ВЕЧЕРЊИМ богослужењем у Цркви Богородице Љевишке у Призрену, предавањем на тему „Хиљаду година Призренске епархије“, литургијом у Саборном храму Светог великомученика Георгија коју је епископ рашко-призренски Теодосије служио са архијерејима Српске православне цркве, током протекла два дана Епархија рашко-призренска прославила је хиљадугодишњи јубилеј, од првог писаног спомена епархије. Ова епархија се у писаном запису први пут спомиње у хрисовуљи византијског цара Василија Другог, 1019. године, када је ушла у састав Охридске архиепископије, док је крајем 18. века, спојена са Рашком у Епархију рашко-призренску. – Призренска епархија се у периоду од 1019. до 1219. налазила под јурисдикцијом Охридске архиепископије. Цар Василије II је одмах по освајању Охрида издао три повеље охридском

Већини је мало познато да преговори са Албанцима трају већ дуго година, а почетак тих преговора датира још из давне 1911. године. Наш главни преговарач је човек са приложене фотографије – Војсилав Танкосић. Он је у традиционалној српској ношњи из Старе Србије отишао на преговоре. У преговорима је однео недвосмислену победу, па се затим у њој поносно сликао испред куће албанског војсковође са којим је преговарао. Зашто са пушком и опасаном бомбом и како је знао да је из ових „преговора“ сигурно однео победу, сазнаћете у следећих неколико реченица. Пре сукоба са Турском и почетка коначног ослобођења српске територије од дугогодишње окупације поменуте државе, Србији је веома било битно да

Под насловом “Насиље и несношљивост према Србима”, Српско народно виjеће пописало jе низ случаjева насиља, несношљивости и говора мржње коjи су се кроз 2014. годину догађали у Хрватскоj. У уводу овог шокантног материjала, из Српског народног виjећа истичу како jе примjетно да су се нецивилизациjске поjаве од 2012. године прошириле циjелом Хрватском. Слидер уби Србина Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. Том тренду “значаjно jе придонио друштвено-политички контекст коjи се од доласка коалициjе предвођене СДП-ом на власти, а потом и након придруживања Хрватске ЕУ, све више радикализира и поприма ревизионистичко-десничарска обиљежjа”. Оваj извjештаj, коjи упозорава на нову фашизациjу хрватског

На данашњи дан, 13. децембра 1955. године, умро је Епископ бачки Иринеј Ћирић, један од најзначајнијих архијереја СПЦ у прошлом веку. Из злогласног мађарског концентрационог логора Шарвар спасао је 2.800 деце, а умро од батинања. У години која је на измаку навршило се шездесет и две године од упокојења епископа Иринеја Ћирића (1884-1955), једног од најзначајнијих и најтрагичнијих архијереја СПЦ не само свог доба, но целог прошлог века. На челу Епархије бачке Ћирић је, наиме, био током Другог светског рата, када је она, окупана у невиној српској крви, била под мађарском окупацијом. То ће га, доцније, практично коштати живота. – После рата, комунистичке власти су га због наводне сарадње са

Велики научник Милутин Миланковић, према којем су названи неки од кратера на Месецу и Марсу, неће добити бисту испред Треће гимназије у Осијеку зато што је Србин. Осијечка Гимназија има праксу да поставља бисте славних ученика. Али, та част не може бити указана и Миланковићу. Двојици познатих ученика осијечке Треће гимназије Мији Кишпатићу, који се бавио природним наукама, и Милутину Миланковићу, геофизичару и астроному, дате су различите почасти. Кишпатићу ће бити постављена биста испред ове славне осијечке средње школе, у Парку хрватских великана. Миланковићу у част уприличен је научни скуп поводом 60 година од његове смрти у његову родном Даљу, надомак Осијека. И то је све. Антун Туцак, председник Организационог

Репрезентативац Босне и Херцеговине Огњен Врањеш није допутовао у Загреб на утакмицу свог Андерлехта против Динама у Лиги Европе. Према информацијама из Белгије, Врањеш није повређен, већ је одлука клуба да не допутује због честих испада које прави. Он је само један од многих фудбалера Андерлехта који неће играти на “Максимиру” и један од разлога за то је вероватно тетоважа четничког војводе Момчила Ђујића коју има на руци. У редовима белгијског представника вероватно нису желели да ризикују проблеме и инциденте у Загребу. Извор: Б92

Због масовне тучњаве која се догодила у бјеловарском ноћном клубу ‘Тилт’ у суботњим ноћним сатима, напрасно је прекинут концерт српског поп-фолк певача Митра Мирића који је онде наступао. Према информацијама којима располаже портал bjelovar.live у тучњави су суделовали готово сви гости клуба међу којима су се нашли и полицијски службеници у цивилу што им је и службено потврђено из ПУ бјеловарско–билогорске. bjelovar.live у поседу је и кратког видео снимка те вечери. Снимак је наводно настао одмах након што су бројна полицијска возила блокирала део улице испред ноћног клуба у који су први улетели припадници Интервентне јединице. Бјеловар наводно већ дуго није имао прилике видети тучњаву таквих размера попут оне која

Дељење лекција о прошлости увек је најлакше, али треба прво кренути из властитог дворишта. Поготово ако те лекције долазе из Хрватске. У СРБИЈИ и даље нема политичке воље за суочавањем са прошлошћу, тврди шефица хрватске дипломатије Марија Пејчиновић Бурић, што неки тумаче и дискретном најавом могуће нове хрватске блокаде у преговорима Србије и Европске уније. Не прве, јер Хрватска је и до сада у више наврата блокирала комшије, уз све звучне најаве како ће здушно подржавати пут Србије у уједињену Европу. Да та констатација долази од Ангеле Меркел, немачке канцеларке, која је цео свој живот кроз бављење политиком имала сасвим јасан, крајње критичан став о немачкој прошлости и најцрњем времену

Зоран Ерцег рекао да као грађанин Хрватске има право да искаже свој став према било којој политичкој опцији па тако и према некадашњем председнику Хрватске. Ратни ветеран из Сплита, Зоран Ерцег, који је претучен на скупу поводом откривања споменика, Фрањи Туђману, због повика да је први председник Хрватске злочинац, каже да као неко ко се борио у рату није могао да дозволи да се особи која је толико зла нанела хрватском народу подиже споменик, да се глорификује његов лик и дело и његово политичко наслеђе. Ерцег је за регионалну Н1 тв рекао да је иза Туђмана остало пуно несреће, мртвих, јако пуно злочина које је, како каже, он директно или

На фасади зграде задарског већа месног одбора освануо је графит “Уби Србина”, који је један Задранин преправио, додавши слово “љ”, па је графит претворен у “Љуби Србина”. ЗАГРЕБ – На фасади зграде задарског већа месног одбора освануо је графит “Уби Србина”, који је један Задранин преправио, додавши слово “љ”, па је графит претворен у “Љуби Србина”. “Не трпим говор мржње и зато сам синоћ исправио графит. Пуно је лепше гледати поруке љубави, него поруке мржње или како би то Задрани рекли – моса бављу”, написао је Задранин Јуре Зубчић поред фотографије ксенофобног графита који је поправио, преноси хрватски портал Index.hr. Портал наводи да је “нимало маштовит, али и неписмен”, графит

Муке београдске породице која живи у дворишту цркве. Уговор о коришћењу објекта имају чак од 1955. ДРУЖБА сестара милосрдница из Загреба тужила је Бранка Мирковића, његову жену и малолетног сина, тражећи да се иселе из куће у којој је Бранко рођен и живи целог живота. Кућа се налази у дворишту Цркве Светог Антуна, на београдској Звездари. – Мој отац Жељко уселио се у ову кућу од блата, која је тада имала 34 квадрата, још 1948. Дошао је из Славонског Брода и служио је у цркви. Први уговор о коришћењу стана је из 1955, мада се очево име појављује на списку станара још 1948. – каже Мирковић. Према папирима до којих

На основу свих књига које сам прочитао, а није их мало, знам само једну ствар: кроз историју смо имали само једног савезника, а то је Русија. И не због тога што смо браћа него, између осталог, и што је то био њихов интерес. Емир Кустурица у разговору за „Блиц“ на Мећавнику, направљен на Дан републике, јубилеј претпоследње од свих почивших Југославија, прича о некадашњем стању у бившој држави, Слободану Милошевића, односима Србије са Русијом. “ …скрати језик, могу те чути“. Дан републике! Нисам о томе размишљао, али сам један од оних који су до краја славили тај дан. Сјећам се, једном сам га прославио са неколико другова – један од њих

Момци српски из Старе Србије, Македоније и Зете неће јунаштвом изостајати иза браће из Шумадије и Црне Горе. Актуелна црногорска власт дичи се признањем лажне државе Косово* и поручује како је отимање јужне српске покрајине „завршена ствар“, што је у потпуној супротности са политиком и ставовима које је имала краљевина Црна Гора. Тако је краљ Никола више пута истицао улогу Црне Горе у ослобађању, како је наводио, Старе Србије. Преносимо одломак говора краља Николе, у Скупштини Црне Горе на Цетињ, након побједа у Балканском рату и ослобођења Косова и Метохије од турске окупације: „Бог је подарио напаћеној српској души слогу и слободу за којом је толико вјекова вапила. Црна Гора и Србија

Прича о Владети Милићевићу, важном обавештајцу прве Југославије. РАНИ преподневни сати на јужној железничкој станици “Зид баноф” у Бечу, 14. јануара 1929. године. Најављен је долазак воза из Загреба. Двојица господина у реденготима који неодољиво подсећају на огртаче виших официра бивше Аустроугарске војске погледима траже спаваћа кола. Први је Стјепан барон Саркотић од Ловћена, хабзбуршки генерал-пуковник, а други, млађи по чину, Иван фон Перчевић, потпуковник. Обојица су остала упамћена по страховитим злочинима над српским живљем у Првом светском рату. Са нестрпљењем очекују свог истомишљеника, Анту Павелића, који је шестог дана по увођењу диктатуре краља Александра Карађорђевића одлучио да бежи из земље. На сусрету бивших бечких часника, са човеком који ће

Књижевници величају „хероја над херојима” и „кормилара нације”. Политичари пореде оно што је он урадио са делима Бизмарка и Черчила. Сликари га сликају како као Бог силази с неба испред светог хоризонта. Безбројни уметници величају га на безбројним прославама: на Дан оружаних снага, на Дан домовинског рата, на Дан палих хероја, на Дан победе, увек постоји неки повод да се изрази захвалност „великом сину хрватског народа”. Истина, неки су ти датуми прослава сада уједињени, али Фрањо Туђман, бивши комуниста и генерал ЈНА, први председник Републике Хрватске изван Југославије, шеф партије ХДЗ, врховни командант хрватске војске, некадашњи председник „Партизана”, почасни председник свих могућих фондација и удружења и даље је отац свих

Од подручја на којима су Хрвати у већини Италији су припали ”само” Истра, Задар те кварнерски отоци, Ластово и Палагружа. Да није створена Југославија, реално је претпоставити да би од хипотетичке самосталне Хрватске Италија отела знатно више, вјероватно цијело Хрватско приморје и Далмацију (а и Србија би узела оно што је сматрала да је њен дио) Дана 1. децембра, у суботу, било је тачно сто година откако је настала прва југословенска држава – испрва службено Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а колоквијално прва (монархистичка, карађорђевићевска) Југославија. Данас, више од четврт вијека откако је нестала и друга (социјалистичка, Титова) Југославија, наоружани нак­надном памећу, али и даље емотивно одређени према тој држави

По­во­дом од­лу­ке да се по­диг­не спо­ме­ник кра­ље­ви­ма Пе­тру и Алек­сан­дру Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћу же­лим да из­не­сем сво­је ми­шље­ње. Сма­трам да спо­ме­ни­ку ни­је ме­сто из­ме­ђу два дво­ра, из про­стог раз­ло­га што су ту уби­је­ни и ма­са­кри­ра­ни краљ Алек­сан­дар и кра­љи­ца Дра­га Обре­но­вић. На жа­лост, ме­сто где се то до­го­ди­ло ни­чим ни­је обе­ле­же­но, а тре­ба­ло би. Мо­жда би њи­ма тре­ба­ло по­ди­ћи спо­ме­ник. Та­ко­ђе би би­ло до­бро да се бо­ље обе­ле­жи и ме­сто на ко­јем је уби­јен кнез Ми­хај­ло. Ми­слим да 90 од­сто Бе­о­гра­ђа­на не зна где су са­хра­ње­ни кнез Ми­лош, Ми­хај­ло и дру­ги Обре­но­ви­ћи. Аутор: Бран­ко Ви­до­вић, Бе­о­град Извор: Политика Везане вијести: Предата иницијатива за подизање споменика краљу Петру I и краљу Александру I Карађорђевићу

Отворена изложба у згради Магистрата, одакле су кретале српске команде у револуционарним годинама 1848-1849. Панчево – „Пролеће народа” – револуционарна 1848–1849. година захватила је средином 19. века читаву Европе, а посебно одјекнула на територији коју је обухватао део Краљевине Угарске. Срби су се придружили револуцији тражећи једнакост и своје место под сунцем, равноправност да исповедају своју веру и негују своју културу, а Панчево било центар војних операција српског покрета. У згради некада Магистрата, седишта Окружног одбора одакле су кретале све команде, уприличена је поводом 170 година револуције, Мајске скупштине и првог помињања Српске Војводине као политичко-територијална јединице, изузетна поставка оригиналних докумената, уметничких радова, слика… „Панчево у Револуцији 1848–1849.” заједнички су приредили

Извештај Унмика о „Жутој кући“ имамо у архиви Радне групе, а имао га је и Дик Марти, као и Карла дел Понте када је писала своју књигу. Значи, он јесте био заташкаван својевремено, али смо успели да дођемо до тога, открива за Спутњик Милован Дрецун, председник Одбора за КиМ Скупштине Србије. Копија поверљивог извештаја Унмикове канцеларије за нестала лица од 18. јуна 2004. године, који је објавио медијски центар „Руски експрес“, а из ког произилази да је екипа Унмикових истражитеља и форензичара била на лицу места у „Жутој кући“ у околини Буреља на северу Албаније и тамо прикупила одређене доказе важне за даљу истрагу трговине људским органима Срба са Косова и Метохије у периоду од 1998. до 2001. године, није непознат српским

Док се ових да­на за­тр­па­ним исто­риј­ским го­ди­шњи­ца­ма тра­жи и од­го­вор на пи­та­ње шта нас је то сна­шло у по­след­њих сто го­ди­на, стал­но сам под ути­ском да ана­ли­ти­ча­ри пре­ви­ђа­ју чи­ње­ни­цу да су у том пе­ри­о­ду бал­кан­ски на­ро­ди про­ла­зи­ли кроз ево­лу­циј­ски про­цес кроз ко­ји су не­ки европ­ски на­ро­ди про­шли пре нас. Ако по­ђе­мо од ево­лу­циј­ске те­о­ри­је о на­шој вр­сти, ко­ли­ко се се­ћам, по­чи­ња­ла је са гру­пом зва­ном хор­да, на­ста­вља­ла пле­ме­ном па др­жа­вом, да би се да­нас на­ста­ви­ло пре­ко ЕУ (не­ком за­јед­ни­цом др­жа­ва). Уз то би тре­ба­ло до­да­ти и Ду­чи­ће­ву де­фи­ни­ци­ју отаџ­би­не „да она ни­је ни тло ни ва­здух, већ дух на­ро­да”, као и вла­да­ју­ћу па­ра­диг­му свих на­ро­да све­та (као не­ки вид ко­лек­тив­не