arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Ђурђица Драгаш: Уочи Светог Јована

Далеко сте… прекрио је снег наше пусто село… Далеко сте, ал’ бићете сутра с нама… у пламену свеће, у нашој молитви, у осмеху једне Јоване и снази једног Вука. Кажу да се на Богојављенску ноћ отварају небеса, да се остварују жеље које те ноћи замислите.Био је синоћ пун месец, небо чисто, препуно звезда, а моје жеље превелике.Да смо здрави и да вас имамо…Ех… да имамо вас…Ал’ немамо… Увенуше заувек изданци нашег стабла. Осташе на Крушковачама ваше дечје очи, недоживљене љубави, нерођена деца.Осташе заједничке радости, свадбе и крштења.Oстаде живот…У вашим умирућим очима заледише се слике огњишта и црвених, ситних јабука што миришу на прозору до пролећа. Сутра нам је слава! Питам

Сандра Благић: Логор Крушчица, данас мјесто зарасло у коров, купину и шибље

Недалеко од општине Витез, код Травника, налази се село Крушчица. Скривенa од главног магистралног пута, без икаквих путоказа и обиљежја, стоји Црна кућа.  Логор Крушчица!  Срамота за Босну и Херцеговину да крије велики злочин.  Мјесто зарасло у коров, купину, разно шибље. Унакажена Црна кућа.  Као из хорор филмова излијећу слијепи мишеви а дупље прозора остадоше црне. Стисло у грудима, притишће као камен и не да ми да дишем. На зиду куће стоји спомен плоча, оштећена од метка из протеклог рата.  Страх ме да уђем. Оронула је, девастирана. Шкрипи дрвени под. Већ ми слике пред очима лете.  Изгладњели, претучени и боси чекали смрт. Jeр су били Срби и Јевреји.  Унутрашњи зидови унакажени

Пашка плава гробница (ВИДЕО)

Да се стравични злочини из прошлости, од стране Независне Државе Хрватске никада не забораве, потрудили су се још једном чланови Удружења „Јадовно 1941.“ који су поставили Часни крст на рту Слана острво Паг, а након тога, како и доликује  парастосом обиљежили годишњицу овог свирепог чина. Ово је био осми по реду Часни крст, који су поставили чланови Удружења „ Јадовно 1941.“ , а кретали су се  идентичним путем, као  Срби и Јевреји те кобне ноћи између 14. и 15. августа 1941, да би дошли до крајњег одредишта, на свето мјесто гдје је постављен крст. Историја ће опомињати и причати истину, а она свједочи да је ту  убијена најмање 791 особа,

Јадовничани, потомци, поштоваоци и сународници наших Светих новомученика српских

У ове празничне дане, на истеку календарске године, настојимо сагледати и процијенити да ли je удружењe Јадовно 1941. током 2022. године учинило довољно и оправдало повјерење Вас који сте на било који начин помогли нашу мисију. Помогли и подржали било кроз посјете и читање прилога на сајту www.Jadovno.com , нашим страницама на друштвеним мрежама, присуствовали нашим трибинама, учествовали на обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2022, било да сте донирали новац или опрему за наш рад. Најкраће, оно што бих издвојио од урађеног је слиједеће: Ако већ нисте: ПРИЈАВИТЕ СЕ ОДМАХ НА ВИДЕО КАНАЛ ЈАДОВНО 1941. https://www.youtube.com/channel/UCU0C… – Вас то не кошта ништа, а удружењу ће много значити –

Ђурђица Драгаш: Моје чудо у чудној 2022. години

Крај једне и почетак нове године, време када правимо планове, али још више подвлачимо црту, збрајамо и одузимамо, размишљамо о протеклих дванаест месеци. Да ли смо могли боље, јаче, успешније? Јесмо ли испунили обећања дата  себи и другима, јесмо ли “варали на контролном”, разочарали или усрећили своје ближње, можемо ли да, без стида, погледамо свој одраз у огледалу? Иако је сигурно много оних који се не осврћу и не праве планове, оних који живе само за данас, верујем да је ипак више нас који себи постављамо сва ова питања! Сећам се… и 2022. смо дочекали без снега, у дебелом плусу. Није нам ипак, онако глобално, донела баш много сунца и лепоте.

ПИТАМО: По чијем пројекту ће бити грађен Меморијал Доња Градина?

Архитектонско рјешење које би требало да буде узор најављеном тиму је Меморијални центар у Старом Броду на Дрини, недалеко од Вишеграда, аутора Новице Мотике. ENGLISH Обећања о изградњи Меморијалног центра Доња Градина слушамо већ годинама. Интензивније од 2010. године када је урађен први приједлог пројекта који није добио зелено свјетло на јавној расправи у Бањој Луци. Прије годину – две од званичника се могло чути да ће пројекат радити једна позната кућа из Америке. Данас, на састанку два српска Предсједника, Александра Вучића и Милорада Додика, није поменуто које је то пројектно рјешење. Незамисливо је да Меморијал у Доњој Градини архитектонски буде изграђен по узору на меморијале жртвама Холокауста као нпр.

Анте Земљар: Релативност познавања концлогора Слана на Пагу

У прилогу објављеном у листу „Нови Оманут“ br. 31/1998. (Novi Omanut – prilog židovskoj povijesti i kulturi, izdavač Kulturno društvo Miroslav Šalom Freiberger, Zagreb, Hrvatska), цитира се број мртвих у логорима Слана и Метајна на острву Пагу. Уписана је (само) 791 жртва. Марта мјесеца 1999. на ову запањујућу неистину реаговао је хрватски антифашиста, часни Анте Земљар (1922—2004.), који је истину о страхотама логора на острву Пагу 1941. објелоданио у својој књизи „Харон и судбине“, објављеној 1988. године. Удружење грађана Јадовно 1941. је тек почетком јануара 2018. дошло у посјед писма које је проф. Земљар упутио редакцији часописа Нови Оманут. Писмо објављено у Новом Омануту бр. 36/37 из 1999. године, објављујено

Ђурђица Драгаш: Југославије више нема и нико је не жели… осим вас!!!

Пробудите се! Зна се ко, по оној народној, учи на туђим, а ко на својим грешкама. Не бих да користим тешке речи одмах на почетку, али баш о тој пословици сам размишљала гледајући објаве и честитке које су по друштвеним мрежама, поводом “Дана Републике”, делили моји земљаци, сапатници, Крајишници. Оно што су раном зором започели осведочени и задрти комунисти и југоносталгичари, током дана и вечери (у складу с временским зонама у којима се налазе) наставили су земљаци расути по свету, избеглице, људи које је на тај пут без повратка одвела управо идеологија и систем којима су се тог дана клањали. Кап која је прелила чашу био је прилог у РТС-овом

WE ASK: According to whose project will the Donja Gradina Memorial be built?

The architectural solution that should be a model for the announced team is the Memorial Center in Stari Brod on the Drina river, not far from Višegrad, by Novica Motika. СРПСКИ We have been hearing promises about the construction of the Donja Gradin Memorial Center for years. More intensively since 2010, when the first project proposal was made, which did not get the green light at the public hearing in Banja Luka. A year or two ago, one could hear from the officials that the project would be done by a well-known company from America. Today, at the meeting of the two Serbian Presidents , Aleksandar Vučić and Milorad Dodik, it was not

Ђурђица Драгаш: Јама

Очи не виде, ал’ руке осете, крв, лепљиви страх и влажну земљу која их прима к себи. Проклета да си… јамо!!! Голе гране  милују тешки облаци.Мирише на снег и море, на со и увело лишће.Мешају се ветрови с југа и личка бура.Самује Велебит! Видим је тамо, крај шумарка… готово неприметну, неугледну, тиху.Открила је јесен. Прилазим јој клецавим кораком, удрхталог ока, распараног  срца.Склањам гране, разгрћем давно увелу траву и гледам…Гледам у њено црно, бездано око. Нема сам,нема ни гласа, ни сузе.Само зубе стежем…. проклета да си… На коленима сам, црна и болна као њена утроба.Очи не виде, ал’ срце  чује.Чује смех  окрвављених звери и варницу с њихових канџи.Чује врисак,  јауке, невини

ВЕТЕРАН: МЫ БРОСИЛИ УСТАША В ЯМУ!

