arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Koстури “вeличaнствeнe oпeрaциje”

Двaдeсeт гoдинa трeбaлo je зa идeнтификaциjу диjeлa рaтних жртaвa нa пoдручjу Бaрилoвићa: Нa мjeснoм грoбљу Maли Koзинaц, у Mjeснoм oдбoру Koсиjeрскo Сeлo, сaхрaњeн je Никoлa Лeжaић, jeднa oд дeвeт нeдaвнo идeнтификовaних жртaвa Oлуje у oпштини Бaрилoвић. У субoту, 19. дeцeмбрa, нa мjeснoм грoбљу у Maлoм Koзинцу, у Mjeснoм oдбoру Koсиjeрскo Сeлo у oпштини Бaрилoвић, Kaрлoвaчкa жупaниja, сaхрaњeн je Никoлa Лeжaић, jeднa oд дeвeт нeдaвнo идeнтификовaних жртaвa Oлуje. Лeжaић, рoђeн 08.02.1954., oд oцa Пeтрa, кojи je живиo нa aдрeси Дoњи Скрaд 52, oкрутнo je убиjeн кao цивил нa свoм кућнoм прaгу 4. aвгустa 1995., у 41. гoдини живoтa. Његoви пoсмртни oстaци су нeдaвнo идeнтификовaних ДНK aнaлизoм у Зaвoду зa судску мeдицину

У Бањалуци обиљежена крсна слава РСК

Служењем бденија у храму Свете Тројице, те славским обредом, ломљењем славског колача и културно-умјетничким програмом у Бањалуци је вечерас обиљежена крсна слава некадашње Републике Српске Крајине Никољдан. Некадашњи посланик у Скупштини Републике Српске Крајине Крсто Жарковић рекао је да је основна порука да невладин сектор који се бави питањима у вези са Републиком Српском Крајином треба да се заједно окупи да би помогли у рјешавању проблема Срба протјераних из Хрватске. “Крсну славу смо посљедњи пут обиљежили 2001. године, али смо имали одређених проблема са непризнавањем од структура власти, због чега се овај дан обиљежавао на један лични и тих начин. Након тога дошло је до једне дрскости, али смо успјели

Теже пробити ћутање него коридор

На Дугој Њиви у Модричи, сваке године се обележава годишњица пробоја “коридора живота”. Ту војну операцију којом је 28. јуна 1992. поново успостављена копнено-ваздушна веза са Србијом, провеле су јединице Војске РС и Српске војске Крајине (СВК). Један од учесника, генерал у пензији Миле Новаковић, некадашњи командант СВК, у интервјуу за “Вести” подсећа на допринос Срба из Крајине тој блиставој победи над знатно бројнијим снагама хрватско-муслиманске коалиције када су ослобођени Дервента, Модрича, Оџак и Брод. Овај интервју је рађен јуна 2012. након обележавања 20 годишњице пробоја “коридора живота”. Ко је покренуо иницијативу за пробој коридора према Србији? – Милан Мартић, тадашњи министар унутрашњих послова РСК. Генерал Ратко Младић пристао је

О бескрајино туго

Ево ће проћи и четврти мјесец како сам била тамо, а написала нисам ниједну једину реченицу о томе о чему тако дуго ћутим и што пред крај мог животу живу хоће да ме поједе. Моје родно село Кордунски Љесковац, не постоји од првог дана августа 1995. Нема Кордунског Љесковца ни на једној географској карти. Гдје је моје село? Живјели су у њему Ћаћићи, Девићи, Гојићи, Дакићи, Смиљанићи, Ковачевићи, Кларићи… Године 1857. Кордунски Љесковац је имао 1.514 становника. У Слуњу сам 2008. подигла своју домовницу. С хрватском путовницом сам лакше могла отићи у Америку да видим тешко болесног сина. Након података гдје и када сам рођена, слиједи оно с пребивалиштем (држава,

Никола Кобац: Бесједа пријатељима о мојој књизи

Добро вече Крајишници, добро вече драги пријатељи, добро вече Бања Луко! Хвала вам што дођосте и  ово моје књижевно вече уљепшасте. Свима хвала, посебно хвала Теби професоре Светозаре Ливада и Теби професорице Драгице Шпановић – Ливада, прво за написани Предговор моје и наше књиге, а онда за ријечи охрабрења – “пиши када те је Бог подарио”. Нашли сте снаге да у годинама које носите и са теретом којим се борите – будете међу нама. Да са нама подијелите радост рођења још једног, и најбољег свједока и друга свих времена – књиге. Књига (Х)ИСТОРИЈА ОСУШЕНЕ ЗБИЉЕ или ТРАЈАЊЕ ЈЕДНОГ НЕСТАЈАЊА не би свјетлост мрака или таму дана угледала и међу вас

Књига “(Х)историја осушене збиље” представљена у Бањалуци

Књига аутора Николе Копца „(Х)историја осушене збиље“ , представљена је синоћ у Банском Двору у Бањалуци. Организатор промоције и издавач књиге је Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке. Никола Кобац у књизи говори о свом завичају Трепчи, српским страдањима на Кордуну, својим настојањима да се избори за истину и правду. Књига је спој прозе, лирике и историографских записа и говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“.  У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча,

Бања Лука: Промоција књиге Николе Кобца “(Х)историја осушене збиље“

Промоциjа ће се одржати у Банском Двору у понедјељак 07. децембра 2015. са почетком у 19 часова. Књига „(Х)историjа осушене збиље“ аутора Николе Кобца, у издању Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“.  У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча, „расло, стасало и убиjено на прагу Загреба“. „Никола Кобац jе окован краjем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдjе може савити гниjездо – гниjездо рођења не

nikola-kobac.jpg

Pismo – posljednjim listovima gore naše

Piše: Nikola Kobac Ne ljutite se što latinicom pišem. Vjerujte, znam ja ćirilicu, čitati, pisati. To Vam sada nisam namjerio dokazivati. Želim prije svega, da ovo Pismo čitaju zemljaci, poznanici i dojučerašnji prijatelji, koji  ne umiju  srpskim slovima opštiti. Podsjećam sve Vas i svakog pojedinačno da je ovo “terorističko” pismo “umni proizvod” Vašeg komšije i našeg reformatora Save Mrkalja (1783 – 1833.) koji bi trebao biti uvršten među sto najumnijih, do danas rođenih Srba. Preteča je Vuka Stefanovića Karadžića. Sava se rodi uman nadomak Zagreba, a dušu ispusti duševno poremećen u Beču. U onoj nekadašnjoj Evropskoj zajednici (EU) koja se tada zvala Austrougarska carevina (AU). Carevina koja je tada donosila

У Србију стиже Крајина (4)

Пише: Прим. др Драгица Лукић Голобради дечаци загледају ме одушевљено. Сви би да имају такву јакну, да је носе у школу, на факултет. А тек амблем! Није ова јакна да се таква носи, децо, може се префарбати па је онда носите, кажем. Зашто се стидите амблема и јакне, питају ме. Зашто се стидите српства, рече ми неко од њих. Чувајте ту јакну, она је историја, добацује неко од одраслих. Опет ме гуши, стежу ме груди. Колико бриге, суза, труда треба мајци да одхрани војника, а онда га држава узме, узме заувек. Бар да има вајде од тога! А не овако. Овако је могло и без овога. Можда ће ови дечаци,

nikola-kobac.jpg

СОМБОР – ТРАДИЦИЈА ТРАЈАЊА

Пише Никола Кобац Култура сјећања живи. Она ме одведе до Сомбора. По дану у којем су се кишни облаци са сунцем током читавог пута надметали. Километри и даљине осташе иза мене. К’о просута мјесечина тамо негдје испод Петрове Горе јула мјесеца 1995. године Ништа ми тог дана, 16. октобра 2015. не би тешко. Журио сам да наслијеђена сјећања предам потомцима њихових давно расељених предака… Равне војвођанске (сремске и бачке) цесте из далека изгледају “кај шпага” чији је један крај  завезана за други крај свијета. И кад си сигуран да “нигдје краја није” одједном, у правилу прије свакога насељеног мјеста под углом од 90 степени “шпага” савије – промјени правац и

Никола Кобац

ТУЂИ ИЗБОРИ У МОЈОЈ ДОМОВИНИ

Пише: Никола Кобац За коjи дан ће Хрватска бирати. Саборске заступнике, ови хрватску владу, хрватска влада хрватску политику, хрватска политика потврдити хрватске приjатеље, хрватски приjатељи ће изабрати хрватске неприjатеље… и тако редом, од како постоjи Хрватска коjа смиjе и може гласати, бирати и радовати се. Много година приjе, док jе Цар бирао демократиjа jе ћутала. Данас jе другачиjе: Док народ (демос) бира Предсjедник одлучуjе. Док jе Аустроугарска господарила, мобилисала и услове живота у Хрватскоj одређивала, Хрватска jе била велика само онда када jе требала на страни Царевине ратовати. Данас jе велика онолико колико успjешно велича “блиставу” побjеду и протjеривање своjих грађана српске националности те 1995. године. Истина jе да jе то

Никола Кобац

Промоција књиге Николе Кобца ”(Х)историја осушене збиље” на Сајму књига у Београду

У издању Удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке, обjављена jе књига “(Х)историjа осушене збиље” аутора Николе Кобца, коjа говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи “ножа и крижа”.  У центру “приче” jе Копчево родно село Трепча, “расло, стасало и убиjено на прагу Загреба”. “Никола Кобац jе окован краjем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдjе може савити гниjездо – гниjездо рођења не излази му из душе и памети”, рекао jе Проф. др Светозар Ливада. Удружење грађана

Гдje гoд крeнулa, Koрдуну сe врaтилa

Свaкoг 6. мaja дoђeм нa Вeљун, пoлoжим цвиjeћe и зaпaлим свиjeћe зa дeду и прaдeду, кaжe Гoрдaнa Tрбojeвић Teтцхнeр Гoрдaнa Tрбojeвић Teтцхнeр Нeмa тe зaпрeкe кoja би сприjeчилa рoђeну Бeoгрaђaнку Гoрдaну Tрбojeвић Teтцхнeр (1963.), кoja живи у Стрaсбoургу, дa нeкoликo путa гoдишњe нe дoђe у oчeв зaвичaj, нa Koрдун, у Лaпoвaц, сeлo дo Вeљунa, пa дa […]

Никола Кобац: Писмо Предсједнику Републике Српске

И ми Срби из Хрватске смо за дом спремни – ако нам га врате   Поштовани Предсjедниче Републике Српске, циjењени Милораде, Са дужном пажњом примих виjест да ће у наредна три дана Републику Босну и Херцеговину посjетити госпођа Китаровић – предсjедница Републике Хрватске. Провозаће се Предсjедница кроз Сараjево, затим Мостар и на краjу, у повратку […]

ИНТЕРВЈУ: Илија Шаула, песник – Страдање и сеобе

Трагични догађаjи у српскоj историjи су, нажалост, чести. Губици људства и териториjе су наше болно искуство. Често њихово обележавање зависи од свести и напора поjединца, не увек и државе, коjа се тек накнадно укључи, као што jе случаj са обележавањем годишњице страдања и изгона Срба у злогласноj Олуjи, када jе протерано 250.000 Срба из Хрватске, […]

Фељтон Светозара Ливаде (2): Без коментара!

Светозар Ливада Прочитао сам скоро све што jе Туђман написао или jавно изговорио. Из тога сам издвоjио преко 700 сомнобулних цитата коjи доказуjу да jе био неразборит, неодговоран и фалцификатор повиjести са jачом вољом него памети, успио залудити народ у борби за остварење државе, да не бира никаква средства против другог и другачиjег жртвуjучи скоро […]

УОЧ’ ВЕЛИКЕ ГОСПОЈИНЕ 2015.

Ова тема ми се наметну (не)очекивано. Роди jе вриjеме и догађаj. Ниjе ме могла обићи а ни jа jе не могах прескочити. Живи се све до 1995. код мртвих окупљаше. Данас живих нема а мртви посљедном снагом упозораваjу.   Пише: Никола Кобац Да jе било правде и људског поштења, да мржња ниjе завладала људским умом, […]

Фељтон Светозара Ливаде: Доживотни сам пацијент геноцида!

Светозар Ливада Ево зашто! Ако се поjам „пациjент“ преведе као онаj коjи трпи, пати, ту сам проша’ школу патње за стотину живота као вишегодишњи пациjент са 40 операциjа на костима, двиjе на срцу и неколико клиничких смрти. Међутим, геноцид ми jе оставио веће патње од тога. Био сам супер активно диjете, неки су говорили до горопадности… Бака, […]

Не могу нам покрасти сјећања

Загрепчанка Татjана Вуjичић Влачић покренула jе акциjу те помогла обнову покраденог споменика за 525 српских жртава усташког злочина из 1941. године Акциjом jе освjежен циjели простор споменика Свако зло за неко добро, каже народ. Слично би се могло рећи и за оно што се у посљедњих десетак мjесеци догађало око споменика за 525 српских жртава […]

Календар геноцида: 11. август. Годишњица страдања Срба са Кордуна

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, […]

Календар геноцида: 30. јул 1941. Годишњица страдања Срба са Кордуна, Баније и Ливањског поља

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Глина – Српска православна црква „Рођења Богородице“ – Глински покољ. 29. jула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина Баjић jаме, код Костаjнице, усташе усмртиле 800 Срба. Само 29, 30. и 31. jула 1941. поклале 280 српских сељака. Мехино стање, на граници Слуњског и […]

Владимир Назор: Мајка православна

Злочин над српском породицом 1941.​ Пjесму jе у jануару 1943. године написао Владимир Назор, убрзо пошто jе пребjегао у партизане. Био jе запањен затеченим призорима попаљеног Кордуна и масовних усташких злочина над српским становништвом. Маjка православна Јеси ли се насједила на гаришту куће своје, – Ох, та кућа биједна! Тражећ оком и рукама коливчицу малог […]

Календар геноцида: 14. мај. 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

На данашњи дан 14. маjа 1942. године на Кордуну страдало jе од усташа око 250 Срба: Јарак Метаљка, у Петровоj гори oд  9. до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце. Село Воjишница, Воjнић, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић усташе […]

Календар геноцида: 10-12. мај 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

На данашњи дан 10. маjа 1942. године у три наврата страдало jе од усташа преко 100 Срба: Јарак Метаљка, у Петровоj гори oд  9. до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце. Домачаj луг, у шуми Млађе, код Липjа, Скакавац, 6. и 7. jануара и 10. маjа 1942. усташе масакрирале 68 Срба, […]

Календар геноцида: 09-14. мај 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

Јарак Метаљка, у Петровоj гори  oд  9.  до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце.         Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да […]

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала