arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Spomenik_poginulim_borcima_VRS_u_Kratinama_kod_Miljevine.jpg

СУТРА 22 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА У КРАТИНАМА

У Кратинама код Миљевине сутра ће бити обиљежене 22 године од погибиjе 11 бораца Воjске Републике Српске, наjављено jе из Борачке организациjе Фоча. Припадници Миљевинског батаљона погинули су 23. априла 1993. године у засjеди муслиманске воjске, на путу Миљевина-Кратине. Помен парастос код споменика у Кратинама почиње у 11.00 часова. Извор:  Везане виjести: ОБИЉЕЖЕНЕ 22 ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА НА … – Jadovno 1941. Болно сjећање на Папратну њиву – Jadovno 1941. Желим да моjе диjете, никада не доживи оно што смо ми и наши …  

Ibro_Macic_iskopavanje_zrtava_u_Bradini.jpg

Мучитељи Срба се опет извукли!

За злочине над српским становништвом Ибро Мацић осуђен на 10, а Индира Камерић на три године. Мацић мучио заробљенике у логору Мусала у Коњицу. Индира у Броду стотине жена водила на силовање СУД Босне и Херцеговине осудио је у петак Ибру Мацића на 10 година затвора за убиство четири старице српске националности у селу Блаце, у општини Коњиц, као и за злочине почињене над заробљеницима у логору “Мусала”. Мацић је, као припадник такозване Армије БиХ, 13. јуна 1992. године у селу Блаце у једној кући затекао четири старе Српкиње, Ану Куљанин (1908), Даницу Куљанин (1910), Цвију Килибарду (1912) и Јелку Килибарду (1910). Седеле су на кревету, а Мацић је у

Nedeljko_Mitrovic.jpg

МИТРОВИЋ: НАДАМО СЕ ДА НИСУ ОКОНЧАНА ПРОЦЕСУИРАЊА ЗА ЛОГОРЕ

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић оциjенио jе да су казне коjе jе Суд БиХ изрекао за злочине над српским заробљеницима у логору Дретељ минорне, али jе изразио наду да овом пресудом неће бити окончан процес утврђивања одговорности за логоре за Србе. “Посебно нас интересуjе када ће бити процесуирани наредбодавци у логору `Виктор Бубањ` у Сараjеву, у коjем jе, према евиденциjама, 40 људи нестало”, рекао jе Митровић Срни. Он истиче да jе о висини казни узалуд говорити, jер, како jе рекао, постоjи већ клишеизирани систем утврђивања одговорности према коjем Срби мораjу бити максимално кажњени. “Казне су минорне, људи се толиким казнама кажњаваjу због

Polaganje_vijenaca_kod_spomenika_poginulim_borcima_u_Foci.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 23 ГОДИНЕ ФОЧАНСКИХ БРИГАДА

Полагање виjенаца код споменика погинулим борцима у Фочи Фочанске бригаде Воjске Републике Српске успjеле су да одбране српски народ у Фочи, али су стизале и на друга ратишта широм Српске, истакнуто jе на обиљежавању Дана фочанских бригада – 8. априла. Кроз фочанске бригаде, чиjе су прве jединице формиране на данашњи дан 1992. године, прошло jе око 3.000 бораца, а близу 500 дало jе живот за Српску. Поводом 23 године од формирања фочанских бригада, делегациjе су положиле цвиjеће и упалиле свиjеће на централно спомен-обиљежjе, а организована jе и посjета спомен-соби у Градском музеjу. Некадашњи командант jедног од батаљона Боро Ивановић каже да су фочански борци имали тежак задатак да одбране териториjу

Spomenik_poginulim_borcima_u_Foci.jpg

СУТРА ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА ФОЧАНСКИХ БРИГАДА

Полагањем цвиjећа и паљењем свиjећа на централном градском споменику, Борачка организациjа општине Фоча обиљежиће сутра Дан фочанских бригада – 8. април. Таj датум се узима као почетак воjног организовања српског становништва на подручjу Фоче 1992. године. Од мањих наоружаних група и сеоских стража, настале су прве воjне формациjе, коjе су имале задатак да заштите српско становништво у Фочи, да би касниjе у саставу Херцеговачког корпуса, поред одржавања линиjе фронта према Горажду, фочанска бригада учествовала у борбама на циjелом простору Српске, од Трескавице и Невесиња, преко Нишићке висоравни и Олова, па све до Гламоча. Према подацима некадашњег команданта фочанске бригаде, генерала у пензиjи Новака Паприце, у борби jе погинуло 319 бораца

Kapela_posvecena_Sv.jpg

КАПЕЛА У КОЊИЦУ БИЋЕ РЕКОНСТРУИСАНА У СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ

Капела посвећена Св. Василиjу Тврдошком и Острошком на православном гробљу Мусала у Коњицу. Капела Светог Василиjа Тврдошког и Острошког на православном гробљу Мусала у Коњицу, након обнове унутрашњости, коjа jе у току, биће претворена у спомен-обиљежjе српским жртвама коњичког краjа страдалим током грађанског рата од 1992. до 1995. године. На саjту Епархиjе захумско-херцеговачке и приморске наводи се да ће на унутрашњим зидовима капеле бити уклесана сва имена жртава рата из Коњица, Јабланице и Прозора. Инвеститор овог проjекта jе Удружење Срба из Коњица и њихових потомака у диjаспори са сjедиштем у Новом Саду, а носилац и организатор обнове jе Српска православна Црквена општина коњичка. Благослов за реализациjу проjекта дао jе Његово

Osmrtnica_Srdana_Aleksica.jpg

СРЂАНОВО ДЈЕЛО ПОМАЖЕ ЧОВЈЕКУ ДА ПРОНАЂЕ СЕБЕ

Полагањем цвиjећа на споменик Срђану Алексићу на требињском гробљу у Подгљивљу данас jе обиљежено 22 године од смрти овог младића, коjи jе током рата страдао бранећи приjатеља Бошњака. Срђан jе имао 27 година када jе погинуо бранећи приjатеља Алена Главовића од припадника Воjске Републике Српске. Срђанов отац Раде Алексић jе након обиласка гроба поручио да jе дjело његовог сина оставило трага и да утиче на човjека помажући му да пронађе себе, осjети доброту и љубав, као и потребу да живи са другима, али и да све проблеме рjешава лиjепом риjечjу и разумом. “Био бих сретан када би млади људи схватили да се све може постићи љубављу и пажњом”, рекао jе

09.08.2014. Света архијерејска Литургија у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима

9. августа 2014. године у Пребиловцима недалеко од Чапљине у Храму Христовог Васкрсења коjи jе у изградњи, служена jе прва Света архиjереjска литургиjа у славу Светих пребиловачких Новомученика коjи су канонизовани на овогодишњем Светом архиjереjском Сабору Српске православне цркве. Литургиjу су служили Епископ Захумско-херцеговачки и приморски г. Григориjе и умировљени Епископ г. Атанасиjе уз саслужење свештенства епархиjе ЗХиП. Том приликом унесена jе у Храм и икона Светих пребиловачких Новомученика и обављена Света таjна Крштења.   Везане виjести: У Храму Васкрсења у Пребиловцима прва литургиjа и крштење СЛУЖЕНА ЛИТУРГИЈА У СЛАВУ СВЕТИХ ПРЕБИЛОВАЧКИХ НОВОМУЧЕНИКА ДА НИКАД НЕ ЗАБОРАВИМО: Наjстрашниjи злочини над српском децом и младим маjкама У ЦРКВИ СВЕТОГ САВЕ ЛИТУРГИЈА

Јадовно и Пребиловци крвљу и моштима Новомученика Српских повезани (ФОТО)

Мартириjумска веза Јадовна и Пребиловаца освештана моштима новомученика, нераскидива, свjедочи о духу jединства идентитета српских простора страдања и пребивања, простора коjе не смиjемо заборавити, напустити, од коjих не смиjемо одустати. Одустати од сjећања на мученике значило би за српски род нестати у ништавилу. Камен темељац Храма Васкрсења Господњег у Пребиловцима освештан jе 3. августа 2013. године. Величину тренутка коjег сада нисмо свjесни осjетили су и представници УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Пребиловци, два пута срушени злочиначком руком у овом виjеку, опет живе или као што рече приликом парастоса  умировљени  Епископ херцеговачки Атанасиjе: „ Пребиловци су од пребивања, Пребиловци пребивању, пребиваjу, остаjу, траjу и претраjаваjу. То jе косовски завет у Пребиловцима

vladika2.jpg

Срби – народ живих

Умировљени епископ Атанасије служио је данас у селу Чаваш у Поповом пољу, федерална општина Равно, седамдесетогодишњи помен 101 српској жртви са овог подручја коју су усташе побиле у Другом свјетском рату. Бесједећи о покољу невиних чавашких жртава епископ Атанасије је рекао да је Чаваш свето мјесто на коме се сјећамо, памтимо и носимо у срцу све невино страдале жртве, као да су живе. “Српски народ је народ живих, није народ култа мртвих. Зато долазимо на гробове вјерујући да су они живи”, нагласио је епископ Атанасије након помена којем је присуствовало стотињак потомака чавашких жртва. Потомци страдалих чавашких жртава изразили су жељу за повратак у ово село и апеловали да им

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала