Дневни лист «Политика» (26. јул 2018.), објавио је следећу вест: «Виши суд у Београду одбио је као неоснован захтев за рехабилитацију Милана Недића… У захтеву је тражено да се поништи Уредба Владе ФНРЈ којом је Милан Недић проглашен за народног непријатеља. Предлагачи су захтевом тражили да се утврди да је генерал Недић лишен слободе без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога, као и да је ништавно решење Трећег народног среског суда за град Београд од 31.01.1946. године.” Исте новине пренеле су изјаву историчара Предрага Марковића: „Тиме је избегнута једна од највећих срамота која је могла да се деси, а то је да будемо први

Био је 25. октобар 1944. године, када сам оца испратио за Панчево, не знајући да одлази у смрт. Недељу дана касније сазнали смо да су 72 пилота, са рукама везаним жицом, одведени на Стратиште код села Јабука, спуштени до Тамиша и ту стрељани. Дакле 72 пилота, све бољи од бољег, стрељани су без икаквог разлога, само зато што су у једном периоду служили краљу и отаџбини – сјећа се Душан Мандарић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. августа. 2017. године. Крајем октобра 1944. у селу Јабука код Панчева партизани су стријељали 72 пилота ваздухопловства Краљевине Југославије. Душан Мандарић, син Исе Мандарића, једног

Виши суд у Београду донео решење у случају колаборационистичког премијера. Остала Уредба из 1949. којом је проглашен за ратног злочинца, када су му одузета права и имовина Виши суд у Београду одбио је захтев за рехабилитацију Милана Недића, премијера Србије током Другог светског рата – сазнају “Новости”. Решење је написано на стотинак страна, на којима суд образлаже да је увидом у све приложене доказе и након саслушања сведока закључио да се нису стекли правни услови да буде рехабилитован. То значи да суд није укинуо Уредбу ФНРЈ из 1949. године, којом је колаборационистички премијер проглашен за ратног злочинца, и на основу које су му одузета грађанска права и имовина. На ову

Дрвар је током Другог свјетског рата био слободан 1.000 дана више од било којег другог града у окупираној Европи, истичу за Срну професори историје Јелена Кецман и Бојан Радун. Дана 27. јула 1941. године у Дрвару је почео устанак народа против фашистичких окупатора, који се проширио на сусједне територије, а тај датум ће од ове године бити пригодно обиљежаван. Дрвар је био насељен још у средњем вијеку о чему свједоче камени симболи -миљокази, који се и данас налазе на територији општине. – Српски народ, који је на овом подручју био константно потискиван понижавајућим статусом, бјежао је у Хабзбуршку монархију. Године 1875. подигнут је устанак против турске власти. На чело устанка

Данас је за руске политичаре и историчаре у вези са тим догађајем најважније да се не понављају пропагандистичке измишљотине и идеолошки стереотипи које је совјетска наука преносила онако како их је све до деведесетих година добијала из Југославије. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. јула. 2016. године. Пише: Никита Бондарев Све до ослобођења Југославије руководство Совјетског Савеза је сарађивало и са четницима и са партизанима. У архивама су сачувани документи који сведоче да је Тито све до 1944. године из Совјетског Савеза добијао писма овакве садржине: “Ви говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо другачије информације. Потрудите се да нађете

Борбу против прогањања Срба у усташкој Хрватској почео сам већ у августу 1943, када сам био код Рибентропа и Хитлера, а поводом преузимања нове дужности. Ова битка која је била отворено уперена против режима Анте Павелића у Хрватској и која није остала сакривена владиним круговима у Загребу, веома брзо ми је подарила титулу “хрватског државног непријатеља број један”. Заступао сам мишљење да Србима са новом политиком треба већ сада изаћи у сусрет и обећати им да ће касније доћи до коректура границе Србије. Хрватска је добила подручја која су чисто српска и тиме се не поштују природне, етничке границе. Извор: Срби у мемоарима Хермана Нојбахера, приредио и превео Никола Живковић,

Пресуда у поступку рехабилитације премијера из Другог светског рата до краја лета. Ако укину Уредбу из 1949, пресуда је коначна, у супротном – могућност жалбе Милан Недић је имао само једну кривицу: то што је волео више 100 живих Срба него једног мртвог Немца. Овим речима је адвокат Зоран Живановић окончао завршну реч у поступку рехабилитације премијера Србије за време Другог светског рата. Тиме је уједно завршено и трогодишње суђење, а пресуда ће бити саопштена до краја лета. Како је адвокат навео, Недић је практично имао статус ратног заробљеника до краја рата. Под принудом је чак и изведен из земље, 6. октобра 1944. у Кицбил, где му је била ограничена

Завршава се поступак рехабилитације премијера Србије за време окупације После три године и једанаест одржаних рочишта, на дванаестом, у среду 11. јула, завршиће се поступак рехабилитације Милана Недића, премијера Србије за време Другог светског рата. Процес ће бити окончан завршном речју правног заступника Зорана Живановића, после чега ће судија Анђелка Опачић, како је најавила, доставити странкама писану пресуду до краја лета. – Очекујем успех у спору јер су све оптужбе на Недићев рачун са правног становишта неосноване – рекао је Живановић за “Новости”. – Током поступка је доказано да нема његове одговорности за Холокауст, оснивање логора, терор над становништвом или издају народа. Посебно је важно што није доказан основ његовог притварања, нити

Код спомен-крста у близини јаме Понор у фочанској мјесној заједници Миљевина данас је служен помен за више хиљада припаднике Југословенске војске у отаџбини, који су убијени у мају 1945. године. Борачка организација Фоче и овог Видовдана се присјетила масовног страдања младих краљевих војника које су партизани заробили у Бици на Зеленгори, а затим их хладокрвно, без суђења, и то након званичног заврштека Другог свјетског рата, ликвидирали, бацањем у јаме. Предсједник фочанске Борачке организације Срђан Станковић каже да су углавном страдали млади војници из Краљева, Ваљева, Крагујевца и Чачка, који су тек били мобилисани. Он наводи да се у том крају Србије још погрешно вјерује да је злочин починило домаће становништво

Суд завршио извођење доказа у поступку рехабилитације. Завршна реч адвоката у процесу заказана за 11. јул Доказни поступак и саслушање сведока у случају рехабилитације Милана Недића, премијера Србије у време Другог светског рата, окончани су у понедељак. Завршна реч адвоката заказана је за 11. јул, после чега ће уследити пресуда, могуће већ до августа. Како је нагласила судија Анђелка Опачић, пресуду неће изнети јавно, већ ће је писмено доставити предлагачима рехабилитације у року од месец дана. Суд је, иначе, одбио поднеске које је предложио заступник предлагача рехабилитације, као и саслушање преосталих сведока, међу којима је и Владимир Ћатовић. Ћатовић је суду предложен као једини сведок који је могао нешто да

Сукоби између Јеврејске општине Београд и Савеза јеврејских општина се настављају. Радмила Петровић: Медић се сагласио са премештањем због тржног центра Сукоб у јеврејској заједници, који је јавно отворио бивши функционер Јеврејске општине Београд Дејан Попов, а који се наставио одговором председника ЈОБ Данила Медића и председника Одбора за надзор над трошењем средстава добијених по Закону о отклањању последица Холокауста, др Хариса Дајча, добија на замаху. Иступање Медића, који је оценио да напади на руководство ЈОБ, са алузијама на малверзације око враћене јеврејске имовине, потпирују антисемитизам и руше напоре да се достојно обележе логори Старо сајмиште и Топовске шупе, испровоцирало је Радмилу Петровић, председника Музејске комисије Савеза јеврејских општина Србије.

У школском дворишту родног села, капетан Славко Цветић сам себи намакао омчу и гурнуо столицу испод ногу Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. јуна 2016. године. Рудник – И да је живео до краја рата, нико у Мајдану не верује да би припадник равногорског покрета Славко Цветић погазио заклетву и престао да пуца у окупатора. Нажалост, 13. децембра 1942. године, окончао се његов живот у 27. години, после годину и по дана истинског отпора непријатељу. Немци су га обесили о стару липу пред школом у родном селу. Живих сведока данас нема, али живи још прича о том догађају коју смо чули од

Протеклог викенда бечка Просвјета је поново одржала своје популарне Сусрете и разговоре, 2. јуна у цркви св.Саве у Бечу. Тема је била Краљевина Југославија у 2. Светском рату а предавачи су били Драган Крсмановић, пуковник у пензији и бивши начелник Архива Војске Србије у Београду и Милослав Самарџић, новинар и публициста. Госте је поздравио отац Ненад Михајловић, старешина храма, а пуковник Крсмановић и г. Самарџић имали су надахнут наступ. Ова тема је изазвала велико интересовање публике, а приказано је и пар епизода истоимене серије, која се бави тешким периодом српске историје, омеђеним годинама пре, за време и после 2. Светског рата. По реакцији публике, серија успешно полемише са идеолошки наметнутом

Текст у „Политици” од 6. јуна 2016. године подсетио је на једну од највећих трагедија Србије у току Другог светског рата, експлозију складишта муниције у смедеревској тврђави 5. јуна 1941. године. Аутор чланка, у неколико кратких реченица, отвара спорно питање узрока који су довели до експлозије од које је погинуло и рањено око 2.000 људи. Српска научна историографија се у претходних 77 година није одредила према овом трауматичном питању. Професор др Бранко Петрановић једини је дискретно наговестио могућност да су резиденти совјетске војне обавештајне службе у Југославији, пуковник Црвене армије Мустафа Голубић и специјалиста за минскоексплозивна средства Матија Видаковић непосредни извршиоци ове диверзантске акције. Истовремено, Петрановић сматра да руководећи органи

Ако погледамо историју читавог региона видећемо да је четнички покрет логичан наставак некадашњих покрета српских хајдука и јунака. Па ипак је овај покрет у историјском смислу био умногоме јединствен. На Балкану је и иначе увек била снажно изражена традиција која гласи отприлике овако: чим загусти – бежи у шуму! И четнички покрет је у основи био подстакнут управо том традицијом. Четници су, додуше, имали и идеолошки оријентисане људе, али то су углавном били официри који су служили још у краљевској војсци – неко у Босни, неко у генералном штабу заједно са Драгољубом Михаиловићем – и који су ратовали у Првом светском рату или у Балканским ратовима. Међутим, тај део четника

Експлозија муниције коју су Немци после окупације лагеровали у тврђави направила је кратер пречника педесет и дубине око девет метара. – Петог јуна 1941. страдало је више од половине грађана Тај 5. јун 1941. године сматра се највећом трагедијом у вишевековној историји Смедерева. Експлозија муниције коју су Немци после окупације лагеровали у тврђави направила је на том месту кратер пречника педесет и дубине око девет метара. Незваничне процене говоре да се у тврђави тада нашло више од 400 вагона муниције и тридесетак вагона експлозива и барута. Од силине експлозије на град се у трену сручило око четири хиљаде тона камена из тврђаве, забележили су хроничари. У пречнику од десетак километара

Богатим програмом бројни Дрварчани и њихови гости су у Дрвару обиљежили 74 године од неуспјелог фашистичког десанта на Дрвар. Овој манифестацији, одржаној јуче, присуствовао је велики број Дрварчана, делегација и гостију из цијеле бивше Југославије, рекли су за Срну у организационом одбору ове манифестације. На споменик жртвама антифашистичког терора, поред делегације општине Дрвар, вијенце је положила и општина Источни Дрвар, представници бројних антифашистичких удружења и политичких странака. Начелник општине Дрвар Горан Броћета рекао је да са поносом одају почаст свим Дрварчанима и осталим борцима против највећег непријатеља човјечанства – фашизма. “Велики број Дрварчана је управо у неупјелом десанту дао своје животе за слободу”, рекао је Броћета. Из организационог одбора кажу