У Требињу је премијерно приказан документарни филм о најмлађем погинулом борцу Tребињске бригаде Александру Маслеши под називом “Сузе говоре истину”, требињског новинара Небојше Колака. Филм траје 67 минута и говори о шеснаестогодишњем дјечаку који је напустио дјечачку игру и школу, узео пушку и отишао на прву линију херцеговачког фронта да брани отаџбину. У филму говоре његови родитељи, сестра и дјед. Колак је истакао да је на дјечака посебан печат оставио деведесетпетогодишњи дјед Раде. “Немој ми замјерити што плачем, јер сузе говоре истину”, присјетио се Колак Радових ријечи, због чега се и одлучио за овај назив филма. Говорећи о успостављању контакта са породицом Маслеша, Колак је рекао да му је за

Спуштањем цвијећа у ријеку Буну и служењем парастоса у Старој цркви у Мостару данас је обиљежено 26 година од егзодуса Срба из долине Неретве када је нестало 431 лице српске националности, протјерано више од 30.000 Срба и уништена сва српска имовина. На данашњи дан 1992. године запаљена је и Саборна црква Свете тројице у Мостару, тада највећа православна богомоља на Балкану, а након тога и сви православни храмови у долини Неретве. Обиљежавање је организовала Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње, која уједно обиљежава и Дан несталих источне Херцеговине. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић рекла је да се 1992.

У Брадини је данас литургијом и парастосом у Цркви Вазнесења Господњег, те полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у порти, обиљежено 26 година од злочина који су над Србима у овом коњичком селу починиле муслиманске и хрватске снаге. Литургију и парастос служио је игуман Данило из манастира Житомислић. У Брадини је на најбруталнији начин 25. маја 1992. године убијено 48 српских цивила, а преостали су одведени у логоре или протјерани, њихова покретна имовина опљачкана, а куће и Црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени. У логорима су живот изгубила још 22 становника Брадине, док се за пет још трага. Преживјели расељени Срби из Брадине сваке године у мају долазе из свих дијелова Републике

Данас је одата почаст за 383 српске жртве, страдале током рата у општини Коњиц. Око седам хиљада Срба који су прије рата живјели у Коњицу, расељено је широм свијета. Коњичани су својим мртвима одали пошту у Гацку, гдје је прије двије године изграђен заједнички споменик за цивиле и борце. На мермеру уклесана 383 имена. Међу њима дјеца, жене, старци, жртве логора Челебићи и Мусала, борци, припадници Друге херцеговачке лаке пјешадијске бригаде. Коњиц је једна од најстрадалнијих општина за српски народ, гдје су у масовним злочинима убијане комплетне породице. “Убијен ми је отац, стриц, бројна родбина, а ево хвала Богу ми живи се окупљамо савке године да их се сјећамо, упалимо свијеће”,

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки Григорије рекао је да Брадина, мјесто незапамћеног страдања Срба, треба да буде вјечита опомена и подсјетник да нико никада више не смије дозволити да овом земљом завладају мржња, освета и страх. Он је рекао да “једино што рат не може и што никада није могао а то је да угаси срце у којем обитавају Бог, правда, истина, мир и доброта”. “Сваки човјек у БиХ који је прогнан из завичаја, коме је срушен дом, коме је убијен отац, брат, сестра, кум, пријатељ, нека зна да је најважније што људи могу све отети једни другима, али срце и оно што нам је у срцу не могу узети. Из

Брадина је мјесто које свједочи о страшном и великом страдњу српског народа на простору Херцеговине, и о чијим размјерама говори податак да у Брадини живи двоје Срба, а преко љета долази још њих шесторо, речено је данас у Сарајеву на радионици под називом “Суочавање са прошлошћу оптерећеном насиљем у БиХ”. Свештеник у Коњицу Милан Бужанин рекао је да су ово двоје стараца вјероватно опростили злочине који су им се догодили, јер тако учи и хришћанска православна вјера, и саживјели се са комшијама јер су пензионери, па и немају неке велике животне прохтјеве. “Ипак, одрживи повратак Срба у Брадину није могућ, јер људи средњих година који би се ту вратили немају

У Суду БиХ – 13 ратних, војних и полицијских званичника из Коњица изјаснило се да нису криви за злочине против човјечности над српским цивилним становништвом у тој општини. Њихови адвокати одбрану базирају на чињеници, како кажу, утврђеној у хашким оптужницама – да су Брадина и друга српска села у коњичкој општини била легитимни војни циљ. Само у Брадини, у два дана у мају 92-ге убијено је 48 цивила, жена и дјеце, а 200 отјерано у логоре. Ратни командант и припадници тзв. АРБиХ, други човјек полиције у Коњицу те командант и припадници Диверзантске јединице “Акрепи”, сви одреда изјаснили су се да нису криви за систематични напад на српско становништво у Коњицу.

Суд БиХ потврдио је оптужницу против 12 лица, бивших команданата и припадника такозване Армије БиХ, Територијалне одбране, ХВО-а, полиције и муслиманских паравојних формација, оптужених за злочине почињене 1992. и 1993. године над српским цивилима на подручју Коњица, Брадине и околине. Оптужница за злочине терети Есада Рамића, Шефика Никшића, Аднана Аликадића, Митка Пиркића, Реџу Балића, Хамеда Лукомирака, Сафаудина Ћосића, Мухамеда Цакића, Исмета Хебибовића, Алмира Падаловића, Енеса Јахића и Агана Рамића, саопштено је из Суда БиХ. Они су оптужени да су одговорни за нападе и убиства више десетина цивила српске националности, оба пола, међу којима је било дјеце и старијих особа, те мучења, злостављања, нечовјечна поступања, противправна заточења, већег броја жртава српске

Полицијска управа /ПУ/ Требиње доставила је Тужилаштву БиХ допуну извјештаја о почињеном кривичном дјелу против лица чији су иницијали К.М. због постојања основа сумње да је у својству стражара у једном и као управник у другом логору починио ратни злочин над цивилима на подручју општине Коњиц 1992. године. Према незваничним сазнањима, ријеч је о Кемалу Мрнџићу /46/ који је као стражар у логору Челебићи сам или са другим лицима на нарочитио свиреп начин, физичким злостављањем, мучењем и сакаћењем, злостављао протиправно затворене српске цивиле наносећи им тешке посљедице. Полицијска управа Требиње је у 2017. години Тужилаштву БиХ доставила 11 извјештаја за почињена 22 кривичних дјела против 16 лица на подручју Мостара,

Суд БиХ одредио је једномјесечни притвор Зденку Грбавцу, осумњиченом за злочине над Србима у Брадини код Коњица 1992. године. Из Суда БиХ саопштено је да притвор Грбавцу, који је осумњичен за злочин против човјечности, може трајати најдуже мјесец дана од дана лишења слободе, односно до 16. фебруара или до другачије одлуке Суда. Притвор је Грбавцу одређен због опасности од бјекства, те због постојања нарочитих околности које указују да ће ометати кривични поступак утицајем на свједоке и саучеснике, наводи се у саопштењу. Грбавац је, како наводе медији, осумњичен да је у Брадини код Коњица 1992. године извео тројицу српских цивила из групе заробљеника и убио их са још једним саучесником. Медији

Служењем парастоса и полагањем цвијећа на споменик данас су обиљежене 23 године од смрти Александра Маслеше, најмлађег борца Tребињске бригаде Војске Републике Српске. Драган Ристић Бели, испред Бобанске чете, подсјетио је на храброст Александра Маслеше који се одрекао дјечачких снова да буде спортиста и у августу 1993. године са 16 година, добровољно је приступио Бобанској чети славног војводе Недељка Видаковића, да би исте те године био рањен на најистуренијем положају који је држала ова јединица. “Био је храбар, без страха, знао је зашто се бори, бранећи своју земљу”, каже Ристић. Свештеник Никола Јанковић нагласио је да је његово младо срце препуно енергије престало да куца на земљи, али да се

Како „Новости“ сазнају, ухапшен је Зденко Р. Грбавац (51), осумњичен да је, на почетку рата у БиХ, у Брадини, код Коњица крајем маја 1992. године, убио српске цивиле, браћу Слободана и Велемира Живака, и Васу Вујичића Како „Новости“ сазнају, у понедељак је ухапшен Зденко Р. Грбавац (51), осумњичен да је, на почетку рата у БиХ, у Брадини, код Коњица крајем маја 1992.  године, убио српске цивиле, браћу Слободана и Велемира Живака, и Васу Вујичића. Хапшење се догодило на граници Босне и Хрватске. За Грбавцем је била расписана међународна потерница. У злочину, који му се ставља на терет, учествовао је, према изјавама сведока, и извесни Жељко Мликота. Грбавац је осумњичен да

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против 14 особа због злочина против човјечности над српским цивилима на подручју Коњица и околине. Оптужница је подигнута против Есада Рамића /51/, Шефика Никшића /72/, Митка Прикића /55/, Реџепа Балића /65/, Хамеда Лукомирака /46/, Исмета Хабибовића /61/, Сенадина Ћибе /50/ и Агана Рамића /55/, сви из Коњица, који се налазе у притвору, саопштено је из Тужилаштва БиХ. Оптужница је подигнута и против Аднана Аликадића /55/ из Сарајева и Алмира Падаловића /49/ из Мостара који се налазе у притвору, Енеса Јахића /48/ из Коњица којем су одређене мјере забране, те Сафаудина Ћосића /43/, Мухамеда Цакића /49/ и Сеада Јусуфбеговића /76/ из Коњица. Они се терете за