В сентябре 2014 года, в организации Фонда единства православных народов, я участвовал в конференции посвященной 70-летию освобождения Молдовы и Юго-Восточной Европы от фашизма, в Кишиневе, Молдова.Первого дня конференции, прямо перед началом, все участники встали и тихо говорили: ветеран, ветеран… Я обернулся и увидел крепкого старика, который вошел и сел рядом со мной. СРПСКИ Это был Мирко Сировина, герцеговинец, ополченец-добровольец 1941 года, а затем партизан, человек, которого сразу после войны отправили в Россию, в Советский Союз, для дообучения, и в 1948 году, во времена Информбюро , он решил остаться там. На конференции, конечно же, я говорил о лагерном комплексе Госпич-Ядовно-Паг, где было убито 38 тысяч сербов, и эта моя речь, которая

НЕМАЊА ДЕВИЋ: Зашто је српски југ био ампутиран из јединствене националне свести?

На недавно одржаном научном скупу у Врању, покренуло се питање шта југ Србије представља у српској прошлости и садашњости. И није могло а да не заболи само овлаш додиривање чињеница које говоре о Гвозденом пуку из Топлице, преко српског Манчестера као синонима за међуратни Лесковац, до Тике&Шпица, рођака из провинције и “мочања“ као првих асоцијација за српски југ стотинак година касније. Било би врло занимљиво да нам неки мастер рад на одељењу за историју у Београду покаже (знам да се то неће догодити) који су мотиви југа били доминантни у српској штампи 1920-их, који 1930-их, а који 2020-их година и како се и под којим утицајима та слика мењала. Али,

Ђурђица Драгаш: Црква Светих апостола Петра и Павла крије Теслину тајну

Чији је Никола Тесла? Да ли је Србин, Хрват или можда Американац?! Одговор на то питање које, с времена на време “запали” интернет и усталаса српску и хрватску јавност, сасвим је очигледан и једноставан тамо где је све почело – у Теслином Смиљану. И не, нећете тај одговор пронаћи у модерном Меморијалном центру, међу необичним експонатима и збуњујућим подацима према којима су Тесле влашког порекла. Истину, једну и једину, спознаћете у цркви Светих Апостола Петра и Павла која однедавно поново краси ово личко село. Храм Српске православне цркве, у којем је службовао Николин отац Милутин, и у којем је 1856. године крштен човек који ће “обасјати свет”, обновљен је 2006.

Ко и зашто ученицима у Србији крије истину о страдању Срба у логору Земун?

Неко би то препознао као чин аутошовизма, неко као манифестацију духа самопорицања или антисрбизма али је неупитно да је ријеч о чину вређања жртава и њихових потомака. У дневном издању новина као и на порталу компаније Новости, 27. октобра ове године, објављен је прилог под насловом „ БЕОГРАДСКЕ СТАЗЕ СТРАДАЊА: На мапи будућих школских екскурзија биће и места масовних убистава Јевреја, Рома и Срба у престоници“ аутора Р. Драговића. Тема прилога је везана за недавну иницијативу Музеја жртава геноцида, упућену министру просвјете, науке и технолошког развоја г. Бранку Ружићу да се обиласци мјеста ратних страдања уврсте у обавезне програме рекреативних настава, студијских путовања и ученичких екскурзија основних и средњих школа

Споменик палим борцима у херцеговачком селу Хум

На предњој страни налази се коалиција, која се у комунистичкој визури на овим просторима удружена борила против тзв. НОП-а: усташе, Италијани, Немци и четници. На почетку рата, четник, да ли из почетног сажаљења или кукавичлука, окреће главу и бежи од сукоба са партизанима. На другој композицији, иста коалиција удара на нејач. Док отац Херцеговац, родољуб, пркоси злочинцима, мајка чува децу која су јој се свила око сукње. Али четник сада насрће први, са исуканом камом, да коље. И то је то. Оваква спомен обележја нисам запазио у хрватским селима, већ у српским у којима је требало конструисати симетрију у злочинима „домаћих издајица“, четника (Срба) и усташа (Хрвата), често и уз

Др Душан Ј. Басташић Фото: СРНА

Душан Басташић о резултатима пописа у Хрватској: На крају неће остати ни српски гробови

Већину људи српске националности која тренутно живи у Хрватској чине они старијег животног доба. И они су се вратили на своја огњишта да “заврше посао”. Да умру. Када и они “оду” након њих неће остати ни гробови, јер хрватска држава систематски уклања и српске споменике и обиљежја, уз образложење да нису плаћене комуналне накнаде. Бришу све потенцијалне трагове било каквог постојања Срба на тим просторима. И у тај процес се укључила и хрватска историографија па се тако све чешће може чути да су Срби у Хрватској посрбљени католици или Власи. Истакао је ово за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић поводом резултата посљедњег пописа становништва у Хрватској, који

Годишњица страдања Срба у акцији “Медачки џеп”

Јуче се навршило 29 година од напада хрватске војске на села у околини Госпића. У акцији названој Медачки џеп убијено је 88 Срба, од којих су 36-оро били цивили. Пише: Ђурђица Драгаш Рођаци и пријатељи убијених окупили су се на парастосу у београдској Цркви Светог Марка Иза назива Медачки џеп крију се три српска села у околини Госпића-Дивосело, Читлук и Почитељ. Крије се неколико стотина људи који су тог септембра 1993.године протерани из својих кућа, али најтеже је што се крију и трагичне судбине оних који нису успели да се спасу. Нешто народа је успело да побегне у Велебит, али они који су остали у својим селима су углавном побијени.

Немања Девић: Нова генерација Срба ми улива наду да имамо свијетлу будућност (ВИДЕО)

Зашто је Немањи Девићу забрањен улазак у Архив Србије? Како тумачити рехабилитацију Николе Калабића и реакције које су уследиле? Шта крију тајни архиви Озне? Какво је актуелно руководство Музеја жртава геноцида? Зашто у српској историографији тиња такозвана јасеновачка полемика? Постоји ли у Србији комунистичка дубока држава? Где су корени и како је текао успон комунистичке идеје 1920-1941? Шта нас званична историографија учи о грађанском рату и партизанском покрету у разним фазама, до данас? Да ли је Комнитерна србофобну идеологију преузела од црно-жуте монархије, и да ли је та идеологија претходница данашњег другосрбијанства?  Какве су последице победе комуниста 1945 и можемо ли се бавити контрачињеничном историјом и разматрати шта би било да су

Ђурђица Драгаш: Народ који се плаши да сам себи призна да је над њим почињен геноцид, не може очекивати да то учини неко други

Народ и држава који нису успели да преброје ни жртве свог последњег страдања – НАТО агресије – не могу ништа боље ни да очекују! И објави Џерузалем пост срамни текст у којем извесни Давид Голдман тврди да у Јасеновцу није страдало више од 4 и по хиљаде људи! И оптужи нас беспризорник да смо лагали, да лажемо и даље и да морамо сместа да престанемо са “срамотном злоупотребом Холокауста”. И рекоше многи да Голдман и не заслужује коментар, али ја ипак морам да напишем пар реченица. Навикли смо ми, Срби, на овакве приче, текстове, сатанизовање по светским медијима. Навикли смо да у америчким филмовима Србин мора да буде терориста, ратни

Јадовничани свој десети Часни крст подигли уз јаму Тучић понор код Грачаца

У суботу 02. јула 2022. на Велебиту и Личком пољу, тринаесту годину за редом, у организацији УГ Јадовно 1941. из Бање Луке, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941. Том приликом су Јадовничани уз благослов Оца Предрага Пантелића, пароха Грачачког, уз јаму Тучић понор поставили и освештали Часни крст. Крсно знамење нашим пострадалим Србима, Светим Новомученицима Горњекарловачким и Јадовничким. Након парастоса и освештања Часног крста, стихове своје пјесме “Очи Јованове”, говорила је аутор Ђурђица Драгаш. Окупљенима се потом обратио Душан Ј. Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бање Луке. Браћо и сестре, Ово је Јама Тучић понор. Налази се између железничке станице Грачац и села Штикада код насеља Враце, удаљена

Душан Ј. Басташић: Зар је чињеница да се многа стратишта Срба данас налазе ван граница Србије и Српске, довољна за заборав?

У суботу 02. јула 2022. на Велебиту и Личком пољу, тринаесту годину за редом, у организацији УГ Јадовно 1941. из Бање Луке, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941. Након парастоса и интонирања химни “Боже правде” и “Моја Република”, окупљенима се обратио предсједник удружења Јадовно 1941. Помоз` Бог браћо и сестре, Часни Оци, господине бивши Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине из реда српског народа, поштовани гости, драги Јадовничани. Данас смо се сабрали код Шаранове јаме, мјеста гдје су наши чланови породица, сународњаци, православни Срби, мученичком смрћу окончали свој овоземаљски живот и својим страдањем заслужили Царство небеско. Наши свети новомученици Јадовнички. У крилу Господњем, моле се за наше спасење, за нас

Српско народно вијеће са хрватским ветеранима код Шаранове јаме на Велебиту

Домовина не пуца, не убија и не протјерује своју дјецу, не диже им у ваздух и пали куће, не сијече рафалима њихове избјегличке колоне и не ракетира их. Недавно, 24. јуна ове године у организацији Српског народног вијећа из Загреба, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941. Нико од говорника у комеморативном дијелу окупљања а ни касније у публикованим репортажама није поменуо да је тај Дан сјећања и тај датум установило удружење Јадовно 1941. из Бање Луке још 2010. године. Много тога што се могло чути и видјети том приликом код Шаранове јаме, заслужује коментар. Ипак, то ћемо оставити за другу прилику јер у суботу 02. јула наше удружење тринаесту

Литургија и парастос у Камничкој Бистрица (Словенија) борцима ЈВуО, и народу из збјега из Црне Горе, Боке, Херцеговине и Источне Босне, пострадалим после краја рата 1945.

И ове године смо се сјетили жртава, које су пола вијека насилно биле брисане из памћења нашег народа (тек послије распада СФРЈ, 1994. године, почело се први пут са обиљежавањем стратишта у Камничкој Бистрици). Вјечнаја памјат! И ове године је у Камничкој Бистрици, близу градића Камника, у околини Љубљане, на десетак километара од аустријске границе, одржана литургија са парастосом борцима Југословенске бојске у отаџбини (ЈВуО) и народу из збјега са подручја Црне Горе, Боке, Херцеговине и Источне Босне, пострадалим на подручју Словеније после краја Другог свјетског рата, маја и јуна 1945. Литургију је служио о. Александар Обрадовић, архијерејски замјеник за Словенију Митрополије загребачко-љубљанске. На жалост, осим уобичајених листића – летака,

Уз Светог Вукашина по Лици и Велебиту

Циљ последње у низу Јадовничке експедиције, био је лоцирање и обележавање три места страдања Срба у ери Покоља у Другом светском рату, три оскрнављена или потпуно срушена споменика, два у Госпићу и околини и један у близини Грачаца. Пише: Ђурђица Драгаш И прође мај… Још један мај у којем преко ноћи отопли, озелени, замирише! И могла бих да додам- један обичан мај – да није било путовања, такорећи ходочашћа, на које сам кренула с мојом браћом, Јадовничанима. На дуго и пажљиво планирани пут у Лику, кренули смо 13. маја, Ненад и Душан из Бања Луке а Момчило и ја из Београда. Циљ су нам била три места страдања Срба у

Оптужница против хрватских пилота, у име Александре из колоне питам: Шта се чекало до сад

Oдавно ме нешто није изненадило као вест да је српско Тужилаштво за ратне злочине подигло оптужницу против четворице хрватских пилота због напада на колону избеглица на Петровачкој цести. Прва реакција била је онако, из срца – хвала богу, а онда је уследило и питање – шта се чекало до сад! Пише: Ђурђица Драгаш Прошло је 27 година од тог крвавог и сулудог злочина у којем је буквално искасапљено и спаљено тринаесторо људи међу којима је било и шесторо деце. Многи од преживелих нису дочекали ни овај наговештај правде. Умрли су тугујући, питајући се какав је то свет у којем није злочин бомбардовати колону избеглица. Отишли су разочарани, несрећни, заборављени. Сећам се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала