Представљена књига “Мој Грачац” Милета Совиља, некадашњег новинара “Новости”, о завичају који је морао да напусти. Како бележи хрватска штампа, тамо људи живе од десетак долара ГРАЧАЦ се и даље налази на 158. километру државног пута Сплит – Загреб, али одавно више не важи за српску варош. И даље је овај лички градић највећа општина у Хрватској, али у њој живи само између осам и девет хиљада људи. Грачац је још 1996. проглашен за подручје од “посебне државне скрби” Загреба, а када су хрватски новинари недавно дошли да виде како се држава “скрби” о подручју, констатовали су да људи овде, повратници и хрватски Босанци који су дошли после одласка Срба,

Књига “Мој Грачац” Миле Совиља има два дијела, први је сјећање на ову велику општину и некадашњи котар (сада пространством највећу општину у Хрватској), а други дио је посвећен историјату грачачког спорта све до “Олује”, августа 1995. Промоције ће бити одржане: у уторак, 7. јуна у 19 у Новом Саду, Библиотека града, с почетком у 19 сати. Говориће др Милан Мицић, Радомир Кукобат, Саво Штрбац, Данко Перић и аутор. Промоција у Београду је у четвртак, 9. јуна (Спасовдан) у 19 сати, Дом РВМИ, Савски трг број 9. Књигу ће представити Петар Пеца Поповић (новинар и познати рок критичар, поријеклом из Грачаца), Саво Штрбац, Данко Перић, Душан Ђаковић и аутор, Миле

Добротворка Милена Чанковић из Швајцарске жели да се одужи својим земљацима који више не живе на родној груди. Обележје ће бити подигнуто на Фрушкој гори и подсећаће на душу народа који је “Олуја” одувала ИМАЛА сам десет година када су ме родитељи, Гено и Сока Чанковић, с јесени 1978. одвели себи у Швајцарску. Из детињства и мора љубави, пажње и загрљаја баке Јеке, безбрижног одрастања у Средњој Гори и Удбини и првих школских година у Госпићу, обрела сам се у страном свету, са другачијим менталитетом. Тада се сав мој свет срушио. Маштала сам само о једном – да се вратим мојој најлепшој на свету Лици. И данас замишљам како би

Село Медак, Госпић. Усташе 5. новембра 1944. побиле и спалиле 40 српских сељака.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Везане виjести: Покољ у селу Медак 5. новембра 1944.  

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Бански Грабовац, Петриња, 24, 25. и 26. jула 1941. године усташе и оружници масакрирали 1.200 Срба. Поклане Србе усташе затрпале заjедно с побиjеним псима. Драготина, село код Глине, у jулу 1941. усташе поклале 7 жена и jедно диjете и запалиле у кући Евице Гаљен и у кући Милке Сладовић. Исте године, 24. и 25. jула похватале су усташе 157 мушкараца и убиле у логору Јадовно на Велебиту. При томе попалиле све куће и господарске зграде. Думан, скровита долина у срцу Велебита. 25/26. jула 1941. године усташе су у дворишту куће Ђуре Марчетића Вугоње заклале 48 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио

Јањачка Коса, Перушић, 17. jула 1941. године усташе убиле 42 Србина   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.    Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем е-маила: udruzenje@jadovno.com, телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49а, Бања Лука, Република Српска.

Српско становништо личких села Бубањ и Добросело страдало jе од усташа 03. jула 1941. године. Село Бубањ, Доњи Лапац. 3. jула 1941. године усташе заклале 182 српска цивила од коjих 35 дjеце. Дољански Бубањ, Доњи Лапац, 3. jула 1941. године усташе заклале 13 Српкиња, шестеро њихове дjеце и jедног старца. Добросело, Доњи Лапац, 3. jула 1941. године усташе убиле и спалиле у њиховим кућама 38 Срба: мушкараца, жена и дjеце Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем е-маила: udruzenje@jadovno.com, телефоном: 051/333-588,

Српско становништо личког села Осредци страдало jе од усташа 02. jула 1941. године. Село Осредци, Срб 2/3. jула 1941. године усташе заклале 25 Срба. Драга, звана Кечетина, 02. jула 1941. године усташе заклале 32 српска сељака из села Осредака. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем е-маила: udruzenje@jadovno.com, телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49а, Бања Лука, Република Српска.  

Храм Вазнесења Господњег у Суваjи Сутра се навршаваjу 74 године од када су усташе убиле 243 српска цивила из личког села Суваjа, општина Доњи Лапац, наводе из Удружења “Јадовно”. Према подацима историчара Ђуре Затезала из Карловца, усташе су 1. jула 1941. године ножем усмртиле и на други начин убиле 243 српска цивила, од коjих 118 дjеце, 75 жена и 50 мушкараца. Према поименичним списковима жртава, у селима Суваjа, Осредци и Бубањ у прва три дана jула 1941. године било jе 279 убиjених, претежно жена, дjеце и стараца, као и jедва десетак мушкараца способних за воjску. Ови злочини представљаjу типичан примjер геноцида коjи jе проведен над српским становништвом широм Независне Државе

На данашњи дан страдало jе око 600 Срба у више наврата. Село Суваjа, Доњи Лапац. Усташе су 01. jула 1941. године убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од коjих 118 дjеце, 75 жена и 50 мушкараца. Раковица, општинска штала, jул 1942. године, мучилиште и губилиште 326 српских сељака из села Кордунског Љесковца, Бугара и њихових заселака. Усташе их затрпале у jаму коjу су избjеглице морали сами ископати, близу Раковице. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: udruzenje@jadovno.com, телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130,

У два наврата на данашњи дан у Другом свjетском рату страдало jе 70 недужних Срба. Усташе су 11. и 12. jуна 1941. године у личком селу Расоjа – Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово jе био први покољ од укупно три у коjима jе убиjено две трећине становништва села Расоjа – Гњатовићи. Заселак Бракусова Драга, између Залужнице и Врховина. 12. jуна 1944. године усташе су поклале и спалиле у кућама 57 српских сељака од коjих 33 дjетета. Заселак jе остао пуст. Све опљачкано и село спаљено. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне

Усташе су 11. и 12. jуна 1941. године у личком селу Расоjа – Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово jе био први покољ од укупно три у коjима jе убиjено две трећине становништва села Расоjа – Гњатовићи.       Везане виjести: Покољ Срба у личком селу Расоjа-Гњатовићи  

Село Калебовац, Кореница 17. и 18. марта 1945. године усташе су поклале и спалиле у кућама и сjеницама 40 Срба презимена: Фундук, Орлић, Вукадиновић и Веиновић.       Доносимо Вам непотпун списак жртава, коjе не смиjемо заборавити ! Дракулић Николе Јелена, 1889. Фундук Милана Богданка, 1921. Фундук Миливоjа Драга, 1926. Фундук Вуjе Даница, 1914. Фундук Миливоjа Даница, 1923. Фундук Максима Драга, 1916. Фундук Самоjла Душанка, 1931. Фундук Илиjе Ђорђе, 1937. Фундук Миливоjа Илиjа, 1934. Фундук Илиjе Љубица, 1941. Фундук Спасе Мара, 1935. Фундук Јове Мариjа, 1893. Фундук Илиjе Мићо, 1938. Фундук Самоjла Мићо, 1933. Фундук Лазе Милева, 1901. Фундук Илиjе Милка (Мица) ,1940. Фундук Самоjла Милка (Беба), 1940. Фундук