arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Nikola_Simovic_Vujacic.jpg

Први лелеци за синовима

Млади људи у време приjема у СКОЈ морали су да убиjу неког свог као знак оданости. Болести су долазиле поjединачно, ненаjављено, а потом у сериjама Никола Симов Вуjачић повео jе четрнаестогодишњег сина Радоjицу Болести, глад, исцрпљеност, умор били су стална пратња одступника. Болести су долазиле поjединачно, ненаjављено, послиjе и у сериjама, како то бива код епидемиjа и у условима какви су били те jесени и зиме 1944. Једну трагичну причу с почетка босанске голготе, саопштио jе у своjоj књизи “Од Берана до Блаjбурга” Милић Ј. Осмаjлић, коjи jе пензионисан као просвjетни радник у Беранама. Као двадесетогодишњак, Милић се са своjим оцем Јованом и осталима своjима, као и броjним племеницима краjем

Mitropolit_Joanikije_povlacio_se_sa_svojim_narodom.jpg

Збег креће на велики пут

Жестока пропаганда рушила jе мостове за превазилажење братоубилачке борбе Митрополит Јоаникиjе повлачио се са своjим народом У Великом збjегу коjи се у Фармацима код Подгорице спремао на велики пут чиjу трасу готово нико ниjе поуздано знао, налазио се и приличан броj људи из Љешанске нахиjе. Према казивању Благоте П. Вукчевића у фељтону коjи су обjавиле подгоричке “Виjести” (април и маj 2009.) под наднасловом “Свjедочанства о страдању црногорских четника и цивила у Словениjи 1945. године” “било jе укупно моjих племеника од Ситнице до Ставора двиjе стотине воjника”. Од 67 његових братственика, само се дванаест вратило своjим кућама. Три његова стариjа брата, Милутин, Мирко и Бошко заувиjек су остали у шумама Похорjа,

Ikona_iz_cetinjskog_manastira.jpg

Стрељања недужних

Комунисти су у Другом светском рату побили више од 480 српских свештеника Икона из цетињског манастира У ситуациjи терора, насиља, масовних ликвидациjа невиних и недужних, коjу су створили комунисти почев од краjа 1941, па надаље током рата и окупациjе земље, посебно jе страдала Православна црква и Митрополиjа црногорско-приморска. О томе рjечито говори извjештаj коjи jе митрополит црногорско-приморски Јоаникиjе (Липовац) упутио Светом синоду Српске православне цркве 2. фебруара 1944. године (преузето из тротомне публикациjе протоjереjа Велибора Џомића “Страдање Српске Цркве од комуниста”, трећи том, издање Светигора 2003. године). У извештаjу између осталог стоjи: а) На териториjи ове епархиjе током протекле три године дана порушени су и запаљени сљедећи манастири: Режевићи, Градишта,

Otac_Luka_Vukmanovic_sa_ucesnicima_Bogoslovije_na_Cetinju_1937.jpg

На мети је био и сам Бог

Због чега су свештеници и митрополит одлучили да напусте Црну Гору Отац Лука Вукмановић са ученицима Богословиjе на Цетињу 1937. године На суштинско питање, како jе и зашто готово половина Митрополиjе-црногорско-приморске с митрополитом на челу пошла на пут без повратка, а са свештенством и велики броj цивила, вjерника, свакако могући одговор, на темељу радова свога оца, даjе професор др Чедо Вукмановић, син угледног свештеника, коjи ће добар дио живота и енергиjе утрошити у настоjањима да расвиjетли како очево тако и страданиjе осталих из Великог збjега. – Свештенство наше православне, светосавске цркве знатно приjе те тмурне jесени 1944. било jе добро упознато са темељним ставовима и принципима комуниста и марксистичке науке,

Rodna_kuca_Oca_Luke_i_narodnog_heroja_Tempa_Vukmanovica.jpg

Трагика братског расцепа

Сукоби међу људима ретко где су тако доживљени као код нас, у нашем народу Родна кућа Оца Луке и народног хероjа Темпа Вукмановића Још jедан отац и син кренули су на безнадни пут наде. Свештеник др Лука Вукмановић, заљубљеник вjере, оличење хришћанског морала, скроман, а широке културе и образовања, како га сjенчи у уводу Лукиних сабраних дjела Павле Кондић, монах Митрополиjе црногорско-приморске, повео jе са собом наjстариjег сина Чеда, четрнаестогодишњака. Код куће су с маjком остала млађа дjеца Косара, Никола и Роксанда. Чедо ће преживjети пакао Босне, Хрватске и Словениjе, а свештеномученик Лука, коjега ће Српска православна црква више децениjа касниjе прогласити за свеца, биће погубљен у Камничкоj Бистрици, о

Barska_gimnazija_nemi_svedok_krvoprolica.jpg

Братско крваво коло

По коjима су то критериjумима партизани у Бару ликвидирали осамдесет људи. Ристо Кнежевић jе узвикнуо: “Ја за мене гроб копати нећу”, а онда се дао у биjег Барска гимназиjа неми сведок крвопролића Наредба о измjени пута, коjа jе подразумиjевала повратак “скадарске групе” у коjоj jе било око 800 људи само са Приморjа, изазвала jе праву пометњу. – Тада jе пукло зло међу нама – сjећа се Стево Борета. – Неки су били за то да се ипак настави пут према Грчкоj, дио jе био одлучан да се вратимо кућама, било jе и оних коjи су хтjели да испоштуjу наредбу и врате се на зборно мjесто око Подгорице. Сазнали смо да

Pavle_Djurisic.jpg

Збогом родна огњишта

Нико не зна због чега се, уместо у Грчкоj пут спасења пронашао у Словениjи Павле Ђуришић jе послушао погрешно наређење ОДЛУКОМ Врховне команде Југословенске воjске у отаџбини воjвода Павле Ђуришић постављен jе за команданта свих четничких снага Црне Горе, Боке и Санџака. Још краjем августа те 1944. кружиле су виjести о предстоjећоj англо-америчкоj инвазиjи на Балкан, па jе Ђуришић, како наводи Горан Киковић у своjоj књизи “Воjвода Павле Ђуришић”, добио задатак да са своjим снагама крене према Приморjу и изврши припреме за дочек западних савезника. Послиjе више сукоба с партизанима и привременог заузимања више градова на сjеверу Црне Горе, Ђуришић се нашао у Подгорици гдjе jе позвао националне борце и

Milo_Lompar.jpg

КОНАЧНО: Мило Ломпар о књизи „Повратак српском становишту“

Мило Ломпар У среду, 8. априла у 18 часова, у Мултимедиjалноj сали УК „Палилула“ биће одржана промоциjа књиге „Повратак српском становишту“ др Мила Ломпара. Књига „Повратак српском становишту“, коjа jе доживела већ друго, допуњено издање, садржи наjбитниjе интервjуе коjе jе Мило Ломпар дао последњих година. На питак и свима разумљив начин, Ломпар прошируjе и додатно обjашњава кључне поjмове везане за идеjу српског становишта, што ову књигу чини преко потребном допуном „Духу самопорицања“ (у припреми). Промоциjа ће бити одржана у среду, 8. априла у 18 часова, у Мултимедиjалноj сали УК „Палилула“. Говоре: – Др Мило Ломпар, аутор; – Представник издавача. На трибини ће књига проф. др Мила Ломпара бити на попусту и коштаће само 500 динара!

Feljton_Pakao_su_drugi_ljudi.jpg

Пакао су други људи

Тумачи “нове вере”, оставиће крваве трагове у jамама и необележеним гробницама у Словениjи Драгослав Михаиловић и краљ Петар Први Карађорђевић Последња ратна jесен, четврта по реду, биjаше пуна влаге у чиjим густим праменовима се крило бреме неизвjесности. Нарочито за оне коjи нису љубили комунизам, па су, иако у добром броjу неокрвављених руку и чистих душа, већ били означени у своjим срединама као неприjатељи земље и народа. У вокабулару поjединаца, коjи ће постати “своjина” и важних другова на власти, али jош више “правовjерника” коjих jе, како се рат ближио краjу бивало све више, биле су риjечи попут ових: окупаторске слуге, издаjници и изроди, пета колона, кулачка олош, кокошари и jаjаре, макаронаши

Feljton_Covjekova_sloboda_je_u_istini.jpg

Човекова слобода је у истини

Много грађе jе уништено. Можда и због тога да се не сазна истина и да се не призна злочин Група црногорских четника почетком 1944. године ПОСЉЕДИЦЕ рата у Југославиjи, и посебно у Црноj Гори биле су веома тешке, стоjи, између осталог, у фељтону недjељника “Монитор” – коjи jе рађен по књизи др Бранислава Ковачевића, краjем прољећа 2009. – Још су их више увећавале ликвидациjе послиjе рата. Разорен jе грађански морал, пренебрегнут правни поредак, настрадала jе окосница домаћинских газдинстава, умањена биолошка супстанца народа, промовисана сила над правом и правдом, демонстрирана jе “револуционарна правда”, као врховна и неприкосновена, коjа jе била изнад хуманизма и права, увjерена да “побjеднику не суде”. Све jе

Feljton_Cutanje_je_druga_smrt.jpg

Ћутање је друга смрт

Четници су убиjени два пута: први пут од партизана, други пут забраном да имаjу гроб Породице већ седамдесет година чекаjу да сазнаjу шта се десило са њиховим ближњима ОТКОПАВАЊЕ истине у Србиjи jе, дакле, започето. Све жртве добиће право на гробно мjесто. Ускоро би требало да се оствари тjешња сарадња са словеначким властима ради откривања и обиљежавања гробница у тоj земљи, у коjима су страдали становници Србиjе. Воjници и цивили. И то, након што jе свиjет обавиjештен да jе Други свjетски рат завршен. А да ће бити и те како потешкоћа у том обимном и сложеном послу, не само када jе у питању Србиjа, потврдио jе историчар др Боjан Б.

Dragoslav_Mihailovic_i_Sinisa_Kovacevic.jpg

Европа нас само гледа

Словениjа, као и Србиjа, ведеће су послератне гробнице Титове Југославиjе. Таjне гробнице су археолошки биљези времена зла и провалиjе наше будућности Драгослав Михаиловић и Синиша Ковачевић ПАРЛАМЕНТАРНА скупштина Савjета Европе (ПССЕ) усвоjила jе jош 1996. резолуциjу 1096 о мjерама за демонтирање насљеђа бивших комунистичких тоталитарних система. Ова резолуциjа jе значаjна зато што jе претеча свих осталих докумената. Па jе тако ПССЕ, на засиjедању одржаном 23-27. jануара 2006. године на предлог клуба Европске народне странке, осуђуjући злочине тоталитарних комунистичких режима, чиjим жртвама jе исказано саучешће, разумиjевање и признање, дониjела Резолуциjу 1481 о “потреби за међународном осудом злочина тоталитарних комунистичких режима”. Ова резолуциjа има 14 тачака. Европски парламент jе 2. априла 2009.

Feljton_Milovan_Djilas.jpg

Тито је ставио тачку

Велика већина људи коjе су Британци вратили из Аустриjе били су обични сељаци. Милован Ђилас: Међу убиjенима било и оних коjе би и наjстрожи и наjнеправедниjи суд поштедео Милован Ђилас међу првима проговорио о масакрима у Словениjи “Милован Ђилас jе у то вриjеме”, пише Николаj Толстоj у своjоj књизи “Министар и покољи”, “био рангом високи функционер у Титовом Политбироу и jедан од његових наjдражих сарадника. Иако тада ниjе имао директне везе с наjвећим масакрима, у више прилика jе jасно дао до знања колико му се они гаде и колико jе огорчен.” Толстоj наводи Ђиласове риjечи: “Наши неприjатељи, коjи су сарађивали са завоjевачем или су своjе судбине повезали с фашистичким снагама

Feljton_sudjeno_je_i_mrtvima.jpg

Суђено је и мртвима

Организоване и систематске ликвидациjе заробљеника контролисале су Озна и Кноj. Обећање да ће бити суђења противницима дао jе Тито, али га jе брзо погазио Словенци су шетали изнад стратишта Свjедоци коjи о времену поратног зла на простору Словениjе говоре за оваj фељтон увелико се слажу у jедном – масовне ликвидациjе су обављене без суђења. А суђења су била, бар усмено, обећана почетком маjа за оне за коjе се сумњало да су “окрвавили руке”. Иако, бар засад, такав документ ниjе изашао из архива, они коjи су преживjели словеначку драму вjеруjу да jе такво обећање дао управо Јосип Броз, коjи га jе тако брзо и погазио. Неки историчари, нарочито они комунистичке провениjенциjе,

Feljton_Simo_Dubajic.jpg

Живот, грех и кајање

Костури су сакривени бетонским преградама и заливени кречом. Невиност недужних нико и даље не истиче, нити се утврђуjе кривица страдалника Симо Дубаjић деведесетих година прошлог века По Словениjи се децениjама ходало по jамама, препуним костиjу – каже Иван Пристовник, бивши високи функционер, а сада пензионисани словеначки полицаjац, за вриjеме обиласка броjних гробница у околини Крена и Кочевског Рога, коjе су обиљежене дрвеним и металним крстовима. На jедноj од њих, у подножjу обиљежjа пише на словеначком: “Наj бом ше долго, долго, бакла нема”, у потпису Јанез Балантић. (“Нека буде jош дуго, дуго, бакља ниjема”). Опомену у стиховима исписао jе словеначки свештеник и пjесник из Камника. – Веома често смо на овом

Stratista_se_nalaze_sirom_Slovenije.jpg

Укинуто право на гроб

Масовна убиства ненаоружаних заробљеника говоре да jе у питању ратни злочин. Ликвидациjе нису урађене без налога Тита и његових наjближих сарадника Стратишта се налазе широм Словениjе КАРДЕЉЕВА депеша, из Београда, Борису Кидричу од 25. jуна 1945, у коjоj тадашњи предсjедник савезне владе наговештава да ће наjкасниjе за три недjеље бити распуштени судови националне части и да ће воjни судови судити само воjним лицима, а све остало редовни судови, да ће бити проглашена нова амнестиjа, и да зато нема никаквог разлога да се буде споро у “чишћењу”, као што jе до тада било, jедан jе од доказа да jе за масовна убиства заробљених воjника и цивила послиjе Другог свjетског рата, одговорна

Tito_govori_na_Kongresnom_trgu_u_Ljubljani.jpg

Рука осветница на делу

Према наjновиjим истраживањима, у Словениjи jе у пролеће 1945. убиjено око 80.000 људи, ратних заробљеника и цивила Ако се пажљиво прате догађања у том периоду, коjа добрим диjелом реконструишемо и на основу новинских записа из тог времена, очигледно jе да све ово ниjе могло да се догоди без знања челних људи партизанског и комунистичког покрета. Иако има доста контроверзи, нарочито у иступима Јосипа Броза, намеће се неминовни закључак да jе његова била одлучуjућа, као и много пута приjе, а нарочито послиjе тога. Дошао сам до податка да jе између 13. и 14. маjа одржан састанак свих команданата Армиjе и Озне у Загребу, гдjе се, по своj прилици, разговарало о избjеглима

Promocija_knjige_Serbija_u_Andricgradu.jpg

ПРОМОВИСАНА КЊИГА “СЕРБИА”

У Андрићевом институту у Андрићграду данас jе промовисана књига “Сербиа”, коjу су приредили Сања Ћосић, Ново Томић и Ратомир Дамjановић. Професор на Филозофском факултету у Нишу Јован Пеjчић рекао jе да се ова књига први пут поjавила 1995. године. “Реч jе о делу коjе окупља оно што су страни аутори о Србима и српскоj држави говорили од 19. века до данас. Књига jе обимна и садржи три тематска дела. Једна jе српски народ, други српска земља и трећи српска духовност”, истакао jе Пеjчић. Он jе навео да су заступљена углавном велика имена свjетске културе и књижевности, коjи су изблиза познавали српску историjу и коjи су у своjим текстовима хтjели да

Promovisan_roman_Srpsko_srce_Johanovo_u_Srebrenici.jpg

ИСТИНУ О СРПСКОМ СТРАДАЊУ ГОВОРИ “СРЦЕ ЈОХАНОВО”

Промовисан роман Српско срце Јоханово у Сребреници Истина о српском страдању након рата на Косову и Метохиjи шири се у свиjету jер jе преносе “српска срца” коjа су пресађена стотинама људи, као што jе Ниjемац Јохан коjи jе сазнао да jе његово садашње срце припадало Србину Јовану са Косова и о томе сада свjедочи, рекао jе данас у Сребреници аутор романа “Српско срце Јоханово” Веселин Џелетовић. Представљаjући оваj роман и српска страдања у миру, Џелетовић, коjи jе пориjеклом са Косова, навео jе да jе ова прича настала 2004. године када jе приликом посjете Косову и Метохиjи упознао Ниjемца Јохана коjи jе дошао да види породицу човjека чиjе срце му jе

Knjiga_patrijarha_Pavla.jpg

ОБЈАВЉЕНА КЊИГА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА О ПОСТУ И ПРИЧЕШЋУ

Издавачка фондациjа Српске православне цркве (СПЦ) Архиепископиjе београдско-карловачке обjавила jе књигу “Пост и свето причешће у православноj цркви” блаженопочившег патриjарха српског Павла. Проучаваjући пост и однос православних према посту, патриjарх Павле одговорио jе на савремене недоумице вjерника, настале усљед дугогодишње “духовне глади” и непознавања духовних вриjедности српског народа, саопштено jе на саjту СПЦ. Шта jе циљ и смисао поста, када и како треба постити – само су нека од питања савременог човjека, чиjи се одговори могу наћи у овоj књизи. У књизи пише да jе пост непрестано бдење над чистотом душе и тиjела. “Пост jе промена ума и начина живота као еванђелски метод препорода и преображаjа људског бића”, наводи се

U_Foci_promovisana_knjiga_Mitropolit_Sveti_Petar_Zimonjic.jpg

ПРОМОВИСАНА КЊИГА О СВЕТОМ ПЕТРУ ДАБРОБОСАНСКОМ

У Центру за културу и информисање у Фочи промовисана jе књига “Митрополит Свети Петар Зимоњић 1866-1941”, чиjи jе аутор свештеник Ранко Билинац. Књига jе Билинчев докторски рад на Филозофском факултету у Источном Сараjеву и представља збир истраживања, чланака и архивских података о митрополиту дабробосанском Петру Зимоњићу, коjи jе мученички пострадао 1941. године, након што jе у Сараjеву одбио да испоштуjе усташко наређење о укидању ћирилице. Митрополит jе одведен у логор Керестинац у Хрватскоj и ту jе мучен, а наjвjероватниjе jе пострадао на Велебиту, гдjе jе бачен у jедну од масовних гробница, речено jе синоћ на промоциjи књиге. Професор историjе цркве на Богословском факултету у Фочи Далибор Петровић рекао jе да

Knjiga_Srpsko_srce_Johanovo.jpg

ПРОМОВИСАН РОМАН “СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО”

У Добоjу jе синоћ представљена књига “Српско срце Јоханово”, аутора Веселина Џелетовића коjи на основу истинитог догађаjа свjедочи о страдању Срба на Косову и Метохиjи, трговини људским органима и онима чиjа доброта не познаjе вjеру и нациjу. Џелетовић jе рекао да роман говори о злочину над српским цивилима коjи су “черечени” у периоду мира по доласку УНМИК-а на Косово и Метохиjу, када jе, како jе навео, дозвољен “лов на Србе”. Аутор описуjе истинити догађаj када jе богати Ниjемац, након што jе добио срце Србина отетог на Косову, открио истину о трговини људским органима. Ниjемац jе, након овог сазнања, усвоjио сина Србина чиjе срце носи и прешао у православље. “Истина jе

Banski_Dvor_Banjaluka.jpg

Catena mundi у Бањој Луци, Љубљани и Бечу

Због великог интересовања, специjална предавања о енциклопедиjи Catena mundi биће одржана у Републици Српскоj, Словениjи и Аустриjи.   Бања Лука Част нам jе да Вас позовемо на свечану промоциjу енциклопедиjе Catena mundi, коjа ће се одржати 18. фебруара у 19 часова у Банском двору у Бањоj Луци. Говоре: Бошко Обрадовић, уредник у ИК “Catena mundi” Ратко Дмитровић, новинар, главни и одговорни уредник и директор ”Вечерњих новости” из Београда проф. др Радивоjе Керовић, предсjедник Филозофског друштва Републике Српске др Миша Ђурковић, научни сарадник на Институту за европске студиjе из Београда Бранимир Нешић, директор ИК “Catena mundi” Душан Басташић, предсjедник удружења ”Јадовно 1941.” из Бањалуке Небоjша Мастиловић, аутор духовне музике и члан групе ”Пирг” из Београда Програм

Kninska_Krajina_5.jpg

Промоција “Книнске Крајине 5” и књиге “Риђане и братство Трифуновића“ у Београду

Позивамо Вас, на промоциjу петог  броjа  “Книнске Краjине” и  књиге “Риђане и братство Трифуновића“, проф. Мирка Трифуновића у издању СКД Зора Книн-Београд.   Промоциjа ће се одржати 13. фебруара у 17 сати у Дому РВИ Србиjе у Београду, Савски трг 9 (код Жељезничке станице).   У уводноj рубрици Книнске Краjине 5, “Календар”, jе подсjећање да су 2015, годишњице неколико догађаjа из историjе Книнске Краjине, Сjеверне Далмациjе и Тромеђе Далмациjе, Лике и Босне.   Навршава се четири  виjека од  1615, када jе основана Богословиjа Света три Јерарха у манастиру Крка (прослава у Кистањама биће одржана на Преображење, 19. августа ове године).   У љето 1875. jе почео српски устанак на Тромеђи Лике, Босне и Сjеверне Далмациjе,  одбори за помоћ

Marin_Drzic_i_Ivo_Gundulic.jpg

Српска књига која је узнемирила Хрватски сабор

Део хрватске jавности књигу професорке Злате Боjовић „Историjа дубровачке књижевности” протумачио као „иредентистички, империjалистички покушаj узимања не само туђе баштине, већ и туђе териториjе” У Хрватском сабору жучно се расправљало о књизи проф. др Злате Боjовић „Историjа дубровачке књижевности”, у издању „Српске књижевне задруге”, у коjоj се, како jе речено, дубровачка књижевност и њени писци Држић, Гундулић и остали, проглашаваjу српским. Прошле недеље, посланик Франо Матушић затражио jе од премиjера Зорана Милановића да се изjасни да ли jе прочитао ово дело, и да ли jе на седници владе реаговао поводом „империjалистичких тежњи српске научнице”. Снимци из Хрватског сабора, уз изjаве хрватских научника, емитовани су у емисиjи „Пола уре културе”, прексиноћ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала