arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

„Ми тада нисмо гледали која сила напада и која је јачина те војске, ми смо бранили светињу, Србију, до задњег“

Да није било победа на Кошарама и Паштрику, ми не бисмо имали кумановски Војно-технички споразум о прекиду непријатељстава, имали бисмо безусловну капитулацију из које не произилази Резолуција 1244 Документарно-играни филм „Ратне приче са Паштрика“ премијерно ће бити приказан у Дому Гарде на Топчидеру, 23. маја у 20 часова. Филм ће, такође, премијерно бити емитован на двадестогодишњицу почетка борби на Паштрику, 26. маја у 21 час на Првом програму РТС-а. Битка на Паштрику је пример војничке снаге, вештине, професионализма, беспримерне храбрости, и победе, али и део наше заборављене историје, плански и намерно заборављане, која на овај начин постаје део нашег свакодневног живота. Највећи део Србије није чуо ни за планину под

СЕЋАЊЕ НА ХЕРОЈА СА КОШАРА: Одата почаст Горану Остојићу

У Јагодини је у уторак одржана комеморативна свечаност поводом погибије комаданта 63. падобранске бригаде Горана Остојића на Кошарама у борби са албанским терористима У Јагодини је у уторак одржана комеморативна свечаност поводом погибије комаданта 63. падобранске бригаде Горана Остојића на Кошарама у борби са албанским терористима. Свечаност је одржана на теренима основне школе, која носи име Остојица, а учестовали су падобранци 63. падобранске бригаде Војске Србије, припадници специјалне војне јединице, каратисти Јагодине и Горњег Милановца, извиђачи… Њих је поздравио мајор 63. падобранске брогаде Милован Илић, а свечаност је почела полагањем венаца на спомен бисту Остојићу у холу школе и падобранским скоковима. Падобранци су носили заставу Србије и заставу 63. падобранске

Албанци на југу Србије поново славе терористу Ћазимија

На званичној страници Општине Бујановац најављена је “традиционална манифестације Дани команданта Лешија”, односно Ридвана Ћазимија, једног од вођа “Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца” који је погинуо у сукобима са српским снагама безбједности 24. маја 2001. године у околини Великог Трновца. Он је командовао групом од 600 до 700 терориста /112. бригада/ која је извршила највише терористичких напада током сукоба на југу Србије. По агенди, објављеној на страници општине, обиљежавање “Дана команданта Лешија” ће почети 23. маја литерарним часом у бујановачком Дому културе. На крају четвородневне манифестације биће положени вијенци на његов гроб и одржана комеморација, пренио је Портал “Југпрес”. На улазу у Велики Трновац локални Албанци су му подигли

Српски национални форум: Најнеобичнији геноцид у историји

Ово је први и вероватно једини геноцид у историји у коме се геноцидирана страна умножила, а страна која је вршила геноцид нестала, пише у саопштењу Српског националног форума (СНФ) из Грачанице O tempora, o mores! Ова славна Цицеронова реченица се адекватно може применити на последње одлуке косовске скупштине, која је усвојила „Резолуцију о геноциду, злочину против човечности и ратних злочина Србије на Косову“. Ни мање ни више. Да није страшно, било би смешно, овако је морбидно. Штавише, одлуци је претходила дискусија Фљоре Бровине, која је посланицима показала слику из неког ирачког порнографског часописа, тврдећи да се ради о силовању Албанки од стране Срба. Смешно? Страшно? Морбидно? Одлучите сами. Ово је први и

Починили геноцид над Србима, а доносе резолуцију

Удружење породица киднапованих и убијених на КиМ оценило је као неправду да доказани терористи и злочинци, они који су, како кажу, починили највећи геноцид над Србима, Ромима, Горанцима на Косову и Метохији усвајају резолуције о „геноциду Србије на Косову”, преноси Танјуг. „Поред тога ти исти дају себи за право да говоре о формирању државне комисије за оснивање „међународног трибунала о почињеном српском геноциду на Косову”“, наводи Удружење у саопштењу. Они кажу и да их не изненађује ћутање међународне заједнице, имајући у виду да је, како наводе, Хашки трибунал игнорисао само српске, косметске жртве и осудио само српске генерале по командној одговорности за наводне злочине над Албанцима. Извор: ПОЛИТИКА

НЕБЕСКИ СТРАЖАРИ, погинули припадници Војске Југославије у реону карауле Кошаре током 1998. и 1999. године. СВЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ

Приредио Дамир С. Живковић НЕБЕСКИ СТРАЖАРИ! Погинули припадници Војске Југославије у реону карауле Кошаре током 1998. и 1999. године. СВЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ     Извор, Спомен-књига ЈУНАЦИ ОТАЏБИНЕ, 2000.год Приредио Дамир С. Живковић СРПСКА ИСТОРИЈА 

ШИПТАРИ БАЦАЛИ СРПСКУ ДЕЦУ У КРЕЧ! Ко стоји иза стравичног албанског злочина у новој Жутој Кући? (ВИДЕО)

Четири особе је у кућном притвору због трговине људским органима на Косову и Метохији, а то је коментарисала истражни судија Даница Маринковић. Она такође наводи да је видела како су бацали Србе у кречану у којој је, како каже, пронашла дечју шаку. Ово је нова „Жута кућа“ и то у центру Приштине. Постигли су напредак кад су, ето, пронашли извршиоце па су и одредили притвор месец дана. Два дана су вршили виђај и пронашли доста доказа на лицу места. Ово је пример да је квази држава Косово, таква каква јесте. Видећемо у ком ће правцу ићи ток истраге, то су само иницијали ко су извршиоци.Много тога ће се сазнати и

Гробница код Ђаковице крије тела 20 Срба?

У близини метохијског града, по свему судећи, откривени посмртни остаци особа киднапованих 1998. и 1999. На локацији недалеко од Ђаковице, за коју се претпоставља да је масовна гробница, крајем претходне недеље пронађени су посмртни остаци три особе. Верује се да припадају Србима киднапованим током 1998. и 1999. године. Ископавање ће бити настављено током следеће недеље. Сумња се да се у овој масовној гробници налазе посмртни остаци још двадесетак особа. Да су на поменутој локацији на периферији града ексхумирана тела три особе, потврдила је и Тарја Формисто, заменик директора Еулексовог Одељења за судску медицину (ДФМ). – Засад смо открили три тела и ископавање је у току. Прве индиције су да остаци

Улица Миленку Павловићу

Осечина се сећа пилота погинулог у НАТО агресији Пилот пуковник Миленко Павловић (на слици), командант ловачке ескадриле Војске Југославије, који је погинуо 4. маја 1999, за време НАТО агресије, изнад Ваљева, добиће улицу у Осечини. Његово име ће понети садашња Болничка улица у центру вароши, а свечано отварање заказано је за 4. мај. Павловић је командант 204. ловачко-авијацијског пука постао је годину пре НАТО агресије. Одликован је Орденом за храброст, а Епархија ваљевска доделила му је Орден Светог владике Николаја. Аутор: Б. П. Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Српски јунак са Кошара: Пожурио да оде и одслужи војску

Дејан Костић из Кленка, херој са Кошара. Са 200 сабораца бранио положај од ОВК Пре тачно две деценије, када су вођене најжешће борбе са албанским терористима и НАТО алијансом, међу 108 српских војника који су дали живот за Србију на Кошарама, био је и Дејан Костић (20) из Кленка, код Руме. Овај голобради младић се добровољно пријавио за служење војног рока, а мир у вечној кући пронашао је тек шест година после погибије на Проклетијама. Потресне слике, када је међу посмртним остацима десет српских војника, дошао да идентификује свог братанца, Николи Костићу, ни после толико година не бледе. У разговору за “Новости”, стриц описује Дејана као правог борца и хероја,

Тачи упоредио непостојеће злочине против Албанаца на Косову са Холокаустом

Хашим Тачи, осуђени припадник шиптарске терористичке “УЋК”, непостојеће злочине на КиМ упоредио са холoкаустом. Како медији преносе, Хашим Тачи је чак и злочине који се над Албанцима никада нису догодили, упоредио са Холкаустом. Он је реаговао у вези са изјавама српских званичника који су, како тврди, „порицали да су на KиМ почињени злочини“ над Албанцима. Он их у посту на својој Фејсбук страници пореди са Холокаустом, наводећи да постоји само једна разлика у томе, како тврди, што је „холокауст осуђен, а злочини Србије пролазе некажњени од стране међународне заједнице“, преноси шиптарска ТВ на, редакција на српском језику РТK 2. Тачи сматра да „овакав приступ Србије не помаже процесу нормализације и

КОШАРЕ (3): Смртоносна заседа – очи у очи са ОВК

У секунди смо се, са даљине од 40 до 50 метара, погледали очи у очи. Већ следећег тренутка подижу пушке, почињем да трчим, чује се пуцњава, погађају ме меци, сећа се Душко Шљиванчанин На 53. граничном батаљону било је да издржи док не стигну друге јединице ВЈ, пре свега 125. моторизована бригада, која се пробијала ка граници, истовремено водећи борбу против ОВК, избегавајући ударе авијације НАТО-а и прихватајући резервисте. Команда Приштинског корпуса на прву линију борбених дејстава шаље старешине, вишецевне бацаче ракета и чету војне полиције. Али, требало је издржати до њиховог доласка. Мајор Душко Шљиванчанин, командант 53. граничног батаљона, наређује свом заменику мајору Драгутину Димчевском да на Кошарама преузме

Ђорђе Бојанић: Алберт Авдијев, руски добровољац (снајпериста), на трибини „Двадесет година од битке за Паштрик“ у Врању.

Наш брат Авдијев, јунак… који се борио за нас. Његово херојство и борба за српски народ и православље огледа се, поред осталог, у чињеници да, када га је терористички снајпер погодио у десно, он је свој снајпер пребацио на лево око и наставио да се бори док није пао у несвест. После трагедије пребачен је у болницу у Приштини, а онда на ВМА у Београду. Чим се мало опоравио, побегао је из болнице и вратио се на ратиште. Изгубио је десно око, рањен је и у руку и ратни је војни инвалид (100%). Авдијев je из Владикавказа, он има ратну причу од које се може написати цео роман. Поред Авдијева

Никола Милованчев: Има нас који верујемо у Косовски завет

Г. Небојша Бакарец, функционер СНС-a, објавио је у „Политици“ чланак „Погубне последице замрзнутог конфликта“. Поједини наводи у чланку не одговарају чињеничном стању а вређају ме и као православног верника (речи о „…утопијама о Косовском завету…“), па ћу се на њих осврнути. (Реаговање поводом текста „Погубне последице замрзнутог конфликта”, „Политика”, 16. март.) Аутор чланка се залаже за постизање „компромиса“ о статусу Косова, који би у суштини значио промену уставног решења о Косову (преамбуле Устава Србије). За сва догађања од 2003. до данас (злочин у Гораждевцу 2003., погром над Србима 2004., проглашење независности Косова 2008…) г. Бакарец криви стање „замрзнутог конфликта“ односно непристајање на признање противправне сецесије Косова. Ово је велика еволуција

СА НЕБА ЈЕ СЕЈАНА СМРТ: Исповести учесника највећих битака у одбрани КиМ

Драматична искуства учесника највећих битака у одбрани Косова и Метохије 1999. године Време НАТО бомбардовања јединствена је битка у којој су учествовали сви грађани СРЈ, посебно Србије. Војска Југославије имала је у њој главну улогу, а посебно њене јединице које су биле ангажоване на одбрани Косова и Метохије. Трећа бригада ВЈ и њен Приштински корпус одиграли су херојску ролу у операцијама на КиМ. Битке на Паштрику, караулама Кошаре, Морина и Горожуп, као и у дубини територије јединствени су пример херојске одбране и несебичног жртвовања сваког официра и војника. Преносимо аутентична сећања учесника ових операција. Већина ових исповести обједињена је у едицији „Ратник“, чији је издавач Медија центар „Одбрана“. ПУКОВНИК ДУШКО

Очи дечака

На самом крају јужног, албанског дела Косовске Митровице, крај магистрале која од Приштине, преко Дудиног крша води ка Лепосавићу, налази се српско гробље. Тамо је гроб српког дечака, запамтио сам му име и памтићу га док сам жив, на коме је разлупана плоча, гроб је пре пет – шест година, кад сам последњи пут био тамо, био отворен, а кости дечака развлачила су пашчад! Кад су тог јутра, на Задушнице, Срби из северног дела града стигли на своје гробље, кости својих очева и синова нашли су разбацане око гробова. По гробовима смеће, а неки Албанци искористили су то јутро, одређено од Бога православнима, да буде посвећено миру душа преминулих, да

Нападе на Србе увек правдају, а никада нам не дају да се бранимо

“Новости” са мати Анастасијом, игуманијом манастира Девич у Србици , светиње коју је под опсадом држало неколико стотина албанских екстремиста Албанци су и 2004, али 1999. године обили и оскрнавили плочу испод које се налазе свете мошти. Хвала Богу да су мошти остале у светињи, јер су дубоко закопане у земљу. Овако речима се мати Анастасија, игуманија манастира Девич у Србици, присећа мартовског погрома. Данас, осим монахиња у овом манастиру, у пречнику од неколико десетина километара нема ниједне живе српске душе. Светиња је од мартовског погрома, када су конаци и део цркве спаљени, већим делом обновљена. На прилазу налази се пункт косовске полиције, која је 2012. године преузела надлежност од

МАРТОВСКИ ПОГРОМ: Злочин без казне пред очима света

Настрадало десет Срба, срушено и запаљено 35 цркава и манастира Мартовски погром и даље траје… Данас се навршава 15 година од етнички мотивисаног насиља и прогона Срба од стране Албанаца 17, 18. и 19. марта 2004. године, а одјеци овог злочина трају до данас. Пред међународном војном и цивилном мисијом на Косову и Метохији, оличеном у Кфору и Унмику, догодили су се нечувени терор над Србима и њихов прогон. Тада је на Косову и Метохији било 38.000 војника Кфора из 39 земаља, као и 8.000 полицајаца УН из 52 земље. И поред тога, нечувено насиље Албанаца према Србима одиграло се пред очима читавог света. Последице мартовског насиља никада нису саниране,

Злочин са непоправљивим посљедицама

У погрому је спаљено или оштећено 46 српских цркава и манастира, око 1.000 кућа, на десетине гробаља је порушено, а убијено је 19 лица… Сутра се навршава 15 година од мартовског погрома, у којем су, у присуству 45.000 припадника НАTО-а, на мети Албанаца били сви који су говорили српским језиком, као и све што чини српску културну и вјерску баштину на Косову и Метохији. Све је почело лажним и сензационалистичким медијским сценариом, како је то ОЕБС касније званично оцијенио, о наводном утапању двојице албанских дјечака код села Чабра у ријеци Ибар, на сјеверу Косова. Без аргумената и чињеница, медији на албанском језику утркивали су се у лажима да су “Срби

Михаило Меденица

Меденица: Српска села су горела, сваком сам пламену знао име…

Ноћ нас је тог проклетог 17. марта 2004. затекла на путу ка метохијским енклавама. Пројурили смо Дреницом без светала… Суманута “деца орла” и ђавола славила су крвави пир. Уплашио сам се као мало кад до тад, а нимало ме није било страх- никакво зло није могло да нас задеси на божијем метоху, а лица суштог зла свукуд око нас… Никад јасније нисам видео српска села у ноћи- горела су! Ништа тужније него кад сваком пламену знаш име, знаш домаћина, свештеника, преславу… Господ нас је водио кроз огњену врзину, разгртао је и комадима самог неба чинио пут… Никакво нас зло није могло задесити међу суштим злом- где ђаво потпаљује небо и

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА: Обележавање годишњице погрома на Косову и Метохији

Поводом обележавања Дана сећања на 17. март 2004. – Погром на Косову и Метохији, у недељу у 19 часова биће одржана комеморативна академија на Великој сцени Народног позоришта у Београду Поводом обележавања Дана сећања на 17. март 2004. – Погром на Косову и Метохији, у недељу у 19 часова биће одржана комеморативна академија на Великој сцени Народног позоришта у Београду. Том приликом присутнима ће се обратити министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, након чега ће бити одржан пригодан уметничко – сценски приказ о догађајима тог 17. марта 2004. Организатор комеморативне академије је владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Програму ће присуствовати представници Народне скупштине Републике

Бојанић: ДАН СЕЋАЊА НА 17. март 2004. Тај дан називамо ПОГРОМ, а може се назвати и ГЕНОЦИД

Пре 15. година на Косову и Метохији избили су највећи етнички злочиначки мотивисани сукоби од старне шиптара и доласка међународних снага у окупираној српској покрајини. Тај дан називамо ПОГРОМ, а може се назвати и ГЕНОЦИД, ево и зашто… зар затирање свега Српског што је од античког доба грађено, те уништене цркве, манастири, гробља, споменици, ти писани документи, сва та старина, осликана, све те уништене фреске, та уништена култура, духовност и физичко уништење људи… зар то није ГЕНОЦИД над једним народом, који се нашао усамљен док је на сво то разарање и уништавање мирно гледала та демократска Европа? Питам се, какав је то народ који уништава гробља, који се и на

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Сведочанство о геноциду над Србима

У Медија центру у среду приказан филм “Страдање – Косово и Метохија” аутора Ранка Ђиновића. Као што жртве имају име, тако их имају и злочинци и она су исписана на више од 17.000 пријава Ово је филм који чува истину, делић онога што се широм Косова и Метохије дешавало после Другог светског рата до дан-данас. У њему смо видели најцрњу страну људске природе, бестијалност, монструозне злочине, однос Албанаца према живим и мртвим Србима, према српским светињама и културно-историјским споменицима. А, важан је зато што о овим злочинима морамо говорити, поготову сада када Специјално тужилаштво истражује злочине ОВК и када међународна заједница, коначно, мора проговорити језиком истине. Ово је рекао Вељко

Почасти за Србина који је кренуо сâм на 16 авиона НАТО-а

Марку са ликом чувеног пилота Миленка Павловића, који је пре двадесет година погинуо бранећи небо над Ваљевом од НАТО авиона, овог месеца пустиће у оптицај „Пошта Србије“. Једна од централних улица у Осечини понеће име настрадалог пилота, преноси РТС.   Командант 204. Ваздухопловне бригаде поптпуковник Миленко Павловић, 4. маја пре 20 година херојски се борио без радара са 16 авиона НАТО-а. Успомену на славног пилота с посебном пажњом негују у његовом родном селу, Горњем Црниљеву код Осечине. Кустос музеја Милан Петровић истиче да су спомен-комплекс у оквиру кога се налази и спомен-дом посвећен пилоту Миленку Павловићу, својим добровољним прилозима и бесплатним радом изградили мештани Горњег Црниљева као и сви мештани Подгорине. „Желе да сачувају вечну успомену на нашег Давида који

Упркос противљењу СПЦ: Срби селе и покојнике са Косова

Срби расељени из Јужне покрајине све чешће одлучују да ексхумирају посмртне остатке својих рођака. Више десетина покојника годишње буде премештено на гробља у централној Србији Посмртни остаци младића (27) из Призрена, преминулог марта 1999. године, недавно су на захтев његових родитеља ексхумирани са призренског гробља и пренети у централну Србију. Овај случај само је последњи у вишегодишњој тихој селидби покојника из покрајине на гробља преко административне линије. Проблем преноса посмртних остатака Срба сахрањених на гробљима на КиМ, међутим, актуелизовано је када је, током последњих задушница, на православном гробљу у Приштини уочено више празних гробних места. ПРЕНОС ОКО 1.000 ЕВРА Осим извода из матичне књиге, овлашћења код нотара потписаног од стране

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала