arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Miodrag_Linta.jpg

Загреб није показао стварну политичку вољу за рјешење проблема

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе да у протеклих 19 година, од завршетка рата, Хрватска никада ниjе показала стварну политичку вољу да се пронађе правично и траjно рjешење броjних проблема стотина хиљада прогнаних Срба и Срба коjи живе у Хрватскоj. “Без рjешавања отворених питања из прошлости неће бити могуће говорити о потпуноj нормализациjи односа и успостављању поштовања између двиjе државе, а камоли о искреном помирењу између два народа”, навео jе Линта, поздрављаjући недавне изjаве шефова дипломатиjе Србиjе и Хрватске да у односима двиjе државе нема отворених питања коjа се не могу риjешити. Линта сматра да у Хрватскоj нема правне сигурности и владавине права из више разлога, те додаjе

ОЗЛОГЛАШЕН Логор "Лора" у Сплиту Фото Веритас

Злочин у Лори рак-рана Младена Бајића

Предсjедник Далматинског комитета за људска права Тончи Маjић изjавио jе да jе за главног тужиоца Хрватске Младена Баjића случаj “Лора” и страдање српских цивила “рак-рака” и да не треба очекивати озбиљно процесуирање ратних ни било каквих других злочина у Хрватскоj док год jе он на челу државног тужилаштва. “Док год jе Баjић на челу тужилаштва у Хрватскоj, не треба да очекуjемо озбиљно процесуирање ни ратних ни било каквих других злочина, jер jе то човjек коjи jе био jедан од двоjице воjних тужилаца у Сплиту, чиjе jе тужилаштво било одговорно за комплетну Јадранску обалу, а послиjе пада Краjине и за таj сектор”, рекао jе Маjић за “Глас Српске”. Он истиче да

Mи смo пустo oстрвo

Овдје нас и дан-данас на све начине дискриминирају. Хтјели су воду да нам затворе, а још прије порушили су нам све бунаре и изворе. Војска ми је запалила кућу, држава ми је само кров поставила, каже Миленко Рајчевић, који пола године живи у Смоковићу, а пола у Београду Равнокотарска села идеална су топонимска подлога за филмове какве је прије пола стољећа снимао Серђо Леоне или, у новије доба, браћа Коен. Равница што се протеже километрима открива необрађене њиве, коров и крш, сухо раслиње и напуштена плодоносна стабла која вапе за додиром људске руке. И по оној коеновској да „нема земље за старце“, ондје и данас живе обични и необични људи чије су се

Уторак парастос за страдале на Миљевачком платоу

У цркви Светог Марка у Београду у уторак, 21. јуна, биће служен парастос за припаднике Територијалне одбране Републике Српске Крајине који су страдали на Миљевачком платоу 1992. године. Парастос ће бити служен у 11.00 часова, а потом ће у Ташмајданском парку бити положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима, најављено је из Удружења породица несталих и погинулих “Суза”, са сједиштем у Београду. Злочин се догодио 21. јуна 1992. године када су хрватске снаге мучки напале ружичасту зону под заштитом УН и заробиле 40 територијалаца. То је био први напад хрватских оружаних снага на територију РСК. Пред очима припадника УНПРОФОР-а, масакрирана су 23 заробљеника. Злочин на Миљевачком платоу забиљежен је на

У недјељу парастос за страдале на Миљевачком платоу

У цркви Светог Марка у Београду у уторак, 21. јуна, биће служен парастос за припаднике Територијалне одбране Републике Српске Крајине који су страдали на Миљевачком платоу 1992. године. Парастос ће бити служен у 11.00 часова, а потом ће у Ташмајданском парку бити положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима, најављено је из Удружења породица несталих и погинулих “Суза”, са сједиштем у Београду. Злочин се догодио 21. јуна 1992. године када су хрватске снаге мучки напале ружичасту зону под заштитом УН и заробиле 40 територијалаца. То је био први напад хрватских оружаних снага на територију РСК. Пред очима припадника УНПРОФОР-а, масакрирана су 23 заробљеника. Злочин на Миљевачком платоу забиљежен је на

Судски оквир за динамитирање

Умjесто праведне одштете за минирану кућу у Зуквама краj Задра, Гоjко Чизмић добио jе рjешење да ће се држава, зато што jе одбио платити судске трошкове, намирити продаjом друге његове имовине – дерутне родне куће у Горњоj Ковачици – на jавноj дражби Попут многих других гастарбаjтера с ових простора, Гоjко Чизмић и његова супруга Бисерка мировину су жељели провести у Хрватскоj. Иако су пориjеклом из западне Славониjе, jош приjе рата купили су кућу у викенд-насељу Зуквама краj Задра, између Нина и Врси, уложили нешто новца и обновили купљени обjект. Како Бисерка ниjе запослена, циjело се љето у тоj кући бринула о гостима, jер су се Чизмићи бавили и изнаjмљивањем. Гоjко ради у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала