arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Дани(ј)ел Симић Петар Топаловић Шаранова јама

Дани(ј)ел Симић: Српско писмо

Одаћу вам једну тајну. У сусрет десет година Фронтала, спремам сценарио за документарни филм под називом Азбукоубиство. И још једну. Ћирилица није исто што и српско писмо! Не ћирилица, већ српско писмо. Научно-етимолошки наисправније – српска азбука. Љ Њ Џ Ђ Ћ су слова која има само српски народ на цијелом свијету и управо су особени за његов језик. Српски народ, и поред ужасног несамопоуздања и демографско-територијалног и привредног повлачења, усљед духовног и физичког насиља над њим, још увијек постоји! И има своје, само своје писмо. У културолошком смислу, постојаће докле буде постојало то његово писмо. Како већ одавно немамо искључиво право на свој језик, историју, територију, културу у цјелини;

Дани(ј)ел Симић: Исходиште геноцида: 1. МАРТ

У питању је црни дан у (х)историји. Тачка без повратка, у пројекту наставка вишевијековног злочина геноцида над српским народом западно од Дрине. Прва објава овог текста са фотографијом нацистичких војника у фесовима, такозване СС Ханџар дивизије, који читају памфлет о односу ислама и јудаизма у кадру, десила се 02.03.2010. године. Јединице које су организовале власти тадашње НДХ, као што је ова, бориле су се као добровољачке чак под Стаљинградом. Из тадашње НДХ, преко Украјине, ишли су да заједно са Хитлером покоре Совјетски савез, односно Русију. Мало се од тада шта озбиљније промијенило. Осим, можда, потпуног краха Ефбиха у четири кантона са муслиманском већином из 2014. године, те блокирања прилаза градовима

ДАНИ(Ј)ЕЛ СИМИЋ: Проглашавам петокраку искључиво српским наслијеђем

Најновија, мало нетипична ватерполо утакмица на риви у Сплиту, показала је да се црвена звијезда са пет кракова доживљава искључиво као српско знамење. Дошло је вријеме да то озваничимо. Тако је то најмање још од времена кад је, у истом граду 1991. године, мирни грађанин покушао удавити војника ЈНА на транспортеру. Редов у сивомаслинастом дресу је спасио главу умакавши у челични оклоп „србо-комунистичке четничке армаде“, док се ватерполиста Краљ, на постхумно згражавање династије Петровића са Цетиња, спашавао скоком у море и одрицањем од српства и црвеног дреса. Многи су се тада, са носталгијом сјетили Звездаша Деје Савићевића и његовог „напушавања Пургера“. Но, Црногорци се данас, више него икад, јасно разликују

Јевреје се не смије убијати у Хрватској!!!

Са Србима је већ друга прича. Србе нема потребе уопште ни помињати. Посебно ако сте их побили, протјерали или покатоличили. У Загребу, на дан Светог Саве, све је у знаку холокауста. ХРТ приказује велики банер преко десног звоника катедрале, на два језика и писма. Једно је јеврејско, друго Гајевица. Латиница коју је Људевит Гај направио по узору на писмо Вука Ст. Караџића. Прије тога, на истој тој државној телевизији, одајући пошту на гробљу Мирогој, љевичар из СДП „жели да се ужас холокауста никад не понови“, па не само да при том не помиње Србе (побијене заједно са тим истим Јеврејима), већ баш Србе пореди са Антом Павелићем. Говори како су,

ВИДЕО – Један нам недостаје! Ослободите Данета Лукајића!

У емисији ПОСТ ФАКТУМ о отмици Данета Лукајића, пензионисаног пуковника ВРС, недавно оптуженог да је починио ратне злочине. Гости емисије су предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић и оснивач портала “Фронтал.рс” Данијел Симић. У студију коментаришу начин хапшења Данета Лукајића, објављивање оптужнице којом га Хрватска терети да је починио ратни злочин и однос институција и удружења Р.Српске према свом некадашњем борцу. У емисију се укључио и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила Милорад Којић. Емисија је емитована у петак, 23. новембра 2018. у 21:05. Уредник емисије и водитељ је Бранимир Ђуричић. Редакција: Информативни програм РТРС. Извор: РТРС

ДАНЕ ЛУКАЈИЋ У МОНТИРАНОМ ОТИМАЊУ ЖИВОТА

Не треба питати да ли је могуће, него зашто је могуће да 30. јуна ухапшени пуковник ВРС труне од тада у хрватском истражном затвору, да би тек данас била подигнута оптужница? Ко ће заштити овог ветерана од естрадног иживљавања новоусташлука? На најгрубљи могући начин, након сати задржавања и малтретирања на граничном прелазу Изачић/Личко Петрово Село, припадници хрватске полиције су ухапсили Данета Лукајића, извевши га из аутобуса који је возио ходочаснике на обиљежавање страдања више од 40.000 невино убијених Срба и Јевреја у систему усташких логора смрти Јадовно – Госпић – Паг, као једне од најтрајнијих тековина Независне Државе Хрватске. Бољу симболику нисмо ни могли тражити. Све је ту јасно. Фронтал.СРБ

Јадовно и данас ствара мученике: Срби, партизани, антифашисти

Пише: Дани(ј)ел Симић Паркинг крај Кастела. Четири ујутру. Призор као и сваки пут. Ту је склопљена бина за сутрашњи концерт. Понеки се враћају припити или баш пијани из града. Баш, али баш као и сваки пут. Стиже аутобус. Стиже још један. У њих се нагуравамо ми. Сасвим неестрадна братија. Сиједа, по средњем збиру година. Нас нијесу поздравили са те припремљене позорнице, док смо били под полицијском тортуром насљедника симбола и државних замисли Анте Павелића. А дешавало се баш у то вријеме док је, десетину сати по нашем одласку, пржила музика у Бањој Луци. Просто не иде код нас уз забаву омладине. Прије десетак година слушах на Егзиту како један данас отворено народњачки,

ДАНИ(Ј)ЕЛ СИМИЋ: ЧУДНЕ ДРАЖИ, МАЛЕ БИЈЕЛЕ ЛАЖИ

Нико од учесника данашње расправе у Приједору, поново није изнио ни један доказ да је Српска Република БиХ 1992. године „несрбима“ системски наредила сегрегацију ношењем „бијелих трака“. Људима који од 2012. напрасно истичу тај мотив, то неће сметати да сутрадан, 31.05.2018. у средишту Поткозарја опет организују манифестацију по имену „Дан бијелих трака“. Циљ ове нетачне тезе, јесте да се српски народ, који је по броју припадника највећа жртва нацистичко-усташког расизма и еугеничког приступа човјечанству, те најгорљивији борац против Трећег рајха у поробљеној Европи, огласи за насљедника такве идеологије и праксе. Просто згодно звучи приликом пласирања такве вијести ефбиховским и свјетским медијима. Нема везе што није истина. БИЈЕЛА ТРАКАВИЦА Ту намјеру

Иванић: Захвалан сам удружењу Јадовно 1941. на свему што је урадило

У интервјуу за Фронтал.срб, др Младен Иванић, српски члан предсједништва БиХ говорио је поред осталог и о историјском сјећању. Иванић је први високо рангиран, директно изабрани народни представник из Српске, који је дошао над Шаранову јаму, мјесто сјећања на 40.000 убијених у комплексу хрватских логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Разговор за ФРОНТАЛ водио Дани(ј)ел Симић Били смо свједоци недавно изразите среће српског народа када сте ви по други, а Милорад Додик први пут, заједно дошли на Јадовно. Колико је то свијест стварне потребе, а колико ваше међусобно такмичење у томе ко је већи Србин? Мене је отац одвео на Јадовно, када смо ишли на море москвичем преко Велебита.

Дани(ј)ел Симић: Како сам 1995. отишао у четнике

Предање о монархистима и комунистима код нас, једнако као и о злочинима хрватских усташа, почиње готово обавезно говорниковим породичним приликама. Мог су дједа одвели у Јасеновац, бабу су ми маљем у главу на Јадовну, преклаше ми стрица у Дракулићу, истријебише ми сво племе у Пребиловцима… Тиме излагач истовремено жели показати своју личну и дугогодишњу упућеност у те историјске догађаје, односно нагласити публици да буде опрезна у случају неслагања са његовим ставовима, јер на изговорено може врло емотивно и нецивилизовано реаговати. Ово потоње је психологија, ово прво је систем. СИСТЕМ ЛАЖИ Бранило се и кажњавало за причу о томе. Послије Другог свјетског рата створени систем је стрељањем, затвором и другим питомим

недеља, јул 2, 2017 / 11:08

Како је Република Српска анектирала Јадовно

Да је тако, свједочи чињеница да о јучерашњем збитију на том светом мјесту, није било ни једне ријечи у медијима Неовисне Републике Хрватске! Пише: Дани(ј)ел Симић Удружење грађана Фронтал је своју борбу почело таман негдје у вријеме када и Удружење Јадовно 1941. Оба из Бање Луке. Упознали смо се тамо, и сваке године од тада смо заједо на Велебиту. Али и другдје. Но, тек јуче смо испред Шаранове јаме, коначно, постигли оно за шта смо се борили осам година. Да нас признају наши, а презру и одрекну непријатељи. Настављачи или колаборационисти са идејама Независне Државе Хрватске. Које ми такође презиремо. Мало је рећи. Присуство предсједника Српске из једног политичког блока, раме

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Душан Басташић: Не постоји холокауст над Србима

Образовање о холокаусту се најављује као саставни дио програма у основним и средњим школама Српске. Иако нема ништа против тога, наш саговорник сматра да је неприродно да српска дјеца уче о страдању других, али не и свог народа. Пише и пита: Дани(ј)ел Симић Душана Басташића знам откако сам сазнао шта је Јадовно. Седам година касније, гарантујем да 99% ученика у основним и средњим школама нема ни најблажег појма шта овај термин значи. А и овај један проценат сам натегнуто оставио, да се неко паметно и освијештено ђаче не увриједи читајући. Нада умире посљедња. Једина промјена у јавној сфери од тада, јесте што смо постигли да се у мејнстрим медијима, али

Сва срећа па Колинда воли дјецу

Или који је међу вама човјек у кога ако заиште син његов хљеба камен да му да? Или ако рибе заиште да му да змију? Даље се у Јеванђељу по Матеју каже: Кад дакле ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више отац ваш небески дати добра онима који га моле? Србима је, били религиозни или не, остало још само да се Богу моле. Без посредника. Немају изабране представнике, који би штитили оно што они као заједница имају као интерес. Ти представници, не да немају једиствену визију шта би то Срби требали бити, него ни сами, као идеолошки супстрат, у вербализовању не пребацују више од естрадних

Дани(ј)ел Симић: Вуковар

Капошвар, Домбовар, Бјеловар, Вараждин, Сигетвар, Темишвар, Секешфехервар, Петроварадин, Капувар, Сарвар. Све су то мјеста која у имену садржавају мађарску ријеч за град. Неки су и данас у посједу Хуна, а неки су, као Котор Варош, у другим државама. Један град, на ушћу Вуке у Дунав, некад се звао Вуково, а послије се помађарио у Вуковар. Први пут сам га посјетио 1996. године. У њему још увијек није било војске и полиције са командом из Загреба. Некакви плави шљемови су детаљно претресали тристаћ мог годишта, на граничном прелазу са Србијом. Тражећи оружје. Имали смо ћириличне таблице са БЛ и 4С. Посјета је била трка са временом, да га обиђемо као остатак

Дани(ј)ел Симић: Храстко Имањић и Давидова звијезда

Случајно или не, како се то фразерски каже, Дан Растка Немањића и Дан обиљежавања сјећања на холокауст, падају у исти дан. Шта нама то уопште значи? Данас је дан једне од најзаслужнијих личности за оно, што српски народ сада јесте. И што ће вјероватно бити у будућности. Ако га буде. А неће га бити, ако се настави овакво опхођење према његовом развоју. Још и више према његовој повијести. Ако не знате одакле сте дошли, не можете знати ни куда идете. И доста више фраза, то је стварно тако. Примјетио сам да већина српског руководства, културних и научних радника, а поготово то вриједи као општенародни доживљај; термин “холокауст” схвата као нешто

Милан Дашић

Из колијевке у Јасеновац – латиницом

У Јеврејском културном центру „Арие Ливне“ је 23.11.2015. године, промовисана књига „Из колијевке у Јасеновац“ аутора Милана Дашића. Пише: Дани(ј)ел Симић Издавач овог остварења су Центар за истраживање рата и ратних злочина Републике Српске и Удружење „Јасеновац-Доња Градина“. На промоцији се присутнима прво обратио књижевник Боро Капетановић, рецитујући својју поему о Јасеновцу, која и отвара књигу. Затим је Ранко Павловић, који је уједно и рецензент овом издању, рекао како књига осим картонских, има и поетске корице, јер почиње са стиховима Боре Капетановића, а завршава са поемом Стојанка мајка Кнешпољка, Скендера Куленовића. Ливне: Има пара за све, само нема за Јасеновац Затим је Арије Ливне рекао, како он неће бити тако

Aleksandar_Vucic_Srebrenica_1.jpg

Дани(ј)ел Симић: Моја Сребреница (ВИДЕО)

Тешко да ће оно што се jуче догодило на териториjи Републике Српске, промиjенити било чиjе мишљење. Улози су превисоки. Они коjи их подижу, неће то допустити. Људи коjи су мислили да jе Александар Вучић издао српски народ одласком на естрадизовани скуп, коjи гради политичку платформу на мртвим тиjелима 20 година након њихове смрти; jутрос причаjу како jе то и заслужио. Они коjи су мислили да jе то четник, зликовац, убица; те коjи су му развили транспарент са његовим риjечима из 1995. године: “За jедногСрбина, уби(т)ћемо 100 Муслимана” и гађали га камењем и флашама; такође мисле да jе све ово jуче заслужио. Можемо извући патетичан невладинићки закључак да jе то jедино

Ukrajina_karta_Danijel_Simic_1.jpg

Дани(ј)ел Симић: Сумрак Русије и остатка слободног човјечанства

Напад на Јужну Осетиjу ниjесмо уочили због Олимпиjаде у Пекингу. Убице коjе нападаjу Доњецк и Лугањск, не видимо од поплаве. Сањах то 1999. или можда годину касниjе. На екрану бомбе падаjу, а Руси запомажу да им помогнемо. Искасапише их Американци конвенционалним наоружањем. Батюшка, братан, помоги!Јаукали су.Као, сањам jа, кад су видjели како то иде код нас лако, само су продужили у правцу своjе стварне мете. На снимцима су се у мраку jасно видjели бљесци детонациjа и небо иштепано покоjим низом свиjетлећих зрна, чувене руске противваздушне одбране.Смиjао сам се сам себи уjутру, без обзира што jе сан био врло мучан и стваран. Права утвара. То jе подсвjесни одjек онога што си

frontal-jadovno-2014.jpg

Јадовно.ХР

Фронтал зна шта jе покушаj отимања туђег угледа, рада и замисли. Зато морамо реаговати на неоусташлук.  Већина од шаке јада оних који знају и маре за сјећање на жртве комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске Јадовно – Госпић – Паг, укључујући и мене, сазнала је то захваљујући запрепашћујуће упорном, саможртвујућем и крваво напорном дјеловању Душана Басташића. Душан је основао удружење потомака и поштовалаца жртава поменутих логора, те је, у почетку готово без ичије помоћи, особито новчане, установио Дан сјећања на Јадовно (24.06.) и уз велику муку и компромисе успио да тај дан обиљежи код Шаранове јаме на Велебиту 2010. године. Како раније, тако и ове године. Данас се дешава непојмљиво.

danijel-simic-11.jpg

Дани(ј)ел Симић: Хрби, Србхвати и остали Еуроразумуси

Еразмо Ротердамски jе оставио сjаjно дjело по имену Похвала лудости. Дешавања у jавном простору Српске, чиста су похвала глупости. Био недавно у посjети градоначелник Загреба, Милан Бандић. Добио увjеравања бањолучког колеге Слободана Гаврановића, да ће помоћи опстанку Католичког средњошколског центра. Баш смо племенити. Читам неки дан како Музеj РС већ двиjе године одбиjа да угости изложбу о логорима смрти са епицентром у Јадовну, за коjе мало ко зна, али се без задршке понижава сарадњом са неким музеjчићем из касабице по имену Мариjа Бистрица, коjи нам jе послао своjе сувенире-играчкице на увид. Баш смо гостопримљиви. Онда читам, како неки професор Универзитета у Бањоj Луци истиче Томпсона до мjере да студентима засмета

simic_zelena.jpg

Дани(ј)ел Симић: Демилитаризација

Некако jе наjнастраниjе што су чизмаши Еуфора дjевоjку ухватили прво за нос, па онда почели да jе газе ногама. Хватање за нос одрасле особе jе jош увиjек чин краjњег понижења, као што jе то некада на библиjском Блиском истоку било чупање за браду. Био би то сjаjан шлагворт да се заалегорише како нас, ето, све вуку за нос ти неки моћници страњски. Управо због те бучне и љутите реакциjе домаће jавности, осjетио сам се као да сам jа повучен… Већ за нешто. Гдjе сте, људи, све ове године? Рецимо да су ме праведничке приче коjекаквих провjерених западних дупелизаца, повукле за jезик. Туку они нас, сестре и браћо, већ годинама. Сви смо ми,

Jadovno_frontal.jpg

Јадовно 2012: За крст часни и слободу на платну

Ми, и ове године на Јадовну. Све jе, на први поглед, изгледало да неће превазићи моделе 2010. и 2011. Но, ипак на томе ради Душан Басташић… Пише: Дани(j)ел Симић На Јадовно сам ишао два пута. Прошле, и претпрошле године. Више jе него jедан разлог зашто би то требали учинити и ви. Оваj текст ће пробати бити трећи. Мени се ове године баш нешто узнедало. Умало да не одем. И поред свих отежаваjућих емотивно-пословних околности, будилник на телефону jе пропустио да звони, али сам се сам пробудио неких двадесетак минута до 4:00. Тачно у то доба (+20 минута) имао сам рандеву под тврђавом Кастел, са аутобусом на линиjи Бања Лука –

Дани(ј)ел Симић: Најскупља српска ријеч

Косово jе наjскупља српска риjеч. Ох, како jе то само прдимаховинаста фраза. Као и све што се тиче будућности српске нациjе, а што се обилато раби у контексту естрадне мисли српских државних творевина – мени се та сентенца, одваjкада, неописиво гадила. Раме уз раме са “Косово jе српски Јерусалим“, или оне наjискурваниjе “Косово jе срце Србиjе”. Умjесто тога, поставља се само jедно конкретно питање:Кад сте ви (ако икада) посљедњи пут били на Косову? Након толиких година, фразе више не помажу. И приjе распада СФРЈ, а поготово након агресиjе НАТО на СРЈ, мало ко се одваживао да иде на Косово. Осим ако ниjе био озбиљно охрабрен родбинским везама или религиозним заносом.

Даниjел Симић: ТАМО ДАЛЕКО И ТАКО БЛИЗУ

Интонирање пјесaмa „Марш на Дрину“ или „Тамо далеко“, већини Срба ће побудити одређене емоције. Не треба се тога стидити. Још раније сам разговарао са нашим политичарима и указивао им на то, али они су изгледа имали неке друге визије. Увијек, али увијек када се дешава та комеморација у Поточарима, српски политички естаблишмент се упали к’о кутњак, па пропишћи у сезонском гњеву праведничком, те му се пробуди настојање да разодјене глобалну завјеру и покаже да су, заправо, Срби били жртве ратова у 20. вијеку. Сад, глобалне завјере могу и не морају постојати. Истина уопште више није битна, помирење још мање. Битна је пропаганда и оправдавање својих потеза, који су далеко од

danijel_simic.jpg

Дани(ј)ел Симић: Роштиљ или супа од костију?

Уредник Фронтал.РС вас у ово кишно jутро пита да ли ћете ако се вриjеме прољепша отићи у природу на роштиљ, или на комеморациjу жртвама геноцида концлогора Јасеновац? Да сам 1990. године знао податак да jе споменик Палим борцима испред Скупштине града Бања Лука, гдjе смо се као клинци скупљали да се мувамо, био подигнут преко ноћи на темељима саборне, српске православне цркве, порушене од стране Независне Државе Хрватске као дио геноцидне слагалице у Другом свjетском рату, односно да сам био учен такве податке, дакако да бих тад имао сасвим другачиjи поглед на свиjет. У складу с тим, тада бих доносио и другачиjе одлуке. Постоjи читава армиjа људи коjи су живо

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала