. Немој да те јопе морам дозивати…  – дозивала је Сава свог унука који се играо са јагњетом.  Мирко није напунио ни четврту годину. Мати га је, пре осам дана, довела ту код својих док се не рашчисти гужва тамо у њиховој кући, у селу преко поља. Кућа им се за два дана напунила рођацима. Стисли се сви под један кров. Избегли они, ти рођаци, пред ратном несрећом, да склоне главу за прво време док не виде сви заједно како ће ко и где даље живети,

НАЈАВА: Промоција књиге „Народна ношња Срба Ливањског поља“ у Новом Саду

Промоција књиге у Новом Саду, биће одржана 8. децембра 2022. године у 18:30 часова у простору Трибина младих, Католичка порта бр. 5. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског

Ново издање: Народна ношња Срба Ливањског поља

У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског музеја Београд и Земаљског музеја Босне и Херцеговине, Сарајево. Рецензент књиге је др Татјана Микулић, музејски саветник Етнографског музеја Београд, а значајан

Болан траг у историји коју не смемо заборавити

СУГРАЂАНИ НИСУ ИМУНИ НА ПАТЊЕ НАШЕГ НАРОДА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ Пише: Александра Илијев Значајнa тема окупила је у Културном центру представнике старијих и млађих генерација. Говорило се о догађајима и геноциду у Другом светском рату на територији Независне Државе Хрватске (НДХ). Судећи по броју попуњених места намењених посетиоцима, дошло је неочекивано више људи него што је било у плану. То потврђује колико је ова проблематика и дан – данас битна. Рат је однео  много живота и променио свет из корена, али негде успут изгубиле су се тешке приче страдања нашег народа у логорима. Учесници трибине покушали су да објасне зашто је до ових ствари уопште дошло и колико је

Епископ Сергије: Ливањски Новомученици – од смрти до васкрсења

Прије више од осам деценија Ливањским пољем проламао се јаук. Плакале су мајке за синовима, дјеца за очевима, сестре за браћом, храмови за свештеницима, Небо за Земљом, Свеци за мученицима, Бог за људима. Зло је згазило добро, безнађе је убило наду, мржња је удавила љубав, јер су људи постали нељуди зато што су заборавили на Бога и на Његове заповијести. У име лажне државе, која је независна била само по имену, чињена су таква злодјела којих би се постидио и Каин, први братоубица. По јамама и горама, по пољима и ливањским улицама, лежали су лешеви дојучерашњих комшија, распјеваних младића, вриједних свештеника и остарјелих дједова. Смрт је завила у црно скоро

Позив: Света Литургија Ливањским Новомученицима у Ливну и у Београду

Ове године обележићемо 81 годину од великог страдања које су доживели ливањски Срби током 1941. године, те 31 годину како су мошти Ливањских новомученика извађене из јама широм Ливањског поља. Као и сваке године, окупљаћемо се у Ливну, Челебићу, Чапразлијама, Губину, Београду, на далекој Флориди и где год још живе расејани ливањски Срби и њихови потомци. Оно што ће ове године бити другачије је чињеница да је наша Света Црква и званично убројала Ливањске Новомученике у ред светих. Због ове чињенице, наших страдалих предака се више нећемо сећати кроз парастосе и помене, већ ћемо Ливањске Новомученике прослављати као свете Литургијски и на другим молитвеним окупљањима. Од ове године, празник Ливањских

Јован Мирић: Кратак разговор крвника и преживеле из јаме Равни Долац

Када се споји зла пошаст и сила над којом се нема моћ, онда народ има више разлога да говори као преживели из јаме Равни Долац, мислећи можда на тадашњу државу Хрвата, можда на хрватство, или на усташтво. На Огњену Марију, 30. јула 1941. године, Хрвати из комшилука истерали су из кућа 218 жена и деце из Горњих и Доњих Рујана код Ливна и живе побацали у јаму Равни Долац, у планини Динари. Мушкарце старије од 16 година одвели су и побили дан-два раније. Од ових 218 жена и деце преживело је четрнаесторо, тринаест женских и један мушки. Извађени су после 45 дана проведених у јами, морени ранама, камењем и бомбама,

Српски Велебит

Покушавам да се сетим када сам први пут чула за Јадовно. Било је то, чини ми се, у годинама касног детињства или раног девојаштва. Пише: Гордана Достанић У нашој кући, тата и његов пријатељ причали су о времену НДХ у Срему, помињали Покретни преки суд и имена побијених комшија, Срба, никоме дужних и низашта кривих. Бар не својом вољом. Онда је мама поменула Јадовно. Она је у свакој прилици све сводила на меру лепоте и туге доживљене у њеној Лици. Тако и тада рече да је на Велебиту био логор у који су одводили Србе. Из њега, тог логора, нико се није враћао. Много људи је на Јадовну побијено. Она

Покољ Срба ливањског подручја 28. јула – 3. августа 1941.

Покољ у шуми Копривници био је крвави увод у масовне покоље који ће се догодити до краја јула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, која су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља које су извршили 29. и 30. јула. Када је, нажалост касно, Србима постало јасно да је почело њихово истребљење, више није било могућности за озбиљнији и организовани отпор јер су већ били разоружани, а они који би отпор могли организовати били су побијени. Дана 28. јула усташе су поклале Србе који су се лечили у ливањској болници. Истог дана у

НАЈАВА: Помени поводом 80 година од страдања Ливањских Срба

Ово је осамдесето лето од када су наши рођаци, кумови, пријатељи, комшије, наши сународници побијени усташком руком на 17 стратишта на подручју Ливна и околине. Ово је тридесето лето како су њихове мошти, повађене са већине стратишта, сахрањене у заједничку гробницу у Спомен капели подигнутој у порти српске православне цркве у Лијевну. Осамдесети пут ћемо се заједно помолити за душе и запалити свећу нашим дедовима, бабама, теткама, стричевима, ујацима… које нисмо упознали, који нас нису грлили, али који су били ту негде крај нас у причама и сећањима преживелих и које смо заволели кроз та туђа сећања. Старији смо него што су они били кад их је пресекла и у

vladimir.jpg

Вјерни потомци невјерних предака

О страдањима Срба у Ливну и околини у ратним сукобима деведесетих година прошлог виjека, о злу коjе се ипак поновило послиjе пола виjека, нема много писаних и других тврдих доказа, чак ни комплетног списка жртава. Да се и не говори о детаљниjим описима ко их jе, гдjе, кад и како побио. Шпекулише се подацима од наjмање 50 па до 107 жртава, али ниjе jасно разграничено да ли се ту ради само о Ливњацима или и онима коjи су однекуд друго довођени и овдjе уморени. По истраживањима  Душка Никића, jедног од оних коjи jе такође прошао кроз пакао новоусташких мучилишта у Ливну и правим чудом остао жив, кроз логоре у Ливну

Заклали су ми тек рођеног сина

Школа у Челебићу jе током Другог свjетског рата изгорела. Послиjе рата jе обновљена, али без било каквог биљега коjи би подсjећао на jезиви злочин коjи се одиграо у њоj. У наjновиjим ратним сукобима деведесетих година прошлог виjека, ова суморна и окрвављена кућа jе поново разорена. Јуна 1990. године  у Челебићу сам записао и ово: Школа у Челебићу, jедно од губилишта на коjему jе до пуног изражаjа дошла сва безумност, бестиjалност и свирепост усташког покрета, и данас стоjи као и оних крвавих jулских дана 1941. године када jе у њоj и пред њом на наjбездушниjи начин уморено близу четири стотине Срба из овог лиjепог села, углавном неjачи, од тек рођеног дjетета

Сећање на страдале: Прве српске жртве из града Ливна 1941. године

Након успостављања усташке влати, прве српске жртве из самог града Ливна страдале су већ око 20. јуна 1941. године. Били су то угледни становници овога града: лекар др Душан Митровић, зубар др Крсто Зубић и судија Ранко Маргетић, које су усташке власти 20. јуна 1941. године позвале и упутиле у Сарајево на наводни договор са властима у вези пресељења Срба у Србију. На путу за Сарајево су побијени у месту Занесовићи (између Горњег Вакуфа и Бугојна). Елиминацијом угледних, виђенијих Срба, људи којма је народ веровао, почеле су припреме за касније, масовне злочине. Иако се већ знало за убиство свештеника Риста Ћатића и Сајковљана, то није било довољно да се Срби,

Вишеград: Отворена изложба о Ливањским Србима уз промоцију књиге Огњена Марија Ливањска

У организацији Градске галерије Вишеград и Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, у суботу 26. јуна т.г, публици је речју и сликом представљен историјски пресек живота и стваралаштва ливањских Срба, манифестацијом под називом „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“. У уметничком делу програма учествовали су: Уна Војиновић, Софија Чарапић, Анђелина Ђурђевић, а програм је водила Бранка Марковић. На изложбеним паноима приказан је својеврсни историјски пресек од преднемањићког периода до данашњих дана, а излагањем говорника осветљено је стварање институција и очување верског и националног идентитета у врло тешким околностима за српски живаљ током османске и аустроугарске владавине Босном. Тако су ливањски Срби још пре 200 година покренули и финансирали рад прве српске

НАЈАВА: У Вишеграду изложба о Ливањским Србима и промоција књиге Огњена Марија Ливањска

У Градској галерији Вишеград, у суботу 26.јуна, са почетком у 20 часова, биће отворена изложба која приказује живот ливањских Срба кроз векове, њихову духовну и културну заоставштину. Истовремено, публици у Вишеграду биће представљена и књига Буда Симоновића Огњена Марија ливањска, као својеврсни документарни запис о страшном страдању српског народа овог краја лета 1941. године. Изложба о ливањским Србима је припремљена са циљем очувања свести о месту порекла и вековном животу Срба на подручјима која данас нису у саставу Републике Србије и Републике Српске као матичних земаља српског народа. Изложба је и приказ вековне борбе Срба за очување верске и националне припадности кроз споменике значајне културне вредности и својеврсни допринос државним

Медији и реаговања о скрнављењу споменика покланим Србима у Челебићу

У масовној гробници у селу Челебић налазе се посмртни остаци више од 400 Срба које су усташе заклале, убиле на други начин или су их живе бацале у јаму безданку Бикушу. Све док надлежни не почну да проналазе починиоце понављаће се недјела попут скрнављења спомен-плоче у Челебићу код Ливна за више од 400 Срба из овог и околних села које су усташе убиле 1941. године, каже делегат из реда Срба у Дому народа парламента Федерације БиХ /ФБиХ/ Александар Штрбац. „Након 80 година од стравичног злочина у Челебићу, сљедбеници усташке идеологије овим дивљачким чином показују да ни мртвима не дају мира, а данас малобројним Србима у Ливну шаљу узнемирујуће и застрашујуће

ЉУБА

Да ли је овај сунчани дан наш крај? Ова свјетлост и плаво небо над нама да ли ће заувек сјати над нашим почивалиштем? Бескрај и крај, коначност и вјечност, смрт и бесмртност, све је слило у једну тачку и стало у овај тренутак. Да ли се човак зато роди, зато мучи, зато погури под теретом сваке невоље – зато да у једном љетњем дану сагледа крај свега – крај муке и крај љепоте? Мука за мрву крува и љепоту рађања, љепота у оку и осмијеху и онда крај са питањем куда све одлази. Крај у сриједу! Можда је тако писано. Ја сам мислила да нијесам ни на средини живота, а

Ливно

Злотвори

Ако jе судити по сjећањима преживjелих, по томе како говоре о своjим страдањима, по казивањима о злочинима и злочинцима, рекло би се да Србин — Динарац не умиjе да мрзи. У његовим риjечима нема жучи ни када говори о наjстарвичниjим злочинима. Нема грких риjечи и клетава ни за наjвеће злотворе и све се углавном своди на презир, на непомињање. Насупрот томе, не штеди риjечи, топле и људске, кад ваља истаћи доброту, гест човjечности и жртвованања друговjерника. Само тако се, чини се, може и разумjети њихово вjеровање да се зла не мора боjати онаj ко зло не чини, скрушеност, помирљивост и наивност са коjом су и Срби у ливањском краjу те

Упокојила се Милица Маљковић, једна од преживелих из јаме Равни Долац

Користимо прилику да обавестимо све чланове и пријатеље Удружења Огњена Марија Ливањска да се упокојила у Господу Милица Маљковић. Сахрана ће се обавити на православном гробљу у Сурчину, у среду 21. октобра у 14 часова. Милица Маљковић, рођена Бошковић, била је родом је из Доњих Рујана код Ливна. Њено мирно детињство прекинула је, као и код многих других, бруталност Другог светског рата. На Огњену Марију, 30. јула 1941. године, усташе из Рујана и околине одвели су Милицу, њену мајку, сестру – укупно 218 српских жена, деце и стараца из овог села и живе их бацили у јаму Равни Долац на Динари. Милица је била међу 14-оро оних који су Божијом

Rujani.jpg

Позив: Прослава славе цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА ПАРОХИЈА ГУБИНСКА Позива све благочестиве парохијане,да својим присуством и учешћем увеличају молитвено и литургијско славље, које ће се одржати у СУБОТУ 10. октобра 2020.године с почетком у 10:00 часова, у цркви Покрова Пресвете Богородице у Доњим Рујанима. Након Свете Литургије извршиће се прелив гробова на гробљима у Горњим и Доњим Рујанима. ДОБРО НАМ ДОШЛИ! С Божијим благословом, Управа парохије Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска Стратишта Покоља: Ливањско поље

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала