ПОВОДОМ САСТАНКА ПРЕДСТАВНИКА ИЗВРШНОГ ОДБОРА ЈЕВРЕЈСКЕ ОПШТИНЕ ЗЕМУН И УДРУЖЕЊА ”ЈАДОВНО 1941.” Поводом у јавност пренете информације, да је Јеврејска општина Земун из Земуна (у даљем тексту : ЈОЗ), поднела кривичну пријаву против Удружења ”Јадовно 1941” из Бања Луке, за скрнављење Јеврејског гробља у Земуну, и захтева ЈОЗ за уклањање православног крста са Јеврејског гробља у Земуну, 17. јуна 2025. године, у просторијама ЈОЗ-а у Земуну, одржан је састанак Извршног одбора ЈОЗ, са представницима Удружења ”Јадовно 1941” . Састанку су присуствовали Ненад Фогел, председник и Александар Нећак и Владимир Мијатовић, потпредседници ЈОЗ-а, са једне стране, и са друге стране Душан Басташић, председник Удружења грађана ”Јадовно 1941.” из Бање Луке, Момчило Мирић, председник Удружења грађана ”Јадовно 1941.” из Београда, Павле Срдић, представник Удружења Козарчана из Београда, и Драган Нововић, председник Управног одбора Заједнице удружења жртава Другог светског рата Србије. Тема састанка

Данас се навршавају 33 године од почетка српског страдања на подручју средњег Подриња и на данашњи дан су злогласне хорде Насера Орића у рану зору кренуле у свој крвави пир, подсјетио је за „Глас Српске“ предсједник сребреничке Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић и подсјетио да су напали село Бљечева у Братунцу као и село Гниона на подручју општине Сребреница. Пише: Жељка Домазет – Знамо да је тог дана брутално заклана Косана Зекић, али сем нас Срба то никога другог не занима.То је постало нормална појава у рату када се кољу српски цивили а подсјетићу јавност да је Косана имала 64 године – напоменуо

„Чујте ово старци, почујте сви жигељи земље! Је пи овако што икад било у ваше дане, ил’ у дане ваших отаца? Реците ово својим синовима, Ваши синови својим синовима, а њихови синови потоњем кољену.” (Ријеч Јахве 1, 2, 3.)   Илинданску песму и молитву заменили су ударци ножева, маљева, крикова страве и ужаса у овом геноцидном злочину, непознатом у историји цивилизације, извршеном на светишту и око њега. Тада је усмрћено 1567 људи са подручја Кордуна и Баније. Усташки „мисионари” хтели су пред иконама, крстом и олтаром затрти живот, културу, дух и веру једног народа. Главни организатор и инспиратор свих почињених злочина у Глини, Банском Грабовцу, Горњем Таборишту, Шушњару, Великом Грацу,

Казивање Топличанина Крсмана Мијајловића После ослобођења јужних делова Србије, у ослобођену Топлицу преселише се читава братства из црногорског Санџака, Сјенице и Голије. Из села Кузмичева из Санџака крену према Топлици братство Глођовића са три породичне главе, Миком, Мијајлом, Арсенијем. Микова породица насели се у селу Грабовница код Куршумлије и узеше презиме Миковићи. Мијајло оде у суседно Дединце, где узеше презиме Мијајловић. Арсеније се насели у селу Трнов Лаз и они узеше презиме Арсенијевић. Последњи од пребеглих дође Перо Глођовић у село Ртаје и задржа своје презиме. Таман се окућише на новом огњишту, а црквена звона у недоба објавише мобилизацију. Нема позивара, нема претњи за неодазив, звона су све рекла. Отаџбина

У Бијељини су данас обиљежене 24 године од формирања Прве семберске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске, у којој се борило више од пет хиљада војника, а погинуло је 139 бораца. Парастос погинулим српским борцима служен је у Цркви Светог Ђорђа, а потом су на Централни споменик на Градском тргу положени вијенци. Први начелник Штаба Прве семберске лаке пјешадијске бригаде Ђоко Пајић подсјетио је да је ова бригада била прва српска бригада на семберско-мајевичким просторима, али и на простору цијеле Републике Српске. Пајић је рекао да је мобилизација извршена у септембру 1991. године, када је избио рат у Хрватској, те да су бранили границе Семберије од евентуалне агресије Хрватске, а

