Невесињски срез Покољ у селу Удрежње У свануће у српско село Удрежње (око 8 км путем јужно од Невесиња ) упало је око 60 већином домаћих  и нешто  придошлих западно херцеговачких усташа. Пошли су према сеоским кућама и испред  њих  редом убијали домаћине и друге одрасле мушкарце које су затекли.  Тога јутра, за кратко вријеме убили су 27 недужних људи, а двије жене ранили.  При уласку у село  злочинци су ушли прво у кућу  Пека  Кљакића и дигли из кревета његова два сина Вељка од 16 и Милоша од 19 година.  Убили су их на вратима сеоске  цркве, а Милоша су додатно проболи ножем.  Потом су провалили у цркву ,

У требињском парку у кругу спомен-обиљежја палим борцима у борби против фашизма од 1941. до 1945. године постављена је спомен-биста народном хероју НОР-а Владе Шегрта, иако су прије неколико дана породице страдалих у партизанским злочинима затражили одустајање од ове иницијативе. Око 200 потомака жртава партизанског терора, који су се недавно у парку окупили из скоро свих општина источне Херцеговине, затражили су и уклањање раније постављених биста Саве Ковачевића, Драгице Правица и другим народних херојима НОР-а, тврдећи да су одговорни за злочине над властитим народом. Гачани су тада истакли да је јединица Владе Шегрта само за двадесетак дана “црвеног терора” на подручју гатачке општине убила најмање 120 невиних људи, не штедећи

У цјелости преносимо саопштење Општинске борачке организације Невесиње: “Поводом информације о подизању споменика Владу Шегрту у Требињу, за шта није проведена скупштинска процедура у Општини Требиње, а није консултован  ни Регионални одбор борачких организација Источне Херцеговине, Предсједништво и комплетно руководство Општинске борачке организације Невесиње једногласно се изјашањава против подизања, послије толико времена, споменика Владу Шегрту, обзиром да је познато да је Владо Шегрт учинио бројне злочине против српског народа по Херцеговини, гдје је побио велики број невиних Срба. Наводимо само примјер да је Шегрт у Невесињу побио 15 голобрадих момака из Кифина Села, који нису припадали ниједној војсци, а егзекуција је извршена у селу Грабовица. Општинска борачка организација Невесиње даје

Ћирилички натпис на остацима некадашње школе у Сливници и данас свједочи о доброчинству Херцеговца Драга Памучине Познање себе кроз, прије свега, родни крш засвођен бескрајем неба и усијан јарким бојама херцеговачког сунца, у души осјетљива човјека рађа једну мисао-истинско сједињење, односно потпуно припадање свему ономе одакле је поникао. И још даље од тога. Рађа се мисао да се иза себе оставе дарови, али не као доказ самољубља већ дубоке оданости свом родном небу, земљи и људима. Дарови наших земљака треба да буду поменима освјежавани, да се сјећање на њих не загуби, не замагли или да потпуно утоне у заборав или коров. Иако већ двије деценије срушена, школа у херцеговачком селу

Служењем литургије и парастоса у Саборној цркви у Мостару, која је у изградњи, данас је обиљежено 75 година од страдања братства манастира Житомислић од злогласне НДХ и 1.675 мостарских Срба у Другом свјетском рату. Литургију и помен служио је игуман манастира Житомислић Данило Павловић уз саслужење свештеника из Мостара и Tребиња. Игуман Данило рекао је да је највише људи у Мостару и долини Неретве пострадало од усташке власти након успостављања НДХ. Међу њима је било пет мостарских свештеника и братство манастира Житомислић, њих осморица. “Монаси су били позвани да се јаве на попис, што су учинили. Прешли су Неретву и одмах су свезани и бачени у јаму Видоња, недалеко од