Predsjednik Udruženja “Jadovno 1941” iz Banjaluke Dušan Bastašić rekao je da se sredinom decembra očekuje prvo ročište pred hrvatskim pravosuđem u predmetu protiv nekadašnjeg oficira JNA Daneta Lukajića, uhapšenog 30. juna u Ličkom Petrovom Selu zbog navodnog ratnog zločina u proteklom ratu. “U kontaktu smo sa porodicom Lukajić i sveštenikom koji ga redovno posjećuje. Dane se dobro drži, mada je monogo smršao. Nadamo se da će uskoro biti sa svojom porodicom”, rekao je Bastašić novinarima u Banjaluci nakon sastanka sa članom Predsjedništva BiH iz Republike Srpske Mladenom Ivanićem. Ivanić je rekao da prati slučaj Daneta Lukajića i da je bio u kontaktu sa njegovom porodicom. “Mislim da mi političari ne

Sveto je ono, što su sveti ljudi stvorili. Ćirilicu su stvorili sveta braća Kiril i Metodije. Ćirilicom se služe danas samo pravoslavni Sloveni: Rusi, Srbi i Bugari. Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 24. decembra. 2015. godine. Jedno se dobro mora priznati ruskim komunistima, što su zadržali ćirilicu. Nekada su se svi slovenski narodi služili samo ćirilicom. Ali je rimska crkva, kroz dugu i krvavu borbu, nametnula latinicu pokatoličenim Slovenima, da bi ih većma odvojili od pravoslavnih. Ono što ni komunisti nisu učinili u Rusiji, čine sada neka srbska gospoda, pišu i izdaju listove i knjige latinicom. Pa čak su u doba komunista

Stavljanje na javnu raspravu izmena i dopuna Zakona o jeziku i pismima nailazi i na podršku i na osporavanja, koja su ponekad dosta oštra. Juče mi se javila novinarka jednog tabloida sa željom da prokomentarišem predlog izmena i dopuna Zakona, koje ona vidi kao nametanje ćirilice i zbog kojeg se pita da li Ministarstvo za kulturu zaista nema preča posla od bavljenja ćirilicom. Nisam joj ništa odgovorio, zbog pogrešno postavljenih i tendencioznih pitanja, ali se na jedan kasniji dobronameran predlog da kažem šta o tome mislim ne mogu oglušiti iako sam o statusu ćirilice više puta pisao, pa će ovo u neku ruku biti dopuna i sažetak onoga što sam

O predloženim merama Ministarstva kulture za zaštitu ćirilice, intervju za N1 je dao Momčilo Mirić, predsednik UO Udruženja za odbranu ćirilice “Dobrica Erić”. Gost u studiju je bio lingvista, profesor Ranko Bugarski. Mirić je podsetio da je još u septembru mesecu 2008. godine, vašingtonska Kongresna biblioteka, međunarodno telo za standardizaciju jezika i pisma – ovlašćena od ISO – međunarodne organizacije za standardizaciju, donela odluku da se do tada zvanično standardizovano međunarodno priznat srpsko-hrvatski i hrvatsko-srpski jezik sa svojim šiframa SRC i CRS i pismima ćirilicom i latinicom ukidaju i da se umesto njih uvodi hrvatski jezik sa šifrom HRV i pismom latinica i srpski sa šifrom SRB i pismom ćirilica.

IZJAVA ZA JAVNOST PREDSJEDNIKA SRPSKOG NACIONALNOG SAVJETA CRNE GORE Reagujući na izjavu Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Irineja, predstavnici državnih institucija Crne Gore nijesu ni pokušali da demantuju navode Njegove svetosti o njihovom odnosu prema srpskom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori. A kako bi i mogli kada su sve državne institucije u Crnoj Gori za Srbe zatvorene, kada su srpskom narodu pretpostavili sve manjinske zajednice, bez obzira da li ih ima jedan, pet ili sedam posto i tako im omogućili da imaju daleko veći i društveni i politički uticaj. Kada su preimenovali većinski srpski jezik, kada su ćirilično pismo u potpunosti zapostavili i eliminisali iz službene upotrebe,

Mediji su upravo kao i devedesetih godina odigrali ulogu branitelja domovine, ne samo pred evropskim fudbalerima nego i pred zakletim unutrašnjim neprijateljem. Piše: Heni Erceg „Biće to Oluja svih oluja!“, najavio je posljednju utakmicu u Moskvi reporter Hrvatske televizije i time tačno detektovao politički proizvedenu fudbalsku histeriju koja je imala sva obilježja one ratne od prije 23 godine kada je u akciji Oluja Hrvatska oslobodila svoj teritorij od mrskih srpskih građana. Nepodnošljiva atmosfera kolektivnog zanosa u kojoj je mučnu stvarnost, dešperaciju zbog socijalnog i ekonomskog kolapsa države potpuno preuzela fudbalska lopta, pretvorena je u konačnici u ridikulozni, populistički cirkus kojemu je osnovni ton davala politička elita. Ona koja je bezobzirno,

Miloš Obrenović, Knjaz poluvazalne balkanske Kneževine koja se oslobađala od osmanske okupacije, dok je sa druge strane Drine i u Vojvodini srpski narod bio pod pritiskom austrougarskog kolonijalizma i unijatizma, odlučno se odupirao propagandi i namjerama prozelitizma i revolucoonarnih pokreta da školstvu i kulturnim ustanovama Knjaževine Srbije nametnu  reformisano `jugoslovensko` pismo. Knjaz Miloš je izdavao više ukaza o zabrani unošenja u Knjaževinu knjiga i upotrebe unijatskog, Kopitar-Kradžićevog kombinovanog pravopisa; savjetujući se sa mitropolitom Stefanom Stratimirovićem, Vladikom Petrom Petrovićem Njegošem i srpskim nacionalnim i kulturnim djelatnicima. Najznačajniji zakon zabrane `hule protiv božestva i praviteljstva`,i `da se ne štampaju knjige pravopisom Karadžića Vuka`, koji je Knez Miloš ustanovio su Pravila o cenzurisanju,

„Dušan Kovačević je po mom skromnom mišljenju najbolji srpski scenarista i dramski pisac. Sasvim ga razumem kada kaže da se nikad ne bi mogao rukovati sa onim šiptarima kojima su ruke krvave. To je prirorodno i razumljivo osećanje sa kojim se većina od nas može i treba identifikovati. Razumem ga i kada iznosi stav da Srbima nije do rata. Ali ne razumem da ne želi da shvati jednu običnu, prostu istinu: Srbi ni jedan rat koji su vodili nisu prvi započeli. Osim eventualno rata na koji su primorani 1804. Srbi su ratovali uvek u tri slučaja: 1. Kada su ih neprijatelji hteli istrebiti 2. Kada su ih hteli pobediti i

Studenti Filozofskog fakulteta ovom peticijom žele da pruže jasnu, nedvosmislenu i otvorenu podršku profesoru Milošu Koviću, jednom od najistaknutijih istoričara mlađe generacije, izuzetnom naučniku, društveno angažovanom intelektualcu, iskrenom posvećeniku u humanističke oblasti ljudskog znanja, potisnute u vremenu opšte komercijalizacije društva, izuzetnom pedagogu i  patriotski osvešćenom javnom delatniku,  protiv kojeg je nedavno, na fakultetu na kom drži nastavu, povedena stravična hajka i medijski linč od strane jednog uticajnog, kvazi liberalnog dela Uprave Filozofskog fakulteta, kao i dela naučne i vannaučne javnosti. Deo Uprave Filozofskog fakulteta, otvoreno netrpeljiv, nedemokratičan i politički ostrašćen, želi da se na što brži i suroviji način ratosilja svih onih naučnika i delatnika koji svojim radom, dostojanstvom, životnim

Novinar: – Da li ste posle svega ostali nacionalista? Momo Kapor: – Pa to mi je zanimanje. Imam sertifikat. Takođe imam Vujaklijin rečnik stranih reči i izraza gde pod nacionalista piše: francuska reč znači rodoljub, patriota, čovek koji brine o interesima svog naroda. I naravno ne znači da si član zemunskog klana. Patriotizam inače nisam priznavao za neku posebnu kategoriju. To je obično stvar kućnog vaspitanja, to je ono što te uče u kući, baka, deka, tata… Normalno ponašanje, da lepo kažeš dobar dan, skineš kapu, ustupiš stolicu… nije to nikakva posebna vrednost. IZDAJNICI su posebna vrednost… tu moraš da se potrudiš i da rizikuješ svašta… Izvor: Javna služba

UOČI godišnjica oslobođenja Beograda i Srbije u Drugom svetskom ratu od fašizma, retko se govori o mnogim žrtvama koje su stradale od drugog velikog zla 20. veka – boljševizma. A kada se i piše o ovim smutnim poratnim mesecima često se prave komparacije i govori kako ni u zapadnoj Evropi posleratna pravda nije bila ujednačena. Navodi se obično primer Francuske kao zemlje koja je, iako demokratska, eto, bila podložna „etosu odmazde“. Nažalost, takve komparacije su krajnje neutemeljene i netačne. Srbija i Jugoslavija daleko prednjače u broju pobijenih u vreme revolucionarnog terora i osvete ne samo u odnosu na Francusku nego i u odnosu na sve zemlje istočnog bloka. Kako? Proces

Posvećeno Andreju. Potrebno je samo da donesemo odluku. Izbor je isključivo naš, i u zavisnosti od njega ishod je izvijestan. Biti spasen ili ne… Kakva muka, patnja ili nečije lukavstvo i sila može navesti čovjeka da se okrene protiv sebe, svoga identiteta, protiv svojih predaka u sebi? Svoju slabost da opravda ružnom kritikom naroda iz kojeg je. Koje nezadovoljstvo sobom treba da ima, pa da poželi da bude neko drugi. Da govori, da su Srbi najgori narod… Srpski narod je vijekovima bio izložen ogromnim stradanjima, pritiscima, ne samo da bi ga porobili, već i da bi ga učinili suštinski drugačijim. Ogroman broj Srba žrtvovao se da bi odbranio svoj identitet.