Скочите на садржај
Карловац је увек важио за економски, политички и културни центар Кордуна. Становништво овог града се у значајнијој мери увећало тек после Другог светског рата, када је и значајније промењена етничка слика становништва, па су Срби са 24,22 процента учествовали у укупном броју становника. У књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011“, професор […]
Још једна регија у Хрватској вековима је имала претежно српско становништво, а претходно је такође чинила део Војне Крајине. Реч је о Кордуну који Светозар Ливада метафорички због чињенице да је стално био на удару, назива “историјски полигон смрти”. Још једна регија у Хрватској вековима је имала претежно српско становништво, а претходно је такође чинила део Војне Крајине. Реч је о Кордуну који Светозар Ливада метафорички због чињенице да је стално био на удару, назива “историјски полигон смрти”. – Сва су та страдања у прошлости најчешће била свестрана, систематска и радикална – истиче Ливада и додаје да је прва карактеристика ове регије, уколико се анализурају подаци од 1880. до 1991. “спор
У Загребу су идентификовани посмртни остаци девет лица српске националности, страдалих на подручју сјеверне Далмације, Лике, Баније и западне Славоније у 1991. години и 1995. године, саопштено је данас из Документационо-информационог центра “Веритас”. У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу идентификовани су Милан Илије Гњатовић, који је рођен 1920. године, из Билишана код Обровца, Пејо Стојана Шевер, рођен 1956. године из Бунића, општина Кореница и Љубица Ђуре Кнежевић, рођена 1923. године, из Парчића крај Бенковца. Наводи се и да су идентификовани посмртни остаци Петра Стевана Генераловића, рођеног 1956. године, из Житнића крај Дрниша, Миле Остоје Љиљак, рођене 1959. године из Великог Обљаја код Глине и Николе
‘Нeмaм прaвo нa никaкву пoмoћ jeр живим сaмa и имaм пензију oд 1.100 кунa. Aкo je чoвjeк сaм, прeмa њихoвoм – нeкa киснe у влaститoj кући’, с прaвoм сe љути пoврaтницa Нaдa Joвичић из Црeвaрскe Стрaнe нa Koрдуну. Приje вишe oд пoлa вијека, дaвнe 1963. гoдинe, Нaдa Joвичић(73) из Слaвскoг Пoљa удaлa сe зa Душaнa, рaдишнoг и […]
Девет мјесеци тражио сам извјесну Анђу, кроз сва насеља дијела Кордуна и Баније. Гледао пљачку и догорјевање стамбених и привредних објеката, убијену и угинулу стоку, спаљена жита и посјечене воћњаке у цвату и закључио да је у нас говор мржње развио неслућену страст освете. А како и не би кад толико послије рата или ако хоћете октроираног мира у медијима рат траје неријетко до истраге “наше” или “ваше”. Прије свега због тога што рат припремаше многи, напосе етно интелектуалци, политичари и новинари, а истински мир само ријетки. Већина шути, што значи одобрава или прашта “свој” злочин, напросто освећујући се жртви. Устоличена идеологија “крви и тла”, “ми не можемо направити злочин”,
У Сјеничаку на Кордуну у Хрватској, у суботу, 27. октобра, биће откривена спомен-плоча Сави Мркаљу, првом српском филологу и реформатору српске ћирилице и српског језика и претечи Вука Караџића. Ово обиљежје је постављено на локалном храму Преподобне мати Параскеве и рад је академској вајара Љубише Манчића из Београда, саопштили су организатори свечаности. Плочу су финансирали […]
ГЛИНА – На Банији и Кордуну било је до Другог светског рата двадесетак дрвених цркава Српске православне цркве. Све су биле изузетни примерци аутохтоног градитељства, од материјала са овог подручја, некад богатог шумом, и углавном су све грађене у 18. веку. Биле су прави бисери архитектуре, настале ручном обрадом, умећем вештих тесара преношеним с колена на колено. Што у оном, што у последњем рату, деведесетих прошлог века, нестале су, порушене или запаљене све, изузев две. Стицајем околности опстале су црква у Доњем Селишту, данас стављена под заштиту државе Хрватске, и полудрвени храм посвећен Васкрсењу Господњем у Мајским Пољанама. Оба светилишта налазе се у близини Глине. У глинској општини, у селу Бузета,
Песничка збирка „Са друге стране штреке” Јагоде Кљаић из Глине, писана оним језиком којим говоре последњи Срби по Банији и Кордуну, штампана је у Младеновцу, латиницом, и у Народној библиотеци Србије „ципована” као књига писана хрватским језиком. У истој библиотеци уз свa дела Бранка Ћопића стоји одредница босански језик. Поменуте књиге, нажалост, нису једине које су „крштене” као хрватске или босанске, и то није случај само са НБС. Тако, у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске по само њима знаном критеријуму одредницу хрватски језик носи чак девет књига Моме Капора, „Моји проналасци” Николе Тесле, као и књиге српских аутора „Ријечи које нису заклане – Свједочанства преживјелих заточеника логора Јасеновац” и
Предмет књиге је велика симфонија живота човјечанства, глазба која звучи испод површине повијести, благословљена збиљска глазба људског битка чија је једина жеља и циљ, једина тема и страст: бити човјек, збиљски и истински човјек и људски живјети. Béla Hamvas Anthologia humana: пет тисућљећа мудрости Предмет књиге је човјек Светозар Ливада. Предмет књиге је индивидуум који цијели свој живот улаже голем труд да буде човјек, да буде збиљски и истински човјек и да живи људски. Предмет књиге је примјена прастаре мудрости данас: постати човјеком. Предмет књиге је животна способност устрајања која нас усхићује својом моралном племенитошћу. Новалис каже да човјек не чини друго него се непрестано враћа кући, а Хамвас
Данас је 27 година од ликвидације 13 Срба, припадника резервног састава ЈНА, на Коранском мосту – једног од првих ратних злочина у сукобима деведесетих година прошлог вијека над припадницим ЈНА, а да наредбодавци и сви егзекутори још нису одговарали. Документационо-информациони центар “Веритас” подсјећа да је у то вријеме ЈНА једина легитимна и регуларна војска у држави СФРЈ, у чијем саставу је формално-правно још била и Хрватска. За овај злочин једино је карловачки специјалац Михајло Храстов у мају 2015. године осуђен на четири године затвора због кривичног дјела против човјечности и међународног права – протиправним убијањем и рањавањем непријатеља. “Хрватско правосуђе се током процеса `прославило` с укупно седам пресуда истом човјеку
Да му срце изненада ниjе отказало послушност, генерал потпуковник Миле Новаковић (1950-2015) и даље би у своjоj кући поред Дунава дочекивао разни свиjет – од воjника, дипломата, политичара и новинара до истражитеља ратних злочина, адвоката, безбедњака и других знатижељника коjи су га походили у потрази за обjашњењем или охрабрењем. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27. септембар 2016. године.) Са каквом намjером га jе посjетио Јирген Колд, актер данског документарца „Масакр у Двору“, филма о бруталном убиству деветоро менталних болесника и инвалида 8. августа 1995. године? Злочин jе извршен за вриjеме „Олуjе“ пред очима мировњака из Данске коjи га нису сприjечили jер за
Дрежник, 30. августа и 3. септембра 1942. године усташе масакрирале неколико десетака Срба из села Грабовац, Липовача. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.
„Моја несрећа је почела 3. априла 1942. у Беговом Брду, тамо гдје сам, како ми је моја покојна Босиљка говорила, треснуо главом о земљу. Стасао сам у седамнаесту. Сједили смо у својој дрвенари. Сјећам се, мама је рекла: „Дјецо, данас је Велики петак. Идем замијесити погачу и уштипке!“ Ми одраслији смо направили козаљке. Играмо се. […]
Када су почетком коловоза 1995. у даљини загрмјели топови, а рафална паљба била све ближа, 12-годишња Слободанка Милић и њена обитељ, отац, мајка и брат Слободан, напустили су родно село Доњи Будачки крај Крњака. – На брзину смо покупили нешто гардеробе, документе и кренули у дугој колони, а да ни сами нисмо знали камо. Циљ […]
Прво су истргли из наручjа диjете учитељице Мандић, старо 2 године. Усташа му jе пререзао пред маjком и нама присутнима ножем врат и леш му бацио у jаму. Одмах иза тога остале усташе су се бациле као биjесне звиjери на другу дjецу, те њихове маjке и баке, затим на нас мушкарце. Миле Мишковић из села […]
Милица Бреберина (85) из Утиње памти како jе живот био лиjеп када на Кордуну ниjе било ратова Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. децембра 2017. године. Све богатство усамљене осамдесет и петогодишње Милице Бреберине из Утиње на Кордуну, стане у jедан дрвени оквир. На зиду собе, попут неке иконе, Милица држи фотографиjу свог мужа Владе са синовима Светаном и Ђуром. Намjештаj, кућа, двориште, воћњак, врт и њива, за времешну Милицу мање су важни, могло би се рећи и готово неважни. Тако Милица уjутро, умjесто да обиђе скромно имање и погледа какво ће бити вриjеме, прво погледа слику своjих мушкараца. Испод ње, на
На данашњи дан 08. маjа у два наврата страдало jе од усташа преко 700 Срба: Хрватски Благаj, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маjа 1941. усташе поклале или усмртиле сjекирама и маљевима 520 Срба – мушкараца. Познати Вељунски покољ. Шума Радоња, на путу од Биљега према жељезничкоj станици Славско […]
Такођер су изразили велико разочарење и незадовољство због игнорисања замјеника сисачко-мославачког жупана Душана Бјелајца, који је изузет из Вучићева протокола приликом обиласка Сисачко-мославачке жупаније Загреб: Из Демократског савеза Срба оцијенили су у понедјељак да је посјет предсједника Србије Александра Вучића Хрватској промовисање појединаца и неће имати никаквог већег значења за српски народ у Хрватској. Такођер […]
Пaртизaнскa спoмeн-кoстурницa у Нoвскoj прeбрисaнa je 2009. спoмeникoм пoгинулим брaнитeљимa, a истo je учињeнo у Oкучaнимa, Гoспићу, Ивaњскoj и Oрaхoвици. У Ђaкoву je пeтoкрaкa нa пaртизaнскoм спoмeнику зaмиjeњeнa крстом, у Oдри Сисaчкoj je пoстaвљeнo рaспeлo, у Mиклeушу кип Бoгoрoдицe, a у Свeтoм Филипу и Jaкoву бистa Фрaњe Tуђмaнa Спoмeник пaлим бoрцимa и жртвaмa фaшистичкoг тeрoрa сa спoмeн-кoстурницoм из Другoгa свjeтскoг рaтa у спoмeн-пoдручjу Tрoкут у oпштини Нoвскa, кojи je пoчeткoм 1990-их минирaн, ниje jeдини примjeр спoмeничкe бaштинe кojoj je прeнaмиjeњeнa њeзинa првoбитнa функциja. Нa лoкaциjи тoг нeкaдa зaштићeнoг мoнумeнтa 2009. пoдигнут je Спoмeник пoгинулим брaнитeљимa Дoмoвинскoг рaтa 1991.-1995., чимe je прeбрисaн и пoсљeдњи трaг пaртизaнскoг спoмeникa. С oбзирoм нa тaкaв
Данас се навршава 26 година од страдња 14 резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу које су заробили и на суров начин убили припадници хрватских снага. Припадници хрватског МУП-а и Збора народне гарде зауставили су 21. септембра 1991. године испред моста на ријеци Корани у Карловцу два војна камиона у којима су се из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште” превозили припадници активног и резервног састава ЈНА. Резервисти ЈНА су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје, али је одмах након предаје једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена у просторије полиције. Друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак,
Данас се навршава 26 година од масакра на Коранском мосту у Карловцу, где jе убиjено 14 резервиста ЈНА, коjи су нападнути и поред договора са хрватским снагама. Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу су, испред моста на Корани, 21. септембра 1991. године, зауставили два воjна камиона у коjима су се из касарне […]
На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, […]
На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Садиловац. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у садиловачкоj цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од коjих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи jе био то што су Срби […]
Ову ликвидациjу, у коjоj jе убиjено више од 380 Срба из Глине, Вргинмоста, Воjнића, Крњака и околних кордунашких мjеста, организовао jе усташки повjереник за општину Крњак Драгутин Муић. У Ивановић jарку, предjелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну усташе су извршиле масовни покољ Срба 29. jула 1941. године. Изасланик равнатељства за jавни ред и сигурност НДХ Божидар Церовски […]
Још је са стране био жив један мали дјечак од три године. Нису га стријељали с нама. Он је сједио на међи и плакао. Звао је своју мајку. Усташе питају један другога: “Има ли тко метак?” Старо Село налази се на комуникацији Топуско-Велика Кладуша, седам километара јужно од Топуског, поред ријеке Глине. Ово српско насеље […]
Да ли ће се ученици у Метаjни запитати ко су била та дjеца и те маjке и жене што су посљедње дане живота провеле у њиховим учионицама? Пише: Зорица Ћоковић
Страдања Срба Кусоњчана у Другом свјетском рату вежу се за 13. 08. 1942. године и то је најтужнији дан у историји овог мјеста у близини Пакраца. На тај дан је
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
