arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

ПОЗИВ: У Земуну организујемо молитвено сабрање за Србе Козаре и Поткозарја убијене у логору Земун 1942-1944. године

У концентрационом логору Земун, смјештеном од 1941-1944. године на некадашњем београдском сајмишту, тада територију Независне Државе Хрватске, почев од маја 1942. године, убијено је према истраживањима историчара, преко 10.000 Срба. Од тог броја, најмање 6.500 жртава су биле већином жене и дјеца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села. Жртве су на то мјесто довежене марвеним вагонима из система логора Јасеновац, почев од 05. маја 1942. године. Тијела убијених, превожена су коњским запрегама на земунско гробље и ту закопавана на више мјеста. Послије рата, тијела су ексхумирана и без идентификације сахрањена у заједничку гробницу на јеврејском дијелу гробља у Земуну. У средини уређеног меморијала, Савез бораца НОР-а из

Нови Сад – Пројекција филма „Иродови синови“

У Градској библиотеци, улица Дунавска 1, Нови Сад, у среду 15. маја 2019. године, у 19 часова, биће одржана пројекција филма „Иродови синови“ у продукцији Фондације „Пријатељ Божији“. О филму ће говорити аутор сценарија, публициста Хаџи Братислав Николић. Поздравнa реч: Батрић Ћаловић, заменик председника Удружења „Обилић 1912-1918 “ Нови Сад. Организатори проекције филма су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад и Градска библиотека у Новом Саду. Водитељ програма ће бити Весна Живковић, уредник културног програма Градске библиотеке у Новом Саду. Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде

Басташић: Термин “Покољ” камен спотицања

Дио стручне и научне заједнице у Републици Српској одбацио је иницијативу Удружења “Јадовно 1941.” да геноцид који је Независна држава Хрватска (НДХ) починила над Србима у Другом свјетском рату буде именован као “Покољ”, што је, како каже, предсједник овог удружења Душан Басташић погрешно и утемељено на замјени теза. Геноцид као злочин над Србима до сада уопште није ни именован, па се тако не може ни преименовати – поручио је Басташић, подсјетивши да је геноцид над Јеврејима познат као “холокауст”, над Ромима као “порајмос” и да једино геноцид над Србима још нема своје име. Додаје да је у њиховој иницијативи јасно наведено да се научна и стручна јавност до сада није

uzeli_mu_seku1.jpg

Усташе му пре 70 година узеле секу и још трага за њом

Милош Милиновић не губи наду да ће наћи сестру Добрилу коjу су усташе одвеле 1942. и коjу тражи све до данас. Последњи пут се видели у прихватилишту „Каритас“ у Загребу. Напомена редакције портала Јадовно 1941.: Овај прилог је на нашем порталу објављен новембра мјесеца 2012. године.   Мићо, не даj ме! Оваj вапаj, коjи jе изговорила, тада трогодишња, Добрила Милиновић, упућуjући га рођеном брату, и данас, седам децениjа касниjе, одзвања у глави Милоша Милиновића. Он веруjе да ће живети за дан када ће поново срести своjу Добрилу, братски jе загрлити и пољубити. За Милоша Милиновића из Бањалуке, коjи jе зашао у девету децениjу, али jе доброг здравља и свеже мисли,

Милица Тепић, Кнешпоље, јануар 1944.

Мајка Кнежопољка, Милица Тепић

Симбол страдања у Другом свјетском рату Козаре и Поткозарја, као и цијеле Југославије, свакако је фотографија Жоржа Скригина, начињена на Козари, јануара 1944. године. На фотографији се налази Козарчанка, Кнежопољка, Милица Тепић са сином Бранком на леђима, и кћерком Драгицом. Скригин је сликовито описао како је настала ова фотографија: „Јануарско зубато сунце дигло се доста високо када смо добили обавјештење да кренемо према Кнежопољу…Гостопримиви Козарчани хтјели су да нам олакшају ову офанзиву, па смо добили чак и коње за јахање…Заједно са нама кретао се и велики збјег. Сви су они били натоварени стварима потребним за дуже вријеме. И када смо сишли у Кнежпоље, видио сам једну жену која је ишла

Фото: Владимир Стојаковић | Душан Басташић: Више учимо о биткама Ромела у Африци него о страдању Срба

Душан Басташић,: “Покољ” је српски “Холокауст”

Када за нешто немате име онда то морате да описујете, при томе често нешто додајете или изоставите, па се на крају све то извитопери или нестане и зато је важно да наши историчари и јавност као “Покољ” именују геноцид Независне Државе Хрватске (НДХ) почињен над православним Србима током Другог свјетског рата. Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић, поводом одлуке овог удружења да страдање Срба од НДХ добије тај посебан назив. Термин “Покољ” у свијету би за српске жртве, како објашњава Басташић, значио као “Холокауст” за јеврејске или “Порајмос” за ромске жртве геноцида. Каже да је још прије двије године научној заједници предлагао

Геноцид у НДХ – Покољ

Историчари усвојили нови термин за усташко затирање Срба Систематски државни злочин који је над православним Србима током Другог светског рата починила Независна Држава Хрватска назван је – Покољ. Овом терминолошком одредницом српски народ придружио се јеврејском, који је свој геноцид назвао Холокаустом, односно ромском, који своје страдање назива Порајмос. Да затирање Срба у НДХ добије свој термин и прецизну дефиницију изборило се Удружење “Јадовно 1941”, које је у избор назива и његову употребу укључило и историчаре и истраживаче. Нови термин у понедељак је промовисан у Београду, уз оцену да су Срби последњи народ – жртва геноцида који није изабрао терминолошки назив за своју голготу. – Геноцид није најприкладнији израз за

НАЈАВА: У Београду 18. марта конференција за медије удружења Јадовно 1941.

Удружење „Јадовно 1941.“ организује конференцију за медије на тему: „ПОКОЉ“ Терминолошка одредница за Геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину Геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин Геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ. На конференцији ће бити представљен и образложен интегрални текст одлуке који поред осталог садржи дефиницију овог

Бијеле траке у Приједору: Несрби су били обиљежени бијелом траком око руке

Прва масовна ликвидација Срба у Приједору („Илиндански покољ“) десила се у љето 1941. године, од 31. јула до 2. августа. За три дана побијено је око 1500 Срба из града и околних села. Био је ово почетак геноцида над Србима из тадашњег среза Приједор. До краја рата страдаће преко 4000 приједорских Срба. Преко 1000 страдалих било је млађе од 18 године. О ликвидацији Срба током „Илинданског покоља“ детаљно је писала Ведрана Адамовић у књизи „Године страдања 1941/42: НДХ и њени злочини над српским народом у Приједору и околини 1941/42 – Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју“, Приједор, 2018. У ликвидацији приједорских Срба, поред усташких формација из Приједора

Марина Љубичић: Сјећање Драгутина Челице

Драгутин Челица, иако у позним годинама, веома јасно се сјећа свога дјетињства, које је обиљежено ратом и страдањем најближих чланова породице, другова из дјетињства, комшија. Као јако млад сусрео се лешевима, али и својим очима гледао убиство. И сам је био рањен, али је имао срећу да преживи. У свом свједочењу, датом аутору текста, он и поред временске ди- станце веома јасно разазнаје и наглашава оно што је лично видио и оно што је од других сазнао, сјећајући се чак и од кога је то сазнао. Аутор: Марина Љубичић Кустос-историчар; Меморијални музеј на Мраковици; marinaljubicic81@gmail.com УДК 341.322.5(497.13)“1941/1945:929Челица Д. Кључне ријечи: Драгутин Челица, Новоселци, усташки злочини, устанак, Козара Разговор са Драгутином Челицом

Taња Тулековић: Сјећање Милке Сумрак

 Милка Сумрак (1926–2008.), рођена у селу Демировац, 1  преживјела је Покољ на Млади Божић 2 1942. године. Ожиљак тог страдања није био само физички, већ и пуно дубљи, емотивнији. Своје сјећање подијелила је са једним јасним циљем, а то је да се истина о страдању Срба на подручју Козаре и Поткозарја за вријеме Независне Државе Хрватске што боље документује, што даље чује. Њена мисија је испуњена: страдање њене породице, па и ње саме забиљежено је, документовано је и публиковано, те доступно широким масама истраживача ове теме. Аутор: Taња Тулековић, Виши кустос, ЈУ СП Доња Градина; tanjatulekovic@jusp-donjagradina.org УДК 341.485:929Сумрак М. Кључне ријечи: село Демировац, село Драксенић, Козара, логор Јасеновац, усташе Милка Сумрак (р.

Јевреје се не смије убијати у Хрватској!!!

Са Србима је већ друга прича. Србе нема потребе уопште ни помињати. Посебно ако сте их побили, протјерали или покатоличили. У Загребу, на дан Светог Саве, све је у знаку холокауста. ХРТ приказује велики банер преко десног звоника катедрале, на два језика и писма. Једно је јеврејско, друго Гајевица. Латиница коју је Људевит Гај направио по узору на писмо Вука Ст. Караџића. Прије тога, на истој тој државној телевизији, одајући пошту на гробљу Мирогој, љевичар из СДП „жели да се ужас холокауста никад не понови“, па не само да при том не помиње Србе (побијене заједно са тим истим Јеврејима), већ баш Србе пореди са Антом Павелићем. Говори како су,

Покољ: Злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске

Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Док је геноцид над Јеврејима именован и планетарно познат као Холокауст (или Шоа) а геноцид над Ромима већ деценијама познат као Порајмос, геноцид над српским народом до данас није имао препознатљиву и ексклузивну терминолошку одредницу. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као: Покољ С тим у вези,

Ранко Гојковић: “КРВАВА ЦРКВА” ПРОТИВ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ

– “У Црвеној Хрватској (Србија и Бугарска – CroatiaRubea) живи један народ илирски, или словински или хрватски” – Павле Витезовић Ритер[1] – “У Хрватској је само један политички народ: хрватски, у Хрватској се не признаје никаква српска народност, нити српско име.” (Анте Старчевић)[2] – “Саопћује Вам се, да се грко-источњаци (Срби) који су прешли на римокатоличку вјеру – сматрају Хрватима те се као такви имаду уписивати у службеном поступку” – Акт Председништва владе НДХ упућен Министарству унутрашњих послова.[3] Ова три цитата пластично одражавају чињеницу која би се могла назвати историјском константом, која већ скоро један миленијум одсликава однос Ватикана према Србима као православном народу. Од како је Свети Сава скинуо

AНЂЕЛИ У ПАКЛУ “НДХ” – Страдање деце у хрватским логорима током Другог светског рата

Током четири године рата, од априла 1941. до маја 1945. године, више десетина хиљада српске и друге деце је страдало широм НДХ. За 74.360 деце, пописаних именом и презименом, а старости од једног дана до 14 година, је утврђено да је страдало на територији коју је обухватала тадашња хрватска држава, како наводи Душан Бурсаћ у својој књизи „Анђели у паклу“. Током другог свјетског рата, једино мјесто у свијету где су постојали специјални логори за уништавање деце је била Независна Држава Хрватска. Усташе су српску децу клали, набијали на бајонете, кували у казанима, живу бацали у бунаре, јаме и пећине, гушили отровима и содом, уништавали глађу, жеђу и хладноћом и на

Одвођење људи са Козаре у Јасеновац

Њемци о стрељању у Приједору 1941: „за то је било довољно само бити Србин“

О томе како су се понашале усташе у Приједору према српском становништву писао је и „Командант полубатаљона њемачке 718 дивизије“ јављајући 8. августа 1941. својој команди у Загребу: Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 13. септембра 2017. године. „Влада општа, изванредна потиштеност услијед догађаја који су се одиграли прошле недјеље када су усташе, према подацима поузданих људи (дир. гимназије, среског начелника, вође фолксдојчера итд.) пред очима становника и без икакве истраге стријељали најмање 200 људи. Број стријељаних изван Приједора је, наводно знатно већи. Околност да су стријељања извршена скоро без икаквог избора – за то је било довољно само бити Србин – донијела

Страдање српских мајки

Када је Бранко Тепић, пушкомитраљезац, погинуо на пробоју обруча око Козаре, оставио је крај самог попришта битке, у збегу, двадесетогодишњу жену Милицу пред порођајем и кћеркицу Драгицу у трећој години. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 9. октобра 2017. године. У ухваћеном збегу, пред усташким цевима, на путу за логор, у селу Кајгани крај Гарешнице, Милица је родила здраво мушко дете и дала му очево име — Бранко. Милица Тепић није једина Козарчанка која је донела на свет један живот у време када је сваки живот на Козари био осуђен на смрт. Ана Зец, носећи двогодишњу Гордану, родила је крај прашњавог друма дете и дала му очево

ШKОЛЕГИЈУМ: Kако „Магазин за праведно образовање“ шири неистине и говор мржње

Ових дана пажњу ми је привукао текст под насловом „Глогов крст у срцу Kозаре – Прилози историји бешчашћа: анализа каталога/ брошуре Сталне музејске поставке Kозара у НОБ- у, Музеја Мраковица.“ Аутор текста је књижевник и професор на Филозофском факултету у Сарајеву, господин Ненад Величковић. Објављен је у часопису „ШKОЛЕГИЈУМ – Магазин за праведно образовање.“ Одговорни уредни часописа је господин Величковић, а часопис се може купити и на киосцима широм Републике Српске. На почетку Величковићевог текста, налази се фотографија вањског дијела музеја, на којем је нацртан човјек у српској народној ношњи како на музеју врши велику нужду. Овим приказом вријеђа се читав један народ, његова традиција, али и Меморијални музеј на

Покољ Срба у Козарцу 1941. године

Усташке снаге са подручја Приједора су током љетних мјесеци 1941. године, починиле страшне злочине над српским цивилним становништвом. Један такав монструозан покољ извршен је на мјесту Заједнице код Козарца. Усташе из Козарца су похватале бројне становнике из 13 околних села, те их 31. јула и 1. и 2. августа поклали и сјекирама масакрирали. Ријеч је о селима: Бабићи, Балте, Бистрица, Дера, Доњи Гаревци, Доњи Орловци, Горњи Гаревци, Јаруге, Камичани, Козарац, Ламовита, Петров Гај, Трнопоље. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 12. септембра  2017. године. Број од 172 покланих жртава означених на споменику не одговара стварном стању страдалих становника на Заједницама. Рачуна се да је

ОДРЖАН ИСТОРИЈСКИ ЧАС НА ПУХАРИНАМА

На гробљу жртвама фашистичког терора Пухарине јуче је одржан традиционални историјски час у знак сјећања на око 400 цивила које су усташе убиле у ноћи између 21. и 22. октобра 1942. године након неуспјеле офанзиве на Козари. Делегације Градске управе и градске организације СУБНОР-а, те градских борачких организација из протеклог рата положиле су вијенце на спомен-костурницу и евоцирале успомене на те догађаје. Предсједник градске организације СУБНОР-а Вељко Родић истакао је да се на овом локалитету познатом као Мујичића главица налази партизанско гробље у којем је сахрањено 150 партизана погинулих током Другог свјетског рата са овог подручја и 402 цивилне жртве покоља из октобра 1942. године. “Усташе су се организовале самоиницијативно

Slobostina.jpg

Слобоштина, стратиште 1368 Срба избјеглих с Козаре, али и оних из тадашњег пожешког котара

Слобоштина је мало село у општини Брестовац у Пожештини за које је шира хрватска јавност чула тамо негдје 2004. године када је бивши прослављени боксач Жељко Мавровић постао пољопривредник. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 16. марта  2016. године. Купио је овдје имање, производио здраву храну, добивао потпоре за промицање екопољопривреде и радо о томе говорио пред камерама. Репортери су извјештавали о пословним успјесима спортског аса, хвалећи његово ратарско умијеће, способност привлачења новца из фондова Европске уније и кредита пословних банака. Десетљећима раније то је мјесто било познато као стратиште 1368 жена, дјеца и стараца избјеглих с Козаре, али и оних из тадашњег пожешког котара. Усташе су

Усташе спровoде децу и жене са Козаре © WIKIPEDIA/MUZEJ ISTORIJE JUGOSLAVIJE

Љељак: Срби сами ратовали на Козари – усташе спасавале дјецу!?

Усташка пропаганда тресе хрватску десницу и један број медија, па је најновије “откриће” историјских ревизиониста да су српску дјецу са Козаре “убијали партизани и четници, док су их усташе и часне сестре спасавали”. Један од бројних самозваних “истраживача” дешавања у Независној Држави Хрватској /НДХ/ Роман Лељак, којег десни портали представљају као “словеначког публицисту и истраживача Удбиних архива”, тврди да је на хиљаде српске дјеце на Козари страдало због “партизанског и четничког устанка”. За њега су усташе спасиоци српске дјеце, а “дом у Јастребарском”, у којем су довођене хиљаде српских сирочића мјесто гдје су они “збринути” код часних сестара. Један од проусташких “истраживача”, тврди да су приче о мучењу и умирању

Масовни покољ козарачких Срба, усташе бацале дјецу у бунаре

Усташе су на данашњи дан прије 76 година у селу Слобоштина код Славонске Пожеге, извршиле Покољ, убиле 1.165 козарачких Срба, међу којима је било и педесеторо дјеце из села Требовљани под Козаром, која су удављена у дубоким сеоским бунарима, подсјећају из Удружења “Јадовно”. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. августа. 2017. године. На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона у којима су се налазили Срби са Козаре, истјерани из својих кућа. И у Грубишном Пољу, на сточној пијаци ограђеној бодљикавом жицом, била је заробљена нејач са Козаре. Из концентрационог логора смрти Јасеновац, као испомоћ за ликвидације, дошла је

Милорад Додик

Додик: Српски народ био жртва народа са којима је дијелио живот

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас на Козари да је српски народ био жртва Хрвата и муслимана, народа са којима је дијелио живот на овим просторима. “Ја сам представник српског народа и као такав наставићу да се борим за истину”, истакао је Додик на Мраковици, гдје се данас обиљежава 76 година од Битке на Козари. Додик је нагласио да редовно долази на Козару јер је потомак славног страдалног народа, који је кроз историју подносио страдање које је организовано да би Срби нестали. “Овдје је била истинска прича о убијању Срба од стране усташа које су чинили муслимани и Хрвати”, рекао је Додик. Према његовим ријечима, муслимани су претежно

Званичници Републике Српске и Србије, бројне делегације и представници организација проистеклих из посљедњег одбрамбено отаџбинског рата положили су данас вијенце на Централно спомен-обиљежје на Мраковици поводом обиљежавања 76 година од Битке на Козари.

Положени вијенци на Козари

Званичници Републике Српске и Србије, бројне делегације и представници организација проистеклих из посљедњег одбрамбено отаџбинског рата положили су данас вијенце на Централно спомен-обиљежје на Мраковици поводом обиљежавања 76 година од Битке на Козари. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, изасланик предсједника Србије и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, делегација Владе Српске на челу са потпредсједником Сребренком Голић, делегације Народне скупштине Републике Српске, Предсједништва БиХ, СУБНОР-а, удружења логораша из Другог свјетског рата из Српске и Србије, те градова и општина које гравитирају Козари. Вијенце су положили и представници Tрећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, Борачке организације Српске и удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала