Recenzija knjige Aleksandra Korba, U senci Drugog svetskog rata masovno nasilje ustaša protiv Srba, Jevreja i Cigana u Hrvatskoj 1941–1945. Fraenkel Prize in Contemporary History, Wiener Library, London; Irma Rosenberg Förderpreis des Instituts für Zeitgeschichte, Wien; Andrej-Mitrović-Preis der Michael-Zikic-Stiftung, Bonn; Herbert-Steiner-Preis des Dokumentationsarchivs des österreichischen Widerstandes und der International Conference of Labour and Social History (ITH) samo su neke od nagrada dodeljene Aleksandru Korbu, učeniku Holma Zundhausena, za doktorski rad pod gornjim naslovom. Uz to, istoričari zaduženi za ocenu Korbove disertacije: profesor doktor Jerg Baberovski (örg Baberowski) profesor doktor Kiran Klaus Patel (Kiran Klaus Patel) i profesor doktor Mihal Vilt (Michael Wildt), jednoglasno su mu (rođenom 1976, stipendisti američkog Memorijalnog muzeja holokausta, doktorantu

Književnik iz Istočnog Sarajeva Željko Pržulj, sa kolegama Nedeljkom Zelenovićem i Goranom Vračarom, boraviće danas i sutra u Beogradu, gdje će govoriti o stradanjima sarajevskih Srba i promovisati svoje romane “Vladika, slava Mu i milost” i “Ruka anđela”. Roman “Vladika, slava Mu i milost” opisuje zemaljski život Svetog Vasilija Ostroškog u 17. vijeku, a u fokusu romana autor je život, borba i stradanje Srba u 17. vijeku. Promocija romana “Vladika, slava Mu i milost” biće održana sutra na Vračaru u organizaciji Udruženja “Ćirilica”. Pržulj će prvi put u Srbiji promovisati i roman o Gavrilu Principu i “Mladoj Bosni” pod nazivom “Ruka anđela”. Promocija ovih romana realizuje se u okviru manifestacije

BRUTALNI VERBALNI NAPADI NA SRBE Poslanik Anđelko Klarić založio se za to da se Srbi u Hrvatskoj izoluju kao Kurdi u Iraku i da se za njih stvore geta O mržnji, neshvatljivoj za zdrav razum, koja je ovladala znatnim delom hrvatskog društva u drugoj polovini 19. veka, svoj sud izrekla je i dobronamerna i humana mis Adelina Paulina Irbi, koja, kao strankinja, Engleskinja, nije imala razloga da pravi razliku između pravoslavnih i katolika. Povodom masovnog zatvaranja Srba u Pakracu, Karlovcu, Osijeku, Daruvaru i drugim mestima Hrvatske i Slavonije, do kojeg je došlo u vreme ustanka u Bosni i Hercegovini (1875- 1878), kad je na čelu Hrvatske bio ban Ivan Mažuranić,

Kralj Aleksandar rođen je na Cetinju 16. decembra 1888. godine u vrlo skromnoj vili koja se nalazila na glavnom trgu, preko puta kraljevske palate. Njegova majka kneginja Zorka, koja je umrla pri porođaju nekoliko godina posle toga, bila je ćerka crnogorskog kralja Nikole I Petrovića i sestra buduće italijanske kraljice Jelene. Kum na krštenju bio mu je, preko izaslanika, ruski car Nikolaj II Aleksandrovič. Detinjstvo je proveo u Crnoj Gori i bio je ponosan na svoje crnogorsko poreklo. Teško je naći trag uticaja bilo koje ličnosti u obrazovanju princa Aleksandra. Njegov boravak u Ženevi, gde mu se otac bio nastanio posle smrti knjeginje Zorke, i gde je živeo skromno kao izgnani

Knjiga ‘Srpski istočnici’ govori o znamenitim Srbima koji su obeležili život na području Slavonije, Srema, Baranje i Bačke U Srpskom kulturnom centru Vukovar predstavljena je knjiga ‘Srpski istočnici’ o znamenitim Srbima koji su kroz istoriju obeležili kulturni, prosvetni, naučni i politički život na području Slavonije, Srema, Baranje i Bačke. Autori su dr Nebojša Kuzmanović iz Bačke Palanke, Borivoj Čalić iz Vukovara i Srđan Sekulić iz Pačetina. – Napravili smo jednu zanimljivu knjigu koja iz tame vremena, godina i vekova, na svetlo dana iznosi značajne ljude, srpske duhovne vertikale koje pokazuju kulturološko jedinstvo ovog prostora – kaže dr Nebojša Kuzmanović, predsednik Društva članova Matice srpske iz Bačke Palanke, koji je inače