arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

“Чувари манастира” роман о одбрани Озрена

У Модричи је промовисан постхумно објављени роман “Чувари манастира” посвећен одбрани српских територија и манастира у Гостовићу, Возући и на Озрену у одбрамбено-отаџбинском рату, а који је написао ратни командант Гостовићког батаљона Петар Лукић-Вук из Гостовића. О роману су синоћ говорили посљедњи командант Возућке бригаде Нинослав Николић и књижевник из Модриче Глигор Мумновић, рецензент романа. “Лукић у роману `Чувари манастира` говори о томе како су јединице Војске Републике Српске браниле вијековна српска огњишта и манастире, те како су уз пробуђени инат и храброст на крају грађанског рата сачували манастир `Светог Николе` у Петрову на Озрену од надмоћнијег непријатеља”, рекао је Николић. Он је истакао да је Лукић на упечатљив начин

vojnici-srbi-I-svjetski-rat.jpg

Нови Сад – Представљање књиге др. Милана Мицића Американци-српски добровољци из САД (1914-1918)

У Историјском Архиву Града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, у петак 14. септембра 2018. године, у 19 часова, поводом сто година пробоја Солунског фронта и ослобађања Србије у Првом светском рату, биће представљења књига др. Милана Мицића Американци-српски добровољци из САД ( 1914-1918) О књизи говоре: Петар Ђурђев, директор Архива Града Новог Сада Радован Влаховић, издавач Аутор др. Милан Мицић Поздравну реч даће: Дарко Милојковић, председник Удружења „Обилић 1912-1918“. Организатори представљања књиге су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад  и Историјски архив Града Новог Сада Водитељ програма ће бити Младен Максимовић, потпредседник Удружења „Обилић 1912-1918“. У музичком делу програма наступиће изворна група „Звуци с

Мој пут кроз Јасеновац

Зашто сам се одлучио да, у годинама када човjек своди животне рачуне, оставим своj скромни запис о себи и своjоj породици? Шта ме jе то инспирисало да се наjедном присjетим давно минулих догађаjа коjи су увелико одредили не само моjу, него, рекао бих, и судбину народа из кога потичем и коме припадам?   БОШКО ЈУГОВИЋ МОЈ ПУТ КРОЗ ЈАСЕНОВАЦ   Сjенима маjке Јеле и оца Стеве Уваженом читаоцу Зашто сам се одлучио да, у годинама када човјек своди животне рачуне, оставим свој скромни запис о себи и својој породици? Шта ме је то инспирисало да се наједном присјетим давно минулих догађаја који су увелико одредили не само моју, него, рекао

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Књига Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.

Милан Басташић Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Прва до сада издана књига о континуитету страдања српског народа Билогоре и Грубишног Поља Аутентична свједочанства о геноциду – Списак жртава 26/27. априла 1941. – Списак јасеновачких жртава 1941-1945. са ширег подручја Грубишног Поља – Исељавање Срба у међуратном периоду – Разговор с књигом „Вила билогорска’ – Фотодокументација ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! Прво издање књиге је распродано. Књига је доступна у формату Ацробат ПДФ: Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – садржај Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и

У Градском позоришту у Фочи вечерас су представљени филм и књига "Душу нису убили" новинарке Мире Лолић Мочевић, као и историјска монографија "Затирање Срба у БиХ у 20. вијеку" историчара Драге Мастиловића.

Приказан филм “Душу нису убили”

У Градском позоришту у Фочи вечерас су представљени филм и књига “Душу нису убили” новинарке Мире Лолић Мочевић, као и историјска монографија “Затирање Срба у БиХ у 20. вијеку” историчара Драге Мастиловића. Филм и двије књиге говоре о масовним страдањима Срба у два свјетска рата, као и о српским жртвама у грађанском рату у БиХ од 1992. до 1995. године. Мочевићева је рекла да народ у БиХ нема право на заборав. “Српски народ у БиХ је из 20. вијека изашао са демографским мањком од 15 одсто. Заједничка особина 59 свједока у књизи `Душу нису убили` је да су њихове породице страдавале у сва три рата”, рекла је Мочевићева. Она је

ЗАДУЖБИНА: Изашла је нова књига Ранка Раделића у којој је представљен потпуни преглед српских презимена на Билогори

Билогорски презименик као докуменат о отетом завичају Билогорски презименик аутора Ранка Раделића шеста је по реду књига у Библиотеци Задужбина Завичајног удружења Билогора и по много чему јединствена. Она представља први, у највећој мјери потпуни преглед српских презимена вијековима присутних на некој компактној историјској и географској цјелини. Источна Билогора покрива око 700 км2 и шездесетак насеља која су се до 1991. године налазила у четири општине: Вировитици, Грубишном Пољу, Ђурђевцу и Бјеловару. По првом службеном попису становништа у Хабзбуршкој монархији 1857, Срби овдје имају апсолутну већину која се постепено топи масовним и планским досељавањем сиромашнијег слоја становништва из залеђа по укидању кметства 1948. и Војне крајине 1871. Танку већину од

Никодим Милаш: Православна Далмација, историјски преглед (1901)

Цитат: Ниjе лак посао владици у Далмациjи и са такозваном православном интелигенциjом. Ови и овакви људи принудили су далматинске епископе Раjачића, Живковића и Мутибарића да бjеже из Далмациjе у друге епархиjе… Почетак далматинске цркве бива 55. године, кад jе Тит, ученик апостола Павла, основао ту цркву; а завршуjе се први период историjе њене 313. године, кад jе издан био милански едикт, коjим jе проглашена хришћанска црква слободном у римскоj држави. Ово jе доба гоњења, и црква jе могла само кроз непрестану борбу са своjим гонитељима да себе одржи. И оно што бива за то вриjеме са хришћанима у осталим провинциjама простране римске царевине, бива исто и у Далмациjи. Послиjе миланског

Рогатица: Одржана промоција документарног филма и књиге “Душу нису убили”

У Рогатици је синоћ одржана промоција документарног филма и истоимене књиге свједочења “Душу нису убили” ауторке Мире Лолић Мочевић и историографске монографије “Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20-ом вијеку” аутора доцента др Драге Мастиловића. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/03/22/tvclip026766.mp4 Кроз низ постресних свједочења овај пројекат је историјски приказ голготе коју је српски народ преживљавао током 20-ог вијека. Ауторка Мира Лолић Мочевић каже да је цијели пројекат замишљен као мултимедијални пројекат који се састоји од документарног филма о страдању Срба у БиХ у цијелом 20. вијеку, док доцент др Драго Мастиловић истиче да Србе у БиХ штити још само институционални оквир Републике Српске и да, ако не би било тог оквира, не би

Билогорски презименик 1322 српска и православна презимена источне Билогоре

Билогорски презименик, шеста по реду књига у Библиотеци „Задужбина“ Завичајног удружења „Билогора“ штампана је на 472 странице у А5 формату. Садржи податке о 1322 српска и православна презимена источне Билогоре евидентирана у периоду од 1552. до 2017. године, те о њиховој бројности и распрострањености у појединим насељима. У оквиру презименика је и 20 чланака о знаменитим Билогорцима. Презименик је допуњен бројним статистичким прегледима и картама, као и 10 опсежнијих прилога везаних за презимена. Опрема књиге садржи 10 фотографија у боји, 36 ц/б фотографија, 8 графичких приказа, 19 карата и 23 табеле са нумеричким подацима.

Мирко Рапаић: ЛИЧКА ТРАГЕДИЈА

РИЈЕЧ АУТОРА На овом великом и мукотрпном послу радио сам интензивно пуних десет година. Дубоко у души носио сам жељу да што више дознам шта се све догодило српском народу у Лици за вриjеме рата 1941. до 1945. године. Као наjважниjе у свему томе, тражио сам одговоре на слиjедећа питања: 1. Зашто су Хрвати онако жестоко ударили на Србе 1941. године и зашто су починили монструозне злочине по српским селима Лике? Како су они „мирни“ Хрвати преко ноћи постали велики злочинци? 2. Колику jе трагедиjу преживио српски народ Лике под усташким терором и колике jе губитке имао? 3. Како и зашто нико послиjе рата ниjе написао ниjедну књигу о тим злочинима и о

Мира Лолић Мочевић, промоција пројекта

У Требињу представњен пројекат Мире Лолић Мочевић, “Душу нису убили” (ВИДЕО)

У Требињу је представљен пројекат “Душу нису убили”, који се састоји од истоименог документарног филма и књиге свједочења новинарке РТРС-а Миле Лолић Мочевић и историографске монографије “Затирање Срба у БиХ у 20. вијеку” професора Драге Мастиловића, декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Према мишљењу многих историчара и научника, голготу, коју је прошао српски народ током 20. вијека, није прошао ни један други народ у Европи, истакла је Мира Лолић Мочевић. Зато је циљ ових књига да отргну од заборава страдање српског цивилног становништва током једног вијека и три рата. “То је уџбенички документ, литература да покаже и свијету и нама самима колико само страдали. Циљ пројекта је да сами то

ПОЗИВ НА ПРЕНУМЕРАЦИЈУ

ПОЗИВ НА ПРЕНУМЕРАЦИЈУ Част нам је да Вас можемо обавестити, да ћемо до краја априла 2018. објавити, по први пут након 1902/1903. године, седам Босанско-херцеговачких зборника, штампаних у Штампарији „Светозар Милетић“ у Новом Саду. Зборници представљају значајно сведочанство из пера наших умних људи оног времена, о тешком положају српског народа и Српске православне цркве у Босни и Херцеговини, под управом Аустроугарске. Овај пројекат радимо по препоруци академика Часлава Оцића, који нам је ставио на располагање ове антикварне књиге из своје библиотеке. Предговор за ово издање пише академик Душан Берић, један од наших најбољих познавалаца историје Босне и Херцеговине. Наш план је да ове књиге објавимо комбиновано. Један зборник ће бити

Јово Бајић о „Огњеној Марији ливањској“ Буда Симоновића

Бесједа Јове Бајића, писца историчара и новинара на ромоцији шестог издања књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“, одржаној на Београдском сајму књига 25. октобра 2016. године.  Могу вам саопштити да сам у неку руку био сведок настанка књиге „Огњена Марија ливањска“ о којој данас разговарамо. Будо Симоновић и ја одавно се знамо. Радили смо заједно у „Политици експрес“, Симоновић је био „Експресов“ дописник из Црне Горе, и важио је за једног од најбољих новинара нашега листа, једног од најбољих репортера. Када су „Експрес“ деведесетих година почели рушити споља и изнутра, Будо је прешао у „Илустровану политику“ на чијим су се страницама, из броја у број, појављивале његове репортаже, а међу

Др. Рудолф Хорват: Лика и Крбава

МАЛА КЊИЖНИЦА МАТИЦЕ ХРВАТСКЕ КОЛО ВЛ – СВЕЗАК 31. Др. РУДОЛФ ХОРВАТ ЛИКА И КРБАВА ПОВИЈЕСНЕ СЛИКЕ, ЦРТИЦЕ И БИЉЕШКЕ СВЕЗАК II. ПОСЕБНИ ДИО ТИСАК „ТИПОГРАФИЈЕ” Д. Д., ЗАГРЕБ ЗАГРЕБ 1941 ИЗДАЊЕ МАТИЦЕ ХРВАТСКЕ САДРЖАЈ 1. Село Боричевац 2. Бриње 3. Брлог на риjеци Гацки 4. Дабар код Оточца 5. Госпић г. 1834. 6. Школе у Госпићу 7. Водовод у Госпићу 8. Избори нар. заступника у Госпићу 9. Грачац 10. Језеране 11. Комић у Крбави 12. Компоље код Оточца 13. Кореница 14. Косињ горњи и доњи 15. Лапац горњи доњи 16. Лешће код Оточца 17. Ловинац 18. Село Медак 19. Нови код Госпића 20. Трговиште Оточац 21. Избори народних заступника у

У Бањалуци је данас представљен пројекат удружења „Српско-руски мост“ - Душу нису убили, који се у функцији његовања културе памћења бави страдањем српског цивилног становништва у БиХ у 20. вијеку.

Представљен пројекат о српском страдању у БиХ у 20. вијеку

У Бањалуци је данас представљен пројекат Удружења “Српско-руски мост” – “Душу нису убили”, који се бави страдањем српског цивилног становништва у БиХ у 20. вијеку. Пројекат се састоји од двије књиге – “Затирања Срба у БиХ у 20. вијеку”, аутора професора Драге Мастиловића и “Душу нису убили” Мире Лолић Мочевић, која је и аутор истоименог документарног филма. У овим дјелима су свједочења 59 свједока, шест научних радника и историографски документи о српском народу и његова три страдања у два свјетска рата и посљедњем одбрамбено-отаџбинском. “Радити на овом пројекту је било тешко због чињенице да је требало послушати јако потресна свједочења људи о ономе што су проживјели. Свијет, али и дио

НАЈАВА – У Бањалуци промоција пројекта: “Душу нису убили”

Удружењe Српско-руски Мост из Бањалуке с благословом Његове Светости патријарха српског господина Иринеја реализовало је пројекат Душу нису убили који је промовисан на 62. Међународном сајму књиге у Београду а у суботу 2.12.2017 у 12 часова биће промовисан и у Бањалуци у Народном позоришту Републике Српске (улаз је слободан). На промоцији ће говорити уз ауторе, издавача и рецензенти: Проф. др Милош Ковић Проф. др Горан Латиновић Књижевник и новинар Михајло Орловић Пројекат се састоји од истоименог документарног филма ( продукција РТРС и Удружење Српско-руски Мост-трајања 82 минуте), књиге свједочења “Душу нису убили” аутора Мире Лолић Мочевић ( новинара РТРС и публицисте) и историографске монографије “Затирање Срба у Босни и Херцеговини

Душу нису убили – један народ – један вијек – три страдања – да не заборавимо

На 62.Међународном Сајму књиге у Београду 24.10.2017.године у 14,00 часова у сали Иво Андрић(Хала 2 приземље)  у организацији Представништва Републике Српске у Србији и Управе за сарадњу са Србима у дијаспори и региону биће одржана промоција пројекта”Душу нису убили” Удружења Српско-руски Мост из Бањалуке. Пројекат се састоји од  истоименог документарног филма (трајања 82 минуте) и књиге свједочења “Душу нису убили” аутора Мире Лолић Мочевић ( новинара РТРС и публицисте) и историографске монографије “Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20.вијеку ” аутора доцента др Драге Мастиловића ( декана Филозофског  факултета у Источном Сарајеву). По први пут на једном мјесту о страдању српских цивила  у Босни и Херцеговини у свим  ратовима

Др Милан Мицић о српским добровољцима: Сјећање на генерацију која је унапријед била осуђена на смрт! (ВИДЕО)

У склопу циклуса Велики рат и књижевност 4. октобра 2017. године у Студентском културном центру у Београду представљени су радови историчара др Милана Мицића који описују српски добровољачки покрет у Русији током Првог свјетског рата, борбу српских добровољаца на фронту у Добруџи 1916, њихово извлачење из Русије и долазак на Солунски фронт 1918. Српски добровољци 1914–1918, животи, сећања је документарна проза о српским добровољцима настала на темељу казивања потомака.  – Својим постојаним и дугогодишњим радом др Мицић је забиљежио приче потомака из различитих дијелова некадашње Аустроугарске монархије у којима су живјели Срби, а из којих се види да је мотив српских добровољаца била наталожена жеља за слободом и јединством – рекла је Весна Капор. Отписана

Представљање књиге о страдању СПЦ у Независној Држави Хрватској

У Народној библиотеци “Филип Вишњић” у Бијељини сутра ће бити представљена књига “Страдање Српске православне цркве /СПЦ/ у Независној Држави Хрватској”, аутора Јована Мирковића. “У Независној Држави Хрватској /НДХ/ од 1941. до 1945. године, СПЦ, њено свештенство и српски народ доживјели су голготу библијских размјера, срушено је око 450 српских цркава, а око 800 је опустошено и оштећено”, наводи се у најави за представљање књиге у бијељинској библиотеци. Исцрпни текстови у књизи праћени су са 900 документарних фотографија, које приказују срушене, полусрушене и попаљене цркве, капеле, јаме, згаришта. Књига доноси биографије 171 српског свештеника, које су усташе убиле у њиховим домовима, црквама или у госпићким и јасеновачким логорима. Описани су

Велика скулптура цвета чува сећање на концентрациони логор Јасеновац у Хрватској

Приказ Ричарда Ј. Еванса: „1941: ГОДИНА КОЈА СЕ ВРАЋА”

Ова изванредна књига о Југославији даје геноциду људско лице Дана 6. априла 1941.године, Хитлерове армије су умарширале у Југославију, одговарајући на војни пуч којим су српски официри збацили пронацистичку владу, угрозивши тимен  немачку стратегију на Балкану. За мање од две недеље земља је капитулирала,  савладана супериорном ватреном моћи Немаца. Периферне регионе ове мултинационалне државе су одмах прогутале сусуедне земље, док су језгро државе Немци поцепали на два дела, сводећи Србију  на жалосне остатке државе и доводећи из егзила фашисту Анту Павелића, да влада увећаном, независном Хрватском. Два милиона православних Срба нове државе, 30.000 Цигана и 45.000 Јевреја живели си мање –више мирно поред њених шест милиона Хрвата римокатолика. Све ће

Страдање Срба у Православној цркви у Глини и рушење споменика

Драган Чубрић – Момчило Крковић Треће допуњено издање Београд 2005 С А Д Р Ж А Ј   Мр Душанка Лукић – ПРЕДГОВОР   Мр. Драган Чубрић – ПОЧИЊЕНИ УСТАШКИ ЗЛОЧИНИ ОСТАЛИ СУ БЕЗ КАЗНЕ, ПОКАЈАЊА И ОБЕЛЕЖЈА – МАЈСКА ЛИКВИДАЦИЈА ГЛИНСКИХ СРБА 11-13 МАЈА 1941. ГОДИНЕ – МАСАКРИРАЊЕ СРПСКИХ ЦИВИЛА НА БАНСКОМ ГРАБОВЦУ У ЈУЛУ 1941. ГОДИНЕ – УСТАШКИ ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У ГЛИНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ БИО ЈЕ ИСПЛАНИРАН ЗА ИЛИНДАНСКИ ПРАЗНИК – ИНТЕГРАЛНИ ТЕКСТ ИЗЈАВЕ ЉУБАНА ЈЕДНАКА СА СВЕДОЧЕЊА ПРЕД ЗАГРЕБАЧКИМ СУДОМ – ФРАГМЕНТИ ИЗЈАВЕ ХИЛМИЈЕ БЕРБЕРОВИЋА, КОЉАЧА СРБА У ГЛИНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ – ИЗ РЕЗОЛУЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ 1993. ГОДИНЕ – ЗАКЉУЧАК   Др Динко Давидов – ИКОНОСТАС АКАДЕМСКОГ СЛИКАРА ПАВЛА СИМИЋА (1818-1876) УНИШТЕН У ГЛИНСКОЈ ЦРКВИ    Мр Момчило Крковић

Књига: Римска курија и јужнословенске земље

Свим срцем препоручујемо Римску курију и јужнословенске земље Јована Радонића сваком српском дому као дело које ће нас увек подсећати на то ко смо, шта смо и куда идемо. Године 1950, у издању Српске академије наука, појавила се студија историчара Јована Радонића Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. До дана данашњег, то је једна од најзначајнијих студија о односу папства према православном Српству. Рађена по најбољим изворима (пре свега, изворима саме Римске курије), она нас, када је пажљиво прочитамо, буди из интелектуалног и моралног дремежа, коме смо тако склони. Њена аргументација је убедљива, стил којим је писана класичан, закључци који се намећу неизбежни. Које год место у књизи да се

Будо Симоновић: „Огњена Марија Ливањска“

Чланови удружења “Јадовно 1941.” су захвални господину Будимиру Симоновићу на његовој доброти и спремности да без накнаде уступи удружењу право, да на својим интернет страницама објави дијелове садржаја његове драгоцјене књиге “Огњена Марија Ливањска”. Књига је посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у најновијим ратним сукобима на том подручју, посебно током 1992. и 1993. године. То је прича о 1587 жртава, претежно дјеце и нејачи, мучених и на најзверскији начин побијених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживјели са тих губилишта, посебно преживјели из неколико јама, чије је

Фото: Александар Радонић

(КУРИР ТВ) С ЈУНАЦИМА С КОШАРА ОЧИ У ОЧИ: Албанци су увек бирали да нас нападају на велике српске празнике… Почели су на Велики петак

БЕОГРАД – Препуна Велика сала Дома Војске у Београду била је мала да прими све који су желели да присуствују промоцији књиге “Зов карауле” и уживо виде јунаке са Кошара из рата са албанским терористима 1999. године. Аутор књиге Ненад Милкић угостио је на промоцији јунаке са Кошара Ђуру Елчића и Ивана Дражића, ћерку погинулог капетана прве класе Крунослава Иванковића Синди, као и новинара Михаила Меденицу. Промоција је почела уз извођење химне државе Србије “Боже правде” вокалног састава Косовски божури. Потом је песму јунака са Кошара извела Милица Бараћ. Тада су устали сви у сали и громогласним аплаузом испратили извођење. Роман “Зов карауле” настао је по истинитим догађајима, где се

Тузланска колона Фото: РТРС

У Београду промоција књиге “Тузланска колона”

У Београду ће данас бити промовисана књига “Тузланска колона” аутора Драгана Мркајића која свједочи о злочину муслиманских снага над војницима ЈНА 15. маја 1992. године на Брчанској малти у Тузли. У књизи, на којој је аутор радио готово годину дана, документована су свједочанства 35 преживјелих у нападу на “Тузланску колону” у којем је убијено 59, а рањена 44 војника. Свједочанства преживјелих у књизи прати и богата фото-документација, те новински чланци о “Тузланској колони”. Како је Мркајић раније изјавио, свједочанство о нападу на “Тузланску колону” чекало је 25 година да угледа свјетлост дана. Он је подсјетио да су била три покушаја да се суди одговорнима за Тузланску колону – налогодавцима и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала