Политички процес против председника Српске радикалне странке професора др Војислава Шешеља пред Хашким трибуналом траје већ осам година, противно свим правилима међународног права Расправа о захтеву председника Српске радикалне странке проф. др Војислава Шешеља да буде ослобођен по правилу 98 бис, одржаће се 7. и 8. марта ове године. По правилима Трибунала Претресно веће може због недостатка доказа одбацити целу оптужницу или неке од њених тачака, или оценити да су тужиоци изнели довољно доказа против Шешеља по свим тачкама оптужнице. Уколико судије у потпуности не ослободе Војислава Шешеља, процес би био настављен доказним поступком одбране. Председавајући судија Жан-Клод Антонети је на последњој административној конференцији рекао да ће Претресно веће одлуку

Попис је најважнији задатак који стоји пред Србима за следећих десет година у наведеним државама региона У Албанији, Мађарској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Македонији у припреми је попис становништва, предвиђен за април 2011. године. Попис је од изузеног значаја са српски народ у овим државама јер ће од реултата зависити његова будућност. Постоји тенденција да се остваривање права народа, односно мањинских права, везује за бројност. Законски прописи о попису становништва делом су неповољнији од оних из 2001. године. За резултат пописа ће бити од посебног значаја објективност и стручност пописивача и обрађивача. Због тога је нужно да организованост српских асоцијација буде адекватна и безрезервно подржана од матичне

Различите реакциjе хрватских политичара на став српског министра диjаспоре Срђана Срећковића да би Срби могли бити конститутиван народ у Хрватскоj, као су били пре 20 година ЗАГРЕБ – Званичници хрватских политичких партија реаговали су на став српског министра дијаспоре Срђана Срећковића да би Срби могли бити конститутиван народ у Хрватској, као што је то било пре 90-их година прошлог века. По речима високог званичника ХДЗ-а и Сабора Владимира Шекса, хрватским уставом решена су сва битна питања, па и она националних мањина, јер је та уставна одредба потврђена и последњим изменама. “Настојање да Срби буду конституитиван народ у Хрватској је опасно и политички штетно”, рекао је Шекс у Дневнику Хрватске телевизије (ХТВ), истичући да

Српска имовина, подразумијевајући и цјелокупну културну и духовну баштину, је опљачкана, оштећена или потпуно уништена….Хрватски етноцид над Србима је реализован, али не и окончан. Апсурд је у томе што ће, највјероватније, Хрватска одмах по овогодишњем попису становништва, који ће показати да су Хрвати ријешили „српско питање“ за сва времена, потписати приступни споразум са ЕУ Оно што није пошло за руком Анти Павелићу за вријеме НДХ, од 1941. до 1945. године, остварио је Фрањо Туђман у времену 1990. до 1995. године у РХ. У томе му је помогла Међународна заједница, али и Срби са простора претходне Југославије својим нејединством у најкритичнијим моментима своје историје. Павелићеву формулу за уништење Срба „једну трећину

Ругaњe прaвди и жртвaмa рaтних злoчинa кoнтинуитeт je у пoлитичкoj кaриjeри Ивaнa Вeкићa, кojи сe дaнaс пoкушaвa врaтити нa пoлитичку сцeну oснивaњeм мaргинaлних стрaнaкa eкстрeмнo нaциoнaлистичкoг прeдзнaкa, игрajући притoм нa сигурну кaрту eмoциja брaнитeљa To нeћe ићи! Ja сaм мaлoприje рeкao и пoнoвит ћу, ми смo сe пoкaзaли у пунoj снaзи. Нaшу снaгу су дo сaдa видjeли нaши прaви нeприjaтeљи, нaoружaни, мoгли би je видjeти и oви пoлитички и сaбoрски и oстaли – oвaкo je зa Днeвник ХРT-a свoj нeдaвни пoзив нa инфoрмaтивни рaзгoвoр у oсjeчки ДOРХ прoкoмeнтирao oдвjeтник и пoлитичaр Ивaн Вeкић, кojи je oд љeтa 1991. дo прoљeћa 1992. биo министaр унутaрњих пoслoвa Рeпубликe Хрвaтскe. У нoрмaлнoj држaви

Они коjи имаjу станарско право под повољниjим условима моћи ће да откупе станове само у Источноj Славониjи, Барањи и Западном Срему Одлука Владе Хрватске да се избеглицама омогући откуп станова по повољним условима на основу стамбених права односи се само на простор Источне Славоније, Барање и Западног Срема и донета је под притиском Хрвата повратника, а не да би се олакшало српским избеглицама, каже за Пресс Миодраг Линта, председник Коалиције избегличких удружења из Хрватске. Он каже да је изјава потпредседника Владе Хрватске Слободана Узелца погрешно протумачена због чега су многи помислили да ће сви Срби без условљавања моћи да искористе некадашње стамбено право. Поменути простор је до 1998. било под

Противречjа и мистериjе поглавља 23 Поштована господо, Обраћам вам се уочи предстоjећег одлучивања о приступу Републике Хрватске ЕУ заказаног за 11. март ове године. Званично, тог датума би требало да буде саопштен привремени извештаj ЕК о испуњавању услова за поглавље 23. Ово поглавље, као што jе познато, односи се на Правосуђе и основна права у приступним преговорима Хрватске с Европском униjом и – како се може разумети – формално и званично jедино jе jош преостало нерешено питање око хрватског добро трасираног пута евроинтеграциjе. Уколико 11. марта привремени извештаj буде позитиван, што jе и очекивање у „добро обавештеним круговима“ ЕУ, таj дан  би могао бити и кључни датум за успешни завршетак

БЕОГРАД – Представници више од 100 избјегличких удружења у Србији предаће током сљедеће недјеље српском парламенту текст резолуције о поштовању људских права избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске и грађана Србије који су оштећени у својим правима у Хрватској. Предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији Миодраг Линта рекао је новинарима да ће текст резолуције бити предат шефовима свих 10 посланичких група у парламенту Србије, које ће замолити да изгласају ту резолуцију. Линта је рекао да избјегли Срби из Хрватске том резолуцијом траже да се констатује да се у Хрватској крше људска права избјеглих Срба, те да парламент Србије пружи пуну подршку захтјевима у петицији избјегличких удружења којом се тражи поштовање

БЕОГРАД – Представници избjегличких и завичаjних удружења Срба из Хрватске предали су данас предсjеднику Србиjе Борису Тадићу копиjу прикупљених 45 000 потписа подршке петициjи коjа се односи на поштовање њихових имовинских и људских права и затражили његову подршку рjешавању избjегличких проблема. Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта, у пратњи представника избjегличких удружења Срба из Хрватске, предао jе кутиjу са потписима на писарницу зграде Предсjедништва Србиjе. Линта jе рекао новинарима да представници 103 избjегличка удружења намjераваjу да копиjе ових потписа подршке предаjу на двадесетак адреса у Србиjи и међународноj заjедници. “Овом акциjом апелуjемо да предсjедник Тадића и све друге релевантне институциjе у међународноj заjедници помогну да се коначно пронађе траjно и

Представници Срба протераних из Хрватске и потомци жртава усташких злочина у Независноj држави Хрватскоj огорчени су потезом Удружења хрватских ратних ветерана, коjе jе jуче у Бањалуци организовало потписивање петициjе под називом „Стоп маjоризациjи Хрвата у БиХ” Члан Организационог одбора за потписивање петициjе Игор Башић рекао jе jуче да се „неравноправност Хрвата у БиХ огледа и кроз Изборни закон коjим се омогућава игнорисање легитимне изборне воље хрватског бирачког тела у БиХ. Башић jе истакао да jе више потписа прикупљено у Бањалуци него у Сараjеву. Међутим, председник Удружења Срба избеглих из Краjине и Хрватске Петар Џодан каже да га више ништа не изненађуjе, па ни то да Срби у центру Бањалуке потписуjу петициjу

У управо започетој кампањи откапања гробница са жртвама партизанских злочина кључна је улога додијељена Хрватској телевизији. Већ на примјеру прве такве гробнице, у Кустошији, видјело се како ће то изгледати. Чим ровокопачи уклоне први слој земље, ту ће се створити камере ХРТ-а, а прилог ће радити нетко потпуно непознато, младо новинарско створење за које се очито претпоставља да ће посао обавити без сувишних зашто и како. Па ипак, баш је послушни ХРТ већ успио насапунати даску наручитељу ових великих радова. У извјештају о искапању у Кустошији, које је наводно почело ових дана, објављен је и разговор с једним свједоком направљен, писало је лијепо у дну екрана, још у љето прошле

Србија – Хрватска – избјегличка удружења БЕОГРАД – Представници избјегличких удружења и завичајних клубова Срба из Хрватске уручиће сутра у 12.00 часова предсједнику Србије Борису Тадићу копију прикупљених потписа подршке петицији којом се тражи правично и трајно рјешавање имовинских, станарских, стечених, статусних и других права избјеглих и прогнаних лица и других грађана Србије који су поријеклом или имају имовинске интересе у Хрватској. Предсједник Коалиције удружења избеглица из Хрватске Хрватске Миодраг Линта рекао је на конференцији за новинаре у Београду да су избјегличка удружења Срба из Хрватске прикупила 45 000 потписа подршке петицији избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске. Он је додао да су представници 100 избјегличких удружења и завичајних клубова

Чекићева прича је критеријално необавезујућа кафанска прича мржње. A и његове тезе више личе на кафанске него на научно историјске. У науци, то очито Чекић не зна (јер кад би знао, овакву би његовску историју, заобилазио у широком луку) хипотезе и тезе ништа не вриједе без аргумената, а аргумент никад није био нити је могао бити запјенушани говор мржње. Рекао је то у интервјуу “Гласу Српске” професор доктор Милош Ковачевић, један од водећих стручњака опште лингвистике на српском говорном подручју. Он истиче да се Чекић као код оних којима знање није у сагласности са звањем, надокнађује “неконтролисаним изливом мржње помоћу што “громогласнијих а непримјерних ријечи” без икаквог стварносног упоришта”. *

1. СКК: Господине Обрадовићу, Двери већ преко деценије делују у српској јавности као удружење грађана. Активности Ваше организације су веома разнородне,од хуманитарних акција, писања текстова и књига, преко интернет сајтова до телевизијске продукције и одржавања масовних скупова. Ипак, 10.2.2011. објавили сте улазак у политичку арену. Шта је то што Вас је навело на помисао да досадашњи начин наступања, у облику патриотске НВО није више довољан, те да је неопходно кандидовати се на изборима? БО: Тачно је да Двери последњих година представљају једну од најактивнијих српских НВО која располаже широким спектром активности од штампаног издаваштва часописа и књига, преко трибина и предавања широм Србије, региона и расејања, интернет презентација, независне ТВ

Наjнижа врста напада историчара Смаила Чекића на српско национално биће, културу, религиjу, Српску православну цркву jесте, у ствари, прави фашистички напад на jедан народ, иако лично не волим да користим ту реч. Изjавио jе то у интервjуу за “Глас Српске” специjални изасланик Свjетског jевреjског конгреса и шеф Представништва РС у Израелу Aрие Ливне. Наjнижа врста напада историчара Смаила Чекића на српско национално биће, културу, религиjу, Српску православнум цркву jесте, у ствари, прави фашистички напад на jедан народ, иако лично не волим да користим ту реч. Изjавио jе то у интервjуу за “Глас Српске” специjални изасланик Свjетског jевреjског конгреса и шеф Представништва РС у Израелу Aрие Ливне. * ГЛAС: Како гледате

Десило се и то. Двери су рекле да политици. Унутар наших редова (тако се ваљда каже у политичком жаргону), истовремено осећај скинутог терета и набацивања новог. Унутар редова јавности, реакције су подељење. Медији Медији, које већ годинама безбројним акцијама, темама, часописима, књигама, трибинама, покушавамо да заинтересујемо макар да из природне новинарске радозналости загребу испод пресуђеног екстремизма и десничарске клерофашистичке парацрквене површине којом су нас обавили као велом незаслужене тајне, врло пристојно су известили са конференције њима у част. Притом, томе су заслужне пре свих новинске агенције које су се потрудиле да известе тачно, тако да ни другима није остављено превише простора да то ураде погрешно. Толико о штампаним медијима. Електронски

Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске дужан је обавјестити грађане Хрватске о манипулирању жртвама II. свјетског рата у изборне сврхе. У Хрватском сабору је недавно министар Министарства унутарњих послова Републике Хрватске господин Томислав Карамарко помпозно најавио да ће провести истрагу везану за „комунистичке злочине“ из II. свјетског рата. Одмах је активирана полиција која у Кустошији ископава лешеве за које се већ на Хрватској телевизији тврди да се ради о убијенима концем II. свјетског рата и то, а од кога другог, него од комуниста. Управо је невјеројатно колико се губитници из II. свјетског рата Хрватске труде да што више облате и криминализирају Народноослободилачку војску и маршала Тита, њеног врховног команданта.

Држава је дефинитивно дигла руке од грађана чији су објекти у раздобљу од 1991. до 1995. срушени експлозивном направом – они немају право на накнаду штете. Саблажњиву одлуку Уставног суда о тој материји подржао је и Еуропски суд за људска права. “Ово је еклатантан примјер да право понекад нема везе с праведношћу”, сматра одвјетник Маро Михочевић Колико је грађана Републике Хрватске, стотине или тисуће њих, остало без имовине захваљујући управо својој држави? Нитко то точно не зна или се не усуђује рећи. Наиме, ријеч је о власницима објеката, углавном кућа али и господарских објеката, који су за вријеме или непосредно након рата 1991-1995. нестали с лица земље. Минирани су или

Početkom aprila 1941. godine Hitlerova Njemačka napada Jugoslaviju i 10. aprila ulazi u Zagreb. U roku od nekoliko dana proglašena je Nezavisna Država Hrvatska pod vodstvom fašističke ustaške stranke i počinje protjerivanje Jevreja. Jevrejske fabrike i prodavnice su bile zapljenjene. Jevreji su dobijali otkaze na poslu i protjerivani iz svojih stanova. Hapšenja su započeta i izdato je naređenje svim Jevrejima da na reveru svoje odjeće nose žuti bedž. Novi zakoni i pravila donošena su gotovo svaki dan. Krajem maja 1941. godine jevrejski omladinci, dobi između 17 i 24 godine, uhapšena je u Zagrebu, glavnom gradu Hrvatske, pod izgovorom regrutacije za rad u radnom logoru. Bilo je njih 165, skoro sve

Наши дани су, пре свега, време историjског опадања и умора српског народа. Главна карактеристика савременог српског човека jесте помиреност са судбином, равнодушност и национална неодговорност. Може ли се у моралним дефетизмом и националном незаинтересованошћу затрованоj друштвеноj атмосфери уопште поставити српско национално питање данас? Српско питање ниjе, као што се код нас и даље мисли, политичко-економско питање. Српско питање jе духовно-морално питање. И, jер 20 година нисмо погледали ствари из духовно-моралне перспективе – ниjе могло и не може бити промена у Србиjи. За промене су потребни суштински унутрашњи предуслови: Национална самоспознаjа. Вековима живећи под вишеструким туђинским ропством имали смо своj национални сан и генерациjски радили на његовом преношењу. Таj сан се

Становници села око Доњег Лапца позвани су да на Жупанијском суду у Госпићу испричају своја сазнања о догађајима из 1941. Не мари што су ти “свједоци” 1941. били у мајчиној утроби или, у најбољем случају, на мајчином млијеку. Суд тако истражује убиства током устанка 1941, а нитко не пита за паљење личких села 1995., за Вариводе… Неколико мјештана села око Доњег Лапца било је прошле и ове године позвано на Жупанијски суд у Госпићу како би с надлежним суцима подијелили своја сазнања о збивањима у Другом свјетском рату, односно о наводним убиствима усташа и Нијемаца и бацању њихових тијела у јаме. Све би то било још како тако, да није

  СРПСКА ПОРОДИЦА – БОРБА ЗА ОПСТАНАК Представљање Српског сабора Двери и Покрета за живот сa видеопрезентациjама Говоре: -Зоран Радоjичић, координатор Српске мреже у име Српског сабора Двери -Саша Илиjић, вероучитељ и координатор Покрета за живот Уторак, 27. април 2010. године Сала Студенске мензе у 20 часова Улаз jе слободан! Добро дошли! __________________________________________________________________________________ Светосавска омладинска заjедница Епархиjе Бањалучке и Српски сабор Двери из Београда позиваjу Вас на трибину на тему                                  СВЕТИ НИКОЛАЈ СРПСКИ И САВРЕМЕНА ОМЛАДИНА Говоре: -Радован Тврдишић, председаваjући Српског сабора Двери -Бошко Обрадовић, уредник часописа ДВЕРИ СРПСКЕ -Зоран Радоjичић, координатор Српске мреже -Саша Илиjић, вероучитељ и координатор Покрета за живот Среда, 28. април 2010. године у 19

Фокус, Бањалука, 19.4.2010. године У Јасеновцу jе jуче обиљежена 65. годишњица пробоjа jасеновачких логораша из jедног од наjстравичниjих нацистичких логора смрти у свиjету, гдjе jе погубљено на стотине тисућа Срба, цjелокупна jевреjска популациjа из НДХ и неколико десетина тисућа Рома, уз доста хрватских антифашиста. На обиљежавање ове годишњице дошло jе цjелокупно хрватско руководство као и некадашњи предсjедник Стjепан Месић, а посjетилаца jе било неколико стотина. Да човjек ниjе знао о чему се ради, мислио би да се налази на лиjепо уређеном терену за голф. Фалио jе jедино прослављени голф играч Таjгер Вудс. Краjолик предиван, трава покошена на енглески начин, умjетно сређена jезера, зазелењели брежуљци, милина за очи. Нигдjе никаквог знака

22.априла је у Љубљани одржана трибина Од Јадовна до Јасеновца у организацији Српског друштва Задужбина и гостију из удружења Јадовно 1941. Присутни су имали прилике да чују излагања еминентних гостију  као што су Душан Басташић – оснивач удружења “Јадовно 1941”, Милан Басташић – аутор књиге “Билогора и Грубишно поље 1941-1991” и један од ретких који су преживели логор Јасеновац, Ђуро Затезало – аутор књиге “Јадовно-комплекс усташких логора 1941”, као и  Светозар Ливада – аутор књиге “Етничко чишћење-озакоњени злочин стољећа”. На самој трибини, присутни су имали прилику да погледају документарни филм о комплексу усташких логора Јадовно, да чују сведочење особе која је преживела логор Јасеновац и сазнају  више о његовој претечи,

Српско друштво „Задужбина“ организује у Љубљани трибину на тему „Од Јадовна до Јасеновца“ на којој ће бити приказан документарни филм о Јадовну, а о страдању Срба на просторима некадашње ХДХ и данашње Хрватске говориће историчари аутори бројних књига и публикација које се баве тематиком страдања српског народа на тим просторима. О страхотама јасеновчких логора смрти на трибини ће свједочити један од ријетких преживјелих јасеновачких логораша, избјеглица из Хрватске 90-тих година Милан Басташић из Бањалуке. На трибини у Љубљани биће представљена и нова књига Милана Басташића „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991“. Специјални гости на трибини у Љубљани биће аутор књиге „Јадовно – комплекс усташких логора 1941“ Ђуро Затезало из Карловца и