Ми нисмо познали вас по заставама, Ни ваше хероје „од лавова љуће” Све на коленима вукли сте се к нама Носећ мач убице и луч паликуће. ЈОВАН ДУЧИЋ Многи мишљаху да је синтагма „усташки антифашизам“ схизофрена пројекција србских ултра-националистичких параноикуса. Црног ђавола је то измишљотина; камо среће да јесте! Ово је краћи преглед деловања једног језуитског командоса у Србији, које је наново актуелизовано након његовог недавног гостовања у „Ћирилици“ Миломира Марића на „Хепи“ телевизији. Током интервјуа, Милиомир Марић је деловао кастрирано, без трунчице препознатљивог сарказма. Више је био марионета слична Пинокију у рукама надмоћног госта, него новинар познат по провокативним питањима. Драго Пилсел, тренутачно мудроносни глодур елитног хрватског портала „Аутограф“,

Током посете принца Чарсла није се штедело у комплиментима и поклонима. Као што се није штедело ни у ћутању о злочинима које је принчевска држава Србији и Србима чинила Чега се Срби стиде? Туђих злочина или сопствених жртава? Нема новина, нити телевизије у Србији која речју и сликом није пратила сваки корак принца Чарлса и његове боље половине. Све што је у Србији имало снаге да трчи, од људи на власти до свештенства и чланова Крунског савета трчало је без даха не би ли показало како милијег госта од принца одавно није било у Србији. Није се штедело у комплиментима и поклонима. Као што се није штедело ни у ћутању

Ове двије књиге о комплексу усташких логора Јадовно су плод приватне иницијативе и мојих, из дјетињства још увијек живих сјећања на жељезничке композиције с теретним вагонима за стоку, које су јуриле пругом кроз моје родно село Доње Дубраве, пристижући из свих крајева Независне Државе Хрватске 1941. у Госпић. Оне су настале из пијетета према хиљадама невиних жртава мушкараца, жена и дјеце, чије искрвављене главе и сада видим како кроз жељезне решетке пренатрпаних сточних вагона суморним гласом дозивају у помоћ траћежи воде. Ипак, ових књига не би било да ми нису свесрдно помагали многи у бројним институцијама у којима сам годинама истраживао изворну грађу, првенствено у архивима, музејима, институтима за хисторију,

Независна Држава Хрватска (1941-1945) је настала на идеолошким основама усташког покрета екстремном крилу хрватског национализма, који је представљао врло лошу копију фашизма и нацизма, с јаким набојем клерикализма. Идеолошке основе НДХ претпостављале су стварање „чистог хрватског животног простора“, који би требало да омогући егзистенцију „чисте хрватске нације“, а предуслов за то је биолошко уништење (истребљење) Срба, Јевреја и Рома, који су проглашени „највећим непријатељима хрватског народа“, којима „нема мјеста у Хрватској“. Уз то је потребно извршити „унутрашње прочишћење“, тј. уништити оне који чине „љагу на тијелу чисте хрватске нације“ својим „нехрватским понашањем“. Реализација овог програма је вршена масовним погромом, али и читавим низом тзв. „расних закона“, којима су Роми и

Ђуро Затезало: Јадовно Двотомно дјело са зборником докумената и пописом 10.502 жртве са подручја злогласне НДХ. Књига 1 : Јадовно -Комплекс усташких логора 1941. ; Књига 2 : Јадовно – Зборник докумената Љубазношћу и сагласношћу аутора, преносићемо из дана у дан дијелове овог капиталног и драгоцјеног дјела. Издавач: Музеј жртава геноцида Уредник: Јован Мирковић За издавача: Ненад Ђорђевић Рецензенти: Проф. др Светозар Ливада, Проф. др. Милан Кангрга, Проф др. Рене Ловренчић ISBN 978-86-906329-3-0     Copyright 2007, by Музеј жртава генодица Публиковано уз финасијску помоћ Министарства културе Републике Србије Помоћ у реализацији: + Његово Високопреосвештенство Митрополит Загребачко- љубљански и целе Италије Господин Јован Преузмите књигу у PDF формату: Назад на садржај књиге

БЕОГРАД, 16. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Делегациjа руских научника учествоваће у Београду у раду међународне конференциjе “Велики рат и почетак новог свиjета: актуелно подсjећање за човjечанство”, коjа се одржава од данас до 18. септембра поводом обиљежавања 100 година од Првог свjетског рата. На челу делегациjе су замjеник министра иностраних послова Руске Федерациjе Алексеj Мешков и предсjедник “Руских жељезница”, Фонда “Андреj Првозвани” и Центра националне славе Владимир Јакуњин, наjављено jе из Амбасаде Руске Федерациjе у Србиjи. У раду конференциjе у Центру “Сава” ће учествовати и Нjегово преосвештенство епископ кронштатски и викар Санкт Петербуршке митрополиjе Назариjе и предсjедник Хералдичког савjета предсjедника Руске Федерациjе и замjеник директора Државног ермитажа за научни рад Георгиj Вилинбахов.