Филм је требало да буде приказан у 19 сати, али већ пола сата пре тога група младих људи окупила се испред Медија центра, скандирајући против Албанаца и носећи српска обележја Промоција документарног филма „Албанке су наше сестре“ у Медија центру у Нишу отказана је након што је група окупљених испред зграде почела да протестује. Филм је требало да буде приказан у 19 сати, али већ пола сата пре тога група младих људи окупила се испред Медија центра, скандирајући и носећи српска обележја. Према извештајима медија из сале Медија центра, за сада се не зна ко су они, а испред зграде је и тридесетак полицајаца. Полиција каже да може гарантовати безбеност

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обиљежило је сјећање на 19 година од киднаповања девет српских рудара Површинског копа угља “Белаћевац” у јужној српској покрајини. Обиљежавању у Београду у Спомен-соби “Косметске жртве” у просторијама Удружења присуствовао је директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић, који је навео да се на овај начин његује култура сјећања на оне који су отети. “На данашњи дан пре 19 година отети су рудари само зато што су били Срби, зато што су биле друге националности од терориста и злочинаца који су дошли да их узму са њихових радних места, да их невине одведу на незнана места, да ни

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији саопштило је да је принуђено да откаже акцију премјештања “Српског зида плача” на локацију испред амбасаде САД у Београду јер су непознати починиоци оштрим предметима уништили паное на којим се налазе фотографије са ликовима страдалих. У саопштењу је наведено да се постављање на локацију испред амбасаде САД , које је било најављено за симболичних 11.59 часова одлаже док се не израде нови панои. Из Удружења је наведено да су породице страдалих трагично и болно примиле вијест да је “Српски зид плача”, који се налазио испред зграде Народне скупштине Србије, поново оскрнављен и поручили да остају незаустављиви на путу истине и правде.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији поставиће сутра “Српски Зид плача” испред амбасаде САД у Београду, најављено је из тог удружења. У саопштењу Удружења се наводи да ће “Зид плача” бити постављен као знак револта јер САД штите злочинца некадашњег команданта терористичке ОВК Рамуша Харадинаја и лобирају да он постане премијер самопроглашеног Косова. “Ми, породице, принуђене смо на такву борбу до правде и слике жртава Срба, Рома, Горанаца, Албанаца и других које су Харадинај и његови саборци убијали гледаће у правцу америчке Амбасаде докле год је Харадинај на слободи”, истиче се у саопштењу. Најављено је да ће “Српски Зид плача” код америчке Амбасаде бити постављен у 11.59

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији саопштило је да ће “Српски Зид плача” поставити испред Амбасаде САД у Београду, гдје ће стајати све док се бивши вођа такозване ОВК Рамуш Харадинај и остали команданти ове терористичке организације налазе на слободи. “Породице киднапованих и убијених на Косову и Метохији су принуђене да `Српски Зид плача` поставе испред америчке Амбасаде, јер Америка штити команданте терористичке ОВК”, наводи се у отвореном писму овог удружења америчком амбасадору у Србији, Кајлу Скоту. Из овог удружења истичу да породице српских жртава захтијевају од Америке, НАТО-а, Кфора, Унмика и Еулекса да ухапсе команданте терористичке ОВК и испоруче их Хашком трибуналу и Специјалном суду за

Чланови Српског сабора “Заветници” прекинули су вечерас у Медија центру у Новом Саду пројекцију филма “Косово… Наздравље! Гëзуар!” у којем су српска војска и полиција приказани као окупатори, а припадници терористичке албанске ослободилачке војске Косова /ОВК/ као легитимни борци за слободу. “Заветници” су позвали надлежне органе да убудуће забране све сличне догађаје који имају за циљ подривање уставног поретка Србије и омаловажавање српских жртава. Неколико чланова “Заветника” успјело је да уђе у салу, у којој је било најављено емитовање филма, угасило пројектор те прекинуло приказивање филма, уз повике – “ово је срамота!”, саопштено је из сабора “Заветници”. Члан Главног одбора “Заветника” Ведран Ћосић питао је организатореа: “Гдје је правда за

Хашим Тачи, председник НАТО-вог протектората под међународно признатим називом Косово–УНМИК, рече да је Србија извор нестабилности у региону. Ето, Србија вероватно нема признање УН, биће да је она променила етничку структуру па је за сто година са половине њен народ почео да чини преко 90% њеног становништва, да је она покушавала да се отцепи од државе која јој је давала пуна кулурна, верска и политичка права, на том путу она је свакако стајала на страну сваке туђинске силе империјалних намера – султанске самовладе заслепљене верским фанатизмом, хабсбуршког милитаризма, италијанског фашизма, немачког нацизма, енверистичког стаљинизма и, коначно, агресивног натоизма… И биће да је оних 12% становништва Косова–УНМИК колико су чинили Срби,

У среду, 17. маја, у Светолазаревској крипти Храма светог Саве на Врачару, одржано је предавање његовог преосвештенства митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића). Предавање је насловљено „Видовданска етика и косовски завет“ а теме су биле разноврсне и концентрисане око страдалништва српског народа на Косову и Метохији и митрополитовог тродеценијског сведочења о овом тегобном путу. Такође, јединство српског народа и уверење да може доћи и до његове свеукупне обнове били су такође мање или више експлицитно присутни у митрополитовим речима. Многобројним присутнима се први обратио свештеник Далибор Стојадиновић. Митрополит Амфилохије је отпочео своје излагање указивањем на страдања српског народа на Косову и Метохији почетком осамдесетих година и на мучан случај Ђорђа Мартиновића. Он је,

Када је Косово у питању, сви се праве да никоме ништа није јасно, а јасније не може бити! Некакви бивши и будући „званичници“ измаштане самосталне државе Косова, а у збиљи бивши и садашњи злочинци, могу ових дана да изјаве шта год пожеле и да за то не сносе никакву одговорност! Не знам да ли Европа, коју сви доживљавају као обећани рај, а она није далеко од пакла, можда има лоше преводиоце, па се све изјаве које се упуте са Косова према Србији тумаче погрешно? Када се већ сви фрљају оптужбама везаним за хакере, да није можда неки амерички хакер умешао прсте у програм за превођење? Док ђаци у Тирани уче

Фестивали у организацији затвореног круга људи који се мире, иако се никада нису ни свађали, промашена су ствар. Далеко од било каквог значаја и утицаја на друштво. За „Мирдиту” јуче није био баш добар дан. Почетак фестивала који се у Београду одржава четврту годину заредом, са декларативном амбицијом да „представи косовску културу”, пропраћен је инцидентом у Дому омладине. Њиме је накратко прекинуто извођење перформанса „Револт против насиља”. Прекинули су га чланови Српског сабора Заветници, уз образложење да фестивал, а пре свега долазак бивше косовске председнице Атифете Јахјаге на представљање књиге о женама које су преживеле мучење током рата на Косову и Метохији, представља великоалбанску пропаганду усред Београда. У међувремену, Јахјага је долазак отказала. Фестивал су организовале невладине организације Иницијатива младих

Брутално убиство двојице Срба у Призрену, које су Немаци изрешетали док су покушали да напусте град спасавајући се од терора разуларених УЋК терориста, ни до данас није у потпуности расветљено. Напротив, Запад окривљује мртве Србе. Преносимо најбољи текст и осврт на тај догађај аутора Зорана Влашковића из Косовске Митровице. Зоран Влашковић: Уместо заштите – ликвидација! Прва наоружана немачка експедиција из земље после Другог светског рата у Европи била кобна за двојицу Срба. Чланак садржи потресне чињенице и фотографије. Његово читање се не препоручује малолетним особама и особама слабијег здравља. У центру Призрена, 13. јуна 1999. године, други дан од уласка КФОР-а на Косово и Метохију, немачки војници су са равно

Повампирени Вокер, Медлин и Марти Ахтисари, које Тачи спрема за наставак дијалога са Београдом, вратили су се на место злочина. И учврстили нас у уверењу да су приче о људским правима најобичније трице Два “бровинга”, 36 комада аутоматских пушака, два снајпера, пет ракетних бацача, по 12 нагазних мина и исто толико бомби, 7.282 комада муниције… Све ово пронађено је код “голоруке албанске нејачи” у Рачку 15. јануара 1999. после акције српских специјалаца који су тога дана ударили на штаб терориста ОВК. Целу операцију гледао је и Вилијам Вокер. У село код Урошевца дошао је из Латинске Америке, с “крвавом репутацијом” распиривача грађанских ратова. И ту неславну улогу коју су му

Опет гледам Вилијема Вокера како долази на Косово! То је исто као да поново гледам како тргају крстове са наших цркава и убијају невине Србе, јер чим је он ту, верујем да се ништа боље од тога и не спрема. Говорио је о томе како има „неки нови пројекат“ уједињења свих Албанаца у циљу освајања Косова. Ако ви господине Вокер, а „ви“ намерно пишем малим словом, јер велико не заслужујете, радите на њиховом уједињењу ради „ослобађања“ Косова, мени онда пар ствари ту није јасно. Од кога „ослобађате“ Косово, ако ви тврдите да је оно независна држава? Испада да уједињујете све Албанце да Косово „ослободе“ од самих себе! Тако то изгледа

Вилијам Вокер је пре 18 год. предлагао, тачније диктирао финској форензичарки Хелени Ранта како да сачини извештај о обдукцији страдалих Албанаца у селу Рачак. Извештај о том догађају, који је у Вокеровој интерпретацији као српски злочин над албанским цивилима послужио као “оправдање” за НАТО бомбардовања Србије, довела је у питање управо финска форензичарка, која је, међутим, касније сведочила да је радила под великим Вокеровим притиском. Вокер је, пренела је касније Ранта, инсистирао, на пример, да у извештају користи реч масакр, а умео је, навела је она, и да преломи оловку и да је гађа незадовољан њеним професионалним приступом. Ранта је у својој биографији описала да јој је Вокер замерао да

Чланови Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији прекрили су данас црним платном “српски Зид плача” испред Скупштине Србије у Београду, на коме су фотографије отетих и убијених Срба на Космету, у знак протеста због одлуке француског суда да некадашњег лидера терористичке ОВК Рамуша Харадинаја пусти на слободу. Предсједник Удружења Симо Спасић рекао је да породице жртава траже правду од 1998. године, коју до данас нису дочекале. “Наше породице су закопане у живо блато овим дешавањем. Хашки трибунал је једино игнорисао српске жртве и судио је само српским генералима по некаквој командној одговорности”, рекао је Спасић новинарима. Он је навео да поново откривање “српског Зида плача” зависи од

У Високим Дечанима нашао сам јуче изгубљеног себе. И видео Божју милост. И Његову славу. И као никад у животу задрхатао пред свецима ископаних очију. Видео Дечане. Високе. Грешан и бедан, мали и пролазан, недостојан… Нисам их тако замишљао. А ко још од нас пролазних и слабих може да замисли Божију лепоту. Крстове дечанске. Еј, крстове дечанске. И стазу којом су ходали велики пред Богом и још већи у вери. Они који су радије остајали без очију, и без главе, и без себе него да остану без Њега и Његове милости. Они велики и непролазни. Ходао сам јуче светом лавром. А ноћас, кад су ми се те слике стале враћати,

Читао сам како је Кајл Скот говорио о „варницама“ између Албаније и Србије. У свом надахнутом говору позвао је на одржавање добрих односа, са чим би се свако нормалан морао сложити. Међутим, како се сложити са реченицом коју је овом приликом Скот више пута изрекао, а која гласи: „Оно што Србији треба и што треба региону је мање историје, а више државника.“? Да ли бисте можда хтели да ми потпуно избришемо своје памћење, па да нас ви научите новој историји коју нам кројите иза леђа већ деценијама, и то не само нама, већ целом свету? Или би лакше било да се сви американизујемо, па да ништа од историје и немамо