КРАГУЈЕВАЦ – Да ли ће захтjев да се 21. октобар, датум када су 1941. у Крагуjевцу Ниjемци стрељали више хиљада ђака, установи као државни празник у Србиjи и прогласи даном сjећања на све српске жртве Другог свjетског рата, постати jабука раздора међу Србима са лиjеве и десне обале Дрине? Ово питање намеће се након бурних реакциjа представника српских мемориjалних организациjа и удружења коjи сматраjу да се тим потезом засjењуjе сjећање на српске жртве на осталим стратиштима широм ондашње Краљевине Југославиjе, као и да се обезвређуjе 22. април, установљен као национални Дан сjећања на жртве геноцида почињеног у НДХ над Србима, Ромима и Јевреjима. С друге стране, инициjатори акциjе тврде да

Његова светост патриjарх српски Иринеj поручио jе да су мjеста страдања српског народа посебно поштована и да су умногоме одредила српски идентитет, што се односи и на Крагуjевац, гдjе се десио ужасан злочин њемачке воjске, а jош више на Јасеновац, мjесто jедног од наjстравичниjих злочина уопште. “За наш народ места страдања су места од посебног поштовања, свештена места коjа су умногоме одредила српски идентитет, од Косова преко Врачара до албанске голготе и Плаве гробнице”, саопштено jе данас Срни из Кабинета патриjарха српског Иринеjа. Патриjарх Иринеj наглашава да се то односи и на Крагуjевац, мjесто ужасног злочина њемачке воjске, а jош више на Јасеновац, мjесто jедног од наjстравичниjих злочина уопште. “Јасеновац

У периоду од 26. септембра до 2. октобра у Охриду jе одржан међународни семинар о проучавању холокауста под насловом Разноврсне стратегиjе преживљавања jевреjске и ромске заjеднице у Македониjи: од отпора до мемориjализациjе на коме су учествовали координатор Одбора за Јасеновац Светог архиjереjског сабора Епископ Липљански Јован Ћулибрк и сарадник Одбора монах мр Павле Кондић. Организатор семинара jе био Институт за друштвене и хуманистичке науке Евро-Балкан из Скопља у сарадњи са Међународном радном групом за истраживање холокауста (ITF) и програмом Охридски летњи универзитет. У раду семинара учествовало jе шеснаест научника из разних земаља Европе. Уводна предавања држали су др Кринка Видаковић Петров из Београда, др Софиjа Грандаковска из Скопља и проф.

Предсjедаваjући Представничког дома парламента БиХ Денис Бећировић рекао jе данас да jе утврђивање пуне истине и одговорности, не само за злочине у Јасеновцу него и на другим стратиштима у наjбољем у интересу свих народа и сваког грађанина ових простора. Бећировић jе навео да су статистике и преброjавања жртава на Балкану често предмет дневнополитичких злоупотреба, али да jе неспорна чињеница да jе у логорима Јасеновац и Стара Градишка у смрт одведен огроман броj Срба, Јевреjа, Рома, али и броjних антифашиста из других народа коjи су се супротставили фашистичком режиму Независне државе Хрватске /НДХ/. Из Бећировићевог кабинета саопштено jе да jе он, приликом посjете спомен подручjу и Мемориjалном центру Јасеновац, гдjе jе

Осим стриjељања у Крагуjевцу 21. октобра 1941. године, било jе и других масовних ратних злочина са сличним броjем жртава, понекад и са неселективниjим приступом починилаца, гдjе су масовно страдали дjеца, жене и старци, а да се и не говори о геноциду у НДХ, као наjтежем виду злочина против човjечности, каже историчар Јован Мирковић. Приредио: Дарко ТЕРЗИЋ БЕОГРАД, 4. ОКТОБРА /СРНА/ – Виши кустос у београдском Музеjу жртава геноцида Јован Мирковић сматра да jе инициjатива листа “Прес” да се 21. октобар, датум стравичног стриjељања цивила, међу коjима и дjеце, прогласи даном сjећања на све српске жртве у Другом свjетском рату заснована на непознавању укупног страдања српског народа и има доста слабости

Један од многих доказа да jе Католичка црква подржавала злочине над Јевреjима, Србима и Ромима jе и чињеница да су троjица команданата Јасеновцаб или католички свештеници. Логора и злочина, клања и прекрштавања широм Независне Државе Хрватске било jе на све стране. И кад год би се повела научна расправа о настанку и наjсвирепиjим злочинима почињеним од руке Хрвата, целокупан “хрватски тисак” jеднодушно би ио како су те расправе последице “старе великосрпске идеологиjе”. Ту флоскулу одмах би следили и српски политички сатрапи, па би покушаjи откривања истине били од почетка угушени. Да би се избегла та могућност, овде ћу понудити и податке из наjновиjе књиге познатог публицисте, Јевреjина Јаше Алмулиjа коjа jе заснована на казивању

Да ли српски политичари имаjу право да само зарад добросуседских односа плански гуше сећања на Јасеновац – нека извуку закључак и поуку из приче коjа следи. То jе прича тада деветоипогодишње логорашице коjа jе прошла чак пет хрватских кољачких логора. Девоjчица коjоj су Хрвати погубили седамнаесторо чланова породице и то само зато што су били Срби. – Трчале смо 19. маjа 1941. моjа млађа сестра и jа сатима према Бjеловару не знаjући да у ствари на таj начин трчимо ка логору Јасеновац – почиње своjу исповест 78-годишња београдска пензионерка Смиља Тишма. За “Вести” први пут прича о породичноj трагедиjи. Са своjе две сестре и братом, од 1941. до 1944. године прошла jе чак пет хрватских

Данас више не постоjи дилема има ли, већ зашто се плански гуше сећања на стравичне српске жртве, тврде у Удружењу логораша из НДХ. А гуше се jер у свести наших савремених политичких сатрапа и данас, како кажу, “живи извитоперена потреба додворавања и злочинцима над сопственим народом”. Ту огавну поjаву потврђуjе и дневна политика српских власти. Потврђена jе и на академском скупу, одржаном на београдском Правном факултету, посвећеном Јасеновцу, на коме су се на научноj основи и страноj архивскоj грађи разобличавале српске несрећне заблуде, а злочинци називани именом. Скуп коjи jе био боjкотован од актуелних власти, па тако и од свих државних медиjа и оних коjе контролише актуелна власт. Добро позната

Приредио: Дарко Терзић Инициjатива да само 21. октобар, датум њемачког злочина у Крагуjевцу, буде обиљежаван као дан сjећања на све српске жртве у Другом свjетском рату, погрешна jе, jер би се тако заташкале и ставиле у други план наjвеће српске жртвe из тог периода, а то су оне из НДХ – сматра Миленко Јахура из Српског националног друштва /СНД/ “Пребиловци” из Београда. “Нема сумње да jе хрватски геноцид над Србима у Другом светском рату, коjи се довршава од 1991. године до данас, наjтрауматичниjи догађаj и битно обележjе целокупне српске историjе”, изjавио jе Јахура за Срну, коментаришући ову инициjативу. Он каже да jе у српском народу свако сагласан да крагуjевачки 21. октобар буде

Документарни филм под називом “Чиста крв”, редитеља Симе Брдара, кустоса Спомен-подручjа ДоњаГр адина, биће премиjерно приказан сутра у Козарскоj Дубици у оквиру програма “Прогледање”. Програм ће бити одржан код цркве Светиња у мjесту Демировац у Козарскоj Дубици, а припремљен jе поводом обиљежавања Дана европске баштине у Републици Српскоj /РС/ у организациjи Јавне установе Спомен-подручjе Доња Градина и Музеjа “Козара” из Приjедора. У оквиру програма биће постављена и изложба дjечиjих ликовних радова о теми “Страдање у концентрационом логору Јасеновац од 1941. до 1945. године”. О Јасеновцу ће, уз клавирску пратњу Мариjе Јевђенић, говорити глумица Краљевског драмског позоришта из Стокхолма Јелена Мила. Директор Спомен-подручjа Доња Градина Милорад Буква рекао jе, на састанку Организационог одбора програма “Прогледање”, да ће

У уторак 13. септембра 2011., у Манастиру Јасеновац служена jе Света архиjереjска Литургиjа и прослављени Свети Мученици Јасеновачки. Литургиjско славље предводио jе преосвећени владика славонски Сава уз саслужење свештенства и монаштва Српске православне цркве. Посебно надахнуто, бесjедио jе млади Парох пакрачки jереjЂорђ е Теодоровић. Организациjу пута из Бањалуке, и ове године jе преузела бањалучка Светосавска омладинска заjедница. Међу путницима jе било неколико чланова бањалучког удружења преживjелих логораша Другог свjетског рата. Из Београда jе стигао аутобус са више свештених лица СПЦ-а, вjеруjуће чељади, потомака и поштоваоца jасеновачник новомученика. Након литургиjе, приређена jе трпеза љубави, потом су се ходочасници упутили у jавну установу Спомен подручjа Јасеновац а преласком на српску страну државне границе обишли

У име Оца, и Сина, и Светога Духа, окупили смо се, браћо и сестре, на овоме месту вечних успомена, у знак суштинског, онтолошког сећања на оне, прародитеље, родитеље, браћу, сестре и сроднике наше, нашим немаром недоброjане и велом нашег заборава прекривене, на оне невино пострадале у време небивалог страдања 40-их година прошлог века, нарочито у Јасеновцу, Градини, Јадовну, али и другим, знаним и незнаним, стратиштима, коjима се ни броjа не зна, jер, на жалост, данас готово да никога и нема ко их зна да би их памтио. Данас, паки и паки, али на jедан нов начин, враћамо се томе времену, а и чему бисмо ако не узроку и извору, у коjему jе разум-неразум клерофашистичке,

У уторак 13. септембра 2011. године у манастиру Јасеновац ће се служити Света Литургиjа у спомен Новомученицима Јасеновачким коjи су од прошле године уврштени у календар Светих Српске Православне Цркве. Почетак Свете Литургиjе jе у 9:00 часова, а служиће jе Његово Преосвештенство епископ славонски г. Сава са свештенством. Учешће у Литургиjи и поклоњењу моштима мученика jасеновачких узеће и неколико удружења и организациjа коjа су наjавила своjу посjету, између осталих и Удружење Јастребарско 1942, Удружење преживjелих логораша РС, Светосавске омладинске заjеднице из Прњавора, Трна и Бања Луке, као и многи други. Након Свете Литургиjе планирана jе организована посjета спомен-комплексу у самом Јасеновцу као и посjета спомен-подручjу Доња Градина. Поклоничко путовање ће се обавити у организациjи Светосавске

Над “Тополом ужаса” у Спомен-подручjу Доња Градина ускоро ће бити постављена стаклена надстрешница, за чиjу изградњу jе Министарство просвjете и културе Републике Српске издвоjило 236.000 марака. Директор Јавне установе Спомен-подручjа Милорад Буква рекао jе да ће изградња надстрешнице, започета приjе непуна два мjесеца, бити завршена за десетак дана. Он jе подсjетио да “Топола ужаса” представља jедан од наjстрашниjих симбола стратишта Доња Градина и истакао да jе надстрешница била неопходна да би се стабло заштитило од пропадања. Буква jе напоменуо да мjере за очување стабла посљедњи пут предузете 1978. године када се стабло срушило, те обjаснио да наjвећи негативни утицаj ствара сунчево зрачење. “Надстрешница, коjа се гради од посебне врсте стакла,

Мр Мира Јовановић-Ратковић Бања Лука / Цирих Драгослав Илић Бања Лука  КАКО СЕ СЈЕЋАТИ ЈАСЕНОВЦА[1]  65 ГОДИНА КАСНИЈЕ „Шта не престаjе да боли, остаjе у памћењу. То jе правило наjстариjе културалне технике памћења.“ (Ниче)  Апстракт: У овом раду се, на основу до сада утврђених чињеница, анализуjе процес формирања културалног памћења холокауста код Јевреjа, а затим и вишедецениjско формирање и обликовање званичног сjећања у СФР Југославиjи као и црквено-народног сjећања на Јасеновац. Док су jугословенске комунистичке власти систематски радиле на потискивању сjећања, Црква jе Јасеновац смjестила у црквено-народно сjећање коjе jе културни образац српског народа. Циљ рада jе да покуша одговорити на питање како памтити Јасеновац, односно какав образац примjенити у

English Јуче jе,у Козарскоj Дубици,у присуству предсjедника удружења логораша Другог светског рата из Републике Српске,Гоjка Кнежевића, председника удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса логора Госпић – Јадовно 1941, др. Душана Басташића, пароха козарскодубичког Гоjка Слиjепчевића и броjних грађана те гостиjу из других градова и Канаде, отворена спомен соба посвећена дjеци, жртвама усташког геноцида 1941.-1945.године. Као своjеврсни легат, ова спомен соба , поклон jе Бошка Југовића, коjи jе и сам као диjете, дио свог дjетињства провео у логору Јасеновац. У оквиру свечаног отворења спомен собе, уприличено jе освештење, те умjетнички програм. Пригодним говорима, присутнима су се обратили Гоjко Кнежевић, Душан Басташић и ктитор, Бошко Југовић. Да се памти,да се не заборави! Нада Маркуч

Двери за нову политику према Хрватскоj и Ватикану: Папа ниjе добродошао у Србиjи! Нови броj часописа Двери српске, посвећен НДХрватскоj, коjи се данас поjавио на свим киосцима у Србиjи, Републици Српскоj и Црноj Гори као поклон Двери поводом посете папе Загребу, доноси неколико политичких новости првога реда. Табу тема jе срушена Ове године се навршило 70 година од отварања два наjмонструозниjа логора смрти у историjи човечанства: Јадовна и Јасеновца. За тих 70 година српски народ, као главна жртва усташке независне државе Хрватске, ниjе успео да исприча истину о свом страдању ни у домаћоj, а камоли у међународноj jавности. А Срби нису страдали само у Јасеновцу, већ у дуж читаве НДХ, и не

У циљу превенциjе будућег геноцида над Србима, Двери обjављуjу броj о Јадовну и Јасеновцу Двери су данас у Прес центру у Београду одржале конференциjу за новинаре на коjоj су представиле нови броj часописа посвећен страдањима Срба у Другом светском рату, у Јадовну и Јасеновцу, усташким логорима тзв. Независне државе Хрватске. Са побудама за издавање jедног оваквог темата, присутне jе упознао Бранимир Нешић, главни и одговорни уредник часописа Двери српске. Никада изнета потпуна истина о геноциду над Србима у поменутим логорима, незаинтересованост садашње власти да о томе говори и на оваj злочин подсећа, навела jе Двери да у циљу превенциjе неког будућег Јасеновца, изда jедан овакав темат броj, истакао jе Нешић.

Позив – Либерални Хрвати и гневни Срби поручуjу да би папи било боље да се поклони сенима jасеновачких жртава уместо што Алоjзиjа Степинца проглашава бранитељем Срба, Рома и Јевреjа Другог дана боравка папе Бенедикта XVI у Хрватскоj око 300.000 верника дочекало jе поглавара Римокатоличке цркве на загребачком хиподрому током мисе поводом Националног дана хрватских католичких породица. Наследник трона Светог Петра претходног дана разгневио jе српску заjедницу у Хрватскоj изjавом да jе Алоjзиjе Степинац, поглавар хрватских католика у Независноj држави Хрватскоj, бранио Србе, Јевреjе и Роме од усташа. У очекивању да се поводом папиних речи о Степинцу jавности обрате представници српског народа у Хрватскоj коjи су у више наврата осудили политику

У сусрет наjављеноj посети папе Хрватскоj У сусрет наjављеноj посети папе Хрватскоj, Двери су управо обjавиле нови броj часописа посвећен страдању Срба у Хрватскоj у 20. веку, са посебним освртом на Јадовно и Јасеновац.У новом броjу часописа, Двери покрећу следећа питања: •    Да ли се Јасеновац догодио случаjно, у вихору Другог светског рата или jе идеjно, духовно и национално планиран много пре Хитлеровог поjављивања? •    Да ли jе извршен геноцид над српским народом у Хрватскоj и када и колико пута? •    Каква jе улога великих сила на Балкану и њихова спрега са усташама и Ватиканом? •    Каква jе улога Ватикана и папе у усташком решавању “српског питања” у Хрватскоj, каква jе била

Држава Хрватска систематски и намjерно затире сjећање на геноцид коjи су власти НДХ починиле током Другог свjетског рата. Пише: Жељко Свитлица То jе основна и прва чињеница на основу коjе се захтиjева признавање геноцида почињеног над Србима, Јевреjима и Ромима у вриjеме од 1939. до 1945 године, када jе, само у логору Јасеновац од стране Хрвата усташа, убиjено 700.000 Срба, 23.000 Јевреjа и 80.000 Рома (броjке коjе стоjе у Декларациjи) jедино због тога што су припадали другом народу, вjери или раси. Пета Међународна конференциjа о Јасеновцу коjа се одржава у Бањоj Луци jуче и данас, дониjела jе Декларациjу о геноциду коjа ће бити понуђена на потписивање парламентима свих земаља, а

Хрватска треба да прихвати историjску одговорност за геноцид над Србима, Јевреjима и Ромима коjи jе у Другом свjетском рату починила Независна Држава Хрватска /НДХ/, наводи се у Декларациjи усвоjеноj данас у Бањалуци на Петоj међународноj конференциjи о Јасеновцу. Декларациjом се захтиjева да се у Хрватскоj, БиХ, Републици Српскоj /РС/ и Србиjи одреди исти дан као знак сjећања на жртве геноцида у НДХ и да садашње хрватске власти утврде и у разумном року исплате праведну одштету жртвама и њиховим потомцима. Учесници су затражили и да се у цjелини сачува и одржава као споменик жртвама jасеновачки комплекс концентрационих логора, те да се проведе програм заштите и уређења Спомен-подручjа Доња Градина, коjи jе

Предсjедник Републике Српске /РС/ Милорад Додик истакао jе данас да jе геноцид у Јасеновцу системски почињен и да jе неопходно обезбиjедити да истина о страдањима у том концентрационом логору буде колективни дио свиjести српског народа. Додик jе, отвараjући Пету међународну конференциjу о систему усташких логора смрти “Јасеновац”, рекао да ће ова међународна конференциjа сигурно дати значаjан допринос расвjетљавању истине о Јасеновцу. “Геноцид у Јасеновцу битно jе утицао на биолошки развоj српског, али и осталих народа коjи су страдали у том концентрационом логору”, истакао jе Додик. Према његовим риjечима, Јасеновац мора бити тема коjа се не смиjе заборавити. “Вриjедност jе да се и у Декларациjи о геноциду над Србима, Јевреjима и Ромима у Другом