„Благослов поља“ извршен jе поводом годишњице смрти ратног злочинца Дон Илиjе Томаса Црква у коjоj су насилно покрштавани Срби из Клепаца 1941. године У овоj „цркви“ извршен jе обред католичењa Срба из Клепаца 10. августа 1941, у суштини присилан, са обећањем Дон Илиjе (усташког повjереника за Херцеговину) да им се сада гарантуjу животи. Већ сутрадан су дон Илиjине усташе, похапсиле те исте Србе. Бабе коjе нису могле да пешаче, њих девет, поубиjали су по кућама и на улицама. Остали народ су под кундацима одвели у злогласни „Силос“ у Тасовчићима. Одатле су, у жицу везане дjечаке и одрасле мушкарце из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Почитеља,Чапљине камионима спровели до jаме Бивоље Брдо

Патриjарх Иринеj данас jе у Патриjаршиjи СПЦ примио делегациjу Херцеговаца у Србиjи и том приликом дао подршку одржавању Херцеговачке академиjе посвећене српским жртвама 1941-1945, коjа ће се одржати 8. jуна у задужбини Илиjе М. Коларца у Београду, а чиjи ће приход бити приложен завршетку градње Храма Христовог Васкресења у Пребиловцима. Патриjарх Иринеj међу своjима: Миленко Чабрило, Слободан Драшковић, Сретен Пиштало, Зоран Иваниш, Урош Милоjевић, Патриjарх Иринеj, Светозар Црногорац, Жарко Ј. Ратковић, Миленко Јахура и Трифко Ћоровић   Текст: Трифко Ћоровић Фото: Слободна Херцеговина Патриjарх Иринеj примио jе делегациjу Херцеговаца у Патриjаршиjи СПЦ и у врло срдачном и отвореном разговору задржао се знатно дуже од времена предвиђеног протоколом. Ишчекуjући састанак: Светозар

Будемо ли инертни – Ватикан ће нас докраjчити! О растакању Херцеговине и њеног људског расадника, како на западу тако и на истоку, прилично ћутимо и тако све отето и ненормално временом постаjе нормално и законито Светозар Црногорац Из говора Светозара Црногорца, председника Клуба Гачана написаног уочи Гатачког сиjела, Лета господњег 2015. године Велики jе зазор говорити не само испред Гачана и Херцеговаца склоним савршеном усменом приповиjедању већ и испод овог банера са сликама гатачких бардова из деветнаестог виjека: воjводе Богдана Зимоњића и двоjице харамбаша Стоjана Ковачевића и Пера Тунгуза коjи смисао свог живота нађоше у ратовању са Турцима и борби за слободу народа и коjи са своjим саборцима и народом

Тужилаштво Србиjе за ратне злочине саопштило jе да се у сарадњи са Тужилаштвом БиХ истражуjе гробница у околини Мостара, у коjоj су тиjела жртава српске националности. У саопштењу се додаjе се до информациjе о постоjању гробнице у мjесту Радиче у околини Мостара дошло захваљуjући сарадњи два тужилаштва, као и Службе за откривање ратних злочина при Министарству унутрашњих послова Србиjе и полициjских органа у БиХ. Из Тужилаштва наводе да jе риjеч о врло опсежноj потрази коjа се односи на велики броj ратних злочина почињених током 1993. и 1994. године над више стотина жртава. Извор:  Везане виjести: ЈАМА РАДАЧА КРИЈЕ НАЈМАЊЕ 200 ТИЈЕЛА ДОКУМЕНТИ О ГЕНОЦИДУ НДХ-а НАД СРБИМА У ПРЕБИЛОВЦИМА МИТРОВДАНСКЕ

Жене и дjеца су живи запаљени у jедноj штали у Љубљеници, 28. августа 1941.  на православни празник Велика Госпоjина. Љубљеница jе мало село у историjскоj жупи Дубраве, у Доњоj Херцеговини. До 1992. била jе у саставу општине Столац, а сада припада Берковићима, Република Српска. Село jе пописано у првом турском дефтеру Херцеговине 1474/77. На православном гробљу су сачувани споменици српских старосjедилаца, а под наjвећим од њих лежи Вукосав Цриjеповић. Већина сељана се временом потурчила а у православноj вjери су остале породице Гело и Вукосав, коjе су имале велико богатство у земљи и стоци. Од 18. виjека у Љубљеницу се досељаваjу и броjне католичке породице. Вjерска мржња према правосланим Србима, завист

Митровданске офанзиве у Невесињу постале су симбол побjеда у српском народу и пробудиле морал, свиjест и jединство становништва Херцеговине у одбрани своjе териториjе, рекао jе данас у Невесињу предсjедник Борачке организациjе Републике Српске /БОРС/ Миломир Савчић. Поводом обиљежавања Митровдана – крсне славе БОРС-а, “Митровданских битака 1992. и 1994. године на невесињском ратишту” и Дана општине Невесиње, Савчић jе истакао да jе ово прилика да се евоцираjу успомене на борце коjи су животе положили у темеље Републике Српске, али и обавеза, првенствено према дjеци погинулих бораца. Савчић сматра да друштвени статус борачких категориjа ниjе на нивоу на коме би морао да буде, те истакао да борци, коjи су очували Републику Српску,

Министар просвjете и културе Републике Српске Горан Мутабџиjа изjавио jе вечерас у Невесињу да о ствараоцима Српске треба говорити у школама, на пригодним свечаностима и свим другим приликама, jер су они подниjели наjвећу жртву у протеклом рату. На свечаноj академиjи одржаноj поводом Митровдана и сjећања на Митровданске офанзиве 1992. и 1994. године на невесињском ратишту, Мутабџиjа jе указао на jунаштво припадника Невесињске бригаде коjи су показали како се брани своj град, народ и слобода.  Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић указао jе на ратне заслуге Невесињске бригаде, али и читавог Херцеговачког корпуса Воjске Републике Српске, чиjи припадници су животима бранили своjа огњишта и териториjу. О успоменама на славне Митровданске

У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова у Невесињу ће сутра почети обиљежавање “Митровданских битака 1992. и 1994. године”, коjе су симбол одбране Невесиња и источне Херцеговине. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Републике Српске Велимир Дуњић рекао jе на конференциjи за новинаре у Бањалуци да програм обиљежавања почиње свечаном академиjом и обраћањем званичника у 19.00 часова у Културном центру у Невесињу.  Он jе навео да ће програм обиљежавања бити настављен у суботу, 8. новембра, у 9.00 часова служењем Свете архиjереjске литургиjе у цркви Васнесења Господњег у Невесињу. Дуњић jе наjавио да ће у 11.00 часова бити служен помен борцима погинулим у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату

На платоу испред канцелариjе требињске мjесне заjеднице Придворци откривена jе спомен-биста Душку Пуjићу, jедном од 273 погинула борца Требињске бригаде. Душко Пуjић, припадник Трећег батаљона погинуо jе 25. октобра 1992. године бранећи своj град, а ради се о храбром jунаку коjи jе тог кобног дана довезао осам рањеника са ратишта, смjестио их у болницу, а потом обишао све куће у насељу Придворци како би обавjестио мjештена да нема потребе за страхом и да Требиње неће пасти. Душко jе иза себе оставио жену и два сина, Николу и Душка, коjи данас уздигнутог чела чуваjу успомену на оца и супруга. “Ово jе велика част за моjу фамилиjу. Пуно сам захвалан мjесноj заjедници,

Служењем парастоса у Лакшевинама и Ортиjешу код Мостара данас jе обиљежено 70 година од страдања мjештана ових мостарских насеља у Другом свjетском рату. Парастоси су служени код споменика страдалим мjештанима у насељу Лакшевине и на мjесном гробљу у Ортиjешу. Годишњица страдања становника Лакшевина и Ортиjеша обиљежена jе у организациjи Епархиjе захумско-херцеговачке и приморске, Српске православне црквене општине Благаj и Удружења за кориштење и одржавање гробља Ортиjеш. Мjештани Ортиjеша испричали су да су у сваком рату преживљавали голготу. У Првом свjетском рату побиjено jе пет њихових предака, а у Другом 31, док jе у Лакшевинама четрдесетих година прошлог виjека страдало 14 особа. Стариjи мjештани овога насеља посвjедочили су о злочину коjи

Малешевићева jе истакла да су на оваj начин жељели да одаjу почаст Срђану и да подсjете на његово хероjско дjело, као и несебичност младог човjека коjи се жртвовао за приjатеља.”Поносни смо на Срђана, али и на његове родитеље коjи су га васпитали да, првенствено, буде добар човjек што jе и показао, као и да не циjени људе по вjери већ по томе какви су”, истакла jе Малешевићева. Она jе истакла да ће jедна од инициjатива са Сурета младих коjи се одржаваjу у Требињу бити да се Срђану подигне спомен-обиљежjе у овом граду. Предсjедник Омладинског савjета Републике Српске Милош Благоjевић поручио jе младима да дjело Срђана Алексића треба да им буде

Са вером у срцу, Старац Вукашин ни у тренутку страдавања ниjе угрожавао никога, те поста Новомученик српски Позната реченица, „Само ти, синко, ради своj посао“, коjу jе изговорио Старац Вукашин у тренутку када jе мучен и убиjан, служи нам као опомена, да по допуштењу Божиjем имамо слободну вољу да одаберемо на коjи ћемо начин поступати. Усташа коjи jе мучио старца Вукашина поступао jе нељудски, а старац са вером у срцу, ни у том тренутку ниjе угрожавао никога, те поста Новомученик српски. Неброjено jе места на подручjу данашње Хрватске на коjима jе пострадао наш народ, али се за многа од њих не зна тачно место. Истраживачи се суочаваjу и са страхом (тешко jе бити храбар и миран

Окружни суд у Требињу одбио jе као неоснован приjедлог Окружног тужилаштва за притвор Миленка Вуковића из Невесиња осумњиченог да jе починио ратни злочин. У Окружном суду Требиње Срни jе речено да jе Вуковић пуштен на слободу, jер не постоjе законски разлози да му се одреди притвор. Припадници Центра jавне безбjедности Требиње jуче су у Невесињу ухапсили Миленка Вуковића због постоjања основа сумње да jе у jуну 1992. године, као припадник Воjске Републике Српске, на подручjу општине Невесиње нечовjечно поступао према четири особе бошњачке националности. Извор:  

Члан Борачке организациjе Републике Српске из источне Херцеговине Воjин Гушић изjавио jе да jе изненађен данашњим хапшењем саборца Миленка Вуковића због сумње да jе починио ратни злочин, истичући да jе риjеч о поштеном и честитом човjеку, коjи током рата ниjе починио никакве злочине. Гушић jе за Срну оциjенио да jе срамно да се тако хапсе борци Воjске Републике Српске, коjи су током одбрамбено-отаџбинског рата само часно бранили своjу териториjу од агресора. “Нисмо очекивали да на овакав начин хапсе људе. Требало jе прво да упуте позив на разговор, а не да хапсе на овакав начин, jер то оставља дугорочне трауме на циjелу породицу”, сматра Гушић. Миленко Вуковић /56/ ухапшен jе рано jутрос у Невесињу

На Буни код Мостара и Клепцима код Чапљине данас су упаљене свиjеће и положено цвиjеће, а у Староj цркви у Мостару служен парастос за 431 особу српске националности, од коjих 289 цивила коjи су у jуну 1992. године нестали у долини Неретве. Предсjедник Удружења несталих региjе Херцеговина Предраг Ковачевић рекао jе да за злочине над Србима у долини Неретве jош нико ниjе процесуиран. Он jе нагласио да се трага за jош 98 тиjела, а да се у спомен-костурници у Невесињу налазе 52 тиjела. “Хрватске оружане снаге регуларне Хрватске воjске извршиле су 14, 15. и 16. jуна 1992. године агресиjу на долину Неретве од Метковића до Коњица, гдjе су `очистили` 100.000

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта затражио jе да Тужилаштво Србиjе за ратне злочине покрене код Тужилаштва БиХ питање процесуирања одговорних за ратне злочине против Срба у долини Неретве. Линта истиче да за многе злочине над Србима jош нису подигнуте ни оптужнице, те да у БиХ и даље траjе опструкциjа у процесуирању ратних злочина почињених над Србима деведесетих година. Он у саопштењу напомиње да у БиХ jош нико ниjе осуђен за ратни злочин против српског народа у Тузланскоj колони, Добровољачкоj улици, за злочине у Сараjеву, те за злочине муџахедина и припадника Петог корпуса Армиjе БиХ. У саопштењу се подсjећа да jе 7. jуна 1992. године Хрватска воjска, заjедно са ХВО и муслиманским

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе jуче jе у Спомен храму Светог Василиjа Острошког и Тврдошког у кругу Касарне “Билећки борци” служио Свету архиjереjску литургиjу и помен свим припадницима херцеговачког корпуса коjи су погинули у одбрамбено – отаџбинском рату. “У овом рату, у овоj нашоj Херцеговини, jа као и сваки од вас може да посвjедочи да смо имали изванредне официре и воjнике и оно што представља велику част и радост jесте да нема наших официра и воjника тамо гдjе се помињу они коjима jе окаљан образ, руке и име”, истакао jе владика Григориjе обраћаjући се присутнима поводом обиљежавања 12. маjа – Дана Воjске Републике Српске. Владика Григориjе jе поручио

Бивши логораш у Дретељу Илиjа Домазет рекао jе да су у логору припадници Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ тукли све затворене српске цивиле сваки дан и ноћ.  На суђењу за злочине над српским цивилима у логору Дретељ, тужилац Тужилаштва БиХ прочитала jе исказе два свjедока коjи због лошег здравственог стања нису у могућности да свjедоче пред Судом БиХ. Илиjа Домазет, коjи jе исказ дао у Тужилаштву БиХ 13. марта 2007. године, испричао jе да jе у августу 1992. из свог стана у Мостару одведен у Воjну амбуланту, па затим у Дретељ. Како се наводи у исказу коjи jе прочитан на рочишту, у воjноj амбуланти све затворенике jе саслушавао Иван Зеленика, коjи их jе притом ударао

Општинска организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње обиљежиће данас Дан несталих и погинулих херцеговачке региjе у Одбрамбено-отаџбинском рату. Дан несталих Херцеговине биће обиљежен симболичним бацањем jедне руже са моста на Буни, а потом ће у 11.00 часова бити служен парастос у цркви Свете Троjице у Мостару.  Једна од наjпознатиjих ратних фотографиjа из Херцеговине На локалитету Буна jе 15. jуна 1992. године погинуло 18 српских бораца и цивила. Тог 15. jуна 1992. године почео jе егзодус српског народа у Мостару и околини.  За три дана те 1992. године на Буни нестало 28 Срба, од тог броjа jош шест воjника и три цивила воде се као нестали. Истог дана када jе страдало

ЉУБИЊЕ – Пароси мостарски и љубињски,  Радивоjе Круљ и Саша Коjовић, служили су данас (субота) парастос свим пострадалим на Гумнима – код љубињског села Капавице. На поменутом локалитету, у Другом свjетском рату, усташе су, након тродневног мучења, 8. jуна 1941. године  у  jаму бациле 57, па потом на оближњоj заравни  код  ње постриjељале –  jош 58 Срба из љубињских села  Капавице, Ранковаца, Убоска, Рђуса, Ћуковаца и Влаховића. Парастосу jе присуствовало око 150 становника љубињског краjа, првенствено потомака и родбине ових мучки убиjених људи. Злочин на Гумнима код Капавице био jе само jедан у низу злочина што су их усташе у jуну 1941. године починиле у љубињскоj општини, па ће, како сазнаjемо, у идућу суботу,

На суђењу бившим припадницима ХОС-а за злочине у логору Дретељ код Чапљине, свjедок Тужилаштва БиХ Петар Голиjанин испричао jе да га jе оптужени Иван Зеленика лисицама везао за циjев у Воjноj амбуланти у Мостару. Голиjанин jе рекао да jе 23. jула 1992. године доведен у Воjну амбуланту, гдjе га jе дочекала особа за коjу jе касниjе у Дретељу сазнао да се зове Иван Зеленика. “Обjесио ме jе за водоводну циjев лисицама. Када сам почео запомагати, дошли су неки, и пошто нису могли скинути лисице, хтjели су ми сjећи руку”, присjетио се Голиjанин, преноси Бирн. У Воjноj амбуланти, гдjе jе провео неколико дана, свjедок jе испричао како jе ударан, додаjући да мисли да га

Уз благослов епископа захумско- херцеговачког и приморског Григориjа, у Љесковом Дубу у општини Гацко почела jе изградња храма посвећеног свим светим мученицима српским, међу коjима и житељима овог села страдалим од усташа и Ниjемаца 29. jуна 1943. године. У Љесковом Дубу jе тог дана на три стратишта на наjмучкиjи начин побиjено 183 људи – мушкараца, дjеце, стараца, жена и трудница, од коjих 165 житеља овог села и 18 мjештана околних села коjи су се у тренутку усташког терора затекли на том мjесту. Међу страдалима jе било 62 дjеце млађе од 10 година. Нису бирана средства ни начин убиjања, а 101 лице jе затворено у jедну кућу и запаљено. Предсjедник Одбора

Борачка организациjа Републике Српске сутра и у четвртак, 8. новембра, обиљежиће у Невесињу крсну славу Митровдан и 20 година од Митровданске битке – Дана одбране Невесиња у одбрамбено – отаџбинском рату. Крсну славу Борачка организациjа Републике Српске обиљежиће различитим садржаjима. За сутра у 12.00 часова у парохиjском дому заказана jе промоциjа књиге Велибора Шиповца “На граници”, а за 18.00 часова промоциjа књиге Љиљане Булатовић “Рапорт команданту”, коjа ће бити одржана у сали Скупштине општине Невесиње – наjављено jе борачке организациjе. На истом мjесту ће у 19.30 часова бити одржана и свечана академиjа. У четвртак у 9.00 часова почеће Света литургиjа, а затим ће бити преломљен славски колач. Помен погинулим борцима

У jами Радача, на локалитету Горанци код Мостара, гдjе су 2009. године пронађени посмртни остаци три Србина и jедног Хрвата, jучер jе настављена ексхумациjа. Портпарол Института за нестала лица БиХ Леjла Ченгић рекла jе Срни да не зна о коjем броjу жртава jе риjе, али се претпоставља да се у jами налази jош посмртних остатака жртава из протеклог рата. Ченгићева jе додала да ће се ексхумациjа вршити све док се не дође до посмртних остатака. Она jе подсjетила да су четири ексхумиране жртве из 2009. идентификоване на основу ДНК анализе и да jе утврђено да jе риjеч о Гордану /Брацо/ Зуровцу, Драгомиру /Младен/ Илићу, Славиши /Неђељко/ Кандићу и Владимиру /Анте/