Зaвршeнa je oбнoвa вeљунскoг спoмeникa. У oбнoви je знaчajнoм финaнциjскoм пoмoћи судjeлoвaлo и Српскo нaрoднo виjeћe. Спoмeник je вишe путa дeвaстирaн, укрaдeнe су плoчe сa имeнимa жртaвa кoje су кaсниje прoдaнe кao сeкундaрнa сирoвинa. Дaљњa дeвaстaциja je зaустaвљeнa, a пoчиниoци су прoнaђeни. Нo, нeтрaгoм je нeстaлo првих 16 укрaдeних плoчa с имeнимa 109 убиjeних жртaвa. Зaхвaљуjући пoмoћи пoкojнoг кaрлoвaчкoг истoричaрa др. Ђурe Зaтeзaлa, ипaк сe дoшлo дo имeнa стрaдaлих цивилa тaкo дa их сe сaдa oпeт нa спoмeнику нaлaзи њих 525. Аутор: М.Ц. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ Везане вијести: Са Светим Вукашином у Вељуну на Кордуну | Јадовно 1941. Заборављени праведници са Кордуна Света Петка и Срби у Пламену Гдје леже кости коларићких мученика

КОЛАРИЋ – На Кордуну је одржан комеморативни скуп у поводу обиљежавања 76. годишњице страдања невиних цивила, жртава усташког режима које су у априлу 1942. године убијене или запаљене у православној цркви Свете Петке на Коларићу. Свечану литургију у храму Вазнесења Господњег те мали помен уз уништени објект служио је коларићки парох Жељко Видаковић. Комеморацији у организацији СПЦ-а и ВСНМ-ова Војнића и Карловачке жупаније присуствовали су житељи многих кордунских мјеста, представници локалних власти и српске заједнице у Хрватској, попут саборског заступника из редова СДСС-а Бориса Милошевића и карловачког дожупана Мирка Мартиновића, те бројни гости из антифашистичких удружења и организација. Парох Видаковић казао је окупљенима како је тешко разумјети страхоту која се збила

Случај Даре Секулић Једне сам суботе у антикваријату Срце лубенице, на Опатовини, педесетак корака од тржнице на Долцу, на полици међу дебелим пјесничким антологијама пронашао пјесничку збирку Даре Секулић Грлом у јагоде. Књижица од педесет и пет страница, једва већа од длана, без текста на хрбату, случајно се ту нашла као заостатак нечије растурене кућне библиотеке. Или је то нетко умро, или се раставио од жене. Наслови сарајевских издавача, поготову ако су домаћих писаца, ријетки су по загребачким антикваријатима. Много је више београдских или новосадских књига, живље су биле овдашње везе с тим градовима. Сарајево је било далеко и затурено, затворено у себе сама и у своју књижевност. Тако је

Усташе и домобрани су у jарку “Метаљка”, на Петровој гори, oд 9. до 14. маjа 1942. године, заклали 57 жена и дjеце. Јарак “Метаљка” само jе jедно од многоброjних стратишта на Петровоj гори, подсјећају из Удружења “Јадовно 1941.”. У своjоj књизи “Радио сам своj сељачки и ковачки посао” Ђуро Затезало наводи свjедочанства о овим злочинима. Свjедочанство Ђуре Студена о масакрирању српских избjеглица у Петровоj гори у маjу 1942. године Затезало је записао 21. априла 1961. године. Тада jе Студен имао 32 године и трпио је тешке болове од задобиjених рана усташким ножем. “Свезане су нас усташе повеле преко луке Калови. Мислио сам, па воде нас у Воjнић. Али нас окренуше