arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Јадовно 1941: Атлас / Мапа Покоља, Геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске

Заједничким снагама, саборношћу на овом пројекту, учинићемо корак више на објелодањивању истине о Покољу и чувању сјећања на наше невино пострадале Свете новомученике српске. Атлас / Мапа Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске је пројекат удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Циљ пројекта је да се на интернет Мапу унесе што више тачних локација конц. логора, стратишта, масовних гробница, крашких јама у којима су убијане жртве, споменика жртвама. За сваку од унесених локација, поред тачних координата са линком на Гугл мапу, настојимо додати фотографије, краћи текст и линкове на текстуалне, фото или видео прилоге објављене на нашем сајту, YouTube каналу или на другим сајтовима. Поред до сада унесених локалитета, у нашој бази података

pridvorica.jpg

Божић у Придворици 1942.

У знак сjећања на невине жртве jедног од наjмонутрознииjих злочина, покољ српског становништва у селу Придворици у Херцеговини, на Божић 1941. на 1942. годину, редакциjа портала Јадовно доноси диjелове књиге др Сава Скока „Крваво коло херцеговачко 1941-1942“ – том први. Наjвећи научни ауторитет  и наjобjективниjи хроничар ратних  дешавања у Херцеговини на страницама 340-343, између осталог, доноси детаље крвавог Божића у Придворици код Гацка. Придворица jе наjпитомиjе село у Горњем Борчу. Нипошто ниjе случаjно што су се баш у њоj зауставили први словенски досељеници на херцеговачко тле и ту основали жупу Вишеву и подигли Камберов Град. Јер, Придворица jе, будући окружена са свих страна средњенпланинским висовима обраслим у густим шумама и буjним пашњацима, пружала врло повољне услове за живот номада. Међутим,

Нова књига Ђорђа Бојанића: „СТРАДАЊА И ЖРТВЕ СРПСКОГ НАРОДА У 20. ВЕКУ“

Овом историјском књигом проф. Бојанић свој српски народ чини бесмртним, упркос високо плаћеној цени, јер Србин може да буде срећан само када је здрав и слободан. У вечној тежњи ка слободи наш народ је трагично страдавао од памтивека и остао непокорен. Књига је писана да продре у суштину СРПСКОГ СТРАДАЛАШТВА И ПАТЊЕ. Ово сваки Србин мора да зна, на то нас обавезују убијени и измучени преци. РЕЦЕНЗИЈУ ЗА КЊИГУ написала је академик Радмила Тонковић Цена бесмртности и слободе је велика. Овом историјском књигом  проф. Бојанић свој српски народ чини бесмртним, упркос високо плаћеној цени, јер Србин може да буде срећан само када је здрав и слободан. У вечној тежњи ка

КАКО СУ СВЕТИ ПРИДВОРАЧКИ МУЧЕНИЦИ НАКОН 80 ГОДИНА ДОЧЕКАЛИ СПОКОЈ?

Значајног дана 06. октобра 1941.године др Новица Краљевић са својим пријатељима: Др Петром Рундом, Радом Гуровићем, Јефтом Шкором и Васом Поповчевићем организује вађење посмртних остатака Придворачких мученика из Придворачке јаме. Послије обављене прве есхумације, Придворачки мученици: Михајло Андријашевић, Обрен Стијачић, Јаков Миљановић, Јово Маџар, Лазар Кукурић, Божо Пиџула, Милорад (Божа) Пиџула, Ђорђе Ђурић, Благоје Ђурић, Алекса Соколовић, Стево Миљковић, Трифко Бабић, Бошко Шакота сахрањени су 06.октобра 1941.године у 16,30 сати у Лединицу гробља Подгливље. Лединица се налази поред спомен костурнице објешених православних Срба у Првом свјетском рату. Придворачки мученици сахрањени су један до другог, у размаку од 150 центиметара, на простору од каменог зида до каменог крста из 1906 године.

ВЕТЕРАН: МЫ БРОСИЛИ УСТАША В ЯМУ!

В сентябре 2014 года, в организации Фонда единства православных народов, я участвовал в конференции посвященной 70-летию освобождения Молдовы и Юго-Восточной Европы от фашизма, в Кишиневе, Молдова.Первого дня конференции, прямо перед началом, все участники встали и тихо говорили: ветеран, ветеран… Я обернулся и увидел крепкого старика, который вошел и сел рядом со мной. СРПСКИ Это был Мирко Сировина, герцеговинец, ополченец-добровольец 1941 года, а затем партизан, человек, которого сразу после войны отправили в Россию, в Советский Союз, для дообучения, и в 1948 году, во времена Информбюро , он решил остаться там. На конференции, конечно же, я говорил о лагерном комплексе Госпич-Ядовно-Паг, где было убито 38 тысяч сербов, и эта моя речь, которая

Споменик палим борцима у херцеговачком селу Хум

На предњој страни налази се коалиција, која се у комунистичкој визури на овим просторима удружена борила против тзв. НОП-а: усташе, Италијани, Немци и четници. На почетку рата, четник, да ли из почетног сажаљења или кукавичлука, окреће главу и бежи од сукоба са партизанима. На другој композицији, иста коалиција удара на нејач. Док отац Херцеговац, родољуб, пркоси злочинцима, мајка чува децу која су јој се свила око сукње. Али четник сада насрће први, са исуканом камом, да коље. И то је то. Оваква спомен обележја нисам запазио у хрватским селима, већ у српским у којима је требало конструисати симетрију у злочинима „домаћих издајица“, четника (Срба) и усташа (Хрвата), често и уз

ПРИДВОРАЧКЕ ЖРТВЕ ДОЧЕКАЛЕ СПОКОЈ: Након 81 године сахрањене жртве усташког злочина (ВИДЕО)

Након 81 године, посмртни остаци седам преосталих придворачких новомученика сахрањени су у крипти, на Градском гробљу у Требињу. У љето 1941. мучки је убијено 13 Срба. Страдали су од комшија, усташа и муслимана, и бачени у јаму. Због систематског заташкавања усташких злочина, хумке су дуго биле без спомен-обиљежја. На помену у Требињу окупили си се потомци да достојанствено испрате страдалнике. Међу њима и Жељко Шакота који каже да му је једина жеља била да се Срби које су усташе убиле и бациле у Придворачку јаму достојанствено сахране. – Данас су ми осјећања помијешана, тужан сам што се 81 годину чекало, али сам срећан што је споменик напокон подигнут и захвалан

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

ШТА СУ ВАМА ПРЕБИЛОВЦИ: Сведочење Миленка Јахуре

Трибина о вишеструком страдању Пребиловаца, српског села у долини Неретве, које је и најстрадалније село у Европи у Другом светском рату, нови Витлејем, нова Ћеле-кула и нови Врачар, одржана је у петак, 23. септембра, у организацији Књижевног програма Дома културе. Говорили су Миленко Јахура, председник Удружења СНД Пребиловци и Владимир Димитријевић, православни публициста. Рано ујутру 4.августа 1941. године хиљаду до хиљаду и петсто усташа напало је српско херцеговачко село Пребиловце из три правца. У селу су биле углавном жене, деца и старци док одрасли мушкарци, у страху од усташа, нису спавали код својих кућа. Усташе су по уласку у село отпочеле са претресањем кућа, прикупљањем становништва, силовањем жена и девојака

ВРАТИЋУ СЕ! – O београдској премијери филма посвећеном херцеговачким јамама и жртвама геноцидне НДХ

Филм “Вратићу се!”, аутора Небојше Колака потресно је сведочанство о страдањима херцеговачких Срба у канџама усташких хорди током глобалне трагедије под називом Други светски рат. Пише: Божо Ћоровић Септембар, девети. Савршен дан за шетњу по топлом београдском сунцу. Студентски трг препун, све бруји од возила, пешака, труба, вике, дреке, буке. Свако ко је провео више од десет секунди у престоници памти тај звук дуго, ту хаотичну какофонију какве мало где на свету има. Ипак, поуздано знам да једно месту, у центру града, није било као сва остала. Тихо, мермерно, и помало крхко. Југословенска кинотека у Узун Мирковој улици. Пројекција у сали почиње у 15 часова и 30 минута. Филм “Вратићу

Календар Покоља: 12. – 15. август 1941. Злочини над Србима

Дрињача код Зворника. Усташе су 12. августа 1941. године у једном магацину у Дрињачи код Зворника заклале 100 Срба и побацали их у једну рупу поред магацина. Пошто су жртве биле слабо закопане, пси луталице су почеле развлачити њигове посмртне остатке. У магацину је по свједочењу Пера Ђукановића било једно веће храстово буре у коме су затекли 150 литара људске крви. Жртве су скидане голе, вођене низ степенице, те клане над буретом крви. Извор:  Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 20. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30.

Усташе су професионални бандити и мучитељи који се специјално тренирају и припремају за убиства од стране Анте Павелића, свог шефа који је од освете направио најкрвавији политички идеал

Жан Изар: Усташе су стигли у Хрватску са својим шефом и пуштени су широм земље као нахушкане животиње ослобођене ланца, припремљене и истрениране да крену на Србе да би најзад испуниле своју крваву репресију. Преносимо само неколико страница из књиге француског новинара Жана Изара, „Југославија 1939 – 1944”, која се у Швајцарској појавила у последњој години Другог светског рата. Код нас је непозната и некоришћена – поменуо је, успут, само велики српски родољуб, правник и историчар, др Лазо М. Костић, пишућио броју Срба умучених у НДХ. Трагедија која се одигравала у Хрватској, Босни и Славонији била је ужасна. Серијски масакри, потпуна екстерминација насеља са српском популацијом. Ти градови су данас

jama-pandurica.jpg

Перо инжињера Обрадовића: Сјећање на један злочин

Dржим jедно старо наливперо у руци, зарђало, изубиjано. Боже, какав jе животни пут ово перо имало? Чуj „животни пут“, као да jе живо биће, а не предмет! А оно jе стварно своjом судбином и симболиком коjу носи у себи, оживjело. Да ли jе непознати маjстор у фабрици, гдjе jе произведено, ко зна када и ко зна гдjе, могао замислити да ће ово перо причати jедну овако стравичну, и тужну причу. Вртећи перо у руци, мислима одлазим у ране осамдесете године прошлог виjека. Неколико жилавих и кошчатих стараца, са завратама на глави, ћутке, jедноличним, али одлучним ударцима косиjера сjеку jасенове и грабове младиjере. Оно што посиjеку, jа, тада седмогодишњак или осмогодишњаг,

79 година страдања Пиве: Зашто се у школама не учи о пивском геноциду

У уџбеницима из историје за основне школе као и уџбеницима за средње школе нема нити једне једине реченице о геноциду који се догодио у Пиви током Другог свјетског рата! Пише: Илија Бајовић, проф. историје  Злочин је починити злочин, али је такође злочин када се исти заборави. Страдање Пиве у Другом свјетском рату је велико, тих година јаук жена, плач дјеце је одјекивао брдима Пиве и све страхоте тога рата се могу управо нажалост видјети на примјеру Пиве и Пивљана. Да је Пива прошла кроз пакао Другог свјетског рата говоре и невине жртве које су пале под непријатељским аутоматима и бајонетима. Сама чињеница да је у Пиви за вријеме рата страдало више од 1.300

Корићка јама

Порука преживјелих из јаме

У Корићку jаму у близини Гацка у Херцеговини, током 4. и 5. jуна 1941. године бачена су  134 Србина. Кости су извађене из jаме 1953. и 1956. године и похрањене у заjедничку спомен-костурницу у центру села Корита. КОРИЋКА ЈАМА У ОВУ ЈАМУ 4/5 ЈУНА 1941. ГОД. УСТАШЕ СУ БАЦИЛЕ 134 СРБИНА ОВОГА КРАЈА КОСТИ ЗВЈЕРСКИ УМОРЕНИХ ЉУДИ ИЗВАЂЕНЕ СУ ИЗ ЈАМЕ 1953 И 1956 ГОДИНЕ И ПОХРАЊЕНЕ У ЗАЈЕДНИЧКУ СПОМЕН КОСТУРНИЦУ У ЦЕНТРУ СЕЛА КОРИТА ПОРОДИЦЕ УБИЈЕНИХ И СКУПШТИНА ОПШТИНЕ БИЛЕЋА ПОРУКА ПРЕЖИВЈЕЛИХ ИЗ ЈАМЕ „ОЈ КОРИЋКА ПУСТА ЈАМО КЛЕТА, ТИ НАС ВРАТИ СА ОНОГА СВИЈЕТА У ЊЕДРИМА ТВОЈИМ МИ СМО БИЛИ И ТУ ТЕШКЕ РАНЕ ЗАДОБИЛИ ОД УСТАШКЕ БАЈОНЕТЕ

gat.jpg

Барјак слободе завијорио се 6. јуна 1941.

6. jуна 1941. године група устаника  из села  Казанаца и Вратковића код  Гацка напала jе жандармериjску станицу на Брљеву и овом акциjом означила почетак организованог устанка против Независне Државе Хрватске. У своjоj књизи о ратним дешавањима  у Херцеговини под називом „Крваво коло херцеговачко“ Саво Скоко, између осталог, пише: „Наиме, већ 5. jуна 1941.године муњевито се ширила вест о трагедиjи села Корита дуж целе „немирне границе“. Изjутра 5. jуна у пограничним селима поjавио се Јаков Миловић, коjи jе са сломљеном руком побегао са Корићке jаме, и испричао људима да су те ноћи муслимани из Фазлагића Куле побацали у jаму Голубинку на Кобиљоj глави све одрасле мушкарце из села Корита и Заградаца.

Филм „Иродови синови“ – The documentary film “Sons of Herod”

Текст ове поруке је на српском и на енглеском – The text of this message is in Serbian and English Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. Молимо Вас да проследите ову поруку Вашим пријатељима у Србији и иностранству и

ОБИЉЕЖЕНО 80 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА У ДОБРЕЉИМА: Преко злочина се не може прећи заборавом него праштањем (ФOTO)

У гатачком селу Добреља обиљежено је 80 година од свирепог убистава 39 недужних цивила од стране партизана Првог херцеговачко-црногорског ударног батаљона. Парастос погинулима служио је Његово преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије. Потомци и поштоваоци невино страдалих цивила овог херцеговачког краја, по први пут на осамдесету годишњицу од покоља, парастосом су обиљежили дан сјећања на страдале претке. Миливоје Сушић имао је шест година када су му партизани убили оца и дједа. Прича, његов живот након тог 04. априла био је велика патња. -Тога дана партизани су ми убили оца Обрена и ђеда Павла, нису се томе надали, јер никоме ништа скривили нису. Са шест година остао сам сироче,брат ми

80 ГОДИНА ОД УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА У БИЛЕЋКОМ СЕЛУ БРЕСТИЦЕ

“Када би се у јаме херцеговачке, у те тамне безданице без сунчева зрака, у окриље жалости и мрака, слиле све сузе које за српским мученицима пролише мајке и сестре, очеви и браћа, кћерке и синови, е прељевала би вода из тихх бедана”, то ми рече један честити старина у селу Чавшу на ободу Поповог поља гдје усташе злочин починише. Исту причу могли би чути на сваком кораку тужне и жалосне, али никад покорене, никад утамничене земље Херцегове која још ране извидала није. На данашњи дан, у зору 2.марта 1942. године српско село Брестице напали су муслимани сусједног гатачког среза. У том нападу погинуло је 46 Брестичана, а 43 рањено. Међу

Ускоро обнова споменика у селу Драчево код Чапљине (ВИДЕО)

Цијела је Херцеговина “засијана” споменицима српског страдања из прошлих ратова, а нарочито из Другог свјетског рата. Многи су више пута рушени и девастирани. Један од њих, споменик жртвама усташког злочина у селу Драчево код Чапљине, требало би да ускоро буде обновљен, а инцијативу је покренула црквена општина у Чапљини. Погледајте прилог: Извор: РТРС

Пребиловци

МИЛЕНКО ЈАХУРА: РАТ ПРОТИВ СРПСКИХ ЖРТАВА И КУЛТ УСТАША КАО МУЧЕНИКА У ХЕРЦЕГОВИНИ

Уз сагласност аутора, доносимо рад Миленка Јахуре, представљен на 7. Међународној конференцији о Јасеновцу, 22. маја  2018. године у Бањој Луци. Увод Пропагандни рат против  Срба жртава геноцида НДХ води се од  од тренутка њихове мучке и свирепе ликвидације  коју страна одговорна за тај геноцид   настоји  оправдати,  а злочине сакрити или умањити.  Власт комунистичке  Југославије је такође настојала да сакрије и умањи обим и последице српског страдања у НДХ, као и да неформално амнестира већину усташа и  избегне суштинску осуду злочина геноцида над Србима.  Својски је радила да званично успостави симетрију онога што су током рата  чинили четници и усташе. Без основа, стављали су у исти кош једне и друге,

Херцеговци, придружите се обнови споменика страдалничког села Чаваш у Поповом Пољу

Овим путем обавештавамо мештане села Чаваш, њихову родбину, пријатеље и све дародавце да је у склопу планираних радова у оквиру акције Чаваш 2019. извршена санација споменика жртвама стадалим 1941.године. Село Чаваш у Поповом Пољу је последње село на десној обали реке Требишњице. У периоду између два светска рата у селу је живело око три стотине становника од чега 150 Срба а остало су били Хрвати. За време II светског рата на свиреп начин страдао је 101 мештанин српске националности од 150 колико је село тада бројало,што овај злочин сврстава у најтеже злочине на овим просторима. Тог 11. августа 1941. у раним јутарњим часова усташе опкољавају село и на губилиште подно

Студенти историје у посјети српским стратиштима у Херцеговини

Група од 70 студената и пет професора, углавном са Департмана за историју Филозофског факултета из Ниша, али и са других студијских програма посјетила је данас јаму Ржани До и спомен костурницу у селу Величани, гдје су дошли у оквиру стручне екскурзије – заједничког програма филозофских факултета из Источног Сарајева и Ниша. Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић, један од иницијатора и домаћин студентске посјете историјским мјестима страдања Срба на овим просторима, изразио је задовољство што су студенти из Ниша са својим професорима имали прилику да виде српска стратишта у Херцеговини. Он је навео да је са колегама са Филозофског факултета у Нишу дошао на идеју о овој

Титова културна политика и у србским манастирима?

Породица вјером није хтјела да преврне па је радије пристала да тужна срца напусти своју Отаџбину (Архимандрит Нићифор Дучић) Ове речи архимандрита Нићифора Дучића односе се на знамениту србску породицу Милорадовић из Херцеговине, која је обновила манастир Житомислић, а потом се, не желећи да изда свету веру Православну, преселила у Русију где су многи њени представници оставили дубок траг и у руској историји. Као што видимо, не само клирици СПЦ, него и многи припадници верујућег србског православног племства, били су стражари на бранику вере. На жалост, данас у Житомислићу и око њега, као да дувају неки други ветрови, као да је нестало духа Милорадовића, не само међу световним људима, него

Миленко Јахура: Пребиловци данас, 30 година касније

Видим да се нико не сјећа да се 4. августа ове године навршава и 30 година од свјештања темеља првог Храма у Пребиловцима, крипте и мермерне гробнице и полагања српских мученичких костију из 12 јама и три велика стратишта у њу. Снаге војске Републике Хватске, ХВО и ХОС, састављене од Хрвата и муслимана, у јуну 1992. године оскрнавиле су и уништиле још недовршен Храм и извршиле небивали злочин над костима дјеце, жена, дјевојака и одраслих Срба, убијених од предака злочинаца којима је Храм пао (или предат) у руке. Кости и Храм су подвргнуе трјумфалном иживљавању, развлачењу и уништавању постављеним пластичним екслозивом и активирањем постављених великх авионских бомби и противтенковских мина.

Поклоничко путовање у Пребиловце из Српске и Србије

Полазак из Србије и Српске дан уочи празника Светих Пребиловачких и Доњохерцеговачких мученика. Путовање се организује поводом 80. годишњице страдања око 4000 Срба са подручја Доње Херцеговине и долине Неретве у Покољу, геноциду над Србима почињеном од стране НДХ , од којих жртава је преко 800 из Пребиловаца а од њих су 600 жене и деца страдали 6. aвгуста 1941. Навршава се и 31 година од отварања 13 јама и 3 велика стратишта, 28 година од сахране жртава, 29 година од геноцидног и рушилачког изгона 45.000 Срба са овог подручја и уништења Храма и моштију жртава, 6 година од канонизације Св. Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика и свештања новоизграђеног Храма и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала