Скочите на садржај
У манастиру светог првомученика и архиђакона Стефана у Сланцима у недељу 12.05.2019 године реч су имали чланови удружења Јадовно 1941 др. Душан Басташић и Никола Милованчев на тему „Покољ Срба 1941-1945 године“ Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА
Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године дао зелено свјетло за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима… Само у првих седам мјесеци усташке власти прекрштено је око 100.000 православних, отворен концлогор Јасеновац и почеле депортације Срба Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред”, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба искориштена је као правни основ за геноцид који је услиједио, а на основу ње Срби су прогањани, убијани, прекрштавани и протјеривани. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани без суђења и
У Градској библиотеци, улица Дунавска 1, Нови Сад, у среду 15. маја 2019. године, у 19 часова, биће одржана пројекција филма „Иродови синови“ у продукцији Фондације „Пријатељ Божији“. О филму ће говорити аутор сценарија, публициста Хаџи Братислав Николић. Поздравнa реч: Батрић Ћаловић, заменик председника Удружења „Обилић 1912-1918 “ Нови Сад. Организатори проекције филма су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад и Градска библиотека у Новом Саду. Водитељ програма ће бити Весна Живковић, уредник културног програма Градске библиотеке у Новом Саду. Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде
У „Гласу Српске“ сам прочитао интервју др. Душана Басташића у којем је истакнуто да страдање српског народа у Хрватској буде именовано ПОКОЉ. Ово име одговара страдању највећег дијеча српског народа. Примјер: У мом родном мјесту Дивоселу, 5. августа 1941. године у збјегу на Крушковачама побијено је, највише поклано, 907 мјештана. На највећој гробници покланог народа направљен је 1956. године споменик на којем је писало: „На овом мјесту су усташки злочинци 5. августа 1941. године не разликујући дијете од одраслог и жену од мушкарца уз необично мучење побили 907 људи, жена и дјеце.“ Ту ми је заклана мајка, браћа Дмитар и Душан, сестре Милица и Десанка и доста родбине. Овај покољ
Историчари усвојили нови термин за усташко затирање Срба Систематски државни злочин који је над православним Србима током Другог светског рата починила Независна Држава Хрватска назван је – Покољ. Овом терминолошком одредницом српски народ придружио се јеврејском, који је свој геноцид назвао Холокаустом, односно ромском, који своје страдање назива Порајмос. Да затирање Срба у НДХ добије свој термин и прецизну дефиницију изборило се Удружење “Јадовно 1941”, које је у избор назива и његову употребу укључило и историчаре и истраживаче. Нови термин у понедељак је промовисан у Београду, уз оцену да су Срби последњи народ – жртва геноцида који није изабрао терминолошки назив за своју голготу. – Геноцид није најприкладнији израз за
Удружење „Јадовно 1941.“ организује конференцију за медије на тему: „ПОКОЉ“ Терминолошка одредница за Геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину Геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин Геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ. На конференцији ће бити представљен и образложен интегрални текст одлуке који поред осталог садржи дефиницију овог
Зовем се Милан Почуча. Живим сам у Бачкоj Тополи од априла 1994.г. Ћерка и син, са своjим породицама, живе у Београду и Н. Саду. Узгред, супруг ћерке jе стасавао и школовао се као избjеглица, углавном сам, jер и родитељи (избjегли из Дрвара), у борби за голо преживљавање, нису били у могућности да му помогну. Шира породица, као уосталом код свих Личана, живи растурена по цjелом земаљском шару, као рачиjа дjеца. Мjесто и врjеме рођења, 1939. г. Дивосело, Опћина Госпић, Краљевина Југославиjа. Као и сам таj простор судбина чудна, jединствена и не баш уобичаjена. Височица Потичем из сеоско печалбарске породице. Трагична судбина Срба се на извjестан начин на наjсликовитиjи начин одразила на нас. Отац убиjен поч. II. св. рата. Обе баке
Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Док је геноцид над Јеврејима именован и планетарно познат као Холокауст (или Шоа) а геноцид над Ромима већ деценијама познат као Порајмос, геноцид над српским народом до данас није имао препознатљиву и ексклузивну терминолошку одредницу. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као: Покољ С тим у вези,
Сјећање на антифашистичко-устаничко херој село Дивосело крај Госпића из Другог свјетског рата 1941 – 1945. године, кога, на жалост , више нема. Пише: Гојко Матић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 4. наприла 2017. године. Прољетни дан над Дивоселом као и сви дани ведри, свјежи, прозрачни, котрљао се у сунчаним нитима и лаганом повјетарцу силазећи с висина у сеоска дворишта и вртове, зазелењеле и процвале воћњаке, уносећи немирну јутарњу радост у очи и срца народа, а посебно дјеце. Потјерали смо говеда као и обично пролазећи дугим селом које се будило из јутарњег дријемежа и успут скупљали своје другове, друге дјечаке – пастире који
Kрoз истoриjу, Читлук, Meдaк, Пoчитeљ, Oрницe и Дивoсeлo су сe нeкoликo путa дизaли из пeпeлa, aли двaдeсeт гoдинa oд зaдњeг рaтa, oпoрaвaк joш ниje зaпoчeo Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 9. новембра 2015. године. Двaдeсeт гoдинa нaкoн рaтa, живoт сe ниje врaтиo у сeлa oкoлицe Гoспићa. Читлук, Meдaк, Пoчитeљ, Oрницe и Дивoсeлo сaмo су нeкa oд сeлa с бoгaтoм, aли и трaгичнoм истoриjoм личкoг крaja, a дaнaс су пoтпунo пустa или их oд зaбoрaвa чувa нeкoликo стaрaцa кojи сe мoгу избрojaти нa прстe jeднe рукe. Дивoсeлo, пoзнaтo пo личким oкaмa, дaнaс je гoтoвo пустo. Рoднo сeлo нaрoднe хeрojкe Нaдe Димић je 1931. гoдинe
Почетак приче могао би се смјестити у прољеће 1947.г. Тада се моја мајка Јела Почуча, самном и са сестром Љубицом вратила у Завичај, на попаљену и опустошену очевину, пошто је дала оставку на дужност шефа кухиње у Дјечијем дому у Новим Козарцима –бивши Хајфелд.. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. августа 2016. године. Уз нешто мало ствари, донијела је и пар фотографија –црно бјелих формата 9×12, које је брижно чувала са документима. У току одрастања, повремено и доста рјетко би причала о својим страдањима у току II.св.рата. Основа приче била је да смо прошли кроз седам усташких логора, уз којекаве калварије. Била је
На убогом пању мога завичаја, Не чује се пјесма весеља и жетве.[1] Дивосело, српско село у општини Госпић ушло је у историју као највеће стратиште и гробница српског народа 05.аугуста 1941. године. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. септембра 2018. године. „Ни на једном стратишту у Лици, па ни једног датума у току 2.свјетског рата није пало толико жртава као у Дивоселу 5. аугуста 1941.године. И не само по броју жртава, него и бестијалности и злочиначкој страсти каквом је почињен“.[2] Данас, 70 година послије, трагајући по спаљеним огњиштима за онима који су некада живјели у Дивоселу, не наилази се на преживјеле, нити
Трибина је одржана у Дому ратних војних инвалида Србије – Клуб „Тесла“ ( Савски трг 9.) у петак, 28. јула 2017. Трибину је организовало Удружење Срба из Хрватске – Београд заједно са другим избјегличким и завичајним удружењима избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске, поводом 76. годишњице од илинданских усташких покоља над Србима у Независној Држави Хрватској. На трибини су говорили: Др Никола Жутић, др Момчило Диклић, проф. Миле Рајчевић, проф. Душан Ђаковић и историчар Никола Милованчев. Научни рад др Николе Жутића под насловом “Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.”објављен је у часопису “Српска слободарска мисао” (Број 1-3, Београд, Јануар-јун 2017. године.) Погледајте видео запис са трибине: Везане вијести: Никола
Било давно -тамо негдје, у сред Лике, ко на длану Чудно село ко из бајке Било му је чудно име -тако неко…Дивосело Као ћилим шареница, мало гаја мало бара Пуно врела и Врелина – и ракита и вриштина…. Ко са слике да је сашло У то доба дично село – пуно цике прела сјела… Лијепих цура и дичака – пуно свега…. Блага, сијена… Испод личког плавог неба, куд се дјело Шта га снађе, куд нестаде Зна ли неко – гдје је село Дивосело На простору гдје је било само шума и тишина, а путељци и путаци сви зарасли…. Куд се нестаде ово село Не чују се клепке, звона, мук говеда
У Београду, 17. октобра 2013, у заjедничкоj организациjи Београдског културног клуба и Историjског проjекта Сребреница, одржана jе Трибина: «Српске жртве у 20. веку – Историjа и сећање». Као последњи говорник, Александра Саша Купрешанин, говорила jе о Јадовну и изговорила своjу нову пjесму „Молитва маjци Богородици“, пjесму рођену на Јадовну. Саша jе члан УГ Јадовно 1941. Хвала ти Саша, чедо наше Јадовничко!
У Београду ће се у петак, 25. новембра 2016. у 19 часова у Крипти Храма Светог Саве на Врачару, одржати промоција књиге „Ореоли и сенке – расправе из историје Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године“ аутора Радована Пилиповића. Књига кроз 22 расправе на различите теме покрива мартирску историју Српске Православне Цркве у Другом Светском Рату на простору Независне Државе Хрватске, сателитске државне творевине Хитлеровог „Новог поретка“. Расправе и студије се односе на страдање српског верног народа, затим свештенства и епископата, успоне и падове културе сећања код Срба, као и спонтано развијање поштовања просијавших новомученика у другој половини XX века. Неки радови су били објављивани у црквеној и
У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/. Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир рекао је новинарима да је повод за парастос сјећање на илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, те да би били потребни сати да би се побројали сви злочини почињени над Србима у то вријеме. “Поменућу само Велебит и Јадовно као велика мјеста страдања за вријеме НДХ,
У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 30. јула, први пут биће служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/, најављено је данас у Београду на конференцији за новинаре Удружења Срба из Хрватске. Генерални секретар Удружења Милојко Будимир рекао је да су повод помена илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, али је истакао да је у усташким покољима “нестало Поткозарје, дијелови Лике, Баније, Кордуна…, а Срби су одвођени и
Дивосело – спомен плоча Дивосело, српско село у општини Госпић, ушло jе свесно у устанак против усташке власти Независне Државе Хрватске, због терора и злочина над српским народом. Данас, 70 година касниjе, у Дивоселу нема ниjедног становника. Село, коjе jе пред сам Други светски рат имало близу 3.000 становника, данас jе етнички очишћено. На споменику у Спомен-дому бораца НОР у Дивоселу било jе уписано 1.307 погинулих антифашиста у току Другог светског рата, од родног Дивосела, Козаре, Сутjеске, Неретве, Београда, Сремског фронта, па до Трста… Наjвећи злочин од насељавања Дивосела, тоталног уништења и ликвидациjе српског народа у овоме селу, догодио се 5. августа 1941. године, када jе само у неколико дана
Лички завет Кажу да је Лиkа земља вукова: опора, непријатна, сива. Зими северни ветар са снегом брише траг људи и животиња, разноси у магли границу брда и долова – лети, под ужареним небом, пукотином, зева црвена земља, врви камењар змијама, јетко мирише оштра и ретка трава. Бранили смо ми своју Лику, слободу и понос, не само у „Балван револуцији“, већ вековима. А, онда су нас 1995. године светски моћници оте- рали с наших огњишта. Али, она личка цеста, којој је Ли- чанин млад и плећат често одлазио у свет и којом се се и погрбљен враћао у завичај, у земљу предака својих, че- каће нас до судњег
Послиjе пораза Турске под Бечом 1683 г. и њиховог повлачења ослобођена jе Лика. 1689.г. испод Турског стотинушездесет годишњег ропства и дошла под власт Аустриjе. Oслобођењем од Турака престала jе потреба постоjања Воjне краjине. Повлачењем Турака jедан дио хришћана из Турске краjине одлази с Турцима. Већ 1690. године jавља се ново насељавање тако Медак 1700.г. има 110 кућа православног становништва. Ново становништво jе населило из разних краjева: из Хрватске краjине, од Оточца и Бриња…, неки долазе од Купреса, Гламоча, Сараjева и других краjева. У то вриjеме у Медак долази и сараjевски владика Атанасиjе Љубоjевић и оснива своjе владичанство у Метку. Он се залагао за очување краjишких повластица и jединство православног народа
Архив Срба у Хрватскоj Архив Срба у РХ своjим радом, а кроз архивско градиво као извор повиjести, жели приказати положаjа Срба на овим просторима, како би то остало на увид и будућим генерациjама. Захваљуjући доброти поjединаца Архив посjедуjе лиjепе збирке градива коjе се стално попуњаваjу. Гоjко Матић упутио нам jе jедан апел и уступио jе Архиву све своjе записе и мемоарско градиво о селима Дивоселу, Читлуку и Орницама. Добивено градиво ниjе само локална повиjест, већ из њега добивамо приказ српског постоjања и трагедиjе на овим просторима. Жељели бисмо му захвалити, поновивши његов апел. Приjе II свjетског рата, Дивосело, Читлук и Орнице била су села у коjима су Срби на овим
Г. Гоjко Матић уступио jе Архиву Срба у Хрватскоj своjе записе и мемоарско градиво о селу Дивоселу. Жељели бисмо му захвалити, поновивши његов апел. Основна порука, о коjоj jавност мало зна, а што би се жељело истакнути jе да се 05.08.1941.г. у селу догодио страшан злочин. Усташе су извршиле масован покољ у коjем jе страдало 907 невиних душа, житеља села Дивосела, те сусjедних Читлука и Орница. Мноштво људи окупљено jе у предjелу Крушковаче. Народ jе дошао, не слутећи зло. Кад jе покољ почео, настао jе паничан вртлог, уплашена лица, избезумљена од страха, дозивања и крици. За г.Матића, живог свjедока ове трагедиjе, тада дjечака од 12 година, слика jе остала неизбрисива. Сва та тужна
У припреми jе књига проф. Миле Раjчевића: ” Дивосело, Читлук и Орнице у времену и траjању “. Уз сагласност аутора, преносимо дио садржаjа у коме се наводи именични попис жртава. Један пjесник родом из Лике, у знак сjећања на мученике Јадовна, написао jе: „На сваком мjесту, и с лева и с десна Све вас, браћо, сретам и чиним Вам помен!“ Други пjесник написао jе: „Да никад заборав не падне на жртве, oд усташке руке палог милиона“. Хрватске усташе су у логор Јадовно одвели 100 Дивосељана, Читлучана и Орничана гдjе су ликвидирани на наjсвирепиjи начин без икаквог разлога, само зато што су били Срби. Подаци о страдалим у логору Јадовно узети
Ових дана обишао сам село Дивосело. Моjа туга и бол за несталим народом племенитог, антифашистичког Дивосела jе неизмjерна. Све jе пусто, нигдjе ништа, нема кућа ни огњишта. Гдjе jе наше Дивосело, гдjе су драге баке наше и дjедови с косом биjелом, зар и они живот дадоше у пламену с Дивоселом. У Дивоселу, том великом лиjепом селу са своjим заселцима, укључуjући Читлук и Орнице, некада jе живjело 2.800 становника, а сада живе душе нема због људске немани. Познавао сам сваку кућу мог родног Дивосела, тог дивног напредног села. Свака обитељска кућа била jе антифашистичка тврђава коjа jе током Другог свjетског рата угостила на стотине знаних и незнаних антифашистичких бораца НОВ-а и антифашиста, без обзира на
Да ли ће се ученици у Метаjни запитати ко су била та дjеца и те маjке и жене што су посљедње дане живота провеле у њиховим учионицама? Пише: Зорица Ћоковић
Страдања Срба Кусоњчана у Другом свјетском рату вежу се за 13. 08. 1942. године и то је најтужнији дан у историји овог мјеста у близини Пакраца. На тај дан је
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
