arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Помен страдалим борцима на Меремишљу

Парастосом, прислуживањем свијећа и полагањем цвијећа данас је на брду Меремишље, код Вишеграда, обиљежено 25 година од страдања 28 бораца Војске Републике Српске из Вишеграда и Рудог. Предсједник Борачке организације Вишеград Милисав Васић подсјетио је да су на овом мјесту страдала 24 борца вишеградске бригаде и четири борца руђанске бригаде, међу којима је било и особље санитета. “Том приликом су заробљена четири борца, а једном су послије мучења завезали камен око врата и бацили га у ријеку Дрину”, додао је Васић. Обиљежавању сјећања на погибију српских бораца присуствовала је родбина страдалих, њихови ратни другови и саборци. Делегације Општине Вишеград и Борачке организације из Вишеграда и Рудог, положиле су цвијеће на

У Требињу уручена одликовања за 11 погинулих бораца из Херцеговине

У Требињу су данас уручене Медаље заслуга за народ за 11 погинулих бораца Војске Републике Српске са подручја источне Херцеговине, који су постхумно одликовани указом предсједника Републике Српске Милорада Додика На свечаности у сали Скупштине града Требиња представницима породица погинулих бораца са подручја Требиња, Билеће, Гацка и Невесиња одликовања је уручио генерални секретар у кабинету предсједика Републике Српске Синиша Каран. Изасланик предсједника републике подсјетио је да је ове године, поводом Видовдана – Дана и крсне славе Војске Републике Срспке и 15. септембра – Дана погинулих и несталих бораца, предсједник Додик постхумно одликовао 399 бораца Војске Републике Српске. „Ово је симболичан чин захвалности, највећег поштовања и признања предсједника, свих грађана Републике Српске

Почела изградња централног спомен обиљежја борцима у Невесињу

Припремним радовима за постављање постамента на Градском тргу у Невесињу почела је изградња Централног спомен обиљежја борцима за слободу. Овај дио посла изводи конзорцијум „Аурора“ Невесиње – „Виламонт“ Јабланица. Јединствена споменичка скулптура дјело је академског вајара Миодрага Живковића. Ливење споменика у бронзи у Умјетничкој ливници „Станишић“ у Новом Саду је углавном завршено и до половине наредног мјесеца биће обављен транспорт до Невесиња. Професор Живковић врши надзор над ливењем, а руководиће и постављањем овог импресивног монумента у Невесињу. Са прилазним степеницама и постаментом споменик ће бити висок шест метара. Симолизоваће све невесињске устанке и континуитет српског духовног бића и традиције. Свечано откривање Централног спомен обиљежја борцима за слободу најављено је за

Градски парк Требиње

Израњају кости „комунистичког терора“

ТРЕБИЊЕ | Историјски подаци о злочинима комуниста су изизетно оскудни, не због немара локалних стручњака из ове значајне области науке, већ због вишедецинијског сатирања тзв. „противника револуције“,али се претпоставља да је Требиње и околина посуто необиљеженим  гробницама, пуних костију невиних жртава комунистичког терора с краја Другог свјетског рата. Недавни радови у требињском парку, гдје је откривео неколико гробница, вјероватно „домаћих издајника“, само потврђују ову чињеницу, а гдје су откривени гробови невиних жртава комуниста. Реч је масовном убиству, без суђења, претпоставља се више стотина људи крајем Другог светског рата, махом  имућнијих Требињаца, домаћина из Требињске шуме, околине, али и припадника ЈВуО из сусједних црногорских општина, које је починила нова комунистичка власт,

Svetozar_Crnogorac.jpg

Светозар Црногорац: Партизани су у Херцеговини наставили усташку мисију истребљења Срба

Говорим о теми коjа кореспондира са усташтвом, а коjу сматрам изузетно важном, а чини ми се да jоj се не посвећуjе никаква пажња, што може бити кобно за народ Источне Херцеговине. Светозар Црногорац Већ неколико година пажљиво пратим дешавања у нашем суседсву у Западноj Херцеговини. Пратим њихове саjтове, политичке емисиjе на хрватским телевизиjама и посебно Католички тjедник, лист Католичке цркве, коjа jе иначе жила куцавица хрватског народа и творац свих зала коjи су кроз виjекове сналазили наш народ а по мом мишљењу и окорела злочиначка организациjа. Ви се обично снабдевате по Мостару, Чапљини а неретко и у Широком бриjегу – матици усташтва у Херцеговини. Они су вероватно веома љубазни, неретко вас услуже кафом и ракиjом,

(Требиње) Фото: elitetravel.co.rs

Одговор из Требиња градоначелнику Дубровника: И у Требињу мајке плачу за својим синовима, дјеца за родитељима. Ко ће њима да се извини?

Замјеник тербињског градоначелника Мирко Ћурић рекао је Срни да је изненађен изјавом дубровачког градоначелника Мате Франковића који је навео да „нема сарадње између ова два града, док се званичници Требиња не извини Дубровнику“ и поручио да ће о свим догађајима у прошлости судити историја. Ћурић каже да је било „нелагодних ситуација“ и са једне и са друге стране, наглашавајући да су и Требињци, као и Дубровчани, бранили своје породице и огњишта. „И у Требињу мајке плачу за својим синовима, дјеца за родитељима. Ко ће њима да се извини?“, упитао је Ћурић и додао да је прошло вријеме да се шаљу поруке које не доприносе добросусједским односима, већ да треба да

Дубровник

Франковић одбио да се фотографише са Ђурићем

Градоначелник Дубровника Мато Франковић рекао је да овај град никада неће успоставити сарадњу са Требињем док не добију извињење за оно, како каже, што су учинили током ратних дешавања, те одбио да се фотографише са замјеником градоначелника Требиња Мирком Ћурићем.  Франковић је рекао да није довољна само добра воља за сарадњу коју су званичници Требиња исказали раније према Дубровнику, додајући да се “прије тога потребно извинити грађанима града Дубровника, мајкама које су изгубили синове, породицама које су изгубиле дјецу и дјеци која су остали без родитеља”. “Када то извињење услиједи као што је услиједило из Црне Горе, Дубровник је спреман да сарађује са Требињем. Док се то не догоди ми

spomenik_u_ljubljenici.jpg

Јахура: Жене и дјеца из Љубљенице живи спаљени на Велику Госпојину

English Усташе су на данашњи дан 1941. године, на православни празник Велика Госпоjина, живе спалили у jедноj штали жене и дjецу из села Љубљеница, у општини Берковићи. Миленко Јахура, предсjедник Српског националног друштва “Пребиловци”, каже да су том приликом из породице Вукосав изгорjели Цвиjета, Дара, Славко (15 година), Стоjа (10 година), Наста, Цвиjа, Даница, Славко (осам година) и Анђелко (осам година). Из породице Геле живи су спаљени Петра, Анђа, Љубица (четири године), Мара, Миленко (осам година), Миленка (шест година), Љубица (двиjе године), Даница, Бранко (15 година), Миленко (12 година), Анђа (двиjе године), Владо (12 година) и Боро (10 година). Из пламена jе искочила и побjегла jедино деветогодишња Славоjка Вукосав. Комшиjе

strahinja-zivak.jpg

СТРАХИЊА ЖИВАК – ЖИВИ ДА БИ СВЕДОЧИО!

Убили су ми муслимани оца и два стрица у Другом светском рату. Маjка Босиљка бринула jе о нас четворо сирочади. Нисам ни сањао да ће крчаг нове балканске несреће однети животе моjих синова- каже Страхиња Живак Судбина Страхиње Живака, пензионисаног инжењера из Требиња, стала jе до сада у девет књига. Неке су преведене на више светских jезика. У свом граду Страхиња jе жива легенда. И не постоjи Србин у Босни и Херцеговини коjи ниjе чуо за њега. Почетком несрећног рата у БиХ, тешко рањен доспева у Алиjине казамате, и у jедном од наjгорих мучилишта Централном затвору, сазнао jе да су му, бранећи огњиште, убиjена двоjица синова. От туге његовоj супрузи,

Ископавање жртава у селу Блаце

Уживао да убија Србе

Коначно подигнута оптужница против вође злогласних “Акрепа” Миткета Пиркића Требиње – Полицијска управа МУП Репубилике Српске из Требиња доставила је допуну извештаја против М. П. због сумње да је као командант муслиманско-хрватске јединице “Акрепи” починио ратни злочин на подручју општине Коњиц 1992. Како незванично сазнајемо, реч је о Митку Пиркићу (55) из Коњица, који се сумњичи да је од почетка маја до септембра 1992. учествовао у више злочина почињених над српским цивилима. Прва акција у којој се Пиркић сумњичи десила се 13. маја 1992. приликом напада на село Блаце. Том приликом убијено је 20 цивила српске националности, од 18 до 85 година, спаљено и порушено 25 српских кућа и 35

ubojstva.jpg

Чавашки злочин није почињен у моје име

На данашњи дан, 11. августа 1941. догодило се једно од најтежих страдања на подручју Попова поља. Усташе су побиле 101 становника овдашњег села Чаваш. Побили су све које су нашли! Хроничари кажу да су око 4 сата ујутро опколили село, похапсили Србе и потјерали их у поље у јаругу Подваље. Покосили су их све из непосредне близине ватром из пушака и из пушкомитраљеза. О гнусноћи тога злочина довољно говори чињеница да су међу страдалима били махом старци, жене и дјеца. Било је двоје дјеце старо пет, односно шест дана. Међу страдалима су биле читаве породице од пет, шест, седам па чак и девет чланова. Премда сваки злочин има своју развојну

Пребиловчани су људи са највећим срцем

Има једно село, у општини Чапљина. Налази се у јужној Херцеговини, на лијевој обали ријеке Брегаве изнад села Клепци. Село, са хиљаду душа, веома развијено сточарством и предјелима богатим љековитим и медоносним биљем. Село са историјом старом хиљадама година. То лијепо село, зове се Пребиловци. Пребиловци су били економска, духовна и културна елита, коју је требало сасјећи и ишчупати из коријена… Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци је један од најгорих и најсвирепијих догађаја у људској историји. Најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату. У првим данима августа 1941. од укупно хиљаду становника убијено је 850, од којих 600 жена и дјеце. Живи гурнути у јаму Голубинка

Војин Гушић: Ниједан политичар не може више вољети РС од оних који су за њу крварили!

Изреку да „срећа прати храбреˮ потврдила је и судбина Војина Гушића, борца  Првог батаљона славне Невесињске бригаде. Он је 29. јула 1992. године на Брстанику рањен од распрскавајуће потезне мине коју су поставиле муслиманско-хрватске снаге. Главу је сачувао, али је остао без десне шаке и поткољенице. Са истим жаром са којим се борио за Републику Српску, овај кршни Херцеговац као предсједник Одбора ратних војних инвалида и замјеник предсједника Борачке организације Републике Српске (БОРС) покушава да се избори за права својих ратних другова. – БОРС је најбројнија организација која данас има 138.800 чланова. Регистровани смо у свим општинама и градовима Републике Српске. У оквиру борачке организације имамо Одбор ратних војних инвалида

Поново у строју: Обиљежено 25 година Требињске бригаде (ФОТО)

Присјећањем за погинуле саборце, свечаним постројавањем и дефилеом ветерана – у Требињу је данас обиљежено 25 година од оснивања и Дан Требињске бригаде, као успомена на данашњи датум из 1992. године када је ова јединица Војске РС извојевала своју прву ратну побједу. Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије у цркви Светог цара Лазара служио је јутрос помен борцима јединице палим у Одбрамбено-отаџбинском рату, након чега су у спомен соби Требињске бригаде упаљене свијеће и положено цвијеће. Услиједило је свечано постројавање бораца, изношење ратних застава и дефиле ветерана градским улицама. Дефиле у строју зауставио се на централном спомен-обиљежју „Браниоцима Требиња 1991-1996“, гдје су положени вијенци и цвијеће. Програм је настављен у љетној

Опроштај од пуковника Зупца: Земља коју си одбранио – биће ти захвална и лака

Саборци из одбрамбено-отаџбинског рата, пријатељи и суграђани данас су се опростили од команданта Требињске бригаде Војске РС пуковника Радослава Зупца на комеморативној сједници која је одржана у сали Скупштине града Требиња. „Био је један од оних преко којих је оживјела стара српска све рјеђе помињана официрска команда – За мном!“, поручио је у обраћању градоначелник Требиња Лука Петровић, додајући да је тај наук пуковник стекао у часном породичном дому у селу Укшићи на Љубомиру, гдје су млађи слушали „завјете предака – како се на све што живот доноси а судбина наноси налазе најчаснији и надостојнији одговори“.„Зато другог пута за Радослава Зупца као да није ни било када је отаџбина затражила помоћ и кад

Породици проф Ђуре Голубовића Фото М. Драганић

Смрт у братском загрљају

Убиство блиских рођака на подручју Коњица током рата превазилази античке трагедије. Само у дворани “Младост” страдало 13 логораша међу којима шесторо браће На трагику српског нестајања у Коњицу у коме је до априла 1992. живело око 7.000 Срба, а данас их је преостало тек 250, увек ће подсећати 15. јун 1992. године, када је у спортској дворани “Младост” у Коњицу, страдало 13 српских логораша међу којима чак шесторо браће. Тог 15. јуна настрадала су браћа Мирко (35) и Стеван (30) Нинковић, Душан (39) и Милорад (42) Ћећез, и Велимир (40) и Жељко (30) Ћећез. Они су по сведочењу Слободана Праљка, генерала ХВО-а, погинули од две гранате које су на салу

Спомен-обележје у Брадини (Фото: Д. Станишић)

Брадина, Ледићи и Чемерно чекају правду

Ни 25 година откако је на најсвирепији начин у три српска села која данас припадају Федерацији БиХ убијено 117 људи – нико није одговарао Од нашег дописника Сарајево – О предратном животу Срба у селима Брадина код Коњица, Ледићи код Трнова надомак Сарајева и Чемерно у општини Илијаш, која су након Дејтона припала Федерацији БиХ, већ 25 година сведоче само остаци српских порушених кућа, ливаде и њиве зарасле у коров и спомен-обележја са именима њихових најближих сродника, свирепо ликвидираних у нападу припадника муслиманских снага. Данас у тим сабласно пустим селима, осим духова прошлости, „станује” и неправда, јер за злочин почињен пре четврт века још нико није одговарао. То вишегодишње игнорисање страдања

25 година од рушења Саборне цркве у Мостару: Ко сачува истину у вјери, храмови ће њега походити…

17. јун 2017.-ог љета од Христовог рођења. Пријатни повјетарац са Дунава пробија се у ноћи и одгони ми сан. Сличан ваздушни завијутак од врхова Вележи на овај дан 1992. разносио је прах највишег звоника у Херцеговини. Из праха си подигнут, у прах ћу те вратити, закон је милости Господње. До уздизања куполе Светог Саве на Врачару, била су то српска православна звона најближа небу. Од часа када је освештан, Саборни храм Свете Тројице у Мостару, постао је најгордији српски олтар у Херцеговини. Чувао га је иконостас са 44 света лика. Ко год би се од православног херцеговачког милета упутио у Мостар, љекару, суду или неком другом чуду, свратио би и

Обиљежено четврт вијека од страдања Срба у Мостару

У Мостару је данас обиљежено 25 година од страдање Срба у долини Неретве, гдје је 14, 15. и 16. јуна 1992. године убијено 386 људи, протјерано више од 20.000 Срба и уништена сва српска имовина и богомоље. Четврт вијека од страдања Срба у Мостару, које су из долине Неретве протјерали припадници Хрватског вијећа одбране, Хрватских оружаних снага и Хрватске војске, обиљежено је бацањем цвијећа у ријеку Буну и служењем парастоса у Старој цркви. Општинска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње овим је обиљежила и Дан несталих и погинулих херцеговачке регије у Одбрамбено-отаџбинском рату. Присјећајући се егзодуса Срба из Мостара јуна 1992. године, предсједник Организације Аљонка Џелетовић

Данас обиљежавање 25 година од страдања Срба у Мостару

У Мостару ће данас бити обиљежено 25 година од страдања 29 српских цивила и војника на локалитету Буна, те 386 Срба из долине Неретве, који су убијени 14, 15. и 16. јуна 1992. године. Четврт вијека од страдња Срба у Мостару биће обиљежено бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара и служењем парастоса у Цркви Свете Tројице у Мостару. На тај начин невесињска Општинска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила обиљежиће Дан несталих и погинулих херцеговачке регије у одбрамбено-отаџбинском рату. Скуп на Буни предвиђен је у 10.30 часова, парастос у 11.00 часова, док је полагање вијенаца и цвијећа код Спомен-костурнице у Невесињу најављено уа 13.00 часова. На

Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина данас су у сеоском Храму Вазнесења Господњег и порти обиљежили 25 година од како су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага побили њихове браћу, сестре, мајке, очеве, родбину, кумове и комшије, те спалили ово и околна села, а њих заувијек протјерали са вјековних огњишта

Обиљежено 25 година од страдања Срба у Брадини

Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина данас су у сеоском Храму Вазнесења Господњег и порти обиљежили 25 година од како су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага побили њихове браћу, сестре, мајке, очеве, родбину, кумове и комшије, те спалили ово и околна села, а њих заувијек протјерали са вјековних огњишта. Члан Удружења логораша регије Бирач Јелена Глигоревић, која је родом из Брадине, рекла је новинарима након литургије и парастоса за страдале становнике Брадине да јој је из године у годину све теже доћи на ово мјесто, али да јој жеља за доласком не престаје. “Осјећај је страшан и разочаравајући. Сто метара од овог мјеста налази се зграда

Јован Дивјак

Пријава против генерала Армије БиХ Јована Дивјака

Против генерала Армије БиХ Јована Дивјака поднета пријава за ратни злочин. Планирао нападе против цивилног становништва Полицијска управа Требиње поднела је извештај Тужилаштву БиХ против пензионисаног генерала тзв. Армије БиХ Јована Дивјака (80) због ратног злочина над цивилима српске националности у општини Коњиц. У саопштењу ПУ Требиње наводи се да је извештај поднесен због сумње да је починио кривична дела ратни злочин против цивилног становништва и злочин против човечности. – Пријављени је у својству заменика команданта Врховног штаба Оружаних снага БиХ, команданта Територијалне одбране за Херцеговину и као један од оснивача Патриотске лиге за Херцеговину кршио правила међународног хуманитарног права и Женевских конвенција за време оружаног сукоба у БиХ на

Данас обиљежавање 25 година од страдања Срба у Брадини

Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина данас ће у сеоском Храму Вазнесења Господњег и порти обиљежити 25 година како су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага побили њихове браћу, сестре, мајке, очеве, родбину, кумове и комшије, спалили ово и околна села, а њих заувијек протјерали са вјековних огњишта. Тог 25. маја 1992. године на најбруталнији начин убијено је 48 српских цивила, остали одведени у логоре и протјерани, а Храм Вазнесења Господњег запаљен и срушен. Програмом обиљежавања предвиђено је да у обновљеном Храму Вазнесења Господњег у 10.00 часова Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, уз саслужење свештенства Српске православне цркве, служи Свету архијерејску литургију. Парох коњички јереј

Парох коњички јереј Милан Бужанин

Ни четврт вијека од злочина над Србима нико није оптужен

Парох коњички јереј Милан Бужанин наглашава у изјави за Срну да за злочине над Србима у Брадини, почињене прије четврт вијека, не само да још нико није осуђен, него још ни против кога није подигнута ни оптужница… Приредили: Невенко ЕРИЋ и Огњен БЕГОВИЋ Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина у четвртак, 25. маја, обиљежиће у сеоском Храму Вазнесења Господњег и његовој порти 25 година откако су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага побили њихове браћу, сестре, мајке, очеве, родбину, кумове и комшије, ово и околна села спалили, а њих заувијек протјерали са вјековних огњишта. Тог 25. маја 1992. године на најбруталнији начин убијено је 48 српских цивила,

Фоча:Споменик погинулим борцима и цивилима Фото: СРНА

Фоча: Обиљежене 22 године од оснивања Деветог одреда Специјалне полиције

Служењем парастоса испред централног фочанског Споменика погинулим борцима и цивилима из посљедњег рата, те полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа, ветерани Деветог одреда Специјалне бригаде полиције Републике Српске обиљежили су данас 22 године од формирања овог одреда. Ветеран Деветог одреда Пајо Парица подсјетио је да је ова јединица организована пред крај рата за вријеме најжешћих борби. – Најупечатљивије у сјећању су нам остали Трескавица и трновско ратиште на којем смо водили свакодневне борбе са припадницима такозване Армије БиХ који су уз помоћ НАТО снага свим силама упирали да направе трансверзалу између Сарајева и Горажда. Не знамо ни сами како смо успјели да се изборимо, али смо издржали и створили смо Републику

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала