Православног српског становништва у Ливањском крају остало је само у траговима. Против потпуног затирања боре се нејака старачка плећа оно мало Срба који су остали у Ливну, али и немоћна сећања хиљада оних које су вихор последњег рата и хрватски злочини расејали широм света. Неки од њих и ове године су се окупили у Ливну, и то на исти дан када су усташе на Огњену Марију 1941. године на најсвирепије начине убили око 1.600 православних Срба ливањског краја бацајући их у јаме, неке заклане, неке спаљене а неке су у јаме дубине и до 40 метара и живе бацали. Извршиоци ових злочина над Србима биле су њихове прве комшије, школски

Пре 77 година, 6. јуна 1941, у Ливну и околини отпочео је усташки погром над Србима, један од најстравичнијих геноцидних злочина које је починила солдатеска бојовника Анта Павелића. Не толико по броју жртава, иако је од тада па за непуна два месеца потом, а посебно 30. јула и 2. августа, на Огњену Марију и Светог Илију, колико је до сада, по имену и презимену утврђено, побијено 1.587 Срба, углавном нејачи, међу њима и више од 400 деце млађе од десет година, ови злочини остају за памћење по зверствима и бестијалности коју су усташе испољиле, бацајући углавном живе жртве у јаме безданице и остављајући их да ту данима скапавају у најстрашнијим

Овог јуна навршава се 77 година од почетка масовних усташких злочина над српским народом Ливањског поља. Према расположивим изворима, 6. јуна 1941. године група наоружаних усташа из Ливна упала је у Сајковић, српско село на западу данашње општине Ливно. Према писању Буда Симоновића у књизи Огњена Марија ливањска, усташе су дошле у Сајковић у потрази за Цвијом Пајчином, званим Орашчић, који се већ био одметнуо у планину и почео да пружа отпор властима НДХ. Пошто Цвију нису успели наћи, усташе су ухапсиле угледног и дугогодишњег губинског свештеника, оца Ристу Ћатића и Цвијиног млађег брата Јову. По свему судећи, отац Ристо је усташама свакако већ био трн у оку. Као и