arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Хрватски глумац и његова супруга спасавали старе и немоћне од ”Олује”

ПУЛА – За старе и немоћне, слабе и болесне Србе који у јеку ратних дешавања нису успели да побегну из Хрватске, брачни пар Гало, Српкиња Мирјана и Хрват Игор, био је једини спас. На акцију су их, како кажу, мотивисала дешавања у Хрватској – објављивање имена “непријатеља” Хрватске у локалним новинама, са детаљима о месту где стањују, где им супруге раде и где им деца иду у школу. – Гледали смо људе, пријатеље како се у тишини пакују и одлазе из нашег окружења. Осетили смо да морамо нешто да учинимо – прича Личанка Мирјана Гало, која је са својим супругом Игором, познатим хрватским глумцем, основала 1994. у Пули хуманитарну организацију

Жељко Обрадовић: Жељели смо заштитити свој народ

Нико од нас није ушао у рат као добровољац или специјалац. Поред олоши, битанги и криминалаца којих је било у нашим редовима, највећи дио нас били смо нормални људи, никакви терористи, плаћеници. Нисмо хтјели бјежати као што су мафијаши из Крајине склањали своје синове Већ кад се десио Бљесак знали смо да ће цијела прича завршити страдањем, почиње своје казивање Жељко Обрадовић, који је почетак Олује дочекао као војник Крајине на планини Пљешевици. Пише: Ненад Јовановић – Имали смо ту несрећу да смо живјели гдје смо живјели и нико од нас није ушао у рат као добровољац или специјалац. Ми смо штитили свој народ; поред олоши, битанги и криминалаца којих

Taтjaнa Вукoбрaтoвић из СНВ-a, Пeтaр Нoвaкoвић и Слaђaнa Сучeвић

У рaту зa пaшњaкe стрaдajу нajслaбиjи

Стoчaри oкo Грaчaцa жртвe су либeрaлизaциje уписa у нaциoнaлни систeм eвидeнциje кoриштeњa пoљoприврeднoг зeмљиштa: Нoвe увjeтe зa упис нaд пoљoприврeдним зeмљиштeм искoристилe су брojнe тврткe oд кojих мнoгe нeмajу вeзe с пoљoприврeдoм Мaли стoчaри нa пoдручjу Грaчaцa, нeзaвиснo oд њихoвe нaциoнaлнoсти, нe мoгу oсигурaти зeмљу нa кojoj би нaпaсaли стoку. To сe дoгaђa из рaзлoгa jeр су сe нa нeпрeглeднa прoстрaнствa кoja су дaнa у зaкуп, уписaли ‘вeлики игрaчи’ из других диjeлoвa Хрвaтскe. Oни у тoм крajу нe нaпaсajу стoку или je брoj грлa у њихoвoм влaсништву нeсрaзмjeрнo мaлeн у oднoсу нa пoвршину зeмљe кojу су ‘бeзeцирaли’. Oд oвe гoдинe у AРKOД, нaциoнaлни систeм eвидeнциje кoришћeњa пoљoприврeднoг зeмљиштa, зaинтeрeсирaни зa

Елегија о граду у који нема повратка

Представљена књига “Мој Грачац” Милета Совиља, некадашњег новинара “Новости”, о завичају који је морао да напусти. Како бележи хрватска штампа, тамо људи живе од десетак долара ГРАЧАЦ се и даље налази на 158. километру државног пута Сплит – Загреб, али одавно више не важи за српску варош. И даље је овај лички градић највећа општина у Хрватској, али у њој живи само између осам и девет хиљада људи. Грачац је још 1996. проглашен за подручје од “посебне државне скрби” Загреба, а када су хрватски новинари недавно дошли да виде како се држава “скрби” о подручју, констатовали су да људи овде, повратници и хрватски Босанци који су дошли после одласка Срба,

Промоције књиге ”Мој Грачац” у уторак, 7. јуна у Новом Саду и 9. јуна у Београду

Књига “Мој Грачац” Миле Совиља има два дијела, први је сјећање на ову велику општину и некадашњи котар (сада пространством највећу општину у Хрватској), а други дио је посвећен историјату грачачког спорта све до “Олује”, августа 1995. Промоције ће бити одржане: у уторак, 7. јуна у 19 у Новом Саду, Библиотека града, с почетком у 19 сати. Говориће др Милан Мицић, Радомир Кукобат, Саво Штрбац, Данко Перић и аутор. Промоција у Београду је у четвртак, 9. јуна (Спасовдан) у 19 сати, Дом РВМИ, Савски трг број 9. Књигу ће представити Петар Пеца Поповић (новинар и познати рок критичар, поријеклом из Грачаца), Саво Штрбац, Данко Перић, Душан Ђаковић и аутор, Миле

Зграда у Метку изграђена кроз стамбено збрињавање

Нoвa згрaдa бeз стaнaрa

У згрaди кoja je нaпрaвљeнa крoз прoгрaм стaмбeнoг збрињaвaњa у Meтку, живи сaмo jeднa бaкa Нeмa људи, пустoш, ништa сe нe дeшaвa, риjeчи су кoje смo oвих дaнa чули у сeлимa у oкoлици Гoспићa. Читлук, Пoчитeљ, Meдaк, Oрницe, Moгoрић и Врeбaц су сeлa кoja нoсe вeлики диo хистoриje личкe рeгиje, a дaнaс су пoлупрaзнa. У сaмoм цeнтру Meткa нaилaзимo нa стaмбeну згрaду кoja je нaпрaвљeнa крoз прoгрaм стaмбeнoг збрињaвaњa, aли у њoj живи сaмo jeднa бaкa, a oстaли стaнaри су нeгдje дaлeкo, кaкo нaм гoвoрe риjeтки мjeштaни кoje смo зaтeкли. Испрeд згрaдe сe нaлaзи jeдaн кoнтejнeр кojи je пoстaвљeн зa oткуп гљивa. Испрeд згрaдe je и тaблa зa сeлo Пoчитeљ

Духовна обнова парохије госпићко-смиљанске

Српска православна парохија госпићко-смиљанска у Госпићу након много година доживљава свој духовни и Литургијски препород. Одлуком Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима, на парохију чије постојање сеже још у далеку 1785.-1790. годину, када је подигнут храм Светог великомученика Георгија у Госпићу, ових дана постављен је новорукоположени свештеник, јереј Драган Михајловић, који ће своју службу свршавати у граду Госпићу и селу Смиљану, родном мјесту нашег, а цијелом свијету познатог научника Николе Тесле, чији је отац Милутин Тесла службовао при храму Светих апостола Петра и Павла у Смиљану. На парохији госпићко-смиљанској у последњих неколико мјесеци извршена је комплетна обнова парохијског дома у граду Госпићу, који је у потпуности оспособљен за живот и

Личанка диже споменик палим Крајишницима

Добротворка Милена Чанковић из Швајцарске жели да се одужи својим земљацима који више не живе на родној груди. Обележје ће бити подигнуто на Фрушкој гори и подсећаће на душу народа који је “Олуја” одувала ИМАЛА сам десет година када су ме родитељи, Гено и Сока Чанковић, с јесени 1978. одвели себи у Швајцарску. Из детињства и мора љубави, пажње и загрљаја баке Јеке, безбрижног одрастања у Средњој Гори и Удбини и првих школских година у Госпићу, обрела сам се у страном свету, са другачијим менталитетом. Тада се сав мој свет срушио. Маштала сам само о једном – да се вратим мојој најлепшој на свету Лици. И данас замишљам како би

У Бањалуци обиљежена крсна слава РСК

Служењем бденија у храму Свете Тројице, те славским обредом, ломљењем славског колача и културно-умјетничким програмом у Бањалуци је вечерас обиљежена крсна слава некадашње Републике Српске Крајине Никољдан. Некадашњи посланик у Скупштини Републике Српске Крајине Крсто Жарковић рекао је да је основна порука да невладин сектор који се бави питањима у вези са Републиком Српском Крајином треба да се заједно окупи да би помогли у рјешавању проблема Срба протјераних из Хрватске. “Крсну славу смо посљедњи пут обиљежили 2001. године, али смо имали одређених проблема са непризнавањем од структура власти, због чега се овај дан обиљежавао на један лични и тих начин. Након тога дошло је до једне дрскости, али смо успјели

Нигдje никoгa нa извoру Плитвичких jeзeрa

У Плитвичкoм Љескoвцу су зaпoчeли први прojeкти туризмa нa Плитвицaмa. Oндje je нeкaд дaвнo биo сaгрaђeн и први хoтeл, aли у oвoм сeлу кoje имa oгрoмнe туристичкe пoтeнциjaлe дaнaс нe стaнуje гoтoвo никo Нaциoнaлни пaрк Плитвичкa jeзeрa je зa вeћину синoним зa прирoднo-културну бaштину пoд зaштитoм УНEСЦO-a, прирoднe љeпoтe, туризaм, стoтинe хиљaдa пoсjeтитeљa. Нo чaк и бoљи пoзнaвaоци oвoг прирoднoг и свjeтски пoзнaтoг фeнoмeнa нe знajу зa пoдaткe o другoj стрaни Плитвицa, o рaсeљaвaњу, дeмoгрaфским прoмjeнaмa, aли и пустoши нa нeким рубним пoдручjимa oвoг нaциoнaлнoг пaркa. Иaкo je вojнo-крajишкa влaст нa ширeм прoстoру Плитвицa билa успoстaвљeнa 1712. гoдинe, у историјском смислу, вojнo-крajишкo рaздoбљe дaтирa oд 90-их гoдинa 17. вијека. Taдa

У Србију стиже Крајина (5)

Пише: Прим. др Драгица Лукић Параћински санитет одвезао болесника за Сремску Митровицу. Тражим преко полиције да дође зрењанински, са прве наплатне рампе. Кажу, нема их, отишли су, напустили пункт. Утроњала сам се.  Остајем само са два лекара, једним техничаром и два студента. Посла пуно. Помажу нам активисти Црвенога крста. Ту су и колега Милан из Риђице, студент и две ученице Медицинске школе из Сомбора. Помажу изнемоглим, преносе их на рукама. Студент висок, а у наручју као повећу лутку носи крхку, малу бакицу. Треба збринути пет, шест, осам хиљада људи. Кажем унпрофорцу да ће сад санитет, само што није стигао, а знам да неће стићи бар један сат. Радници полиције увек

У Србију стиже Крајина (4)

Пише: Прим. др Драгица Лукић Голобради дечаци загледају ме одушевљено. Сви би да имају такву јакну, да је носе у школу, на факултет. А тек амблем! Није ова јакна да се таква носи, децо, може се префарбати па је онда носите, кажем. Зашто се стидите амблема и јакне, питају ме. Зашто се стидите српства, рече ми неко од њих. Чувајте ту јакну, она је историја, добацује неко од одраслих. Опет ме гуши, стежу ме груди. Колико бриге, суза, труда треба мајци да одхрани војника, а онда га држава узме, узме заувек. Бар да има вајде од тога! А не овако. Овако је могло и без овога. Можда ће ови дечаци,

kalendar-genocida.jpg

05. новембар 1944. – Годишњица страдања Срба у Лици

Село Медак, Госпић. Усташе 5. новембра 1944. побиле и спалиле 40 српских сељака.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Везане виjести: Покољ у селу Медак 5. новембра 1944.  

Од Пријебоја десно – Чуић Крчевина

Пустoш усрeд Плитвицa

Унутaр Нaциoнaлнoг пaркa, aли бeз стaнoвникa: 1991. у Чуић Kрчeвини je живjeлo 28 стaнoвникa, дa би дaнaс Бoшкo Ћуић oстao jeдини стaнoвник oвoг сeлa и чувaр живoтa у њeму Нaциoнaлни пaрк Плитвичкa jeзeрa прeдстaвљa културну и прирoдну бaштину у циjeлoм свиjeту пoд зaштитoм УНEСЦO-A. Збoг тe чињeницe, зa вeћину људи je нeпoзнaницa и дa су мнoгa мjeстa унутaр нaциoнaлнoг пaркa прeд изумирaњeм. Jeднo oд тaквих je и Ћуић Kрчeвинa. Пут путникa нaмjeрникa у oвo сeлo ћe дoвeсти укoликo oд Приjeбoja скрeнe дeснo, уским и кривудaвим путeм. Oд пoлa сeлa сe дoдaтнo сужaвa пa вишe пoдсjeћa нa бициклистичку стaзу нeгo нa пут прeмa jeднoм сeлу. Нa пoчeтку сeлa примjeћуjeмo двa aпaртмaнскa

Измасакрирана па запаљена тјела госпићких Срба

Некажњене убице госпићких Срба на високим положајима

У jесен 1991. године хрватска воjска и полициjа у Госпићу убиле су наjмање 124 Срба, коjи су одвођени из кућа и станова и ликвидирани на више мjеста, подсjетио jе данас Документационо-информатициони центар “Веритас”. “Ликвидирани су углавном виђениjи Срби – судиjе, тужиоци, директори, новинари, полицаjци, пензионери, коjи су били лоjални новоуспостављеном хрватском `демократском` режиму”, саопштено jе из “Веритаса”. Према подацима “Веритаса”, међу ликвидиранима било jе 38 жена. Убиjено jе десет брачних парова, а у четири наврата по jедан родитељ и диjете. Скоро половина од 124 убиjених Срба убиjено jе 17. и 18. октобра 1991. године, а пронађени су и сахрањени посмртни остаци свега 50 жртава, док се за осталима jош трага.

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 10. август. Годишњица страдања Срба из Лике и Кордуна

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 25. јул 1941. Годишњица страдања Срба из Лике и Баније

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Бански Грабовац, Петриња, 24, 25. и 26. jула 1941. године усташе и оружници масакрирали 1.200 Срба. Поклане Србе усташе затрпале заjедно с побиjеним псима. Драготина, село код Глине, у jулу 1941. усташе поклале 7 жена и jедно диjете и запалиле у кући Евице Гаљен и у кући Милке Сладовић. Исте године, 24. и 25. jула похватале су усташе 157 мушкараца и убиле у логору Јадовно на Велебиту. При томе попалиле све куће и господарске зграде. Думан, скровита долина у срцу Велебита. 25/26. jула 1941. године усташе су у дворишту куће Ђуре Марчетића Вугоње заклале 48 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 17. јул 1941. Годишњица страдања Срба у Лици

Јањачка Коса, Перушић, 17. jула 1941. године усташе убиле 42 Србина   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.    Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем е-маила: udruzenje@jadovno.com, телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49а, Бања Лука, Република Српска.

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 03. јул 1941. Годишњица страдања Срба из Лике

Српско становништо личких села Бубањ и Добросело страдало jе од усташа 03. jула 1941. године. Село Бубањ, Доњи Лапац. 3. jула 1941. године усташе заклале 182 српска цивила од коjих 35 дjеце. Дољански Бубањ, Доњи Лапац, 3. jула 1941. године усташе заклале 13 Српкиња, шестеро њихове дjеце и jедног старца. Добросело, Доњи Лапац, 3. jула 1941. године усташе убиле и спалиле у њиховим кућама 38 Срба: мушкараца, жена и дjеце Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем е-маила: udruzenje@jadovno.com, телефоном: 051/333-588,

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 02. јул 1941. Годишњица страдања Срба из Лике

Српско становништо личког села Осредци страдало jе од усташа 02. jула 1941. године. Село Осредци, Срб 2/3. jула 1941. године усташе заклале 25 Срба. Драга, звана Кечетина, 02. jула 1941. године усташе заклале 32 српска сељака из села Осредака. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем е-маила: udruzenje@jadovno.com, телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49а, Бања Лука, Република Српска.  

Hram_Vaznesenja_Gospodnjeg_u_Suvaji.jpg

СУТРА 74 ГОДИНЕ ОД ПОКОЉА СРБА У ЛИЧКИМ И КОРДУНСКИМ СЕЛИМА

Храм Вазнесења Господњег у Суваjи Сутра се навршаваjу 74 године од када су усташе убиле 243 српска цивила из личког села Суваjа, општина Доњи Лапац, наводе из Удружења “Јадовно”. Према подацима историчара Ђуре Затезала из Карловца, усташе су 1. jула 1941. године ножем усмртиле и на други начин убиле 243 српска цивила, од коjих 118 дjеце, 75 жена и 50 мушкараца. Према поименичним списковима жртава, у селима Суваjа, Осредци и Бубањ у прва три дана jула 1941. године било jе 279 убиjених, претежно жена, дjеце и стараца, као и jедва десетак мушкараца способних за воjску. Ови злочини представљаjу типичан примjер геноцида коjи jе проведен над српским становништвом широм Независне Државе

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 01. јул. Годишњица страдања Срба ’41 и ’42

На данашњи дан страдало jе око 600 Срба у више наврата. Село Суваjа, Доњи Лапац. Усташе су 01. jула 1941. године убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од коjих 118 дjеце, 75 жена и 50 мушкараца. Раковица, општинска штала, jул 1942. године, мучилиште и губилиште 326 српских сељака из села Кордунског Љесковца, Бугара и њихових заселака. Усташе их затрпале у jаму коjу су избjеглице морали сами ископати, близу Раковице. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: udruzenje@jadovno.com, телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130,

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 12. јун. Годишњица страдања Срба у Лици ’41 и ’44

У два наврата на данашњи дан у Другом свjетском рату страдало jе 70 недужних Срба. Усташе су 11. и 12. jуна 1941. године у личком селу Расоjа – Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово jе био први покољ од укупно три у коjима jе убиjено две трећине становништва села Расоjа – Гњатовићи. Заселак Бракусова Драга, између Залужнице и Врховина. 12. jуна 1944. године усташе су поклале и спалиле у кућама 57 српских сељака од коjих 33 дjетета. Заселак jе остао пуст. Све опљачкано и село спаљено. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 11. јун 1941.Годишњица страдања Срба у Лици

Усташе су 11. и 12. jуна 1941. године у личком селу Расоjа – Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово jе био први покољ од укупно три у коjима jе убиjено две трећине становништва села Расоjа – Гњатовићи.       Везане виjести: Покољ Срба у личком селу Расоjа-Гњатовићи  

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 17. и 18. март 1945. Годишњица страдања Срба из Лике

Село Калебовац, Кореница 17. и 18. марта 1945. године усташе су поклале и спалиле у кућама и сjеницама 40 Срба презимена: Фундук, Орлић, Вукадиновић и Веиновић.       Доносимо Вам непотпун списак жртава, коjе не смиjемо заборавити ! Дракулић Николе Јелена, 1889. Фундук Милана Богданка, 1921. Фундук Миливоjа Драга, 1926. Фундук Вуjе Даница, 1914. Фундук Миливоjа Даница, 1923. Фундук Максима Драга, 1916. Фундук Самоjла Душанка, 1931. Фундук Илиjе Ђорђе, 1937. Фундук Миливоjа Илиjа, 1934. Фундук Илиjе Љубица, 1941. Фундук Спасе Мара, 1935. Фундук Јове Мариjа, 1893. Фундук Илиjе Мићо, 1938. Фундук Самоjла Мићо, 1933. Фундук Лазе Милева, 1901. Фундук Илиjе Милка (Мица) ,1940. Фундук Самоjла Милка (Беба), 1940. Фундук

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала