Скочите на садржај
Гост Тв Рас, емисије ” А ШТА ВИ МИСЛИТЕ” аутора и водитеља Ратка Дмитровића, био је Јово Бајић, новинар и публициста. У интересантном разговор Бајић је говорио о Београђанима и ко су Београђани, као и о покатоличавању у западној Херцеговини. Везане вијести: Како је покатоличена западна Херцеговина | Јадовно 1941.
Радмила Тонковић је једна од најобразованијих Српкиња – научник, академик, историчар, филолог, философ, професор, преводилац, писац, новинар и авијатичар. Високо образована на нашем Универзитету на Филолошком и Филозофском факултету, школовала се и на универзитетима у Манхајму, Хајделбергу, Лондону и на чувеном Универзитету “Ломоносов” у Москви, а студије завршава са “Златном значком” као најбољи студент факултета. Она је и прва жена – ваздухопловни новинар и прва жена-ваздухопловни уредник на Балкану, а као списатељ, новинар, публициста и преводилац пише и објављује у многим часописима у земљи и иностранству. Добитник је Ордена Карађорђеве звезде II степена. Интервју води: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српске историје -Како видите деловање људи који умањују број српских жртава
Због истицања симбола који се у Хрватској сматрају недозвољеним полиција је привела тројицу мушкараца надлежном суду који им је одредио новчане казне, једном од 1.600 евра, а двојици мушкараца по 1.100 евра. Због ношења мајице са натписом Република Српска младићи су кажњени са 1.100 евра Ово се догодило на подручју Огулина у вријеме обиљежавања Божића по јулијанском календару. Како неслужбено сазнаје Јутарњи лист, први мушкарац кажњен је због ношења кокарде, а двојица због мајице на којој је писало Република Српска, једна је носио, а други га је сликао и то објавио на Фејсбуку. „Полицијска управа карловачка је на основу објава на друштвеној мрежи провела криминалистичко истраживање над 45-годишњим мушкарцем који
Соколски савез Србије позвао је соколе и све заинтересоване у свом гласнику “Око соколово” бр. 81-82 да са њима учествују на XVII Свесоколском слету у Прагу од 29 јуна 2024. до 5 јула 2024. Српски народ слао је на високе школе у Прагу своје синове, који су касније кад су се вратили били на водећим местима државног живота. У Прагу је 1862. основано друштво за теловежбу које је касније названо Соко по птици, узору витештва и јунаштва из српских народних песама. Српски соколи редовно су учествовали на Свесловенским слетовима у Прагу. У међуратном периоду соколи из Југославије су масовно учествовали на слетовима. После обнове рада 1992. српски соколи наставили су да
Aко је сва “политичка памет” у томе да се компромис представи као “мудрост” и “побједа”, немојте да се жалите што и сам народ иде трагом такве “памети”. Неколико пута су ми изразито успјешни српски политичари скретали пажњу да сам “за политику – глуп” и ја ту врсту оцјене прихватам као тачну. Најприје, зато што се њихов и мој појам политике значајно разликују (за њих је политика умијеће материјализације нечег неухватљивог као што је подршка у нешто опипљиво као и способност да се тај процес циклично понавља). За мене је политика оно што је антички концепт подразумијевао када јој је у Хелади дато име – мисао и пракса о добробити полиса
Питам се некада како су спавали Јерусалимљани тих дана између „Осана Сину Давидову“ и „Распни га, распни!“. Пише: Отац Дарко Ристов Ђого Да ли су сањали Сина Давидовог, да ли су слутили колико се блиско у њиховим срцима крије та тако прелазива а највећа граница – она између човјека који поздравља Богочовјека који сједи на магарету и онога који у Њему види гору увреду за своје себељубље од разбојника? Шта им се мотало по главама и срцима? Да ли је и то „осана!“ било површно, само промијењиви утисак, једнодневни догађај или су у њему били цијелим бићем? Како је уопште могуће да човјек и то не један – већ читав
Анализа публицисте Николе Милованчева оголила праву истину: Војвођанин поштује свог суседа и његову веру. Велики део јавности су изненадили објављени дубровачки иступи Динка Грухоњића, ванредног професора новосадског универзитета, који су одисали нескривеном мржњом према држави у којој се, дошавши из друге средине, нашао и налази своје ухљебљеније, као и патолошком мржњом према већинском народу у тој држави, и према Српској Православној Цркви. Можда тога изненађења не би било, да је наша јавност, на неке раније изјаве истог креатора (или звучника?), реаговала оштрије и казала: доста је сада, прешао си меру, ако ти не ваља овде – пут под ноге, тамо одакле си дошао или било где другде! Грухоњић по обрасцу
Велики грех има у себи нешто тајанствено, нешто заразно, нешто што понекад прелази, особито на потомство, као наследна заразна болест. Кад сам једном био у манастиру Витовници код Петровца пришла ми је нека девојка – удавача и умолила за савет да ли би било паметно да се уда за једнога младића чија је мајка убила своју свекрву и још се налази на робији? “Бојим се, додала је та девојка да мајчин грех не падне на нас и на нашу децу”. Одговорио сам јој: “Паметније је да сачекаш коју другу прилику”. Нисам у том тренутку толико мислио на отплаћивање мајчиног греха, колико на опасност да се уђе у породицу у којој
“Новости” у манастиру у Доњем Детлаку, код Дервенте, где мати Герасима бдије над светињом (ФОТО/ВИДЕО). Пре него што посеку бадњак са три јака ударца, мештани села Доњи Детлак прилазе му с речима “Помаже Бог, бадњаче”, читају Оченаш и посипају га житом. Ивер, односно “треска” која је отпала, носи се кући. Верује се да ће, уколико тај комад буде већи, бити бољи и кајмак. Трактором се бадњак носи у цркву Манастира Светог пророка Илије, где га чекају настојатељица, мати Герасима и свештенослужитељ Жељко С. Божић. После службе, мештани се окупљају за свечаном трпезом. Између Оченаша и јела наздрављају, односно, како овде кажу, “дају поштење” оном до себе – да отпије из
Радујем му се јер свако бира свој Београд. Мој Београд је некадашње средиште најплеменитијих српских духова, престоница у којој и сада почивају мошти светитеља и кости великана. Наравно, постоји још много Београда Сунчан је дан и полако се већ спремамо за Београд. Требало би у понедјељак да путујемо, да бисмо у уторак били у Руском дому на свечаности поводом Дана породичних вриједности. И заиста се радујем и радујемо Београду. Наравно, не живимо под стакленим звоном и свјестан сам невјероватне количине мржње која се ових дана емитује према српском народу из Републике Српске. Но, ово није запис о политичком животу и изборима. Када понекад прегледам сјајну књигу о српском политичком животу између
„Постоје народи који то презиру, правци у умјетности који то презиру, али се ипак зна да права култура, ако хоћемо да идемо у вјечност као умјетници или да васкрснемо, мора да пође од Свете тајне“, говорио је велики српски архитекта проф. др Предраг Пеђа Ристић који је свом роду оставио велико и свијетло завјештање у више од 150 храмова. Доајен српске архитектуре проф. др Предраг Пеђа Ристић који је пре четири године уснио у Господу у 88. години, остаће упамћен као највећи неимар православних храмова нашег времена на просторима гдје живи наш народ. Поред многих цркава проф. др Ристић себе је уградио у бисере савремене црквене архитектуре код нас: Саборни
На данашњи дан, 29.октобра 1974. године, ликвидирана је група хрватских терориста на ширем локалитету Равног Дабра на Велебиту у покушају да подигну устанак и “ослободе Хрватску”. Приредио: Небојша Тојагић О овом догађају врло мало се зна што је омогућило да се о овом “герилском двојцу” у већем дијелу хрватске емиграције и јавности испредају митови и бајке са циљем представљања њихове борбе као својеврсне жртве и мучеништва за Хрватску. Хвалоспјеве о њиховом страдавању је имао и Трпимир Гудар, односно Лео Марић, у “Десетотравањским мислима” гдје се запитао, “тко данас зна за Ивана Матичевића, хрватског политичког емигранта који је свој млади живот оставио за Хрватску на врлетима Велебита страдавши од руке југословенских
Хуманитарни центар за интеграцију и толеранцију, уз помоћ Комесаријата за избеглице и миграције, урадио је Приручник за лица која полажу право на некретнине у Републици Хрватској, који је штампан у тиражу од 3.000 примјерака. Заинтересована лица, као и избјегличка и завичајна удружења могу га бесплатно добити у ХЦИТ-у, Нови Сад, Војвођанских бригада 17. у времену од понедјељка до четвртка од 9 д0 13 сати. Приручник садржи практичне информације о томе како пронаћи некретнине (честице) у Хрватској и провјерити правно стање некретнина, како заштити право власништва и извршити промјене у грунтовници (земљишнокњижном одјелу опћинског суда) и у катастру, те како провести оставински поступак. Приручник садржи и све линкове надлежних институција, одвјетника, јавних биљежника и овлаштених
Многи сматрају да су убиством краља убијени народно јединство и сама Краљевина Југославија, која је после његове смрти преуређена стварањем Бановине Хрватске, а онда ударом споља 1941. срушена, подељена, а од дојучерашње браће српски народ је доживео стравичне злочине, геноцид у усташкој Независној држави Хрватској коју су водили они који су оптужени и осуђени за убиство краља Александра. Пише: Момчило Павловић, историчар Деветог октобра 1934. у пола четири по подне стигао је југословенски брод „Дубровник” са краљем Александром Карађорђевићем у марсељску луку, праћен целокупном француском средоземном флотом, у званичну посету Француској. Министар морнарице Франсоа Пјетри пошао је у сусрет југословенском ратном броду, док су луку надлетали француски хидроавиони. У адмиралском
Заборављање је, осим уобичајеног неопходног заборављања небитног, исто што и кварење, занемаривање, искорјењивање, пропадање, сиромашење, изневјеравање, издаја, расипање и непоштовање у свим пољима људске свијести и живљења. Сажетак: Бавећи се актуелним и важним проблемом културе памћења, аутор у раду промишља природу памћења и сјећања и њихову улогу у људском животу. Стојећи на становишту да памћење и сјећање имају дубоке онтоантрополошке коријене као чиниоци људског ума и духа, он заступа и тезу да савремени технички свијет слаби а не јача истинско памћење. А ово, мишљење је аутора, стоји у тијесној спрези са логиком ума и представља сржни чинилац личног и националног идентитета, човјековог достојанства и поноса. У том смислу истинско памћење
Када славите осамдесетогодишњицу Тринаестојулског устанка, уз велико уважавање према црногорским устаницима и њиховим жртвама, сјетите се да су заједничке активности црногорских устаника са црногорским комунистима, биле црвено завођење за Голеш планину, јер је створена представа о комунистима који желе градити слободу као и сви остали, а заправо се радило само о томе да је учешћем црногорских комуниста у Тринаестојулском устанку створена подлога за „обрачун са класним непријатељем.” (Фото Музеј Југославије) Тринаестојулски устанак јесте био израз борбе српског народа за ослобођење од италијанског окупатора чији исходи нијесу били израз првобитне народне воље, али је, нажалост, постао база легитимности комунистичког покрета у Црној Гори. (( Ако покушамо, рецимо, упоредити 13.јул 1941. и
Хрватска министарка културе и медија Нина Обуљен Kоржинек реаговала је данас на декларацију “Границе српске књижевности” истакавши да је њен коментар увек исти: зато што се бави митовима и посезањем за туђим културним вредностима, Србија се налази ту где се налази. Милорад Пуповац на конференцији; ФОТО: снимак екрана Декларација је донесена на 4. интеркатедарској србистичкој конференцији 24. и 25. јуна у Тршићу, родном месту Вука Стефановића Kараџића, а данас су на њу реаговале и Матица хрватска и Хрватска академија науке и уметности. “Хрватска је држава која се изборила у рату за своју слободу и независност, чланица смо Европске уније, наш је језик признат, делимо европске вредности с другим државама чланицама
Историчар Александар Раковић изјавио је Срни да је такозвана хрватска православна црква /ХПЦ/ фантомска организација без литургије, која повремено пласира лажи о знаменитим личностима и догађајима из српске историје, па чак и Косовски бој представља као хрватску битку, са циљем „хрватизације“ Срба. Александар Раковић; ФОТО: Медија центар Београд Раковић је, поводом тврдњи ове организације на „Фејсбуку“ да су Хрвати побиједили на Косову Пољу 1389. године, да је кнез Лазар био њихов вазал, а да су тај „српски мит подметнули Енглези 1915. године“, рекао да ова такозвана црква треба да направи неку идеолошку спону са НДХ, јер је и усташки идеолог Анте Старчевић писао о томе да су Немањићи хрватска династија и да
Данас нас је напустио ерудита и интелектуалац старог кова, енциклопедијског образовања, борац за слободу, др Михаило-Мишо Рундо. Др Михаило П. Рундо је рођен у Билећи 7. септембра 1934. године од оца Петра и мајке Љубице, рођене Дежуловић из Херцег Новог. Завршио је Медицински факултет 1961. године у Београду. У Франкфурту је завршио специјализацију и радио као анестезиолог у најстаријој градској клиници, али и поред успјешне радне каријере (примаријус) оставио је трага и на Медицинском факултету у Франкфурту гдје је водио, по жељи надлежних, стручне семинаре студентима медицине. И поред преданог рада и успјеха на професионалном плану, др Рундо није штедио ни вријеме ни средства да буде од користи и помоћи
Полазећи од чињенице да су и пре IV конгреса КПЈ који је одржан у Дрездену 1928. године, подјармљени српски аустромарксисти, комунисти-интернационалисти гушили и умртвљавали националну свест српског народа и да су после Првог светског рата, који је за нас Србе био рат за национално ослобођење и уједињење, нападали нову државу да је „тамница народа“ и да је настала као резултат великих ратова у Европи, коју треба разбити. Пише: Душан Буковић „Политика Јосипа Броза Тита, закамуфлирана паролама које су држале српски народ у заблуди, о братству и јединству и равноправности, када се сведе целокупни учинак његове владавине, била је доследно остваривање одлука Дрезденског конгреса КПЈ од 1928. године. И то
КиМ не дамо. То је територија Републике Србије и наш историјски Заветни ковчег. Пише: Владан Вукосављевић Међутим, морамо увек пред очима да имамо и ширу слику, такође веома важну. Срби не живе само у државици савијеној око долине реке Мораве, од Копаоника до Суботице и од Дрине до Тимока. Та државна творевина у том формату и у оквиру тих граница дело је насилног инжењеринга над Србима који су спроводиле и спроводе западне земље. Да ли тако треба да остане или не, није питање за овај формат. Срби живе од Куманова и Скопља до Трста и Истре, од Боке и Бара до Темишвара и Сент Андреје па и шире од тога. То
Разни екуменисти говоре: молите се Богу, станите [заједно] ви који верујете овако, ви који верујете онако, ви који верујете у било какве богове и у ко зна шта, изјавио епископ зворничко-тузлански. Треба помагати другом човеку, али не можемо се са сваким човеком молити Богу. Разни екуменисти говоре: молите се Богу, станите [заједно] ви који верујете овако, ви који верујете онако, ви који верујете у било какве богове и у ко зна шта. Не можемо се заједно молити Богу. Ми, православни хришћани, можемо се молити само са православнима, јер исту веру имамо, исто крштење, исте Свете тајне, исту духовност, исто просвећење у Светом крштењу и исту Тајну рукоположења у светим тајнама
Овим нашим дописом обавјештавамо вас као чланове Скупштине МРВ-ћа БиХ-не да са 31. јануаром текуће 2023. године прекидамо наше чланство у постојању и раду МРВ-ћа БиХ-не. Веома жалимо због тога. Поштованим члановима Скупштине МРВ-а БиХ-е Господину Грабус Неџаду Господину Јакобу Финцију Господину Надбискупу Томи Вукшићу Сарајево Уважени чланови Скупштине МРВ-ћа БиХ-не срдачно вас поздрављамо и желимо вам срећну Нову 2023. годину, те добро здравље, срећу и благослов божији. Овим нашим дописом обавјештавамо вас као чланове Скупштине МРВ-ћа БиХ-не да са 31. јануаром текуће 2023. године прекидамо наше чланство у постојању и раду МРВ-ћа БиХ-не. Веома жалимо због тога. Од нашег доласка на трон митрополита дабробосанских настојали смо да нашим радом
Уз учешће више од 200 чланова, у Бијељини је 30. јануара 2023., године одржана оснивачка Скупштина Удружења Херцеговаца у Бијељини „Јован Дучић“. Поред свечарске атмосфере и подсјећања на Херцеговце који су славу своје земље проносили од Херцеговине до Семберије и даље, широм свијета, изабрано је и руководство, односно, утврђени циљеви Удружења. За предсједника је изабран угледни привредник и хуманиста Спасоје Албијанић који је у бесједи најавио да ће превасходни циљеви Удружења бити његовање духовности, културе и традиције мјеста из којих чланови потичу, као и дубље повезивање Семберије и Херцеговине – завичаја из ког су потекли и завичаја у којем сада живе. – Ми јесмо Херцеговци по осјећању, али ми смо
Таласање које је изазвао муслимански имам из Козарца Амир Махић вријеђањем на рачун Светог Саве и уз опаске које деградирају Српску православну цркву, не престају данима, чак ни након што се овај вјерски старешина извинио због ријечи на худби због којих се у уторак појавио у полицији на основу процеса који је покренуло тужилаштво. Њему је подршку дао поглавар Исламске заједнице у БиХ, Хусеин Кавазовић. Српски интелектуалци и политичари реаговали су на овај покушај беспризорног вријеђања српског народа, али не и представници тзв. међународне заједнице. Примјера ради, како је о. Дарко Ристов Ђого рекао недавно за портал ИН4С „култура вријеђања СПЦ“ је производ систематског стигматизовања српског народа од аустроугарске пропаганде до
Да ли ће се ученици у Метаjни запитати ко су била та дjеца и те маjке и жене што су посљедње дане живота провеле у њиховим учионицама? Пише: Зорица Ћоковић
Страдања Срба Кусоњчана у Другом свјетском рату вежу се за 13. 08. 1942. године и то је најтужнији дан у историји овог мјеста у близини Пакраца. На тај дан је
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
