arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Немања Девић: На раскршћу

Упрошћено, али суштински важно за разумевање ситуације у којој се налазимо. Заробљеним још у хладноратовској подели света, евроентузијастима (иако их је према анкетама све мање и мање, као да се тај некада ледени брег сада нагло топи) промиче суштинска порука да у нашем времену више ништа није исто као пре. Нити су више САД она сила-савезница која штити интересе малих народа и њихово право на самоопредељење из времена председниковања Вудроа Вилсона, нити она ”обећана земља” чијим су се слободама и производима меке моћи дивили наши родитељи рођени и одрастали у комунистичкој Југославији (док жваћу жваке и пију кока-колу, као у оним чувеним сценама из филма ”Три карте за Холивуд”). Наличје

Пукни зоро!

Није хучала Бистрица док смо прелазили мост што се надвио над њом. Нисам много ни загледао мост ни велике његове лукове, нити околне зграде начичкане дуж реке у старој чаршији, док сам се уском улицом успињао према призренској богословији. Више сам ловио погледе младих Арнаута који су у групама прелазили преко моста, стискајући у руци све време своју црну шајкачу, коју сам претходних дана носио на Косову. Као што су развалине цивилизације у Цариграду данас преплављене младим Турцима, тако у очи пада да је и у Призрену, некадашњем симболу исте те цивилизације, царском граду – Душановом граду, све данас у арнаутлуку, силном и живом – има их око 180.000 спрам

pricao-o-dva-decaka.jpg

Прича о два дечака

Момчило и Споменко су припадали jедном народу и jедном веку. И jедноj истоj епскоj вертикали. Одрастали су у различитим срединама и различитим епохама, али са много тога заjедничког. Момчило се родио 1906. у Трбушници код Лознице. Ниjе честито ни закорачио у свет игре, маште и дечиjе чаролиjе, када jе 1914. загрмео рат какав свет ниjе видео. Аустроугарске снаге прешле су Дрину и потиснули српску воjску, привремено заузимаjући Мачву. Чувши за покоље у суседним селима и предосетивши зло, отац jе послао Момчила код стрица са поруком да припреми запрегу и неjач за збег. При повратку у село, дечак jе затекао стравичан призор. Његове родитеље, седморо браће и сестара, зверски су на кућном прагу

Немања Девић

Изворна и аутентична српска идеја запрљана је и замагљена

Пише: Немања Девић Прошле недеље, нисам ни знао за то, мој пријатељ Слобо Гавриловић предложио ме је за награду “Драгојло Дудић” коју додељује СУБНОР, организација која негује традиције партизанског покрета. Жири, сачињен од неострашћених стручњака – али недвосмислено наклоњених победницима у грађанском рату у Србији 1941-1945, донео је једногласну одлуку да моја књига буде награђена овим признањем. Био би то велики искорак за ову организацију и допринос националном помирењу – јер то би првенствено значило да су одступили од револуционарне догме. Кад оно међутим – сутрадан је председништво СУБНОР-а требало да верификује ову одлуку. И ту се појави председник организације, прописно поздрави другове са “Смрт фашизму”, они му одговоре са

Ђурђиц у Косовцу

Пише: Немања Девић Данас сам нашао времена да мало прошетам селом. Ђурђиц је слава 14 фамилија потеклих од браће Кнежевића-Карића у Косовцу који је и име добио да подсећа потомке одакле су им се преци доселили у време тзв. Друге сеобе Срба. Срећан сам што сам одавно могао да израдим породично стабло моје фамилије по мајци и тако реконструишем судбину мојих предака од прве половине 18. века наовамо. Било би занимљиво да данас читамо праву правцату бајку о њиховим животима – но као главни закључак се намеће то да смо ми заиста потомци витезова у опанцима. И да смо сви дословно изданци тог новорођеног и особеног племства 19. века –

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Ново светло на ратне године

Историчар Немања Девић обjавио књигу “Смедеревски краj у Другом светском рату”. Резултат истраживања jе и попис 4.100 жртава и непознати детаљи о кључним догађаjима. СТОТИНЕ пређених километара, мноштво саговорника, фотографиjа, испричаних животних прича и страдања стало jе на странице књиге “Смедеревски краj у Другом светском рату” младог историчара Немање Девића, коjа ће у уторак бити представљена у Задужбини Илиjе М. Коларца. Девић jе истраживање започео jош као средњошколац, обилазећи села у Шумадиjи и Поморављу и истражуjући страдања 1941-1945. Тада jе обjавио књигу “Истина под кључем”. “Новости” су тада прве писале о младом историчару, гимназиjалцу. Године истраживања истоj теми донеле су више слоjева, нове закључке и сазнања. Како тада, тако и

Манастир Враћевшница. Фото: Миломир Станковић

Најсрећнији сам онда кад пођем у Враћевшницу

Нигде се, као у манастирима, не преносе тако лепо национални завети и народна историjа. Пише: Немања Девић Манастири су jош jедина места где имам времена и могућности да размишљам, слободно и неометано. Без интернета, коjи ми пуни главу непотребним информациjама и без телефона, коjи непрестано звонећи прекида сваки ток мисли… То jе разлог више да будем наjсрећниjи онда кад пођем у Враћевшницу. Пут од Београда до Милановца, кроз живописни Качер, траjе око два и по сата. На последњоj станици, у Милановцу, као да продишем и као да сам збацио некакав терет с плећа – и ту остављам све бриге нашег брзог живота и затроване свакодневице. Одмах опазим оно што ми

Smederevski_kraj_u_Drugom_svetskom_ratu.jpg

Књига о историји смедеревског краја

Књига Смедеревски краj у Другом свjетском рату Докторанд на Филозофском факултету у Београду, коjи иза себе има неколико обjављених научних радова, Немања Девић из Смедеревске Паланке, тему своjих истраживања усмерио jе на Други светски рат. Из тога jе проистекла његова прва књига. Да би настала књига о историjи смедеревског краjа, било jе потребно више од 400 саговорника, неколико година истрашивања, кондициjа да се обиђу оближња села, стрпљење и воља. Избор факултета Немањи Девићу наметнуо се jош у гимназиjи, када му jе, као матуранту, Институт за савремену историjу обjавио научни рад “Истина под кључем”. Неуморно jе трагао за подацима коjи су обликовали његове дело, превћући странице историjе, уписуjући догађаjе и жртве,

Nemanja_Devic.jpg

Сувише тихо одлазе најбољи међу нама

Да њихово дело не дамо забораву, и да се надамо да међу нама живи или расте неки нови Екмечић или Недељковић. Пише: Немања Девић Чини ми се да сувише тихо одлазе наjбољи међу нама – ове године изгубили смо бар двоjицу. Богу хвала, и jедан и други поживели су на овом свету толико да кажу и напишу довољно да свако ко пожели да чуjе и види Истину о себи, свом народу и своjоj земљи – може то да учини читаjући њихове књиге или слушаjући њихова предавања преко интернета. Како ми, тако и будуће генерациjе… Наjпре нас jе, у jуну, напустио Драган Недељковић, jедан од кључних људи због коjих сам и

Vojvoda_Stepa_Stepanovic_001.jpg

ЈЕ Л’ САРАJЕВО ГДЈЕ ЈЕ НЕКАД БИЛО

Воjвода Степа Степановић Сараjево, 6. новембар 1918. Сунчеви зраци стидљиво су тог jутра падали по маси народа коjи се окупљао чекаjући воjску с истока коjа ће jоj донети слободу. Победничком армиjом коjа jе долазила на позив Народног виjећа – представничког тела jужнословенских народа Босне и Херцеговине, командовао jе воjвода Степа Степановић, jунак са Једрена, Цера и Доброг Поља. Стари воjвода очекивао jе борбе већ на Дрини. Стрепећи, воjници су се брзо приближавали граду у ком су после убиства престолонаследника туђина на Видовдан 1914. избиле прве варнице светског пожара. У срцима окупљених била jе бура. Дочек српских ослободилаца у Сараjеву био jе триjумфалан и потресан – за памћење. Градоначелник Аристотел Петровић jе

devic.jpg

Живи живот

Без нарицања, без мржње, без зависти. Без да изазиваш сажаљење, или посебно – самосажаљење. Када се свака наша друштвена активност сведе на гунђање на Фејсбуку и свакодневну причу о ”банана држави”, а притом смо и млади, то нешто говори и о нама. Нас је захватио бабски синдром кукања. Као што стара баба кука што је боли кук, што јој је ниска пензија, што се живот скотрљао, што је сама, што су лекови скупи, што јој смета промена времена, и нама су ниске стипендије, наши су таленти непрепознати, држава нас не цени, а исто тако често нам и самима смета промена времена. То је, ипак, за младог човека непримерено. Кад си

devic.jpg

Пребирући по успоменама

Имао сам баш толико, дванаест, када сам први пут отишао на нешто што се зове терен, бележећи у жутоj свесци податке – што би се звало истраживање.  Данашње поподне било jе посвећено пребирању по успоменама.Премного беше папира и књига, а нешто мање простора у моjоj радноj соби. И тако, после дуго времена, отворио сам све кутиjе… пуне и прашњаве. И вратио се уназад, неких 12-ак година. Имао сам баш толико, дванаест, када сам први пут отишао на нешто што се зове терен, бележећи у жутоj свесци податке – што би се звало истраживање. Прелистао сам опет сва изворна казивања стараца, коjи су задубљени над реком успомена препричавали своjе доживљаjе из

sak-dubrovnik.jpg

„Боже правде“ у Сплиту

Пре jедног века српска химна свечано jе интонирана уз овациjе Сплићана, док jе у Дубровнику српска воjска засипана цвећем. У борби за ослобођење и уjедињење уочи Првог светског рата Далмациjа jе имала истакнуто место. Иако савремена хрватска историографиjа то питање изоставља, део хрватских грађанских слоjева био jе проjугословенски ориjентисан исто онолико колико jе био и просрпски. Њихова борба ниjе била тек политичка нужност, већ често и наjдубље убеђење због ког су ризиковали. Такође, Србиjа у тим круговима ниjе била посматрана као обjекат коjи ће помоћи у сузбиjању италиjанског утицаjа, већ као Пиjемонт чиjоj су се демократиjи многи хрватски уметници и интелектуалци оног времена истински дивили. То jе доба када jе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала