arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Душан Басташић: Мада је прошло 80 година од Покоља, нашим доласком над јаме свједочимо да памтимо и да нисмо заборавили (ВИДЕО)

У организацији Удружења “Јадовно 1941.” из Бање Луке и Београда, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021, и 80 година од Покоља и ликвидације не мање од 38.000 Срба у комплексу хрватских логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Уз саму јаму Шаранову јаму, парастос православним Србима побијеним од стране хрватских усташа у госпићкој групи логора служио је парох госпићко – смиљански Драган Михајловић у присуству осамдесетак потомака и поштовалаца жртава Покоља пристиглих из Српске, Србије и Хрватске. Након парастоса, окупљенима се обратио Душан Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бање Луке. Пјесму „Спавај мирно Вукашине… твоје је царство небеско!!“, говорила је аутор, Ђурђица Драгаш. Приредио: Редакција УГ

Душан Басташић: Чему добром је послужио неразуман поступак начелника Карлобага Бориса Смојвера? (ВИДЕО)

Од стране радника Полицијске Управе личко-сењске, на сам Дан сјећања на Јадовно 1941, одговорном лицу организатора окупљања саопштено је да je Борис Смојвер, недавно изабрани начелник Општине Карлобаг, забранио да се Часни крст постави уз јаму Бадањ јер се иста налази на подручју Парка природе Велебит и да ће полиција дјеловати сукладно тој наредби. Запријећено је озбиљним санкцијама уколико се организатор оглуши на наредбу. У организацији Удружења “Јадовно 1941.” из Бање Луке и Београда, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941, и 80 година од страдања 38.000 Срба у комплексу усташких логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Уз саму јаму Бадањ, освештан је Часни крст посвећен православним Србима побијеним

bastasic

Душан Басташић о томе зашто су стратишта српског народа запостављена и заборављена (ВИДЕО)

Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941.“ је рекао да је велики проблем због ког су поједина стратишта српског народа кроз историју потпуно запостављена и заборављена тај што да бисмо нешто заборавили, прво морамо то знати, а кроз наше образовање се није довољно говорило о тим темама. Поводом осамдесетогодишњице од почетка Покоља, геноцида над Србима од стране Независне Државе Хрватске и обележавању страдања нашег народа, покренута су изнова важна питања попут: „Зашто су чак и нека од већих стратишта готово заборављена или се за њих не зна?“ и „Због чега се о овим темама и данас углавном ћути?“ Замолили смо Душана Басташића, председника Удружења Јадовно 1941. да прокоментарише наведено. “Оно што

ТВ К3: Јасеновац – историја и данашњица (ВИДЕО)

У емисиjи “Потез” која је емитована 27. априла 2021, поред осталог је било риjечи о осамдесетој годишњици од почетка Покоља, геноцида над Србима од стране Независне Државе Хрватске и мемориjализациjи страдања нашег народа, као траjног задатка и обавезе потомака жртава али и надлежних институциjа. У емисиjи судjелуjу: Жељко Вујадиновић, историчар и Душан Ј. Басташић, предсjедник Удружења Јадовно 1941. Зашто су чак и нека од већих стратишта готово заборављена или се за њих не зна? Зашто ова тема није у довољној мјери заступљена у школским програмима? Због чега се о овим темама и данас углавном ћути? РЕПРИЗА ЕМИСИЈЕ: Сриjеда 28.април 2021. у 14:00 часова Уредник и водитељ: Јелена Демоњић

Срби су страдалнички, али и јуначки и победнички народ, Душан Басташић у „Српском св(иј)ету“

Српски биолошки корпус је захваљујући томе био другачији 1945. и 1995. Јесу нас разбацали на све стране, али смо сачували (многе) главе“, рекао је Душан Басташић, предсједник Удружења „Јадовно 1941“ у емисији „Српски св(иј)ет“ на Националној ИН4С телевизији. „Скривано је то породично искуство. Кажем скривано јер нашим бакама, теткама у црним марамама, родитељима, па и деци било је забрањено да говоре. Није им дато ни да одтугују. А то је значајан моменат, то сећање, јер смо препознали да се зло поново спрема. Многи Срби су отишли пре рата на време из средина у којима смо били мањине, склонили се тамо где смо били већина и тамо се организовали да пруже

Душан Басташић: Филм Дара из Јасеновца је узрок тектонског помјерања на подручју сјећања српског народа на Покољ – геноцид почињен над Србима од стране НДХ (ВИДЕО)

Дјевојчица Дара, њена браћа и друга дјеца коју смо могли видјети у филму, представљају персонификацију хиљада дјеце која су пострадала у Покољу, геноциду почињеном над Србима од стране Независне државе Хрватске. Опет се потврдило да је филмска умјетност платформа са које се на најефикаснији и најефективнији начин допире до дубоко запретаних карика, историјских записа нашег идентитетског ланца, о трауматичним догађајима из периода Другог свј. рата. Поводом емитовања филма “Дара из Јасеновца”, др Душан Басташић, предсједник удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке, био је гост у емисији Српска данас – РТРС. Приредила редакција УГ Јадовно 1941.

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Басташић: Бреме драматичног породичног искуства није лако ни за потомке жртава Покоља ни за потомке џелата

У петак 05. фебруара 2021. на РТС – Радио Београд 1, гост емисије “У средишту пажње”,  био је Душан Басташић, председник удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке. Удружење окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг. Филм “Дара из Јасеновца” редитеља Предрага Антонијевића, српски кандидат за награду “Оскар”, премијерно је приказан у биоскопима неколико америчких држава. Дистрибуцији су претходиле бројне полемике, спорна оцена магазина “Варајети” да је реч о српској пропаганди, реаговања домаћих званичника и рат на друштвеним мрежама између српских и хрватских корисника. Како је и зашто српски филм толико узбуркао духове? Како је могуће да истина о догађајима од пре осам деценија, испричана

ПОГЛЕД: Басташић – Да се утврди Дан сећања на српске жртве (ВИДЕО)

Басташић говори да је у Хрватској постојао комплекс логора који се простирао од Госпића до Пага у време Другог светског рата. “Наша стручна јавност до данас није установила Дан сећања на жртве геноцида почињеног над српским народом, ми тај датум немамо. Немамо ни музеј, ни меморијалну собу нити комплекс посвећен српским жртвама, а сву своју енергију усмерили смо да се додворимо хрватској историографији” – каже Душан Басташић, председник Удружења “Јадовно 1941”. Басташић говори да је у Хрватској постојао комплекс логора који се простирао од Госпића до Пага у време Другог светског рата. “Први ликвидациони центар у Хрватској је био у Госпићу. У тај комплекс су биле укључене безброј крашких јама

Басташић: Професоре, зашто оспоравате Покољ?

Још не тако давно, историчар Горан Латиновић је за удружење грађана Јадовно 1941. и његове осниваче знао рећи да су spiritus movens на пољу чувања сјећања и памћења на српске жртве Геноцида. Шта се то у међувремену десило, што је у потпуности измјенило ту перцепцију? У недавном интервјуу београдском листу Печат, проф. др Горан Латиновић се (опет) окомио на одлуку удружења грађана Јадовно 1941. да терминолошком одредницом Покољ именује злочин Геноцида почињен над Србима од стране Независне Државе Хрватске и позове академску заједницу и најширу јавност да одлуку подржи. Када се историчар, који предаје неколико обавезних и изборних предмета из националне савремене историје, ванредни професор и Проректор за научно-истраживачки рад

Умањивањем броја српских жртава Јасеновца негира се Покољ

Тешко пада када се нека звучна имена из састрадалне јеврејске заједнице, јавно сложе са хрватском процјеном броја жртава комплекса логора смрти Јасеновац – Доња Градина. Пише: Душан Ј. Басташић Хрватски историчар Драган Марковина се опет огласио на порталу Пешчаник . Баш нешто „заредао“ ове године. Сјећате се, то је један из малобројне екипе хрватских повјесничара који поред Хрвоја Класића, Твртка Јаковине и Иве Голдштајна, интерпретирајући историјске чињенице везане најчешће за српско – хрватске односе у прошлом вијеку, годи српском уху наспрам ноторних Јосипа Јурчевића, Игора Вукића, Звонимира Деспота, Стјепана Разума и (има их још) да не набрајам даље. Слови као умјерен, одмјерен и југоносталгичан па га медији из Србије радо

Басташић: Српском јединству и Српском свету потребан меморијални центар о српским страдањима у 20. веку

„СРПСКО СТРАДАЊЕ У 20. ВЕКУ ЈЕ ИДЕНТИТЕТСКА КИЧМА ОКО КОЈЕ ТРЕБА ДА СЕ ОКУПИ ЦЕО НАРОД“ * Неспремни смо: Срби су гледали припреме у Југославији за парчање српског народа, па потом и распадање Државне заједнице Србије и Црне Горе, па сад гледамо отимање српског језика од стране Хрватске и Црне Горе, још се чудимо што је неко покушао да нам отме светиње и да оснује своју цркву * Српске породице које још трагају за остацима сродника несталих у рату (око 1.650 бораца и цивила) узнемирила је најава бошњачког члана колегијума директора Института за тражење несталих лица БиХ Амора Машовића да ће „11. јула ове године у Поточарима у Сребреници бити

Душан Басташић: Када потомци жртава Покоља проговоре

Прије неколико дана, 26. априла је била годишњица како су 1941. “оћерали наше”. Тако би наше баке говориле. Сада већ давно упокојене баке, лица избразданих дубоким борама, уоквирених у црне мараме и очима црвеним од суза. Уз њих смо одрастали ми, унучад “оћераних” жртава Покоља, дјеца родитеља израњаваних душа. Чељад рођена са дубоко запретаном раном која би код неких од нас годинама, чак деценијама ћутала. А онда, одједном просто вриснула расипајићи бол свом ширином душе. И опет је опет забољело. Рана која се преноси са генерације на генерацију. Написао сам на Фејсу неколико реченица на ту тему: “Управо у ово доба дана 26. априла 1941. године, упале су усташе у

Како гласи тачан назив Дана сјећања који се обиљежава 22. априла?

Данас је годишњица пробоjа посљедње преживjеле групе логораша из злогласног усташког логора Јасеновац. На дан пробоjа 22. априла 1945. године у логору Јасеновац било jе заточено 1 073 преживjелих логораша од коjих jе 600 кренуло у пробоj, а слободу jе угледао само 91 логораш. Истог дана почео jе и пробоj затвореника диjела логора Кожаре, у селу Јасеновац, гдjе jе од 167 затвореника њих 11 преживjело пробоj. Годишњица пробоја се сваке године обиљежава у Р. Србији, Р. Српској и Р. Хрватској. Јуче, 21. априла 2020. РТРС је објавила вијест/најаву под насловом: “Обиљежавање Дана сјећања на жртве холокауста 26. априла у Доњој Градини”: Данас, 22. априла 2020. РТРС је објавила исту најаву

Душан Ј. Басташић: О једном несрећно одабраном поређењу и контексту

Чини се да се „мит и увећавање броја жртава“ које Немања Девић помиње у своме пост скриптум несрећно одабраном контексту и поређењу са измишљеним разлогом страдања малих Рома у Крагујевцу, односи на Јасеновац. Млади али већ увелико афирмисани српски историчар Немања Девић, указао је јуче на својој фејсбук страници на један фалсификат, како сам каже, умјетничку конструкцију приказану у ратном (и пропагандном) филму ”Крвава бајка”, сценаристе и режисера Бранимира Тори Јанковића, снимљеног 1969. године. Треба рећи да је овај филм награђен Сребрном пулском ареном за режију, Октобарском наградом на фестивалу у Крагујевцу и „Златном ружом „Лидице“ у Карловим Варима. Не треба подсјећати да је ријеч о једном од култних филмова

Три корака наметнутог конструкта културе памћења Покоља

У изградњи и његовању културе сјећања и памћења, два угаона камена представљају образовни процес и споменичка баштина. Српски народ је много окаснио са меморијализацијом жртава Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране Независне Државе Хрватске. Данас, готово осам деценија од великог страдања, чини се да се почиње са интензивнијим и конкретним активностима. Пише: Душан Ј. Басташић На жалост, овај помак се дешава у вријеме када са многих страна свједочимо покушајима негирања, извртања (дисторзије) Покоља, умањивања броја жртава и наметања начина како Срби треба да се сјећају жртава и посљедица злочина. Већ дуже времена, професори историје и српског језика и књижевности из Српске и Србије о трошку матичних држава уче

Басташић: Термин “Покољ” камен спотицања

Дио стручне и научне заједнице у Републици Српској одбацио је иницијативу Удружења “Јадовно 1941.” да геноцид који је Независна држава Хрватска (НДХ) починила над Србима у Другом свјетском рату буде именован као “Покољ”, што је, како каже, предсједник овог удружења Душан Басташић погрешно и утемељено на замјени теза. Геноцид као злочин над Србима до сада уопште није ни именован, па се тако не може ни преименовати – поручио је Басташић, подсјетивши да је геноцид над Јеврејима познат као “холокауст”, над Ромима као “порајмос” и да једино геноцид над Србима још нема своје име. Додаје да је у њиховој иницијативи јасно наведено да се научна и стручна јавност до сада није

Председник УГ "Јадовно 1941" Душан Ј. Басташић Фото М. Филиповић

Душан Ј. Басташић: Коме и чему служе „расправе“ о броју жртава Јасеновца?

Недавно је на сајту Музеја жртава геноцида из Београда освануо прилог под насловом: „Један прилог за расправу о броју страдалника у Јасеновцу“. Поред неколико уводних реченица, постављен је факсимил уводника септембарског издања листа „Просвјета“ из Загреба под насловом „Није сто хиљада мало“. Овим се опет, по ко зна који пут за редом, јавност покушава заокупити бројем јасеновачких жртава. Болна тема, број жртава у Јасеновцу, актуaлизована је у Хрватској почетком деведесетих доласком проусташке власти на крилима спонзора из усташке емиграције. Од тада до данас, увећава се број оних који умањују, банализују и оспоравају Покољ, геноцид над Србима, почињен од стране НДХ. Посебно у Јасеновцу, парадигми српског страдања. Све је више оних

Јован шумом а Ивица друмом или: О чињењу, нечињењу и злочињењу

Према суду Јована Ћулибрка, предсједника УО Музеја жртава геноцида, изложба „Јасеновац, право на незаборав“ приказана у сједишту УН у Њујорку, без одређених „корекција“ не може да се изложи у Израелу. Пише: Душан Ј. Басташић Средином 2016. године имао сам част да будем позван у Министарство спољних послова Србије поводом припрема за изложбу „Јасеновац, право на незаборав“, државног пројекта којим је Србија требала да свијету објелодани истину о Јасеновцу. Почетком децембра исте године, координатор пројекта, амбасадор Љиљана Никшић показала ми је у Музеју дипломатије Министарства спољних послова Србије, не кријући задовољство, првих неколико тек завршених изложбених паноа. Видећи на једном паноу истакнут број од 700.000 жртава Јасеновца, питао сам да ли

Танјуг (видео)

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (4)

Након недавних увредљивих написа о дјелима академика Василија Крестића, Вељко Ђурић Мишина се у сличном маниру устремио и на резултате рада недавно преминулог др Ђуре Затезала. Пише: Душан Ј. Басташић Вељко Ђурић Мишина се недавно огласио прилогом под бомбастичним насловом: „Ко и како (зло)употребљава велику српску трагедију“. За очекивати је било да ће под тим насловом, директор Музеја жртава геноцида „распалити“ по онима који здушно раде на нестанку установе на чијем је челу, али то се још није десило. Наиме, даном ступања на снагу закона о „Установи Спомен Жртве на Сајмишту“, престаће да постоји Музеј жртава геноцида у Београду. Мада је овај закон тренутно у фази нацрта, не сумњам да ће

Професоре Мишина у какву то расколничку каљужу гурате српску јавност?

Директор Музеја жртава геноцида нас онако “ex cathedra”, у маниру излагача на научном скупу, по ко зна који пут за редом, покушава заокупити бројем јасеновачких жртава Пише: Душан Ј. Басташић Онај дио невладиног сектора који окупља потомке и поштоваоце жртава Геноцида, на српском језику Погрома, Сатирања, Истребљења или Покоља почињеног од стране Независне Државе Хрватске, из много разлога пажљиво прати сваку јавно изнесену ријеч директора Музеја жртава геноцида из Београда. Од тога, која особа стоји иза те функције, много је важније да она представља не само највишу, државну институцију Србије али и васколиког српског народа, у чијој је компетенцији (између осталог) изучавање, публиковање и образовање Срба о Погрому, Сатирању, Истребљењу

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Душан Басташић: Не постоји холокауст над Србима

Образовање о холокаусту се најављује као саставни дио програма у основним и средњим школама Српске. Иако нема ништа против тога, наш саговорник сматра да је неприродно да српска дјеца уче о страдању других, али не и свог народа. Пише и пита: Дани(ј)ел Симић Душана Басташића знам откако сам сазнао шта је Јадовно. Седам година касније, гарантујем да 99% ученика у основним и средњим школама нема ни најблажег појма шта овај термин значи. А и овај један проценат сам натегнуто оставио, да се неко паметно и освијештено ђаче не увриједи читајући. Нада умире посљедња. Једина промјена у јавној сфери од тада, јесте што смо постигли да се у мејнстрим медијима, али

Душан Ј. Басташић

Чему изненађење кад је поништење пресуде Степинцу најављено?

Након што је загребачки Жупанијски суд поништио пресуду кардиналу Алојзију Степинцу из 1946. године, којом је оптужен за сарадњу са усташким режимом свједочимо поплави изјава, саопштења и реаговања из Београда у којима се истиче неслагање са одлуком Суда и изражава изненађење таквом одлуком. А изненађењу нема мјеста. Заборавља се да је то још у фебруару ове године, бираним ријечима најавио Владика славонско-пакрачки Јован Ћулибрк, члан заједничке католичко-православне Комисије о Степинцу у интервјуу загребачком Јутарњем листу под насловом: Jovan Ćulibrk: ”O Stepincu ne sa stajališta komunističke optužnice” Владика је тада појаснио: „Веома је важно не бити робом историјских предрасуда које углавном баштинимо из времена социјалистичке Југославије и вјерујем да ћемо се врло лако сложити

Душан Ј. Басташић

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (3)

Не треба нас импресионирати и изненадити мисионарска улога Владике Јована Ћулибрка у подуци народа сербског о Холокаусту и његова све отворенија наклоност према тој теми, пошто преосвећени слови за великог стручњака за Холокауст. Пише: Душан Ј. Басташић Магистарске студије из јеврејске културе похађао је у Спомен-установи Јад Вашем и на Јеврејском универзитету у Јерусалиму, а магистарски рад “Историографија холокауста у Југославији” одбранио је код др. Davida Bankiera, тадашњег шефа Међународног института за проучавање холокауста у Јад Вашему. Тренутно припрема докторат из исте области са др. Joavom Gelberom. Владика је добитник престижне награде “Golda Meir” за 2004. годину. Нема ништа чудно у томе да научне институције подржавају и протежирају своје добре студенте

Басташић: Подршка одлуци јеврејских општина да бојкотују скуп у Јасеновцу

Предсједник Удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке Душан Ј. Басташић изјавио је да потпуно разумије и подржава одлуку јеврејских општина у Хрватској да бојкотују комеморативни скуп посвећен обиљежавању 71 године од пробоја јасеновачких логораша.  “То окупљање организује се под покровитељством хрватске државе, која не само да `гласно` ћути на реинкарнацију идеологије фашизма и усташтва, него и изјавама неких својих министара, саборских посланика и европских парламентараца испољава отворену благонаклоност према овим застрашујућим појавама”, рекао је Басташић. Он је изразио наду да ће јеврејска заједница истрајати у својој одлуци, посебно због неприхватљиве и увредљиве музејске поставке у Спомен-подручју Јасеновац. “Жалосно је да се вође српске заједнице у Хрватској још нису јасно одредиле према

Душан Ј. Басташић

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (2)

Након (најмање) деценију дуге паузе, крајем фебруара је у Манастиру Светог Јована у Јасеновцу одржана сједница Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (СПЦ) којим однедавно предсједава дугогодишњи секретар тог одбора Владика Јован Ћулибрк. Пише: Душан Ј. Басташић Одбору је промијењен назив у “Одбор за Јасеновац и остала стратишта”, па ће се како је наглашено, он убудуће бавити и свим осталим стратиштима на територији бивше Југославије. Како се и када у протеклих више од десет година овај одбор наше Свете цркве бавио страдањем православних Срба у Јасеновцу, није ми познато, а информацију о томе тешко је наћи и на свезнајућем “Гугл” претраживачу. Али зато, информација о бављењем Одбора

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала