
Љиљана Браловић: У лелечју и безречју (деци логорашима, страдалој у Јасеновцу)
Треба ли да опет у нашој кући / србосеци отворе заборав, / за јасеновчки кошмар, / за јеме безданице, / за хиљаде уморене деце, / за црне мараме и лелека. Стоје ли још стопице дечјетамо где је лелечје и безречје,у блату, казамату, човеколому,у дому за смрт и плачгде нож и мач, где маљ, где гасгде су на нејач пуштане зверида деци суде,а ликом су подсећале на људе. По који пут у стосмрт небески Оче?Страдали да посведочеда и Твоја правда понекад задоцни.Косци сатанини у крвавом пируу страшном миру, као да нафору делекидаше нежне ручице беле,морише већ уморене.А ти Свевишњи,беше ли бар у тишњи? Кликните на слику за увећање Те стопе што