arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Бећковић: Србија гата, а други одлучују

Матија Бећковић, за “Новости”, о “Три поеме” и нашој будућности после избора. Први пут у САНУ споменут Драгиша Васић као жртва Јасеновца ТРИ песме које славе Бога, Љубав и Молитву, обједињене у књизи “Три поеме”, у издању СКЗ-а, академик Матија Бећковић представио је јуче у Свечаној сали САНУ. Овај триптих религијских стихова чине наслови “Господе, помилуј”, “Учини ми љубав” и “Слава теби Боже”, а песник их је, каже, испевао у посебном заносу, у “непесничко време у славу безвременог царства поезије”. Пред многобројним поштоваоцима Бећковићевог умећа, његовим пријатељима и колегама, о књизи су исцрпно говорили професори Стојан Ђорђић и Јован Делић, док је аутор надахнуто говорио одломке из поема. Ипак, пре

У САНУ одржана промоција “Три поеме” Матије Бећковића

У Српској академији наука и умјетности данас је поводом 75 година од оснивања усташког логора Јасеновац промовисана књига “Три поеме” академика Матије Бећковића. Академик Миро Вуксановић навео је да три Бећковићеве поеме – “Господе помилуј”, “Учини ми љубав” и “Слава теби Боже”, уствари представљају молитве Богу, преносе београдски медији. “Песник и мајстор речи је у поеми `Учини ми љубав` узео именицу душа из које је поникла љубавна нежност и подигао је у суперлатив над суперлативима”, рекао је Вуксановић. Професор Стојан Ђорђић нагласио је да је Прву поему Бећковић написао 2013. године и да је за основу узео познату и најкраћу хришћанску молбу за милост Божију, која је стала у само

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Немања Девић: Због добрих људи и Сунце сија

O, како нам само фале једноставни дани, једноставни људи и једноставни разговори. Данас сам преподне провео у селу Церовцу, са четири генерације Радојевића-Манчића. Без посебног повода. Пише: Немања Девић Радојевићи су некад били једна од најугледнијих фамилија у селу, и то се и данас осећа у њиховом држању, причи, опхођењу, у њиховој озбиљности и смисленој шали, у гостопримству и начину на који брину о домаћинству. У пријатном амбијенту, испод столетне липе и окружени ниским стаблима јабука, водили смо више него угодан разговор о нашим и прошлим данима. Ред и склад, тако ретко међусобно поштовање и љубав – то је прво што пада у очи госту ове породице. И храст и

arcibald-naslovna.jpg

Сећања и завет доктора Рајса

Неки постају Срби рођењем. Неки, са већом одговорношћу, постају и Срби по осећању. Најмање је оних који су изнад свега Срби по делу. Доктор Арчибалд Рајс је уочи Великог рата био признат стручњак за судску медицину, криминолог од каријере. Живео је у земљи која је била неутрална. Када је у августу 1914. одлучио решио да крене пут нападнуте Србије о којој је мало знао, ризиковао је и живот, научну каријеру, спокој и сва материјална блага. Али, оно што је у Србији видео, срце му је испунило другим благодетима. Толико да је у смирај живота зажелео да баш и то срце остави да почива међу Србима. На Кајмакчалану, високо, где звижде

Душан Ј. Басташић

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (3)

Не треба нас импресионирати и изненадити мисионарска улога Владике Јована Ћулибрка у подуци народа сербског о Холокаусту и његова све отворенија наклоност према тој теми, пошто преосвећени слови за великог стручњака за Холокауст. Пише: Душан Ј. Басташић Магистарске студије из јеврејске културе похађао је у Спомен-установи Јад Вашем и на Јеврејском универзитету у Јерусалиму, а магистарски рад “Историографија холокауста у Југославији” одбранио је код др. Davida Bankiera, тадашњег шефа Међународног института за проучавање холокауста у Јад Вашему. Тренутно припрема докторат из исте области са др. Joavom Gelberom. Владика је добитник престижне награде “Golda Meir” за 2004. годину. Нема ништа чудно у томе да научне институције подржавају и протежирају своје добре студенте

Немања Девић: За све оне који могу срцем да осећају

Неприметни, ограђени, уз паркинг аутобуске станице у Барајеву, стоје споменици заборављених јунака из велике Отаџбинске војне из 1914. Пише: Немања Девић Некада угледни Миленко Ђокић, који поживе стотину година (и би сведок читавог великог скока, од Српске револуције до независности и уједињења) сахрањен поред сина јединца Милорада, који је кости оставио на Мачковом камену. Светли гробови, око којих свакодневно пролазе сви они које пут наведе на ову страну, а ретко ко од њих застане, да угледа јасан путоказ. Око њих неугледни травњачић, опушци и згужвани папирићи. Њих нико неће поменути на изборима. Њима ће једном годишње, а можда ни тада, борачке организације на чудно гробиште положити цвеће. Али они су

Басташић: Подршка одлуци јеврејских општина да бојкотују скуп у Јасеновцу

Предсједник Удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке Душан Ј. Басташић изјавио је да потпуно разумије и подржава одлуку јеврејских општина у Хрватској да бојкотују комеморативни скуп посвећен обиљежавању 71 године од пробоја јасеновачких логораша.  “То окупљање организује се под покровитељством хрватске државе, која не само да `гласно` ћути на реинкарнацију идеологије фашизма и усташтва, него и изјавама неких својих министара, саборских посланика и европских парламентараца испољава отворену благонаклоност према овим застрашујућим појавама”, рекао је Басташић. Он је изразио наду да ће јеврејска заједница истрајати у својој одлуци, посебно због неприхватљиве и увредљиве музејске поставке у Спомен-подручју Јасеновац. “Жалосно је да се вође српске заједнице у Хрватској још нису јасно одредиле према

Тајна једне слободе

Постоје три теорије које објашњавају ослобађајућу пресуду у случају Војислава Шешеља. Која је најближа истини? То, будимо искрени, нико није очекивао. Од Шешеља, преко Сарајева и Загреба до последњег члана СРС у Инђији, на пример. Никоме на памет није падала могућност да трочлано веће Хашког трибунала, на челу са судијом Антонетијем, ослободи Шешеља по свим тачкама оптужнице. Како се то догодило, тачније, зашто се догодило? Постоје три теоретске поставке: прва је Шешељева и ослања се на част и поштење двојице судија, ових који су га ослободили. Друга каже да су “власници” Хашког трибунала – који јесте политички суд без икакве дилеме – ослободили Шешеља у намери да га на домаћем

Душан Ј. Басташић

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (2)

Након (најмање) деценију дуге паузе, крајем фебруара је у Манастиру Светог Јована у Јасеновцу одржана сједница Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (СПЦ) којим однедавно предсједава дугогодишњи секретар тог одбора Владика Јован Ћулибрк. Пише: Душан Ј. Басташић Одбору је промијењен назив у “Одбор за Јасеновац и остала стратишта”, па ће се како је наглашено, он убудуће бавити и свим осталим стратиштима на територији бивше Југославије. Како се и када у протеклих више од десет година овај одбор наше Свете цркве бавио страдањем православних Срба у Јасеновцу, није ми познато, а информацију о томе тешко је наћи и на свезнајућем “Гугл” претраживачу. Али зато, информација о бављењем Одбора

Душан Ј. Басташић

О чињењу, нечињењу и злочињењу (1)

Не знам гдје су донедавно почивали посмртни остаци четворице славонских епископа, али је преношење њихових костију у пакрачки Храм био одличан повод да се тамо, поред наших архијереја и свештенослужитеља, (опет) окупи шаролико друштво. Пише: Душан Ј. Басташић Поред вјерног народа, који је био присутан у много мањем броју од гостију, на том светом мјесту окупише се (опет) колаборационисти хрватског режима, било по задатку било због ПР-а (паблик рилејшн или односи са јавношћу), а уз њих и шачица бањалучких апологета и обожавалаца лика и дјела надлежног епископа. Вјерни православни народ у Западној Славонији послије 1995. постоји још у траговима након што је већина тамошњег српског корпуса, који је данас бројчано

Матија Бећковић и Емир Кустурица о српској елити данас

Институције у којима би требало да буду окупљени припадници елите губе битку пред медијима јер се, захваљујући информатичкој револуцији, функција институција изменила. Снагу јавне речи у информатичком друштву преузели су политичари — то су постали најбољи писци, сликари, поете. На Мећавнику, у Мокрогорској школи менаџмента, песник Матија Бећковић и редитељ Емир Кустурица покушали су да одговоре на питање да ли је српском друштву потребна елита. Према Кустуричиним речима, елиту би требало да чине паметни људи, тако је у Србији било од средњег века, али код нас се елита никада не реализује групно. „Груписање српске елите нема ни меру коју је имала Француска када је стварала секуларну државу, ни заједнички именитељ,

Ни правде, ни помирења

Никога Хашки трибунал није могао да помири, јер није ни основан с тим циљем, већ на идеји да оптужи један народ Правда је задовољена, изјавио је Серж Брамерц, главни тужилац Хашког трибунала, непосредно након објављивања пресуде Радовану Караџићу. Није, господине Брамерц. У Хагу правда није задовољена већ је погажена, обесмишљена као појам. У Хагу су оптужени и осуђени (неке је смрт „спасла“) сви политички лидери (председници држава и влада), те војне и полицијске старешине српског народа; из Србије, Републике Српске и Републике Српске Крајине. Сви. Из редова других народа – ниједан. Изетбеговић, Туђман, Силајџић, Ганић, Делић, Тус, Червенко, Сеферовић, Бобетко, Шушак, Месић, Стипетић… нико. Неупућен, потпуно необавештен човек, коме би

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Још смо живи, још се боримо и још, пркосећи, играмо коло

Како само ”велики” и моћни воле симболику са датумима. Никако да се отмем утиску са Хитлером и вагоном у Компјењу… све до војних парада и ултиматума Србији – баш на Видовдан, празник националног поноса. Као казну за наш велики скок с почетка 20. века, на крају истог натерали су нас да капитулацију потпишемо у Куманову, у месту где је симболично започело српско уједињење након векова робовања. Данас, највиша казна лидеру прекодринских Срба др Караџићу, као круна ”интервенције” коју су започели против српског народа истог дана 1999. Да нам покажу како они кажњавају непокорне. Суптилније методе, а циљ исти. Сатанизовати ”мале Русе” на Балкану, спречити њихову интеграцију и, како веле у

Матија Бећковић: Када бих владао Србијом

Кад бих владао Србијом, почео бих од нуле. А то значи – био бих реалан. И да бих изабрао и кренуо најсигурнијим путем. Главни слоган моје владавине, исписан на свим заставама би гласио: Ми смо нико и ништа. То би била српска стајна тачка и полазна позиција. Тако бисмо бар будућим нараштајима отворили очи и обезбедили светлију будућност. Да знају ко су и шта су и да се не изненађују кад се нађу било где на земаљској кугли и буду третирани као нулине нуле. Ако се неким случајем негде у неком кутку Земљиног шара испостави да није тако, то ће бити чист ћар и пријатно изненађење које не може никоме

Низбрдица још не престаје

Академик Матија Бећковић беседио у Ваљеву на свечаној академији поводом три јубилеја Светог владике Николаја Српског За светитеља лелићког речено је да он није живео, него српски народ у њему, а српски народ у њему био је само посрбљено име Исуса Христа. Таквим животом он је постао украс не само светосавске него и све православне цркве. Овим речима о Светом владици Николају Велимировићу, Николају Српском, беседио је академик Матија Бећковић у суботу у Ваљеву на свечаној академији поводом три јубилеја великана хришћанске мисли – 135 година од рођења, 60 година од упокојења и 25 година од повратка Николајевих моштију у Србију. „Човек и народ који не пређу голготски пут само

Јесу ли Николић и Давид равноправни?

Како то да је критика Томислава Николића критика само Томислава Николића, а не и народа из којег Николић потиче, док је критика Филипа Давида аутоматски критика народа из којег Давид потиче Београдски новинар Владо Мареш поднео је жалбу Комисији за жалбе, Савета за штампу, поводом текста Ратка Дмитровића „Више од нетрпељивости“, објављеног 26. фебруара у „Вечерњим новостима“. Мареш тражи да Комисија процени да ли је Дмитровић прекршио Кодекс новинара. У образложењу наводи да „последњи пасус Дмитровићевог текста садржи јасно уочљиву, злослутну и претећу поруку да људи несрпске националности имају да пазе шта ће и где да кажу“. Мареш додаје да се у тексту осећа више од нетрпељивости према Јеврејима којима

Друмови Мери Дарам

Све је у енглеско-српским односима хладно, прорачунато и рационално. Увек и само на српску штету, разуме се Енглези на Балкан долазе само због великих интереса или због велике муке. Тако је од српске револуције, предвођене Црним Ђорђем, преко Дизраелија и Источног питања па све до данас. Кад нешто може да се заврши преко посредника, са сталним „извођачима радова на терену“ Енглези то обаве (ту су без премца) ако процене да је неопходна војна интервенција, макар и кроз бомбардовање својих савезника (1944. година) или бивших савезника (1999. година) онда се војно интервенише. Трећи облик снажнијег британског спуштања на Балкан је, наравно, дипломатија; класична, амбасадорска или и ова коју управо демонстрира принц

Светозар Ливада: Затрли Србе и њихову баштину у Хрватској

Зашто се Србима у Хрватској све то догодило, где је њихова појединачна или колективна кривица, питао је својевремено пензионисаног универзитетског професора Светозара Ливаду један високорангирани УНХЦР-ов дипломата коме није било јасно чиме су Срби у Хрватској заслужили такву голготу. – Срби су жртве историјског некажњеног злочина – одговорио му је Ливада. У интервјуу за „Вести“ Ливада објашњава да је историјски злочин „онај злочин којим су погођени људи и њихове институције, добра, завичај, баштина, укључујући и гробља и простор“.Срби су жртве историјског некажњеног злочина: Пензионисани универзитетски професор Светозар Ливада   Ко стоји иза тог злочина, ко је наручилац и послодавац? – Изучавајући расне законе НДХ, њену геноцидну политику, стратишта, карактер преко

Ратко Дмитровић

Катедра за мржњу

Њима је свака одбрана Срба мржња, српски национализам, фашизам, прилика за обрачун са онима који српске теме, тешке, веома сложене, болне, сагледавају кроз визуру супротну њиховој ГДЕ је граница између права на мишљење и права другог да га то мишљење не угрози. Имамо ли сви иста права? Пре седам дана, на овом месту објавио сам текст на који су неки реаговали с пеном на устима. Ти неки су без значаја, лака роба, али су потегли тешке речи и зато ови редови. Ти неки, који своју политичку идеју (они се све време баве само политиком) темеље на грађанском принципу, на појединцу, у случају текста у “Новостима”, у спомињању Филипа Давида, нису

Ratko_Dmitrovic.jpg

Више од нетрпељивости

Да ли су Срби негде и некада заслужили да Филип Давид понижава њиховог председника? Јесу, за време Другог светског рата, кад су од конц-логора сачували породицу Давид. То се, једноставно, не ради, непристојно је, није својствено културном човеку, то излеће као из кутија шибица уских људских оквира, заснива се на нетрпељивости, искључивости, помало и мржњи. Да, у питању је скандалозан поступак писца Филипа Давида у Народној библиотеци Србије, приликом доделе награде за најбољу књигу (“Кућа сећања и заборава”) када је исти, примајући признање, рекао: “Морам да се оградим од присуства председника Томислава Николића. Поштујући институцију председника, ја од деведесетих не подржавам његову политику”. Николић је седео у првом реду, три

У Другом свјетском рату изгубио четири сина

Тужни Матеја Богдановић из Азање изгубио је у Другом свјетском рату четири сина: Бранимира (1921-1941, учитеља, убијеног у селу), Живадина (1919-1945, правника, стрељаног на Кочевју), Светозара (1913-1945, учитеља, стрељаног на Кочевју) и Светомира (1925-1945, матуранта гимназије, умрлог у Бечу).   Старац је у знак жалости за њима носио браду до краја живота. Памтимо их – и то је наша највећа победа. Приредио: Немања Девић  

Бећковић: У народу још живи култ пјесника и поезије

Српски академик Матија Бећковић рекао је вечерас у Бијељини да у народу још живи култ пјесника, поезије и да тога скоро више нема нигдје на свијету, те да га Бијељина и често враћање овом граду увијек изнова подсјете на славна времена пјесништва. Говорећи стихове, у којима је опјевао историјске личности, али и на врло оригиналан и духовит начин правио пародије на актуелне ситуације данашњице, Бећковић је држао све вријеме пажњу генерацијски различите публике заједно са члановима СКУД-а “Семберије”. Бећковић, који је у Центру за културу “Семберија” дочекан овацијама публике, рекао је да није ни чудо што га Бијељина подсјећа на славна времена поезије и пјесништва, јер је у завичају можда

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

Актуелно и данас: Писмо Епископу Јовану Ћулибрку

Обраћам вам се лично, jер сте посљедњим иступом гурнули шаку у рану, коjа не зараста ни након 74 године и коjа се преноси у моjоj породици са кољена на кољено. Господине Епископе, предсjедниче Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, предсjедниче Управног одбора Музеjа жртава геноцида, предсjедниче Комисиjе града Београда за изградњу Мемориjалног комплекса на Старом саjмишту. За разлику од првог писма коjим сам вам се обратио као оснивач и предсjедник удружења грађана Јадовно 1941. из Бања Луке, оваj пут вам се обраћам лично. Разлог томе не лежи у чињеници да сам недавно добио писмо секретара Одбора за Јасеновац Светог Сабора СПЦ, а коjим ви предсjедавате, у коме ме се као

Матија Бећковић

Бећковић: Сваких сто година потребан нови Вук Караџић

На овим просторима неопходно је да се сваких сто година појави нови Вук Караџић да би увео народни језик у књижевност, рекао је данас академик Матија Бећковић након што му је уручена Вукова награда за 2015. годину. Он је додао да се данас нико не придржава Вуковог начела “пиши као што говориш, читај како је написано”. “Нико више не пише онако како говори. Свако данас чита између редова, испод написаног и онако како није написано”, рекао је Бећковић, који је у име добитника Вукове награде за прошлу годину захвалио жирију и Културно-просветној заједници која ту награду додјељује. Он је истакао да је усмена књижевност велика привилегија народа. “Српски народ је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала