arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Златомир Лазић: УСТАШКИ РЕВИЗИОНИЗАМ ЦРКВЕ У ХРВАТСКОЈ

Искрено, ми Срби смо у константној дефанзиви, са импулсивном реакцијом, на мах, без истрајности и континуитета, са јако оскудним знањем наших историчара. Не смем ни да помислим шта би било са нашом културом сећања на страдање деце у НДХ да није било Драгоја Лукића. А Лукић то није писао јуче, већ пре готово пола века. И био је једно од те деце. И није мрзео Хрвате, напротив. Њему за то није био потребан Тито, као што је данас „српским медијима“ и професионалним аналитичарима, који не силазе са националних ТВ, потребан Вучић. Имао сам прилике да у једном сећању Јане Кох, која је као активиста Црвеног крижа из Загреба учествовала у

ГЕНОЦИДНА ИДЕОЛОГИЈА ХРВАТА

− о узроцима и времену настанка − Пише: Василије Ђ. Крестић             Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа,  погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог светског рата улепшавани и дотеривани према дневнополитичким потребaма, питање  државног и историјског права Хрватске, које је у основи свих српских и хрватскох неспоразума, сукоба, геноцидног страдања Срба, па и рата до којег је дошло између њих 1991. године, није приказано на научно веродостојан начин. Стога што се без

Логоровање у Јастребарском

Учестало негирање усташких логора, поготову дјечјих, отвара ране ријетких преживјелих жртава: ‘Већ годинама тешко дишем. Срце ми свако мало трокира, но ништа ме не боли као поздрав ‘За дом спремни’. У раном ме дјетињству тај злокобни урлик будио у Старој Градишци и Јастребарском’, каже Никола Релић (88) Славског Поља. У посљедње се вријеме све чешће у јавности пласира теза да су усташки логори, посебице дечји, били заправо ‘хумана прихватилишта’: далеко се у том ревизионизму отишло на скупу који је под кровом Хрватског института за повијест у Загребу организирало Хрватско културно вијеће под називом ‘Истина и монструозне лажи о дјечјем дому за ратну сирочад у Јастребарском од 1941. до 1945.’. На

Божидарка из Велике Жуљевице

Гости уредника Загребачке телевизије, те вечери, били су Козарчани. Пред камере и под свјетлост рефлектора сјели су генерали и хероји, курири и дјеца с необичним ратним судбинама. За истим столом с ратницима сједела је и Божидарка Фрајт, филмска и позоришна глумица. Само, она није дошла ни као лијепа жена из филма „Жива истина“, за чију је улогу на фестивалу у Пули 1972. добила „Златну арену“, ни као млада партизанка из „Ужичке Републике“. Дошла је као гост уредника да чује причу о Козари — и себи. Зато Божидарка неће замјерити што ту причу морам поновити од почетка, јер она почиње с Козаром 1942, од њене друге године. Богдан Грубљешић, Божидаркин отац,

Maли лoгoрaши прeд кaмeрaмa - Jaстрeбaрскo

Преживјела дјеца у логору Јастребарско

Дјелимични спискови умрле, колонизоване и преживјеле дјеце која су прошла кроз усташки логор за српску дјецу Јастребарско. Ако посједујете податке и имена за особе које се не налазе на овим списковима, молимо Вас да нас контактирате на нашу емаил адресу те нам доставите имена која ћемо уписати у базу података. Јавите нам се на: jastrebarsko1942@gmail.com СПИСАК  ПРЕКО 1300 ДЕЦЕ КОЈА СУ ПРЕЖИВЕЛА ЈАСТРЕБАРСКО (ЗА КОЈУ НЕМА ПОДАТАКА О СМРТИ ИЛИ КОЛОНИЗАЦИЈИ), САЧИЊЕН НА ОСНОВУ ГРАЂЕ ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ ДРАГОЈА ЛУКИЋА И ДОПУЊЕНИ ИЗ ЛИТЕРАТУРЕ КОЈУ ПОСЈЕДУЈЕМО И ПОДАЦИМА КОЈЕ СУ УДРУЖЕЊУ ЈАСТРЕБАРСКО 1942 ДОСТАВИЛЕ ПОРОДИЦЕ ДЈЕЦЕ ЛОГОРАША) Алексић Петра и Јоване Владо, 1930. Алексић Петра и Јоване Милош, 1939. С. Градишка-

Жељко Кресојевић: KОМАДИЋ KРУВА 

Стара Градишка – логор. Одвајање дјеце од мајки, 10. јуни 1942. године Имате једно дијете Неко двоје.  Можда их имате троје. Можда немате својих.  Тетка сте неком … Стриц сте неком, ујак Можда их имате четверо…  Баш као што их је моја баба ДРАГИЦА (рођена Хајдин), стара 30 година имала на тај дан… ДАНИЦУ (11), МИХАИЛА (9), МИЛОША (7) и МИЛKУ (2).  Привили су јој се уз скуте.   Најмлађа јој Милка у рукама. За Даницу ћаћа каже да је била штркљава цурица, витка.  Тамне косе и исто таквих крупних очију.  Изгледа да је стасом и изгледом повукла на Петровиће и Хајдине.  Мој отац Михаило, Милош и најмлађа Милка су

Ђакон Будимир Кокотовић: Свети свештеномученици горњокарловачки

Мартилогиј (мученикослов) свештенства и монаштва Епархије горњокарловачке Књига „Свети свештеномученици Горњокарловачки – Мартирологиј (мученикослов) свештенства и монаштва Епархије горњокарловачке“, коју је написао ђакон Будимир Кокотовић, представља значајно историјско сведочанство о страдању свештенства и монаштва Горњокарловачке епископије током Другог светског рата. Издата са благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима, књига је објављена од стране епархијске издавачке куће „Мартириа“. Мученикослов свештентва и монаштва карловачког владичанства, према речима Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачко г. Герасима, представља дело које нас подсећа на један од најмрачнијих периода у новијој историји. Ова књига ђакона Кокотовића остаје као подсетник будућим генирацијама на покушај затирања и истребљења једног народа на територији Независне Државе Хрватске. Епископ Герасим наглашава да

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 26. август 1942. Затворен логор Јастребарско

Након непуних мjесец и по дана постоjања 26. августа 1942. године затворен jе логор за дjецу Јастребарско Логор за дjецу Јастребарско – код Загреба основан 12.jула 1942. године и постоjао jе непуних мjесец и по дана, тачниjе до 26. августа 1942. Везане виjести: Катанац на истини логора Јастребарско (I дио) Катанац на истини логора Јастребарско (II дио) Катанац на истини логора Јастребарско (III дио) Јастребарско

Двије руже за двије цртице

Праћени јутрањом маглом касног љета, возимо се према Јастребарском. Наилазимо на таблу која нам жели добродошлицу на подручје ове општине. Недуго затим појављује се шарена, разиграна табла са натписом: Јастребарско – град пријатељ дјеце. Због дјеце смо данас у Јастребарском. Желио сам већ дуго да обиђем моје, који као дјеца ту вјечно осташе. Да Даници и Милошу положим по ружу, запалим свијећу, као и свој дјеци што страдаше. До тада сам у Јаски био једном, и то 1972. године, на моје инзистирање. Отац као преживјело логорашко дијете није ме хтио водити. Ваљда ме је желио свега тога поштедјети. Градић је у близини Загреба. Још је јутарње миран. Труди се да

СЛOБОШТИНА 16.08.1941. – Мучеништво српске нејачи са Козаре

На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона избеглица са Козаре. „По налогу бојника Лубурића с њима се има строго поступати, не смију им се давати пропуснице за кретање, изузев оних који су се пријавили за рад у Немачкој“, – каже се у једном усташком извештају. 155 wagons of refugees from Kozara were brought to the territory of Slavonska Požega in July 1942. „Under the order of major Luburić they are to be treated sternly. They are not to be issued passes for movement, except those that have applied for labor in Germany“ – stated in one of the Ustasha reports. Јасеновачке усташе су 16. августа 1942.

Ко је био Др Милан Булајић?

Др Милан Булајић је рођен у мјесту Вилуси код Никшића, (Краљевина Југославија), 6. септембра 1928. године. Умро је у Београду 29. новембра 2009. године. Био је међународни стручњак за геноцид, интернационални експерт за изучавање геноцида са гледишта међународног права, историчар и историограф геноцида, и југословенски дипломата у области међународних односа и међународног права. Др Милан Булајић је био покретач идеје и оснивач Музеја жртава геноцида, затим оснивач Фонда за истраживање геноцида, један од оснивача и први координатор Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, као и замјеник председника одбора САНУ за сакупљање грађе о геноциду над српским и другим народима у XX вијеку. Био је покретач идеје, и заједно са

Катанац на истини логора Јастребарско (III дио)

Доносимо вам трећи, завршни дио репортаже Ј.Михајловић са освртом на неке историјске чињенице једнога града са мрачном тајном. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. Можда су ипак најгоре прошла у комплексу логора Јастребарско, ако се то уопште може и смије тако рећи, дјеца смјештена у логор у селу Река, јер партизани за ову локацију, удаљену 3км од града, нису знали, те у храбром, ослободилачком подухвату IV Кордунашке бригаде која је расформирала логор 26.августа 1942, слободе и наде за дјецу овога логора није било. Логор у Реци формиран је као својеврсно растерећење ономе у граду, толико је дјеце било, те стоји

Катанац на истини логора Јастребарско (II дио)

Фронтал.РС доноси вам други дио репортаже Ј. Михаjловић с освртом на нека историjска дешавања jеднога града. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. „Усташки логор за дjецу у Јастребарском, основан jе по налогу Анте Павелића, поглавника НДХ за дjецу Козаре.“ Тако стоjи у чланку о страдањима дjеце са Козаре обjављенима на интернет страницама саjта Удружења за истину о логорима Јасеновац. То jесте тачно, међутим, не смиjе се никако испустити да у овом логору нису била само дjеца страдалнице Козаре, већ су ту своjе кости оставили и мали Личани, Баниjци и Кордунаши, како и стоjи уклесано на споменику у Јастребарском подигнутом жртвама

Катанац на истини логора Јастребарско (I дио)

Фронтал.РС доноси вам репортажу Ј.Михајловић у три дијела са освртом на историјске чињенице једнога града с мрачном тајном. Загребачки колодвор, чини се сређенијим од осталих старе Југе но, чим ступите на њега, иста прича. Сивило испод надстрешница квари утисак дјеломичног одржавања потпомогнутог обасјајима сунчевих зрака. Чекање, лица људи напрегнута од „кад ћу стићи“, „када поћи“, одају слику свих суморних, наизглед заспалих, аутобуских чекалишта потонулих у својеврстан временски расцјеп. Истоварени овдје, остављени и бачени, препуштени смо даљњем сналажењу. Гурајући се међу људима, вукући кофере, тражећи станицу, новце, карту за аутобус, све саме ситнице за бригу, непрестано нас прати осјећај вртложности дешавања којему не можемо побјећи, који нас баца по својој жељи,

Празник Свете Дјеце новомученика Јастребарских и Сисачких прослављен у Карловцу

У петак, 13. јула 2023. године, вечерњим богослужењем са петохљебницом, отпочело је празновање Свете дјеце мученика јастребарских и сисачких. Вечерњим богослужењем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење презвитера Саше Лончине и протођакона Небојше Анђића.  Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки господин Герасим началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у новој капели при епархијском двору у Карловцу, посвећеној данашњим мученицима. Преосвећеном епископу су саслуживали: протопрезвитер-ставрофор Радослав Анђелић, презвитер Саша Лончина и протођакон Небојша Анђић. На почетку Литургије, епископ Герасим рукопроизвео је Игора Вукобрата, студента Православног богословског факултета у Београду, у чин чтеца.  По заамвоној молитви Епископ Герасим је извршио обред освећења кољива и колача који су принесени у славу Божију

Академик Димић: Хрвати покушавају да улепшају своју историју

Тврдње загребачких надбискупа, на челу са Јосипом Бозанићем, да су у Јастребарском и Сиску током Другог светског рата била прихватилишта за децу у којем су наводно лечени, а не логори у којима су мучени и убијани, по речима академик Љубодрага Димића покушај да се заборави и прекроји властита историја за будуће генерације Хрвата. „То је покушај да се заборави властита прошлост, да се она улепша, да се као таква популарише и да постане део свести становника у Хрватској који сада ступају на животну сцену. Ти млади ће у наредним деценијама тај наратив прихватити као истинит, а поништаваће оно што су историчари до сада о томе рекли”, рекао је Димић за

putevima-kozarske-djece01.jpg

ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ

Неодговорни и недостоjни имена наших предака олако заборављамо своjе жртве. Имамо ли право тражити опрост од Новомученика српских због нашег бесмисла и недостатка егзистенциjалног самопоштовања !? Парцела броj 142 на загребачком гробљу Мирогоj криjе таjну дjеце мученика, жртава онтолошког зла оличеног у Независноj Држави Хрватскоj. То свето мjесто коjе jе 1942. године , изван тадашњих граница Мирогоjа, служило за закопавање „иновjераца“ данас одише миром на граници шуме, гдjе лежи скроман споменик и мала надргобна плoча. Код овог светог мjестане долазе званичне делегациjе са српских простора, нема великих изjава у обjективе фотоапарата и камера државних сервиса. Данас, тек по коjа играчка испред надгробне плоче свjедочи о томе да ово мjесто ниjе обичан гроб, како на плочи пише, „неколико

На данашњи дан почео геноцид

Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године дао зелено свјетло за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима… Само у првих седам мјесеци усташке власти прекрштено је око 100.000 православних, отворен концлогор Јасеновац и почеле депортације Срба Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред”, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба искориштена је као правни основ за геноцид који је услиједио, а на основу ње Срби су прогањани, убијани, прекрштавани и протјеривани. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани без суђења и

Душан Бурсаћ: Анђели у паклу

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за наслов моје објављене књиге, „Хрватски геноцид над Србима 1941-1945”, неки рекли да је провокативан, а неке књижаре књигу нису ни при­миле за стављање у излог, бојећи се нежељених после­дица. English То је још један доказ колико је у свест људи уко­рењено „братство и јединство“ између Срба и Хрвата, па везивање хрватског имена за геноцид, не само да није пожељно, већ то може да буде и врло опасно. Будући да се ради о страдању деце, моја жена Ева је предложила да овој књизи дам наслов „Анђели у па­клу“. Анђели у паклу – садржај Душан Бурсаћ: АНЂЕЛИ У ПАКЛУИздавач:

Српску децу обавезно одгајати на усташким начелима и у католичкој вери

(Одломци из књиге „У мучилишту – паклу Јасеновац“ Ђорђа Милише, репринт пишчевог издања из 1945, издавач Политика, Београд, 1991.) Надасве је био свиреп, трагичан удес српске дјеце околних котарева Козаре и Просаре. Ту су сва дјеца од дојенчади до 12 година била похватана и истребљена према усташким крвничко-убилачким методама. Котареви, које је задесио тај најтежи удес, јесу: Босанска Градишка, Босанска Дубица, Босанска Костајница, Приједор, Хрватска Костајница и остали сусједни котареви. На тај је начин било сакупљено испод Козаре око 100.000 српске дјеце над којом су вршена непамћена звјерства… Дојенчад су отимана с мајчиних груди, силом отргнута и одвађана од својих родитеља. Одраслија дјеца, која су се грчевито држала мајчине сукње,

Видиo сaм грoзoту нajвeћу

У лoгoру Стaрa Грaдишкa билo je стрaшних призoрa. Видиo сaм тaкo дa мajкa пoтпунo зaмaзaнa oд дjeчjeг прoљeвa свoje диjeтe држи зa руку, a дoк другo тaкo унeрeђeнa дojи. Aли нajтeжe ми je билo кaдa сaм видиo дa су у Jaстрeбaрскoм смjeштeнa тoликo мaлa дjeцa дa нису мoглa joш ни хoдaти. Или су лeжaлa или су пузaлa – причa Mилoрaд Jaндрић. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутор: Давор Коњикушић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима.

НА БЛАГОВИЈЕСТИ ВЕЛИКИ СКУП У БЕОГРАДУ И ПОТПИСИВАЊЕ ПЕТИЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА

Покрет Срба Крајишника позвао је све патриотске организације и појединце да се 7. априла, на празник Благовијести, окупе пред Црквом Светог Марка у Београду, гдје ће бити потписивана петиција чији је циљ да Скупштина Србије усвоји резолуцију о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској /НДХ/, етничком чишћењу и борби против ревизије истине о српском страдању. Потпредсједник Извршног одбора Покрета Срба Крајишника Славен Стевелић изјавио је Срни да резолуција о геноциду превазилази сва страначка обиљежја и организације, а да сам скуп представља есенцију српских патриота из цијелог региона са јасном поруком да се од овог пројекта неће одступити ни милиметар. “Нећемо дозволити ниједног момента повлачење”, рекао је Стевелић и

Проф. др Србољуб Живановић: О броју деце убијене у Јасеновцу

Нове генерације новинара и политичара у ствари не знају тачан број деце убијене у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Такође нису свесни да је Хрватска била и остала једина држава на свету која је имала концентрационе логоре за истребљење мале деце Срба, Јевреја и Рома. Често се манипулише са цифром од 20.000 деце коју су Хрвати убили. Тај број није тачан. Ради се само о оној деци чије је податке успео да пронађе Драгоје Лукић назван „родитељ изгубљене генерације“. Имао сам прилику да разговарам са Драгојем Лукићем, који ми је посветио своју књигу „били су само деца“. Том приликом ми је рекао да је успео

ВИДЕО: Погледајте филм „Иродови синови“

Продукција „Пријатељ Божији“ обележила је 22. априла 2017. интернет премијером свог најновијег филма „Иродови синови“. На овај дан 1945. године око 1200 заточеника логора Јасеновац одлучило се на покушај пробоја и самоослобођење, а само 107 их је преживело. У знак поштовања и пијетета према свим жртвама геноцида учињеног у Независној Држави Хрватској, Продукција “Пријатељ Божији” снимила  је филм “Иродови синови” који није само фактографско сведочанство злочина. Његов главни садржај је анализа историјских, политичких, духовних, психолошких корена, узрока, мотива и повода који су довели до најбруталнијег обрачуна са српским народом. Посебна пажња посвећена је страдању деце, а оно, у својим библијским димензијама, представља догађај без преседана у читавој историји човечанства. О

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 26. август 1942. Затворен логор Јастребарско

Након непуних мjесец и по дана постоjања 26. августа 1942. године затворен jе логор за дjецу Јастребарско Логор за дjецу Јастребарско – код Загреба основан 12.jула 1942. године и постоjао jе непуних мjесец и по дана, тачниjе до 26. августа 1942. Везане виjести: Катанац на истини логора Јастребарско (I дио) Катанац на истини логора Јастребарско (II дио) Катанац на истини логора Јастребарско (III дио) Јастребарско

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала