У Културном центру Бански двор у Бањалуци вечерас је промовисана књига “Усташки стожер за Босанску Крајину: студија Милана Вукмановића и избор из грађе”. Директор Архива Републике Српске Бојан Стојнић рекао је да ова књига има велику историјску вриједност, јер је заснована на историјској грађи, чињеницама и свједочењима о усташким злочинима из тог времена. “Књига садржи историјску грађу која је заснована на три извора – записи са суђења 1947. године усташком стожернику Виктору Гутићу и његовим сарадницима у Бањалуци, оптужницу Окружног јавног тужилаштва Бањалука, те пресуду Врховног суда тадашње Народне Републике БиХ”, истакао је Стојнић. Помоћник директора Архива Републике Српске Верица Стошић рекла је да књига Милана Вукмановића показује како је

Књига Милоша Тимотијевића о српском интелектуалцу и патриоти. Волео је свој народ, али га је често и критиковао Борба за српску националну идеју и демократију била је окосница живота Драгише Васића, уметника, правника, ангажованог интелектуалца, политичара, академика, војника у свим ратовима од 1912. до 1945. године. Он је био учесник или непосредни сведок најважнијих догађања која су потресала српско друштво у првој половини 20. века. Васићева личност и делатност биле су изузетне, комплексне и противречне, баш као и време у коме је живео. Зато је велики догађај објављивање књиге “Драгиша Васић и српска национална идеја”, историчара др Милоша Тимотијевића, у издању “Службеног гласника”. То је прва биографија великог интелектуалца и

У Фочи је промовисана поетска руковет “Пред сјенима српских мученика” у којој су сабране 33 пјесме од 24 аутора о страдању српског народа у 20. вијеку. Књига је изашла у издању фочанског Центра за културу и информисање и Општинског одбора Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета”, а њен приређивач је фочански професор српског језика Раде Лаловић. Осим пјесама познатих српских и хрватских пјесника у поетској руковети заступљене су и три Лаловићеве пјесме. Припређивач је истакао да је књига настала као резултат семинара о проучавању Холокауста за просвјетне раднике у Републици Српској, који су организовали владе Српске и Израела. “У Републичком педагошком заводу покушавали смо да осмислимо међупредметни програм да нашим

У Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањалуци промовисано је четврто издање књиге “Наука и религија, хришћански идеали и материјалистичко схватање живота” епископа бањалучког Свештеномученика Платона Јовановића. Владика Платон ову књигу написао је 1906. године. Епископ Платон је, прије избора за епископа, много радио на списатељском плану, а у Јагодини је штампао философско-теолошку расправу “Наука и религија”, чиме се, по ријечима оних кјои су упознати са његовим дјелом, потврдио и као мислилац. – Човјек који је уочио једно од темељних питања свога времнена, то је питање о основама људског сазнања, али и питање уређења у друштву и поставио је темељно питање односа науке и религије, рекао је Жељко Вујадиновић,

У амфитеатру Филозофског факултета Универзитета у Београду, у огранизацији Удружења студената Правног факултета „Систем вредности”, вечерас је представљено темељно дјело борбе, настанка и будућности Републике Српске – „Историја Републике Српске”. Предавачи који су присутне професоре, студенте и госте упознали са борбом српског народа у Босни и Херцеговини за комад своје слободе и народне равноправности били су млади историчар и велики пријатељ Републике Српске и њеног народа  Немања Девић, историчар проф. Предраг Марковић, као и један од аутора овог историјског дјела Чедомир Антић. Немања Девић је подсјетио на дубоко светосавско насљеђе простора на коме је настала РС, али и на многодане жртве које је тај народ подносио за обнову и јачање

У Земуну је представљена антологија српске избјегличке поезије Ненада Грујичића под називом “Прогнани Орфеји”. Ово јединствено издање у коме је мјесто нашла поезија пјесника који су избјегли или протјерани из родних крајева у Хрватској, БиХ и са Косова, представљено је синоћ у земунској библиотеци “Свети Сава”. Грујичић, који је директор културне институције “Бранково коло”, истакао је у уводној бесједи да је и сам Бранко Радичевић, велики српски пјесник по коме та културна институција носи име, био “прогнани Орфеј”. “У Бранковом родном граду Славонском Броду у Хрватској више нема обележја његовог имена, ни трага о њему. У Славонском Броду 1992. године срушен је Бранков споменик /рад вајара Јована Солдатовића/, који се