arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

На Огњену Марију, 30. јула 2021, навршило се 80 година од усташког злочина на Кордуну, на брду Близница у јами Шпејарка

05.08.2025

Да ли ће Ратку Ћујићу из Сомбора бити омогућено да поређењем свог ДНК са оним добијеним из узорака костију са дна јаме Шпејарка провјери да ли и једна кост припада његовом дједу Лази или његовој браћи Радету или Милану? Недавно је на адресу удружења Јадовно 1941. у Бањој Луци, стигло писмо Ратка Ћујића из Сомбора. Поштовани, Ове године на Огњену Марију се навршава 80 година од усташког злочина на Кордуну на брду Близница код места Криваје, општина Раковица када је од усташког ножа страдало око 150 Срба мушкараца из оближњих српских села међу њима и мој деда, очев отац ЛАЗО ЋУЈИЋ са ЋУЈИЋ БРДА са своја два млађа брата Радом

Колона

05.08.2025

Пробудила сам се испод тракторске приколице, прљава и уморна, још мокра од кише која нас је неумољиво прогонила. Под церадом, која је подсећала на оне каубојске кочије, у колони која се није прекидала, грабили смо даље, путем који је водио преко Дрине и Саве, тамо где су нас одавно “терали”! Боже, шта ће бити с нама?!?! Пише: Ђурђица Драгаш У ту непрегледну, несрећну колону стали су векови трајања и борбе. Иако тада није тако изгледало, јасно је данас да нисмо поражени и уништени. Доказ се назирао већ у колони, у радозналим дечјим очима које су вириле испод церада, у плачу беба које су се рађале успут… Сунце је лагано растеривало

Ђурђица Драгаш: Киша суза у Олуји, кад немаш ништа, а имаш све

04.08.2025

Kиша… Прво летњи пљусак, а онда тешка, досадна река. Kапи које продиру до коже. Увек сам волела кишу. Сећам се како сам, као тинејџерка, с великим кишобраном шетала празним улицама мог града. Мора да су комшије, смерни становници мале варошице, били убеђени да сам помало “сишла с ума”, али ја сам само уживала, удишући мирис капи које су се мешале с асфалтом, лишћем и травом. Сећам се страха, али и узбуђеног ишчекивања кад, после дуге летње суше, “беле куле” (како је моја баба звала градоносне облаке) најаве олују. Лица приљубљеног за прозор гледала сам, потпуно опчињена, како природа руши, ломи, уништава, али и даје нови живот. Радовала сам се знајући

Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате

03.08.2025

Кроз Травник, Нијемци су прошли 14. априла 1941. године, а убрзо затим власт успостављају усташе и заводе терор. Настаде истребљење Срба, Јевреја и Рома. Систем Геноцида је био озакоњен, те су одређене Смрике код Пуцарева ( данашњег Новог Травника ) за главно усташко губилиште. А када није било мјеста у Смрикама онда су логораши, одведени у Госпић, Јадовно, Паг и друге логоре, тадашње НДХ.Усташе тако започињу убиства, како у Травнику тако и у околним селима, Турбе, Голеш, Бијело Буће, Корићани, Комар, Вакуф, Долац, Караула, Дубравице, Витовље.Прво одводе, угледније Србе и Јевреје, докторе, свештенике, адвокате, чиновнике. Најозлоглашенији од свих усташа био је Виктор Гутић који је и у Санском Мосту изводио

Ђурђица Драгаш: Отет ми је завичај, зар се то заборавља

03.08.2025

Када чујем реч “олуја”, пред очима ми се поново указује свитање 5. агуста, када сам се опраштала са завичајем. Имала сам 21 годину и била студент у Београду. Током распуста сам се враћала кући у Кореницу, где је моја породица морала да побегне 1991. из Госпића. Напад је почео 4. августа рано ујутро. Било је и раније гранатирања, али ово је било другачије. Није престајало сатима. На Радио Загребу, који смо једино могли да ухватимо, слушали смо Туђманов говор у коме нас позива “да останемо, да не пружамо отпор, да ће доћи хрватска војска и да они који нису ништа згрешили немају чега да се плаше”. То нас је управо

Ђурђица Драгаш: КОЛО

19.07.2025

У спомен на српску децу коју су усташе зверски побиле у шуми Машвини на Кордуну 1942. године, а потом их полегле на траву, у круг, у стравично “дечје мртво коло”. КОЛО У колу сам ти мајко остала,небу се предала.И Јована сам за руку држала…док нам руке не одсекоше. У колу сам се с душом растала.Пустила је да одлети.Однео је лептир к теби,к селу нашем, под облаке. Одсече ми крвник кике,плаве попут жита зрелог.Прогута их трава дивља,да израсту, да причају.Плетенице, чаробнице. У колу сам, мајо моја.У колу што се к небу вије.Не боли ме више ништа,осим руке Јовановешто у мојој завек оста. Више: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш

Басташић: Жртве нису исте или Ко се данас сјећа 8.020 жртава Слане и Метајне?

16.07.2025

24. јун и 11. јул дијели само 16 дана и само 54 године а ипак су та два дана бескрајно удаљена. Фото: Д. Басташић/Јадовно 1941. На мјестима страдања пашких жртава 1941. године, нема спомен обиљежја осим два дрвена крста које су поставили Јадовничани. Мале спомен плоче су дизане и уништаване три пута.Тамо се ријетко када организују молитвена и комеморативна окупљања.Обично то раде потомци и поштоваоци жртава „о свом руву и свом круву“. Не, нема директног преноса на РТС и/или РТРС. Како да људи данас знају за Слану и Метајну? Не само Срби и Јевреји, него Људи.Како да препознају шта се тамо збивало? Гдје да прочитају?Кога, колико, када…?Зашто? То се ваљда

Ђурђица Драгаш: Ниџо, Велебит те памти, сигурна сам

10.07.2025

Драги Ниџо, била сам ти скоро у Смиљану. Било је плаво небо, без облачка. Онако прозрачно и широко како само личко може да буде. Сећаш се сигурно тог неба… сви га са собом по свету носимо. Косила се трава и таласало жито. Мирисало је баш онако како памтиш. Знаш кад личка земља дише…. Зеленио се Велебит плавичасто. Тежак и моћан. Савршен и страшан. Велебит којег у крви и костима носимо, планина што нарасте и отежа од крви наше и костију по утроби његовој расутих. Памти старина све наше тајне, памти и ћути. Како ли је њему Ниџо мој?! Боле ли га ране наше ил’ му живот и смрт дођу на

Басташић: ЈАДОВНО ЈЕ НАЈВЕЋИ ПОДЗЕМНИ ГРАД У ЛИЦИ

04.07.2025

Данас више него икада треба подсјећати на историјску лекцију коју су српски Свети новомученици крвљу својом исписали. Јадовно је највећи подземни српски град у Лици, а у акваторијуму рта Слана налази се друга српска плава горбница, изјавио је предсједник Удружења “Јадовно 1941” из Бањалуке Душан Басташић.“Овај страшни бездан, Шаранова јама, само је једна од крашких јама Лике и Велебита у које су мученици често још живи бацани, па на њиховом дну данима умирали. Тешко је појмити ту патњу о којој је свједочио само мали број оних који су се успјели спасити. Али, Господ се побринуо да са тих мјеста страдања увијек неко претекне”, рекао је Басташић. Басташић је нагласио да

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

16.06.2025

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.

У петак 20. јуна у 15 часова, у Карловцу промоција књиге Ђурђице Драгаш Вуковљак “Јер ми смо иста крв”

15.06.2025

Са благословом Његовог преосвештенства, господина Герасима, промоција ће бити одржана у црквеној сали у порти Саборног храма Св. Оца Николаја. Ријеч је о првој пјесничкој збирци коју чине стихови пуни сјете и туге, а коју Ђурђица посвећује свим невиним жртвама Покоља. Ђурђица Драгаш Вуковљак је уредницa привредно-политичке рубрике Првог програма Радио Београда. Иако се дуго бави писањем а њени текстови и пјесме су објављивани на сајту и друштвеним мрежама удружења грађана „Јадовно 1941.“ и РТС-a, до сада није објавила књигу. Збирка пјесама Јер… ми смо иста крв њен је књижевни првенац. О поезији и књижевном изразу говориће Гордана Достанић из удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, а о инспирацији за ову збирку говориће Момчило Мирић, предсједник удружења

vukasin-ikona.jpg

Ђурђица Драгаш: Спавај мирно Вукашине… твоје је царство небеско!!!

30.05.2025

Разоружао си бездушника речима светачким – Само ти дијете ради свој посао!!! Плаво је небо данас, Вукашине.Сунце милује некошену траву, твоју постељу самртну… Самотна птица пева о теби, о твојим благим очима и жуљевитим рукама сељачким…Пева о твојој души невиној. Не плаче небо за тобом данас као што ни ти ниси плакао пред својим џелатом.Гледао си га очима ископаним, миран и недодирљив. Обрисао си његово окрвављено чело рукама одсеченим. Мислила је звер да ће се нахранити твојим болом, да ће, кидајући твоје тело, умирити своју глад…Надала се да ћеш молити за живот, да ћеш отићи са страхом у очима… Надала се, ал’ узалуд… Осакаћен, растргнут, уморен… гледао си крвника душом

ДУШАН БАСТАШИЋ: СРБИ СЕ И САМИ ОДРИЧУ СВОЈИХ ЖРТАВА

26.05.2025

Кроз вијекове, наша српска земља свједочи о неизмјерној жртви и постојаности. Сваки камен, свака ријека, свако дрво, прожети су успоменом на оне који су своје животе уткали у слободу и част. Од сјаја Косова до муке Јадовна, од суза Јасеновца до патње Крајине – историја нашег народа је исписана крвљу и поносом. Заборав је наш највећи непријатељ! Допустити да изблиједе сјећања на невине жртве, на јунаке и мученике, значи поново их убити. Сјећање није само опомена, већ и завјет – завјет да ћемо чувати оно за шта су они пали: нашу вјеру православну, наш језик, нашу ћирилицу и наш идентитет. Један од малобројних српских витезова, један од бораца против заборава

Ђурђица Драгаш: Лика, моја и туђа

25.05.2025

Срећна сам, блажена и тужна. Опет на своме, а међ’ туђима. Ту, на корак од себе, а тако далеко. Удишем личко јутро. Мирише познато, сетно, далеко. Мирише на покошену траву, детињство и дедино двориште. Мирише на бунар дивосељачки и поље вребачко. Срећна сам, блажена и тужна. Опет на своме, а међ’ туђима. Ту, на корак од себе, а тако далеко. Слушам птице, немирне од облака што прете кишом. Летимо заједно…. Летимо ка небу… Пржи ме сунце на камену срушене цркве. Мирише  тамјан са гаравих зидова. Чује се давно утихло звоно, дечји плач и песма девојака. Чује се живот…величанствен и далек, блистав и згажен. Живот којег нема! Води ме шума велебитска,

Ђурђица Драгаш: TРИ КРСТА ПОД ЈАБУКОМ

21.05.2025

За све мученике који су се враћали кући и, уместо радости и живота, проналазили гробове и згаришта! Како су настављали животе, само су они знали… Лежим….на земљи смрзнутој. Две зоре дочеках,непомичан,без сузе,без уздаха.Туп као ноћ без месечине. Лежим и Бога призивам.Црн,сам,за земљу крваву прикован. Лежим на згаришту,на темељу и коначишту.Лежим на гробу,без спомена и крста. Затворених очију,мразом окован,сањам…пролеће и песму,косу расплетену,белину недара њених. Сањам колевку,руке дечје,образе румене од ватре са огњишта. Љубим чедо невиђено,нељуљано,неоплакано. Лежим смрзнут,на прагу куће наше.Жив, а мртав. Устаћу….Сутра…Кад срце јадом окаменим. Скупићу им пепео.Три крста крај јабуке подићи.Три свеће запалити.Три живота одживети. Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш

Ђурђица Драгаш: ПАГ- ПЛАВА ГРОБНИЦА СТРАШНИЈА ОД ВИДА

14.05.2025

Полако, али сигурно уђосмо у мај и, упркос свему што се претходних месеци дешавало у овој нашој Србији, људи све више размишљају о лету, одморима, мору, проводу. Спремају се матурске вечери, обележавају годишњице, а студенти, већ традиционално, организују дружења са колегама из региона. И све би то било сасвим у реду, лепо и подршке вредно да не прочитах да ће једно од тих студентских дружења, тзв. Медицинијада, бити организована на острву Пагу, у Хрватској. На чувеној и по лудим проводина познатој плажи Зрће окупили се ових дана студенти из неколико држава региона. На пут су кренули и наши студенти – из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Ниша, Косовске Митровице. Били су

Од завичаја остала цигла срушене цркве

07.05.2025

На месту где је до 1991. године постојала црква у Великим Зденцима, сада је ледина као симбол пустоши у српским селима у Западној Славонији. Пише: Милан Пилиповић – Специјално за „Политику” Грубишно Поље – Др Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941”, чува у Бањалуци циглу срушене православне цркве Воздвижења Часног крста у Великим Зденцима, некада једном од највећих српских села у Котару Грубишно Поље, у Западној Славонији, као једини траг ове богомоље, изграђене 1744. године. „Циглу чувам у стану, као завичајну икону”, каже Басташић, чији су преци вековима живели, крштени, венчавани и сахрањивани у овом крају, у Хрватској. „Цигла уграђена пре скоро три века је моја успомена на цркву и завичај”,

Дјецо, српски студенти, зашто на Медицинијаду 2025. баш на Зрће?

06.05.2025

Спојите дјецо три прста, уроните их у воду Плаве гробнице, прекрстите се и помолите за душе Светих новомученика српских који ту пострадаше. Пише: Душан Ј. Басташић Студенти из Србије, Српске и Црне Горе крећу на Медицинијаду на Паг. На Зрће! Заједно са студентима из Хрватске и Словеније. Из Београда: Факултет ветеринарске медицине, Стоматолошки факултет, Медицински Факултет, Фармацеутски факултет, Медицински факултет ВМА. Из Новог Сада: Медицински факултет, Факултет ветеринарске медицине. Из Бање Луке: Медицински Факултет. Из Крагујевца: Факултет медицинских наука. Из Панчева: Стоматолошки факултет. Из Ниша: Медицински факултет. Из Косовске Митровице: Медицински факултет. Из Фоче: Медицински факултет. Из Подгорице: Медицински факултет. Студенти са Медицинских факултета из Сплита, Ријеке и Загреба Према

Ђурђица Драгаш: ЗЕЛЕНА ГРАДИНА

29.04.2025

И светли Градина, село јој у недрима озеленело. Светли Градина.Небом обасјана.Пева,песмом оплакана. Зелени се Градина.Под њом село израсло.Зелено село са кућама белим. Пред црквом се коло вије.Преплетене руке и кошуље беле.На трави зеленој израсла ружа.Црвена ко’ зора. Крај огњишта боси табани дечји.Румени образи и звекет кашика.Ко златна киша зелена. У крилу бакином дојенче спава.И светли кандило из мрког мрака.Са иконе сија копље Светог Ђорђаи мирише цвеће у венчићу изнад врата. Зелене се стада бела… тамо иза облака. И светли Градина,село јој у недрима озеленело.Зелени се Градина,крвљу озидана… Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш

Ђурђица Драгаш: КО “ЗАОБИЛАЗИ” ЈАСЕНОВАЦ?

29.04.2025

Видим да је рута којом студенти трче до Брисела изазвала бројне коментаре па, иако сам се трудила да све игноришем, не могу да прећутим. Прво. Лично ми је заиста жао што, на путу кроз Хрватску, не свратише до Јасеновца. Био би то прави доказ да стасавају генерације које патриотизам схватају на исправан начин, али још у мени тиња нада да ће то учинити у повратку, кад спласне медијска пажња, и овде и у Хрватској. Видећемо! Друго. Они што их критикују због тога заборављају једну важну ствар. Деца која не знају или не маре за Јасеновац су потпуно очекивана последица друштва у којем деценијама живимо. Не, не мислим на социјализам и

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Немања Девић: Још једном о Јасеновцу – и Јајцу

23.04.2025

„Јајачко подручје у ослободилачком рату и револуцији 1941-1945“. Тако се звала књига коју сам својевремено купио за двеста динара на бувљаку и коју дуго нисам стигао да очистим од наслага прашине нити да је честито излистам. Обимна је, преко 600 страница, и једна је од три које су посвећене историјату деловања комунистичког покрета отпора у овом крају. По дизајну, наслову, структури, реченом и прећутаном – то је типична локална хроника НОБ-а, које су масовно биле објављиване у времену социјалистичке Југославије. Имао их је сваки регион и безмало сваки град и писане су типски, са потребом да се прошлост не реконструише, него конструише, у складу са идеолошким и политичким потребама. Слична је и

Ђурђица Драгаш: Јадовно је претеча Јасеновца

22.04.2025

Превише је Јасеноваца било! Ако је Јасеновац најтужнија српска реч, Доња Градина је њено најстрашније слово! Ипак и нажалост, геноцид почињен над Србима у НДХ, Покољ над људима чији је једини грех био што су Срби и православци, не може се свести на Јасеновац! Први заточеници Јасеновца, њих око девет стотина, стигли су из расформираног комплекса логора Госпић – Јадовно – Паг…. Свако српско село у Лици, на Кордуну, Банији, Славонији, Срему, Босни, Херцеговини, било је стратиште, а сваки кућни праг губилиште! Јасеновац је кулминација зла које је тињало широм злогласне Павелићеве творевине! Памтимо, не заборављајмо и не опраштајмо јер… превише је Јасеноваца било! Од истог аутора: Од истог аутора:

Никола Милованчев, Фото : Јадовно

Земунски логор није се налазио у окупираној Србији, већ на територији НДХ

16.04.2025

Као Земунцу, добро ми је позната земунска историја, посебно она 20. века, између осталог и непобитна чињеница да се од априла 1941. Земун налазио изван састава окупиране Србије, па самим тим ни земунски логор није био на територији Србије. Логор Старо сајмиште, 1945. година (Фото- документација „Политике”) То потврђује и енциклопедијска јединица ’концентрацијски логори’ Хрватске енциклопедије, коју издаје Лексикографски завод ’Мирослав Крлежа’ у Загребу. У Политици од 22. априла 2023. пренесена је агенцијска вест под насловом „Данас се у Србији обележава Дан сећања на жртве Холокауста”, у којој је између осталог записано: „Национални Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и фашизма у Другом светском рату биће

Промоција књиге "Крст на крижу"

Ратко Дмитровић гост Куће Милановића у Бањој Луци

09.04.2025

Промоција књиге Крст на крижу, двотомног дјела аутора Ратка Дмитровића о мање познатој и потпуно непознатој историји односа Срба и Хрвата. Гостовање Ратка Дмитровића реализује се у сарадњи Куће Милановића и удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Позивамо Вас да 10. априла са почетком у 19. часова присуствујете овом свакако занимљивом догађају. Рекли су о двотомном дјелу Крст на крижу: Академик Василије Крестић: „Зло је ушло у хрватско друштво, хрватску политику и то Дмитровић разобличава не зато што жели некога да осуди, него зато што жели да објасни у чему је проблем, одакле зло долази и циљ му је да нас освести, отрезни, делује лековито на нас да знамо

Душан Басташић: Не заборављамо, па и дјецу своју учимо шта је то било Јадовно

08.04.2025

РТС Радио БГ 2 – гост емисије “Говори да бих те видио” био је Душан Басташић. Одвојите пола сата времена, послушајте укратко о Јадовну некад и сад. Уредник емисије: Рајко Милошевић Извор: РТС Радио Београд 2

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: