У Грубишном пољу ће се у суботу, 27. априла, са почетком у 14 сати одржати комеморациjа за 508 наших предака и рођака коjи су тог дана приjе 72 године одведени од своjих кућа и сви сем неколицине свирепо убиjени у комплексу усташког логора Јадовно-Паг. Биће то, у периоду некон посљедњег рата друга таква манифестациjа у организациjи Српског народног виjећа из Загреба, Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса  логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг 1941. из Бањалуке и Завичаjног удружења »Билогора« са сjедиштем у Београду. Викенд коjи jе у току прилика jе да обавиjестите своjе познанике, приjатеље и рођаке и сами се консултуjете са своjом породицом о могућностима да пођете на оваj, не тако далек пут на

Kрajeм руjнa 1942. рeжим Нeзaвиснe Држaвe Хрвaтскe oфeнзивoм нa Билoгoри, у кojoj je судjeлoвaлo oкo пeт тисућa устaшa, дoмoбрaнa и Ниjeмaцa, у кoнцeнтрaциoнe лoгoрe Jaсeнoвaц и Сисaк пoтjeрao je приближнo три тисућe стaнoвникa Грубишнoг Пoљa и oкoлицe, нajвишe жeнa, дjeцe и стaрaцa. Tих je дaнa пo билoгoрским ливaдaмa, њивaмa, пoљимa и нa кућним прaгoвимa пoбиjeнo и у зajeдничкe грoбницe бaчeнo oкo 500 oсoбa: у Грубишнoм Пoљу 69, Maлoм Грђeвцу 62, Сибeнку 87, Вeликoj Пeрaтoвици 67, Toпoлoвици 66, Гaкoву 48, Maлoj Пeрaтoвици 37, Брзajи 32, Вeликoj Дaпчeвици 31, Maлoj Дaпчeвици 32 и Лoнчaрици 15. Вaгoнимa у смрт Сeдaмдeсeт гoдинa кaсниje, тoчнo нa дaн пoкoљa, 28. руjнa, прeживjeли судиoници ликвидaциja, пoтoмци и

Поштовани преживjели и потомци овдjе убиjених и одавде на силу одведених пут логора смрти Госпић-Јадовно-Паг… Поштовани чланови и чланице удружења Билогора и удружења Јадовно… Поштовани доградоначелниче Грубишног поља, поштовани предсjедниче Удружења антифашиста, драги приjатељи, све вас скупа поздрављам у име Српског народног виjећа. На данашњи дан, након 70 година, сjећамо се страдања. Након 70 година не заборављамо на оне чиjи су животи прекинути незамисливо насилно на пољима и њивама, у родним кућама и двориштима…И то само зато што су припадали српском народу и православноj вjери.  Њихова доб, њихов спол и њихова невиност ниjе била важна. Били су ван закона Независне државе Хрватске. Гоњени, уништавани, доведени до руба очаjа и патње,

Даме и господо добар Вам дан, браћо и сестре помаже Бог. Поздрављам Вас у име завичаjног удружења Билогора из Београда, инициjатора и суорганизатора данашњег сабрања и удружења Јадовно 1941. из Бањалуке. Желим се захвалити СНВ-у на подршци и помоћи у организациjи овог комеморативног скупа и молитвеног сjећања, као и свим оним институциjама и поjединцима коjи су нам на било коjи начин помогли. Ово мjесто на коме смо се сакупили, мjесто некадашње жељезничке станице, нисмо случаjно одабрали. Са овог мjеста, 1941 и 42 године, у многим композициjама сточних вагона, одвежени су наши дjедови и баке, браћа, сестре, чланови наших породица и већина од њих се никада ниjе вратила. Над нашим рођацима

English У храму Светог Георгиjа у Грубишном Пољу, у Хрватскоj, данас jе  служен парастос  за 2.694 православних Срба са тог подручjа, побиjених и изгинулих током Другог свjетског рата. Након парастоса одржан jе комеморативни скуп  на бившоj жељезничкоj станици у Грубишном Пољу, одакле су усташе  сточним вагонима отпремиле 504 ухапшена Србина пут Загреба, Копривнице и Госпића. Њих 487 jе побиjено на подручjу комплекса усташких логора Госпић – Јадовно – Паг. Учесници комеморативног скупа обишли су и стратишта на Трандлеровоj дjетелини и у Кишовом jарку. “Над нашим рођацима са Билогоре и Грубишног Поља, само зато што су били српског рода и православне вjере, у озакоњеном злочину Независне Државе Хрватске, почињен jе страховит

Предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић упутио је отворено писмо највишим хрватским званичницима у коме захтијева да буде обновљена уништена Спомен – плоча посвећена страдању 487 Срба из Грубишна Поља, побијених у усташким логорима. “Очекујемо да институције Републике Хрватске учине све што је потребно да се омогући постављање обновљене Спомен-плоче, коју смо већ израдили“, наводи се у писму упућеном предсједнику Хрватске Иви Јосиповићу, премијеру Зорану Милановићу и предсједнику Сабора Борису Шпрему. Басташић у писму, достављеном Срни, подсјећа да је на згради некадашње жељезничке станице у Грубишном Пољу од 1959. године, када је постављена, до 1991. када је уништена, стајала Спомен-плоча посвећена страдању 487 грубишнопољских Срба, одвезених са те станице 1941.

У петак 28. септембра ове године, са почетком у 12 часова, биће служен парастос и одржан комеморативни скуп за 2694 православних Срба са подручjа Грубишног Поља, побиjених и изгинулих током другог свjетског рата. У  Храму Свртог великомученика Георгиjа са почетком  у 12.00  часова биће служен парастос. Други дио сабрања одржаће се на бившоj жељезничкоj станици у Грубишном Пољу гдjе ће бити полагање вjенаца и обраћања званица, након чега ће учесници обићи и стратишта на Трандлеровоj дjетелини и у Кишовом jарку. Скуп ће бити одржан на саму 70-ту годишњицу масакра коjи су хрватски усташе извршиле над више од 70 невиних српских цивила са подручjа Грубишног Поља и њихових сународњака, српских маjки и дjеце депортованих ту са

Драго ми jе да смо jедни другима пружили руку помирења и приjатељства те да ћемо jедни друге подржавати, какав jе ред међу братским народима, без обзира на све потешкоће кроз коjе смо пролазили у прошлости, рекао jе jереj Миломир Гвоjић Милорад Трбоjевић чувао jе шљивовицу испечену пре тридесет година за свадбу своjе ћерке Светлане, али jе боце отпечатио прошле недеље, уочи храмске славе цркве Светог Георгиjа великомученика. Имао jе за то добар разлог: у недjељу, 6. маjа, на Ђурђевдан, први пут након 21 године, из црквеног дворишта заорила се музика, заиграло коло и запевале неке драге пjесме – одржан jе крам. Наздрављало се том старом ракиjом од билогорских шљива у част мира,

У Храму Христа Спаситеља у Бањалуци у петак, 27. априла у 12:00 часова, биће служен парастос за 487 грубишнопољских Срба побиjених приjе 71 годину у комплексу усташких логора Госпић – Јадовно – Паг, речено jе Срни у Завичаjном удружењу “Билогора”. Под изговором да Срби котара Грубишно Поље спремаjу “ђурђевдански устанак”, на инициjативу тамошњег жупника Петра Сивjановића, из Загреба jе у Грубишно Поље у предвечерjе 26. априла 1941. године возом стигло око 120 хрватских усташа, на челу са “емигрантима”, шефом загребачке усташке полициjе Ивицом Шарићем и Еугеном – Дидом Кватерником. У договору са тамошњим усташким “логорником”, адвокатом Луjом Стахуљаком и “предстоjником” Зориславом Микићем, у ноћи између 26. и 27. априла похапшено

У суботу 28. априла 2012., навршава се 71 година како су са жељезничке станице у Грубишном Пољу, марвеним вагонима усташе отпремиле 504 ухапшена Србина пут Загреба, Копривнице и Госпића. Њих 487 jе побиjено на подручjу комплекса усташких логора Госпић – Јадовно – Паг. У спомен на таj дан, подигнута jе на жељезничкоj станици 1959. године, Спомен плоча. Иста jе уништена 1971., обновљена и поново разбиjена 1991. године. Завичаjно удружење Билогора из Београда, покренуло jе инициjативу код СНВ-а из Загреба, за обнову Спомен плоче и организациjу комеморативног скупа. Мада jе СНВ прихватило нашу инициjативу и значаjно се ангажовало на реализациjи овог проjекта, jош увиjек jе неизвjесно одржавање комеморативног скупа планираног за

У суботу, 28. априла ове године, на жељезничкоj станици у Грубишном Пољу, биће откривена обновљена Спомен плоча за сjећање на 487 грубишнопољских Срба одвежених у неповрат са те станице приjе тачно 71 годину. Потребна финансиjских средстава ће обезбиjедити завичаjно удружење „Билогора“ из Београда и Српско народно виjеће из Загреба. Молимо све оне потомке и поштоваоце жртава, коjи су у прилици помоћи са своjим прилогом, да нам помогну да сакупимо 700 Евра.   Инструкциjе за уплате у Србиjи: Завичаjно удружење „Билогора“ Динарски рачун: 180133121003721554 код ALPHA BANK, Филиjала Смедеревска Паланка Инструкциjе за уплате у Р. Српскоj и БИХ: Удружење „Јадовно 1941.“ Жиро-рачун за уплате у КМ: 5520020002551162  код HYPO ALPE ADRIA BANK

На жељезничкоj станици у Грубишном Пољу  28. априла  биће откривена обновљена Спомен-плоча за 487 грубишнопољских Срба одвезених у неповрат са те станице приjе тачно 71 годину и побиjених у комплексу усташких логора Госпић –  Јадовно – Паг, речено jе Срни у Завичаjном удружењу “Билогора”. “Потребна финансиjских средстава ће обезбиjеди Завичаjно удружење `Билогора` из Београда и Српско народно виjеће из Загреба. Молимо све оне потомке и поштоваоце жртава, коjи су у прилици,  да нам помогну да сакупимо 700 евра”, апелуjу из овог удружења. Под изговором да Срби котара Грубишно Поље спремаjу “ђурђевдански устанак”, на инициjативу тамошњег жупника Петра Сивjановића, из Загреба jе у Грубишно Поље у предвечерjе 26. априла 1941. године

Данашњу северну Хрватску сачињава пространа област између Саве и Драве. — На западу дели jе од Штаjерске река Сутла и гора Мацељ, а на Истоку граничи са Славониjом дужином речице Илове. У пређашња времена и ова област називана jе Славониjом, с додатком горња — за разлику од данашње или доње Славониjе, с коjом jе некада сачнњавала jедну област; а jужна граница њена ишла jе тада до реке Купе, где jе почињала Хрватска. Немци су ову област звали Windischland, а Мађари и други у латинским исправама називали су jе Sclavonia. — Главни градови њени беху Загреб, Крижевци, Вараждин и Копривница. Турске провале у XV и XVI веку учинише, да су многи

Драги гости, приjатељи, драги рођени Билогорци и потомци коjи сте у посљедњих двадесет година рођени ван родне груде своjих предака и сви нама драги коjи данас нисте овдjе. Данас одржавамо Друго зборовање Билогораца у организациjи нашег „Завичаjног удружења Билогора“. Удружење смо основали приjе двиjе године и оно до сада има евидентне скромне, али вриjедне резултате. Један од тих резултата jе и ово данашње саборно окупљање. Ово jе година, годишњица, двадесета годишњица посљедњег страдања српског народа Билогоре у XX виjеку. Тада 27. априла 1991. године били смо у грубишнопољском парку. Размишљао сам тада како jе то наjвећи скуп Срба у том парку, послиjе оног првих дана октобра 1942, када су усташе ту сатjерале преко 3000 душа

У суботу 16. jула у Руми jе одржан други по реду Сабор Билогораца, на коjем се у организациjи Завичаjног удружења „Билогора“ окупило нешто више од сто учесника. Већ при иницирању и оснивању овог удружења током 2008. и почетком 2009. године, Сабор Билогораца замишљен jе као средишње мjесто на коjем ће се сабрати сви бивши житељи источне Билогоре чиjа jе главнина данас у Републици Србиjи, дио у Републици Српскоj и државама насталим од бивше Југославиjе, а броjне породице расиjане по свим континентима изузев Анктартика. Дио учесника Сабора на заjедничкоj фотографиjи Сабор ниjе само мjесто цjелодневног дружења и конвенционалног излета и забаве у шта приjете да се изроде скоро сва слична окупљања

Milan Bastašić Prva do sada izdana knjiga o kontinuitetu stradanja srpskog naroda Bilogore i Grubišnog Polja Autentična svjedočanstva o genocidu – Spisak žrtava 26/27. aprila 1941. – Spisak jasenovačkih žrtava 1941-1945. sa šireg područja Grubišnog Polja – Iseljavanje Srba u međuratnom periodu – Razgovor s knjigom „Vila bilogorska’ – Fotodokumentacija DA SE NE ZABORAVI! Gdje možete nabaviti knjigu? Knjiga je dostupna u formatu Acrobat PDF: Milan Bastašić: Bilogora i Grubišno Polje 1941-1991.Acrobat PDF dokument, 15.516kB Bilogora i Grubišno Polje 1941-1991. – sadržaj Uvod Istorijski kontekst i njegov uticaj na uže geografsko područje Događanja pred prvi i drugi svjetski rat Pregled događanja na prostoru istočne Bilogore 1941. i 1942. godine Geografski

На данашњи дан приjе 70 година, свега двиjе седмице након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/, на подручjу Грубишног Поља у западноj Славониjи ухапшено jе 504 лица српске националности, од коjих се 487 никада ниjе вратило. “Под изговором да Срби котара Грубишно Поље спремаjу `ђурђевдански устанак`, на инициjативу тамошњег жупника Петра Сивjановића из Загреба jе у Грубишно Поље у предвечерjе 26. априла 1941. године возом стигло око 120 хрватских усташа, на челу са `емигрантима`, шефом загребачке усташке полициjе Ивицом Шарићем и Еугеном Кватерником”, рекао jе Срни предсjедник Удружења грађана “Јадовно 1941.” Душан Басташић, чиjих су двоjица дjедова и стриц били међу ухапшенима, коjи се никад нису вратили. У договору са тамошњим повjереником МУП-а НДХ адвокатом Луjом Стахуљаком

Осамдесетогодишњи доктор медицинских наука Милан Басташић послиjе 20 година напокон може да посjети своjе имање и кућу у Грубишном Пољу у Хрватскоj, након што га jе Жупаниjски суд у Бjеловару ослободио оптужби за наводне ратне злочине против цивилног становништва у Великоj Ператовици Милан Басташић, пуковник у пензиjи и jедини преживjели jасеновачки логораш-диjете из западне Славониjе, каже за Срну да jе правда увиjек достижна, а доказ jе и то што jе послиjе 20 година проживљавања срамних оптужби Жупаниjски суд у Бjеловару обуставио поступак против њега. “Био сам под сумњом да сам управо jа основао тзв. Билогорски одред од 3000 људи и затвор у Великоj Ператовици, у тамошњоj школи. Међутим, у то