И дан данас се воде дискусије на тему – да ли је требало прекинути било какве устанке на територији Њемцима окупиране Србије, гдје је важило неотклоњиво правило силе – да се због убијеног или рањеног њемачког војника праве одмазде над цивилима. Пише: Војин Грубач Исти случај је и са окупираном Црном Гором, гдје су било какве устаничке активности праћене незаобилазним одмаздама над цивилима од стране Италијана. Једни говоре да је требало свуда наставити устанак и борити се, не обраћајући пажњу на страдање цивила. Други тврде супротно, да је требало прекинути устанак јер се по ту цијену није смјело ратовати, и сачекати право вријеме за побуну. Одмазде иду „систематски и по

После злочна фашиста у казненој експедицији октобру 1941. године у овом делу Србије уморено је 2950 недужни људи. Фамилије Ракићи, Јездићи, Стефановићи, Јовичићи, Ђукићи, Тешановићи и Будимировић у селу Кривајица, код Драгинца, У Јадру, потпуно су угашене, после злочна фашиста у казненој експедицији октобру 1941. године, када је у овом делу Србије уморено 2950 недужни људи. Само у селу Кривајица од злочиначке руке страдало је 120 чланова поменутих фамилија, углавном на кућном прагу и кућама ,међу којима су биле и бебе, а убили су 42 деце до 10 година старости о чему сведочи књига чувеног лозничког публицисте и новинара Милоша Пантелића. Од 1989. године, овим и другим жетвама фашизма служи

На првом часу у свих 168 основних школа у Београду прочитан проглас којим су се ђаци упознали са историјом нашег града и оним шта се у Другом светском рату. Први пут је прочитан проглас у школама о ослобођењу Београда у Другом светском рату, изјавио је заменик градоначелника Београда Горан Весић. Весић је прецизирао да је на првом часу у свих 168 основних школа у Београду прочитан проглас којим су се ђаци упознали са историјом нашег града и оним шта се десило 20. октобра 1944. године. Он је, гостујући на ТВ Студио Б, рекао да је Град Београд у сарадњи са Министарством просвете и Историјским архивом града Београда припремио два прогласа,

Та 1948. година, оставила је дубок траг када је у питању српски народ. Некако је судбоносно била погубна по нас. Могу слободно да кажем да се последице те године осећају и дан-данас, да се од-сликавају у савременој, званичној историји нашег народа и индетитета. Сукоб на релацији Тито-Стаљин резултирао је удаљавањем званичне Југославије (и нас Срба у пакету) од СССР (читај Русије), а крајњи исход је да је та “моћна” СФРЈ постала главни експонент западних империјалних сила, за једнократну употребу, све док је налогодавцима одговарало, ради нервирања и угрожавања интереса Совјетског Савеза. Као што је познато, када им више нисмо били потребни, ту “моћну државу” је у крвавим ратовима угушио исти

Мемоари мајора Александра Милошевића: Животна одисеја југословенског краљевског официра, устаника и учесника грађанског рата, одметника и разочараног емигранта. Мало је књига које заслужују свој наслов као што је случај са “Српском причом”, одисејом мајора Александра Милошевића, официром Краљевине Југославије и Југословенске војске у отаџбини, устаником и учесником грађанског рата, одметником од победничке власти и на крају, разочараним емигрантом. Историчар Немања Девић је приредио Милошевићеве мемоарске ратне записе и допунио их истраживањима о његовом бурном животу који се окончао у Канади 2009. стварајући минуциозан “крајолик” за портрет који надилази личну судбину, постајући метафора српских борби, заблуда, страдања и лутања. Александар Милошевић је поникао у патријархалној шумадијској породици где су држава, ратничка

Историчар Милош Тимотијевић у разговору за „Печат“ указује на открића до којих је дошао истражујући судбину новца и злата у Југославији током Другог светског рата. Ко је колико новца и злата опљачкао и отео, ко је колико новца и злата од кога добио. ИСТОРИЧАР Милош Тимотијевић (Чачак, 1969) студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1996, где је и докторирао 2011. године, с тезом Модернизација балканског града у доба социјализма: Пример Чачка и Благоевграда (1944–1989). Од 1997. ради у Народном музеју у Чачку, где је 2015. заслужио звање музејског саветника. Главна подручја његових научних интересовања обухватају друштвену и културну историју Србије у XX веку, војну и политичку историју

Документи владе Милана Недића откриваjу непознате чињенице о Другом светском рату на териториjи Србиjе. Тешко jе замислити опасности под коjима се живело. Сукоб jе био комплексан споj окупациjе и вишеструког грађанског рата Фотографиjа настала приликом формирања Чегарског корпуса Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. јула  2017. године. ОПТУЖБЕ против Милана Недића и данас се користе за дискредитациjу целог српског народа, у маниру Коминтерне, каже др Боjан Димитриjевић, коjи jе у студиjи “Воjска Недићеве Србиjе”, у издању „Службеног гласника“, обрадио тему коjа jе остала табу и после пада комунизма.  – Рат на овом простору jе био све само не jедноставан. То jе био комплексан споj окупациjе и

Зашто jе Југославиjа одбила споразум са Италиjом уочи почетка Другог светског рата. Београд 1941. одбио споразум са Римом о размени становништва из Истре и са КиМ Бенито Мусолини поздравља кнеза Павла и кнегињу Олгу Преузимајући власт у име краља Петра Другог, кнез Павле је био дубоко свестан европске реалности тих година, да се Версаjски систем распада и да jе Немачка постала она полуга коjа ствара нови поредак. То jе значило да у тоj констелациjи односа Југославиjа мора да пронађе своjе место. Почетком тридесетих година прилике на европскоj сцени утицале су на то да главни спољнотрговински партнер Југославиjе постане Немачка. Из архивске збирке докумената кнеза Павла с Колумбиjа универзитета, до коjе

Данас истиче рок да се адвокати жале. Припреме жалбе на решење Вишег суда у Београду од 11. јула, којим је као неоснован одбијен захтев за рехабилитацију Милана Недића, премијера Србије током Другог светског рата, биће предата до средине недеље. То је, за “Новости”, потврдио Зоран Живановић, правни заступник предлагача рехабилитације. – Данас истиче рок за подношење жалбе, коју приводимо крају, и сутра ћемо је и предати. По нашем мишљењу, у пресуди има доста пропуста, на шта ћемо указати Апелационом суду – каже кратко Живановић, не желећи да открива детаље. Апелациони суд нема законски рок у коме мора да стави тачку на овај предмет, а предлагачи рехабилитације не очекују да ће