arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Јосип Броз и Александар Ранковић

ЈОВИЋ ОТKРИО ПРЕД СМРТ: Тито је био највећи зликовац кога сам упознао, Србе је завио у црно!

Јосип Броз је био истовремено и господин и џелат у политици. У Југославији је све што је српско поступно сузбијано и ликвидирано, писао је бивши шеф Председништва СФРЈ. Alo.rs/Kurir/N.A. Некадашњи председник Председништва СФРЈ и шеф СПС Борисав Јовић оштро је напао некадашњег југословенског лидера Јосипа Броза Тита, и то због његовог односа према Србима. Били смо наивни Истовремено и господин и џелат у политици. Лукави преварант. То је био највећи зликовац кога сам икада упознао. Гледао је на далеко. Размишљао је наизглед споро и тупо, а у ствари немилосрдно. Његова замисао није могла да пропадне. Да би успела без изузетка, он је у својој глави, наизглед мирној и безазленој, имао

СТРАДАЊЕ МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА (ЛИПОВЦА) – ТРИ СВЕДОЧЕЊА –

Недавно је устоличен нови митрополит црногорско-приморски Јоаникије (световно Јован Мићовић), па је то прилика да се подсетимо да се пре седам деценија, у периоду од 1940. до 1945. године, на истом трону Светог Петра Цетињског налазио митрополит-црногорско приморски Јоаникије (световно Јован Липовац) кога су нове комунистичке власти мучиле и (без суда) убиле у другој половини јуна 1945. године. Тачан датум убиства и место где је сахрањен остали су непознати. Пише: Јован Душанић ПОВЛАЧЕЊЕ И ОДМАЗДА Митрополит Јоаникије (Липовац) уврштен је у Именослов светих Српске православне цркве као Свети свештеномученик Јоаникије Црногорски. Нажалост, поред митрополита Јоаникија у Другом светском рату и непосредно по његовом завршетку страдало је и много свештеника и

Пољски суд: Историчари холокауста не морају да се извине

Пољски апелациони суд пресудио је данас да два историчара оптужена да су у књизи о холокаусту укаљала углед пољских сељака, не морају да се извине, чиме је одбачена ранија пресуда нижег суда у Варшави. У фебруару је суд у Варшави донео пресуду да се Барбара Енгелкинг и Јан Грабовски, аутори књиге „Следи ноћ: судбина Јевреја у одабраним окрузима окупиране Пољске”, морају  извинити због тврдњи да је сељанин Едвард Малиновски предао Јевреје нацистичким Немцима, пише Ројтерс. Неки академици су тада оценили да би ова пресуда могла да угрози даља истраживања о улози Пољске у Другом светском рату. „Пресуда донета данас је огромна ствар, не само за мене и моје колеге, већ

Сјећање на покољ у Велици: Мртву сестру Милијану пољубио сам у косу

Свједочанство Радојка Ђуричанина о масакру испод Чакора 28. јула 1944. године. Звјерски масакр који су 28. јула 1944. године у селима Велика и Горња Ржаница починиле њемачке дивизије „Принц Еуген“ и СС „Скендербег“, као и поступање фашиста према православном становништву у Плаву и околини, имао је, према савременом схватању, све особине геноцида – оцијенио је у разговору за Побједу пензионисани судија Уставног суда Црне Горе Радојко Ђуричанин (86). Наш саговорник је у вријеме тог злочина – у коме је убијено више од 400 жена, ђеце и старих особа – имао девет година. Сјећање на стравичне догађаје објединио је у публикацијама и књигама, а, поводом годишњице злочина, за наш лист свједочи

Ковић разобличио Куртија: Ако ћемо о геноцидима на Косову, било је то овако!

Ако бисмо хтели да будемо цинични, примећује Ковић, требало би да кажемо да је историја албанског насељавања на Косово и Метохију почела геноцидом над Србима и осталим хришћанима а да се, како видимо, тако и завршава. Аљбин Курти је заменио тезе јер је требало да говори о геноциду Албанаца над Србима кроз историју, а не о српском геноциду над Албанцима, каже историчар Милош Ковић након последње рунде дијалога у Бриселу где је Приштина од Србије захтевала да призна геноцид над Албанцима у три периода, 1878, 1912, и 1999. године. Ако бисмо хтели да будемо цинични, примећује Ковић, требало би да кажемо да је историја албанског насељавања на Косово и Метохију

ОДРЖАН ПОМЕН ЂЕНЕРАЛУ МИХАИЛОВИЋУ У БИЛЕЋИ: Не смијемо дозволити да се више икада дијелимо!

У Равногорском парку у Билећи данас је служен помен ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и откривене бисте четничком војводи Сави Ковачу и команданту Граничног батаљона Шпиру Бабићу. Потомак Саве Ковача, Шћепо каже да је ово велики дан за Српство, јер не смијемо дозволити да се више икада дијелимо, него морамо бити сложни. „Ово нам је порука да је најважније да будемо сложни, да имамо мир и дјецу, а све остало ће Бог дати“, поручује Ковач. Ковач се присјетио и славне историје својих предака и истакао значај Саве Ковача кроз нашу историју. „Прво и основно је да на нашем подручју који је он контролисао није било геноцида. Сава је организовао народ и

Највећа контроверза НОБ-А Ђилас: Зашто смо скривали да преговарамо са Немцима

“Гледајући из овог угла, сматрам да су преговори о примирју били грешка. Ја сам и тада, у вези с тим, осећао некакву нелагоду, нервозу, несигурност, али не могу да кажем да сам био против”, рекао је Милован Ђилас крајем осамдесетсетих година прошлог века о једној о највећих контроверзи НОБ-а: преговора партизана и Немаца о примирју у Загребу 1943. године. Милован Ђилас у књизи “Револуционарни рат” помиње како је делегација партизана ишла у Загреб на преговоре са Немцима 1943. године. Та епизода ратовања на простору Југославије и тадашње НДХ, дуго је била једна од највећих контроверзи народно-ослободилачког рата. Милован Ђилас је био главни партизански делегат на тим преговорима, а уз њега

Извор: kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com

Владан Ивковић: Српске издаје, I дио

Ко се у Другом свјетском рату борио за Српство, а ко је помагао окупатору да уништи Српство? Или ко је ратовао за Српство, а ко против њега? Је ли исто издати Југославију и издати Српство? Кога је издао кнез Павле, кога краљ Петар, кога Недић, кога Броз, а кога Дража? Покушаћу у неколико текстова прегледати ова питања са српског становишта, унутар српског интересног обрасца. Сваки образац издаје издајником може одредити само оног ко је имао обавезу да не стане на страну непријатеља. Српски образац подразумијева да се подјеле на издајнике и родољубе међу Србима одређују не према томе који Србин је на који начин помагао Енглезима, Американцима, Совјетима или Нијемцима,

Немачки свештеник о Србима: Ми смо их мучили, а они су мазили нашу децу!

Фридрих Гризендорф био је дворски свештеник. Након Другог светског рата када је Немачка изгубила, Фридрих је одржао проповед у селу Евербургу крај Оснабрика у коме се тада налазило на хиљаде српских заробљеника. Ево шта је том приликом рекао! “Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци, Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље војсковође. Но, то је у ствари изразито материјална победа. Ту победу су однели они. Међутим, има овде међу нама један народ који је од свих победника извојевао једну много лепшу, другу победу. Победу душе, победу срца, победу мира и хришћанске љубави. Тај народ су Срби. Ми смо их раније само површно познавали. Али смо

Никола Милованчев: Шибеник у црвеном делирију – септембар 1943.

Велики број жртава настрадалих од побједничке стране (преко 350.000 усмрћених) је свакако један од важних разлога зашто темељит попис жртава Другог свјетског рата у Југославији никада није био извршен у 45 година, од 1945. до 1990. Предговор приређивача Из неколико коментара читалаца на један чланак проф. др. Владислава Сотировића, који је објављен на порталу Јадовно 1941, схватио сам да млади читаоци, посебно у Србији и Републици Српској, мало знају о злочинима почињеним у име Kомунистичке партије Југославије и њеног вође Јосипа Броза у периоду од 1941. до 1945. Зато је посебна задаћа моја и свих нас, чији су очеви и дједови учествовали у партизанском покрету због борбе против окупатора а

“Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен” Милоша Бајића

Подсјећамо да се појавила за историју српског народа Баније изузетно вриједна књига: „Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен“, аутора Милоша Бајића, пјесника и међу прогнаним Србима у Србији истакнутог културног посленика. Српски народ, до грађанског рата у Хрватској деведесетих година већински народ Баније, дуго је муку мучио са сређивањем пописа својих страдалника – бораца или жртава ратова у 20. вијеку. Тек у другој његовој половини истражено је и убиљежено много тога што је требало да се ради и раније уради. И то што је урађено, урађено је захваљујући прије свега ентузијазму појединаца. Али, да не идемо сад у ту дугу, тешку и компликовану причу. Књига Милоша Бајића, чији је издавач

Миле Бјелајац: Право на отпор и побуну

Данас, када су недавне идеолошке поделе у свету замаглиле величину и суштински значај победе (1945) над једним пројектом доминације светом и када се релативизује значај победе над тим истим пројектом 1918. године, има ли места да се запитамо да ли је народ коме припадамо бирао и онда и тада праву страну историје? Да се питамо да ли је после победа у та два рата пружао руку помирења побеђенима без масовног реванша и освете? Да ли треба да се у име нечега одричемо права на сећање да је некада постојала традиција борбе за ослобођење, против воље силника који би да поробе, да раздробе, да униште и потру један народ и претопе

Логор Плав: ЗАБОРАВЉЕНИ АЛБАНСКИ ЛОГОР ЗА СРПСКЕ ЦИВИЛЕ, ЖЕНЕ, ДЈЕЦУ И СТАРЦЕ

4. јула 1941. у Плаву, на сјевероистоку Црне Горе албански балисти и вулентари под надзором италијанских окупационих власти основали концентрациони логор. У овај казамат смрти су довођени православни Срби из околине Плава, процењује се преко 500 цивила, од којих највећим дијелом жене и дјеца. У самом логору је уморено преко 30 малишана млађи од 10 година. Логор Плав је био једини логор на територији окупиране Црне Горе у Другом свјетском рату за жене и дјецу. У њему су албански балисти утамничили искључиво цивиле, а највећим дијелом били су то жене, дјеца и старчад. Сам логор је основан почетком јула мјесеца 1941. године и то у приватној вишеспратној кући породице Вукоте Џудовића. Касније

Од Хитлерових кољача до genocide survivora

Истраживач Ксавијер Бугарел (Xavier Bougarel) специјалиста за ислам на Балкану, наводи бројку од које се леди крв у жилама – док је Француска за време Другог светског рата дала између 8.500 и 9.000 есесоваца (не рачунајући насилно регрутоване у Алзасу и Мозелу) у Босни је било између 20.000 и 30.000 муслимана који су приступили „Ханџар“ СС дивизији. Ствар је у томе што у то време Босна није имала више од милион и по муслимана. У интервјуу који је дао за “Courrier des Balkans” Ксавијер Бугарел, аутор књиге „Ханџар дивизија СС вафен Босне 1943-1945, објашњава како сећање на ову немачку дивизију коју су као топовско месо сачињавали муслимани Босне и Херцеговине

Комеморација у Камничкој Бистрици Црногорцима, Бокељима и Херцеговцима умореним маја и јуна 1945.

У суботу 12. јуна 2021. одржани су у долини Камничке Бистрице, близу Љубљане, литургија и помен за душе између 3.500 и 6.000 жртава који ту леже, у шест масовних гробница, већ 76 година. Ријеч је о монархистичким борцима и људима придошлим са њима у збјегу из Црне Горе, Боке и Херцеговине, који су убијени након краја Другог свјетског рата. Приредио: Никола Милованчев Долина Камничке Бистрице је једна од бројних локација на подручју Словеније, на којима се налазе посмртни остаци бројних припадника српског народа, бораца некомунистичких формација и чланова њихових породица, који су одлуком Јосипа Броза усмрћени без суда крајем маја и у јуну 1945. године. Било је то послије завршеног

ПРВИ КРСНИ ХОД ДО ДУБОКЕ ДОЛИНЕ У СУРДУЛИЦИ (видео/фото)

После више од једног века успели смо да организујемо први КРСНИ ХОД ДО ДУБОКЕ ДОЛИНЕ У СУРДУЛИЦИ. Место страдалаштва српског народа од бугарских окупатора. Страдало је преко 4000 Срба, на зверски начин, а разлог познат само Бугарима. У организацији СПЦ и Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије – Окружни одбор Врање и Општински одбор Сурдулица у Сурдулици је данас, 29. маја 2021. године обележена слава Светих Сурдуличких мученика и организован велики крстни ход до Дубоке долине – једног од највећих стратишта на југу Србије током Првог светског рата. На овом месту је према документима Међународне савезничке комисије убијено неколико хиљада српских цивила од стране бугарских окупатора. У славу и част

У плану снимање филма о српским заробљеницима у Норвешкој

За Српску историју говори норвешки режисер Kjetil Palmquist. Планирамо снимање филма такође и у Србији. Циљ нам је да пронађемо преживеле заробљенике као и њихове потомке. Камером бисмо забележили њихова сведочења, која бисмо касније преточили у документарни филм. Сматрам да ова тема не сме бити заборављена већ желимо да филмом прикажемо будућим генерацијама, колика је жртва свих невино страдалих у другом светском рату. За сајт Српска историја говори познати Норвешки режисер Kjetil Palmquist, намера му је да сними филм о Српским заробљеницима у Норвешкој. Интервју води Бранко Димески У продукцији ваше филмске продукцијске куће PQS медиа публика је могла погледати преко четрдесет сјајних документарних филмова. Режирали сте филм „Ноћ Бомби“ који

Владислав Б. Сотировић: Ко су били окупатори а ко издајници?

У „Политикиној“ рубрици „Међу нама“ појавио се 26. априла 2021. г. још један у низу титоистичких памфлета о Јосипу Брозу Титу и Другом светском рату у Југославији („Најновији рат против Тита“) аутора извесног Николе Наранџића (Земун) у коме се по стандардним удбашким методама и речнику блати и моја професионална маленкост. Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић, Вилњус, Литванија Није тешко погодити да се највероватније иза оваквих брозомбистичких фалсификата крију другови из тзв. „Савеза антифашиста (sic!) Србије“ (председник Александар Краус, гласноговорник Златоје Мартинов) а у којима исказују елементарно непознавање и историје и историографије о темама о којима покушавају да и даље испирају мозгове јавности. Овом приликом бих друговима „антифашистима“ скрену пажњу

Иван Петровић: О злогласној јами „Котор“

У мјесту Дубраве изнад Никшића пронађена је злогласна јама „Котор“ у којој лежи преко 300 жртава комунистичког терора. Никшић је добио новог градоначелника, и по мишљењу многих, Никшић је послије више деценија добио првог човјека града достојног те функције. А неће му бити лако! Ни ови избори у мом Никшићу, као ни сви претходни избори у Црној Гори нису могли проћи без старих, излизаних фраза о одбрани државе, окупацији, антифашизму, четницима, партизанима, бјелашима и зеленашима. Зеленаши се заклињаше у Крста док се сликаваше крај споменика Љуба Чупића, антифашисти и даље кличу Секули Дрљевићу, УБНОР дизаже споменик комитама, потомци Херцеговаца још кличу „никад више 1918“ а ми који бар мало познајемо

БИТКА ИЛИ МАСАКР НА СУТЈЕСЦИ: Губици Немаца један одсто, четника 17 војника, партизана 12.000 бораца!

15. маја 1943. почела је операција Шварц. Да ли је баш све било као на филму? Извор: Погледи ; Аутор: Милослав Самарџић ; 16. март 2013. “Ви имате право да знате све“ – поручује нам РТС, док нам у ствари упорно намеће обавезу да не знамо ништа. Зато нам се некритички – без објашњења да је то све лаж и превара – репризира и филм “Битка на Сутјесци“, иако је до сада могао бити снимљен низ филмова са истинитим догађајима. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију

НЕЋЕ МОЋИ, Политички Холокауст

Када пишем о отрежњујућим упозорењима не мислим само на глупост (подметачину?) да у програм свечане академије поводом 9. маја буду увршћене четири песме које су за време Другог светског рата певали припадници љотићевског Српског добровољачког корпуса, о чему сам опширније писао у тексту за нови “Печат”. Пише: Филип Родић То само по себи и није толики скандал колики је именовање једне од особа одговорних за тај пропуст, историчара Дејана Ристића, на чело Музеја жртава геноцида, које је уследило свега неколико дана након овог фијаска. Да се разумемо, овог човека за ту функцију не дисквалификују само површност и недостатак осећаја за умесно током рада у комисији која је бирала сценарио, него

Душан Достанић: О књизи Мит о непријатељу – антисемитизам Димитрија Љотића

Књига Дарка Гавриловића је врло слаба, не нуди нове увиде и не помаже бољем разумевању наше прошлости али ставља важна питања пред научну заједницу. Приказ књиге: Даркo Гавриловић, Мит о непријатељу: антисемитизам Димитрија Љотића, Службени гласник, Београд, 2018, 242 стране. Историја Јевреја у Србији је тема која није остала неистражена. Када се говори о историји Јевреја питање антисемитизма намеће се само по себи, а у српском контексту се тада неминовно долази до имена Димитрија Љотића. Ипак, то не значи да је ова тема темељно проучена, јер једна је ствар констатовати да је Љотић имао негативан став о Јеврејима, а сасвим је нешто друго одговорити на питања какав је био карактер

СПОМЕНИК ВОЈНИЦИМА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ПАЛИМ ТОКОМ АПРИЛИСКОГ РАТА

На хришћански празник Цвети, на месту где су се пре осам деценија, војници Краљевине Југославије супротставили надолазећим немачким јединицама током Априлског рата, подигнут је и освећен споменик палим војницима.  Према речима Петра Самарџића, заменика  градоначелнице који је открио споменик, Митровачке браниоце чиниле су полицијско-жандармеријске и добровољачке јединице из Срема и Мачве, здружене у “Митровачки одред” који је имао задатак да штити понтонски мост и осигура транспорт људи и материјала преко Саве, све до стварања приликe за сопствено прелажење у Мачву. Трагичног десетог априла, док је у Загребу читан проглас о оснивању НДХ, на овом простору водиле су се борбе које су окончане два дана касније сломом југословенске одбране. Колико је војника погинуло,

Тито и Степинац

Мало је позната једна веома занимљива и јако битна епизода из историје односа југословенских комуниста са усташама и поглавниковим нацифашистичким режимом у НДХ а односи се конкретно на надбискупа А. Степинца. Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић Вилњус, Литванија  Познато је да су комунисти настојали од покретања „устанка“ (и грађанског рата) прво у Србији (7. јула 1941.) а затим у осталим деловима окупиране Краљевине Југославије да придобију за сарадњу све патриотске и антифашистичке снаге без обзира на њихову политичку оријентацију, националну припадност или верско опредељење бар на основу формалних позива КПЈ али само под условом да дотичне структуре прихватају политичку платформу КПЈ и њену стратегију револуционарног преотимања власти. Међутим, око

Сећање на трагични новосадски април

Oд 13. априла, наредних неколико дана страдало je 500 људи, углавном српске и јеврејске националности. Убијани су у одмазди, једном осветничком нападу. Бивши службеник Богдан Шикопарија успео је да се спасе смрти током стрељања групе људи у Новом Саду у Другом светском рату, када се рањен извукао из плићака Дунава и сакрио у оближњој шуми. По ослобођењу је био саслушан пред анкетном комисијом при Комисији за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника у Војводини, а документ о томе чува Историјски архив Новог Сада. Шикопарија је испричао да су га у његовој кући у Новом Саду (13. априла 1944, како је руком записано на документу, али верује се да је датум

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала