arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Матија Бећковић: Надам се да се нећемо извињавати Билу и Хилари

Академик Матија Бећковић за “Новости” о књизи сонета посвећеној Његошу, духовним стожерима, нашем месту између истока и запада Песник, академик Матија Бећковић испевао је збирку сонета “Праху оца поезије” (СКЗ), своју оду, похвалу, или најпре службу Његошу, Пустињаку цетињском, Ловћенском тајновидцу… То што је један од највећих српских песника написао књигу посвећену можда највећем међу својим претходницима, ономе који је “за дух народа српскога учинио највише после Свемоћнога”, насловљену комбинацијом двеју великих Његошевих посвета – по себи је културни догађај највишег реда. Певајући ономе који је “свету без светиње светиња једина, свету без истине једина истина”, Матија, у свом маниру, успева да каже безмало све – о свему. О Његошу,

Матијина служба Његошу

Бећковићева поема о највећем српском песнику представљена у СКЗ. Душан Бабић: Лепа опомена у свету у коме се све износи на пазар Поетску, а какву другу, књигу (о) Његошу, посвећену и насловљену “Праху оца поезије”, представио је јуче у здању издавача, Српске књижевне задруге, песник, академик Матија Бећковић. Описивана као поема, спев, ода, похвала, у предговору Милована Данојлића чак и као служба у црквеном значењу појма – ова је збирка сонета догађај по себи. Баш као што је излазак сваке Матијине књиге, још од давне 1962. и “Вере Павладољске”, био празник српског језика, а тешко је побројати све те важне датуме, како је јуче у СКЗ рекао Душан Бабић. –

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Немања Девић: Јесмо ли ово и данас ми?

У Србији мало људи зна шта се обележава 11. новембра. Можда зато што је овај празник у календару новијег датума. Многи га празнују и радују му се јер је то само један више нерадан дан. Петак, 8. новембар. Сасвим обичан дан у Торонту. Митровдан у Србији. Шетња канадском метрополом прија, иако је ваздух оштар. На улици, у пролазу, сретне се по који човек који на реверу носи вештачки црвен цвет. Мали, али приметан. На раскрсници, па у продавници, још по који. Из школе излази група ђака – сви они носе црвен цветић. Људи жуте, црне или беле коже, без обзира на веру, стари и млади – носе га без разлике.

Академик Матија Бећковић (Фото: mc.rs)

Бећковић: Косово је ДНК српског народа

„Косово представља ДНК српског народа, али оно је пре свега најкрупније дело наше вере и наше поезије”, рекао је Матија Бећковић на отварању 49. Песничких сусрета „Лазар Вучковић” у Грачаници. Прослављени књижевник је нагласио да се „не говори случајно да је Косово наш Јерусалим“ и додао: – Јерусалим је једини град, а остало су места. И Косово је једино поље, остало су пољане. Косовска битка је једина битка која траје вековима, а остало су туче. Косово поље је највећи врх наше вере и наше културе. Нико није живљи од Косовке девојке, Мајке Југовића и њених синова, Срђе Злопоглеђе и Реље Крилатице, за које историја не зна, и поезија је овде

Матија Бећковић у Дому културе Грачаница

Бећковићу уручена награда “Лазар Вучковић” у Грачаници

Србин је онај кога се Косово тиче. Јер оно није само овде на земљи већ и на небу и свуда где има српског народа – поручио је Матија Бећковић Јерусалим је једини град, а остало су места. Косово је једино поље, а остало су пољане. Косовска битка је једина битка која траје вековима, а остало су туче. Косово Поље је највећи врх наше традиције и наше културе. Овим речима обратио се академик Матија Бећковић, добитник овогодишње награде “Лазар Вучковић”, коју готово пола века додељује приштински недељник “Јединство”, једини косметски лист на српском језику. На књижевној вечери одржаној синоћ у препуном Дому културе у Грачаници где је добитнику уручена награда са

Матија Бећковић посетио манастир Грачаницу: Сви смо сабрани око Косова

Академик Матија Бећковић посетио КиМ и разговарао са владиком Теодосијем: Највеће понижење за наш народ није отимање и окупација Косова, него терање Срба и Србије да на то пристану На Косово нисам долазио од деведесетих година прошлог века, али сам све то време више био на Косову него када сам чешће долазио. А нисам једини, можда никада раније сав српски народ није био сабран на Косову као сада када нас ту готово нема, а ја сам посебно узбуђен да стојим пред Грачаницом и пред Симонидом. Ово је у уторак рекао академик Матија Бећковић испред манастира Грачаница, који је посетио и где се састао са владиком Теодосијем. – Оно што се

Страст за слободом исцрпли смо у борби за слободу

Наш народ нема великих традиција са слободом. Слобода је вековима била неостварен сан. Наш национални хоби је борба за слободу. Сву страст за слободом исцрпли смо у борби за слободу. Веровали смо да је слобода: држање говора о слободи, обећавање слободе, подизање споменика слободи, борба за слободу, сећање на борбу за слободу. Слободу смо исписивали великим словима и замишљали је као велики митинг на коме ће се, уз музику, заставе и јака обезбеђења, говорити о слободи. Ми смо ослобођење изједначили са слободом. Пошто смо се ослободили, нисмо знали чега бисмо се још могли ослободити. Мислили смо да сви сањамо о истој слободи, истом хлебу, истом оделу, истој песми, истој жени.

Меморандум је име операције коју су службе обавиле припремајући распад Југославије

То је можда, а и без можда, најварварскији чин у 175 година дугој историји Академије, која је варварству често излагана, али никад тако јавно и нескривено. За Академију тај документ и не постоји, али у историји бестиђа и бесуђа постоји. То је можда, а и без можда, најварварскији чин у 175 година дугој историји Академије, која је варварству често излагана, али никад тако јавно и нескривено. За Академију тај документ и не постоји, али у историји бестиђа и бесуђа постоји. Поготово за оне у „постчињеничној ери“ који лаж и истину не разликују. И за Академију и за Србију би било трагично ако ни после 30 година то варварство не би

Матија Бећковић

Српски језик се и не брани

Академик Матија Бећковић рекао је да су сви мали језици данас угрожени и сви се бране колико год могу и како знају и умију, док се српски језик и не брани, него се “још и потура”. “Језик више брине о нама, него ми о њему, а знамо како је прошло све о чему смо ми бринули”, рекао је Бећковић за “Блиц”. Он је навео да је вријеме редуковало језик, свело га на двије до три ријечи, којима се, као неком врстом есперанта, цијели свијет споразумијева ријечима “супер”, “океј” и “гив ми фајв”, а да свако ко говори више од те три ријечи “смара или је терорист”. Бећковић је рекао да

Душан Ј. Басташић

Чему изненађење кад је поништење пресуде Степинцу најављено?

Након што је загребачки Жупанијски суд поништио пресуду кардиналу Алојзију Степинцу из 1946. године, којом је оптужен за сарадњу са усташким режимом свједочимо поплави изјава, саопштења и реаговања из Београда у којима се истиче неслагање са одлуком Суда и изражава изненађење таквом одлуком. А изненађењу нема мјеста. Заборавља се да је то још у фебруару ове године, бираним ријечима најавио Владика славонско-пакрачки Јован Ћулибрк, члан заједничке католичко-православне Комисије о Степинцу у интервјуу загребачком Јутарњем листу под насловом: Jovan Ćulibrk: ”O Stepincu ne sa stajališta komunističke optužnice” Владика је тада појаснио: „Веома је важно не бити робом историјских предрасуда које углавном баштинимо из времена социјалистичке Југославије и вјерујем да ћемо се врло лако сложити

Матија Бећковић: Кобне наше поделе

Братоубилаштво у Србији почело је у рату, продужено је после рата, а није престало ни у миру, до данашњега дана Братоубилаштво у Србији почело је у рату, продужено је после рата, а није престало ни у миру, до данашњега дана. Они који су такву одлуку донели нису били наивни и знали су шта раде. Знали су шта се у Србији збивало и предвидели шта ће се збивати све док буде тај дан славила као велики празник. Та одлука је далеко већи злочин од оног који се догодио у Белој Цркви, на Ивандањ 1941. године. Да је остало на оном што се овде догодило, већ би се и заборавило. Богдан, Жикица

Светозар Ливада: Позив на иницијативни скуп

У име Заједнице Срба у Републици Хрватској, позивам вас на изборну скупштину да заједнички размотримо стање и процесе у Српском корпусу. Истовремено, позивао сам вас као знанственик који преко 20 година изучава грађанску страну рата и посљедице контрареволуције чији су резултати поразни за цијели простор, а посебно за Српски корпус у Хрватској. Српски корпус у Хрватској редуциран је на једну трећину и тако разједињен да је у хаосу. Дошли смо до биолошког слома. Ми као грађани РХ због клијентелистичке и монополне политике наших квотних представника с једне стране, и разједињености с друге стране, немамо могућности да на грађански начин укажемо на бесмисао таквог стања корпуса због којег се циљеви рата

Академик Матија Бећковић

Браните „Политику”

Када је 1944. „Политика” поново почела да излази, у једном од првих бројева на првој страни, објавила је списак 104 стрељана Београђанина. Међу стрељанима били су главни уредник и сувласник Јован Тановић и најугледнији репортер и председник Пен клуба Григорије Божовић. Један са тог списка је тек у „Политици” прочитао да је стрељан, па су га судије и пресудитељи накнадно пронашли и дотукли. Иако се никада није до краја предала и заборавила да је новина, „Политика” се тек последње две деценије сетила зашто је основана и шта је објавила у свом првом уводнику пре 112 година. То је било најуочљивије у време уредниковања Љиљане Смајловић која је објављивала критичке текстове

Усташко “буре крви” од сребреничких Срба као поклон Павелићу

Историчар Немања Девић рекао је да су масовни покољи Срба у Сребреници континуирани, те као најдрастичнији брутални примјер навео да су у Другом свјетском рату усташе у том крају држале “буре крви” над којим су клале Србе и припремали га као поклон Анти Павелићу. Девић је на скупу “Страдања Срба сребреничког краја у 20. вијеку”, одржаном у Медија центру у Београду у организацији београдског Музеја жртава геноцида, истакао да је према подацима послијератне југословенске Земаљске комисије утврђено да су Срби у Сребреници током Другог свјетског рата претрпјели велика страдања. Он је навео да је тадашња југословенска Земаљска комисија, која је дјеловала послије Другог свјетског рата, утврдила да су усташе у

Ратко Дмитровић

Нема ту краја

Треба ли да изгубимо једног великог пријатеља да би се хор наших великих непријатеља благо насмејао, евентуално нас потапшао по рамену Не вреди. Може службени Београд сутра да призна независност Косова, Они ће након тога тражити да Војводина буде република. Кад и на то пристанемо, Они ће захтевати највиши степен аутономије за Рашку област, потом право Албанцима из Бујановца и Прешева на изјашњавање о територијалном припајању “држави Косово”, па доношење одлуке о прекиду специјалних веза са Републиком Српском, па рушење Додика, затим да СПЦ призна папу као врховног владара, да САНУ промени име… Нема ту краја. Разлоге за овакву работу можемо да тражимо унутар поставке о интересима великих сила, о

Академик Матија Бећковић

Матија Бећковић: За свако поглавље ЕУ, мораћемо да ухапсимо и изручимо по једног Србина

Хрватски лов на Србе који су наводно починили ратне злочине током деведесетих година не јењава. Осим мајора Војске Републике Српске Ранка Џелајлије, који је ухапшен у суботу, такође по Интерполовој потјерници из Хрватске, у недјељу је лишен слободе још један Србин – Вељко Дујановић. Лисице су му стављене приликом уласку у Македонију и тако је постао 158. Србин ухапшен на основу поменуте потернице. Академик Матија Бећковић сматра да ово није крај и да су то уцјене Хрватске због европске будућности Србије. Он каже да очекује да ће се с хапшењима Срба по оптужницама хрватских власти наставити, а све то зарад приступања ЕУ. „Ја сам чуо да ћемо зарад отварања преговарачких поглавља 23 и 24

Кроз Паланку са дечачким погледом и осмехом на лицу

Као да је краљ лично са мном прошетао паланачким улицама, први пут после 1941. Пише Немања Девић Данас сам на дар добио портрет краља Петра II Карађорђевића. Најпре с поносом јавно истицан, па скриван на најскровитијим местима, оличавао је судбину најоклеветанијег српског (и југословенског) монарха. Сироче од своје 11 године, постао је краљ са 17,5 и као такав недорастао светској олуји у којој се нашао. У избеглиштву, био је тек оруђе у рукама моћних и потом заувек протеран из земље, да се у њу више никада не врати. Тај благи човек злохуде судбине прерано је и оболео, покушавајући безуспешно да окупи разједињене Србе у емиграцији. Код њега је све велико

Само да није Русија

Зашто је проблем кад српски мандатар о будућој влади разговара са Путином, а није проблем кад српску владу саставља амерички амбасадор ЗБОГ чега вриште нато-лобисти у Београду? Шта је спорно у томе што се Александар Вучић састао са Владимиром Путином и што је Путин казао какву би владу волео да види у Београду. Да се не лажемо: то сваком мандатару за састав будуће српске владе кажу амбасадори великих сила. По неколико пута. Овде је бар исказано поштовање директним сусретом. Није било у новијој српској историји (нити ће) да неки мандатар саставља Владу Србије без “сугестија” великих сила, преко амбасадора достављеног мишљења каква би влада била добра, пожељна, шта се од

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

За почетак, добро би било да научимо каткад да трпимо

Разговарам се јуче са оклеветаним и прогоњеним Младеном Обрадовићем. Осудили су га – без пресуде. Обезљудили – без разлога. Каменовали га – они који би последњи смели да камен баце. Нечојствено гонили – они који се представљају као саткани од толеранције и љубави. А Младен ћути и носи крст свој. Без роптања и ридања. Иде својим путем, трпељиво, борећи се како уме и зна за свог синка Алексија. И не мрзи их. И не суди им. И разговор са њим ме сети колико је ТРПЉЕЊЕ, и из њега произишло СТРПЉЕЊЕ дубоко у основи нашег бића. Ми смо, томе нас историја учи, народ који се рађа и умире уз муку и трпећи.

Немања Девић

Зар у нашој распетој Србијици још неко машта да му унуци и синови буду артиљерци?

Недавно, био сам гостопримац у једном манастиру у Жичкој епархији. Често тамо одлазим и, будући да ме дуго познају, указали су ми ту част. Нагледао сам се свакојаког света, али међу првима ми паде у очи породица из једног гружанског села, која овде беше дошла у пуном саставу: бака, средовечни родитељи и њихово двоје деце. Лако се дало видети да нису Бог зна каквог имовног стања, али да су се пред долазак у цркву обукли свечано, у најновија чиста одела. Погледи им беху свима бистри, док им је осмех био стидљив, али вазда присутан, као да је говорио колико су и они жилави и постојани упркос свакој невољи. Виђао сам

Неретва и Кошаре

Код већине Срба одавно нема онога чега је код јунака на Кошарама било у изобиљу У току су иницијативе, у неколико градова Србије, да се променама назива улица (неке носе имена људи о којима се ништа не може рећи, ни уз помоћ енциклопедије) одржи сећање на јунаке карауле Кошаре. То је оно трагично-херојско место на граници Србије и Албаније, где су припадници наше војске, априла, маја и јуна 1999. године, показали да човек може више него што му је дато. За све то време били су изложени сталној артиљеријској ватри Војске Албаније, нападима ОВК и ударима НАТО авијације. Погинуло их је 108. Верујмо да је ово са улицама почетак нечега

Прије само сто година: Сплићани и Дубровчани клицали Боже правде!

У борби за ослобођење и уједињење уочи Првог свјетског рата Далмација је имала истакнуто мјесто. Иако савремена хрватска историографија то питање изоставља, дио хрватских грађанских слојева био је пројугословенски оријентисан исто онолико колико је био и просрпски. Њихова борба није била тек политичка нужност, већ често и најдубље убјеђење због ког су ризиковали. Такође, Србија у тим круговима није била посматрана као објекат који ће помоћи у сузбијању италијанског утицаја, већ као Пијемонт чијој су се демократији истински дивили многи хрватски умјетници и интелектуалци оног времена. То је доба када је 19-годишњи Мирослав Крлежа пребјегао у Београд да се као добровољац пријави у српску војску и бори за слободу, када

Ратко Дмитровић

Представа звана ЗСО

Срби греше, уз остало, и у томе што изјаве албанских политичара схватају неозбиљно. Све што они, Албанци, кажу, или најаве, све се оствари Улази ли Србија, на путу према вратима ЕУ, у лавиринт? Да ли су и данас Брисел, Вашингтон и Берлин исти они и исти онакви какве је пред свој прерани одлазак упознао Зоран Ђинђић: дволични, неискрени, антисрпски? Шта ће Србија све морати да уради како би постала чланица Европске уније? Сећате се, није било давно, након једне рунде целодневних преговора с косовским Албанцима, у Бриселу, уз посредовање Федерике Могерини, а радило се о делу Бриселског споразума који регулише постојање Заједнице српских општина (ЗСО), члан наше делегације, Марко Ђурић,

Матија Бећковић: Само ти, дијете, ради свој посао – најважнија српска реч

Беседа поводом награде Печат времена за књижевност. Неспорна jе само та реч коjа jе пала на страшном месту, у одсудном часу, и добила космичке размере као дело jедино могуће унутрашње слободе. И ма како се звао таj коjи jе то изговорио, он jе постоjао, и постоjаће док постоjи онаj коjи jе из њега проговорио и jезик на коjем jе та реч изговорена. Света jе реч,а не човек. О двехиљадитоj години хришћанства уписан jе Вукашин из Клепаца у свете српске мученике, а на икони новопросиjаног светитеља нашла се његова реч: „Само ти, диjете, ради своj посао“ Седамдесетих година прошлог века у издању Јевреjске општине у Београду поjавио се зборник успомена преживелих

Академик Матија Бећковић

ЕКСКЛУЗИВНО Матија Бећковић: „Господе, помилуј“ (видео)

Нова књига Матије Бећковића представљена недавно у Српској академији наука и уметности састављена је од три поеме: „Господе, помилуј“, „Учини ми љубaв“ и „Слaвa теби Боже“, које су заправо песникова молитва Богу. На Ускрс, ексклузивно за Спутњик, Матија Бећковић говори стихове: „Господе, помилуј“. Извор: СПУТНИК   Везане вијести: Матија Бећковић  

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала