arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Ђурђица Драгаш: Киша суза у Олуји, кад немаш ништа, а имаш све

Kиша… Прво летњи пљусак, а онда тешка, досадна река. Kапи које продиру до коже. Увек сам волела кишу. Сећам се како сам, као тинејџерка, с великим кишобраном шетала празним улицама мог града. Мора да су комшије, смерни становници мале варошице, били убеђени да сам помало “сишла с ума”, али ја сам само уживала, удишући мирис капи које су се мешале с асфалтом, лишћем и травом. Сећам се страха, али и узбуђеног ишчекивања кад, после дуге летње суше, “беле куле” (како је моја баба звала градоносне облаке) најаве олују. Лица приљубљеног за прозор гледала сам, потпуно опчињена, како природа руши, ломи, уништава, али и даје нови живот. Радовала сам се знајући

Завет и исповест

Узрастање без завета, мора створити слабе, перверзне и користољубиве људе. Нарцисе и егоцентрике. Често потпуно поремећене.  Пише: Мирослав Пушоња Налетех синоћ на интервју са академиком Јованом Јовом Рашковићем. У том разговору пред свануће политичких па потом ратних сукоба, Јова рече да смо у једном периоду времена живели изнад наших могућности (страни кредити о којима се није причало пре осамдесетих), да смо зборили изнад наше памети (идеолошко слепило за стварни свет у нама и око нас) и да смо одлучивали изнад наших знања (органи самоуправљања). То нас је довело до стања свести да нам нема равних, и да ништа не треба мењати.  У том сјајном интервјуу Јова још рече да је

И ФИЛМОМ СЕЈУ ЛАЖИ О ЗЛОЧИНИМА У ЛОРИ

Скандалозно остварење хрватског редитеља Седлара које говори о злогласном логору у Сплиту. Пише: Јурица Керблер, од сталног дописника – ЗАГРЕБ Ако је судити по недавно премијерно приказаном филму познатог редитеља Јакова Седлара “72. бојна Војне полиције”, злочина у злогласној сплитској Лори – није ни било. Није било ни мучења и убистава Срба, због чега су суђени и осуђени припадници те јединице. Један од актера у филму, Златко Чипчић, председник Удружења ветерана те јединице отворено тврди: “Знам истину, ратног злочина у Лори није било. Прекорачења овласти да, али ратног злочина не. На свим подручјима где се водио одбрамбени и ослободилачки рат, припадници хрватске војске осуђени су за ратне злочине да би

To су мукe црнe билe

‘Mи изишли нa пoљe, кaд видимo, нaшe кућe гoрe. Дим пуши, пуцa сe’, причa зa Нoвoсти Maриja Грубoр (90), кoja je имaлa срeћу дa сe у трeнутку злoчинa у Грубoримa ниje нaлaзилa у сeлу, aли je нeпoсрeднo нaкoн тoгa свjeдoчилa пoсљeдицaмa: ‘Oни су убили двa чoвjeкa нa крeвeту, бaбу нa крeвeту, и Mићу су убили нa крeвeту, лeжao je jaдaн нa крeвeту и убили су гa’. Пише: Машењка Бачић У љeтo 1995. гoдинe тaдa 65-гoдишњa Maриja Грубoр oстaлa je у Грубoримa нaкoн ‘Oлуje’. Њенa снaхa и двoje унучaди oтишли су с вeћинoм у кoлoну, дoк je њeн син чeтири гoдинe служиo у крajишкoj вojсци и нису знaли гдje сe нaлaзи.

ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН ХРВАТСКИХ СНАГА НА ДИНАРИ: Навршава се 29 година од ликвидације девет српских заробљеника, који су бачени у вртачу

Девет припадника Српске војске Крајине, познаника, комшија и рођака, из буковичких села Братишковаца, Ивошеваца, Велике Главе, Ервеника и Кистања, 26. јула 1995. године, на Динари, на пределу Медено брдо, заробили су припадници Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске . Везисти СВК “ухватили” су разговор на непријатељској страни који потврђује да су сви живи заробљени. Аутор: ВЦ Ускоро је кренула и акција “Олуја”, која је довела до пада РСК, егзодуса крајишких Срба и много нових жртава, због чега је ова група са Динаре пала у други план, подсећа Документационо-информациони центар “Веритас”. У току 1998. године, преко Комисије за нестала лица Херцег Босне стигла је вест да су ловци на Динари у

Кристална ноћ у Задру

02. маја, се навршило 33 године од првог великог егзодуса српске заједнице у Хрватској – задарској Кристалној ноћи, када је за 24 сата протерано око 10.000 Срба, а сва њихова имовина, и пословна и приватна, уништена или минирана. Мада је у овом злочину учествовало неколико стотина локалних Хрвата, укључујући и полицајце, нико још није одговарао пред судом Овај догађај се може упоредити са Кристалном ноћи из новембра 1938. године, у којој је 15.000 Јевреја пољског порекла протерано из Немачке, каже за “Вести” Саво Штрбац, председник Документационо-информационог центра Веритас. – У Задру је као повод искоришћено убиство хрватског полицајца у близини места Полача код Бенковца. Међутим, каснији догађаји ће показати да

Прича о звездашима у рату: „Не пуцај, ми смо наши!“

Пут са кога се највећи број Делија никада више није вратио, пут са кога су заувек отишли у вечност и тамо остали. Тога дана, злокобне ратне зиме 1993. године, у јеку најжешће непријатељске офанзиве, механизовано-оклопна бригада кренула је из Бенковца, да би преко снегом завејаног Велебита стигла у Грачац и у директном окршају са непријатељском војском, спречила њено напредовање, пустош коју је остављала иза себе, злочине без преседана и заузимање доминантних висова Велебита (1758), Великог Алана (1411м), Малог Алана (1044м), Ћелавца (1207м), Бобије (1059м) и Презида (768м), а самим тим и заузимање највећег дела Републике Српске Крајине. Пут нас је водио уз обалу Каринског мора, прво кроз Карин Доњи, а

Саво Штрбац: Рођендан Републике Српске Крајине

На Правном факултету Универзитета у Београду, у организацији Клуба за друштвене односе, 14. децембра ове године одржана је трибина под називом „Правни субјективитет Републике Српске Крајине”, на којој сам, поред Бранка Ракића, редовног професора на том факултету, и историчара Милана Гулића, и ја био један од говорника. Организатори су пред нас говорнике ставили списак питања која би „волели да обухватимо”: околности које су довеле до формирања РСК, проглашење РСК, гаранције за опстанак, унутрашње уређење (државни органи, оружане снаге, привреда, Устав), свакодневни живот у РСК (демографија, култура и образовање, учешће становништва у одлучивању), статус РСК (међународно признање државе и владе, дипломатски представници), План З-4, крај рата, губљење територија, укидање РСК и

МОЛБА ВЛАДИЦИ НИКОДИМУ И СИНОДУ СПЦ: Парохијани храма св. Николе у Братишковцима моле да се не комерцијализују црквене просторије

880 парохијана цркве Светог Николе у Братишковцима, села које се налази седам километара сјеверно од Скрадина у Шибенско-книнској жупанији, упутило је 27. септембра 2023. године писмо далматинском владици Никодиму са молбом да се просторије које су тик поред храма не издају у закуп и да се не врши њихова пренамјена у винарију или неке друге комерцијалне сврхе. Уколико се то деси, парохијани ће остати без јединог мјеста у коме се након вјерских обреда окупљају и друже. Наиме, локална самоуправа је претходно некадашњи омладински дом и школу претворила у центар за рехабилитацију особа са посебним потребама. Узнемиреност парохијана је још већа након незваничног сазнања да је некадашња црквена кућа (дом у

Епископ Никодим: У Хрватској ништа ново – опет и опет о ћирилици

Као Епископ Православне Епархије далматинске Српске Православне Цркве, изражавам најдубљу резигнацију и осуду због скорашњих, рекао бих бизарних догађаја у Општини Врси код Задра, а везаних за захтјев директора локалног комуналног предузећа да се у року од 15 дана уклони ћирилични натпис са надгробног споменика једне српске породице на гробљу у Пољицима. Пише: Епископ далматински Никодим Према његовом тумачењу, у тој општини нема више од трећине житеља српске националности, што је предуслов да би се законски остварило њихово право на употребу сопственог писма, то јест ћирилице у овом случају. Искрен да будем, нисам схватио, пошто је ријеч о гробљу, да ли мисли на живе или на мртве, јер у случају

Навршено 30 година од некажњеног масакра над Србима код Дрниша

Јуче се навршило 30 година од још некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, које је 6. септембра 1993. године убила и масакрирала диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске, саопштено је из Информационо-документационог центра „Веритас“. У овом злочину масакрирани су пет жена и два мушкарца, од којих је троје било старије од 80 година, а напад је, према информацијама „Веритаса“, извела Девета бојна „Рафаел витез Бобан“, ХОС-ова јединица која је названа по усташком пуковнику и генералу из Другог свјетског рата. Ова јединица била је у саставу 114. бригаде Хрватске војске, којом је командовао Марко Скејо из села Ружић код Дрниша. – То је исти онај лик који

Ђурђица Драгаш: Киша суза у Олуји, кад немаш ништа, а имаш све

Kиша… Прво летњи пљусак, а онда тешка, досадна река. Kапи које продиру до коже. Увек сам волела кишу. Сећам се како сам, као тинејџерка, с великим кишобраном шетала празним улицама мог града. Мора да су комшије, смерни становници мале варошице, били убеђени да сам помало “сишла с ума”, али ја сам само уживала, удишући мирис капи које су се мешале с асфалтом, лишћем и травом. Сећам се страха, али и узбуђеног ишчекивања кад, после дуге летње суше, “беле куле” (како је моја баба звала градоносне облаке) најаве олују. Лица приљубљеног за прозор гледала сам, потпуно опчињена, како природа руши, ломи, уништава, али и даје нови живот. Радовала сам се знајући

Кристална ноћ у Задру

02. маја, се навршило 32 године од првог великог егзодуса српске заједнице у Хрватској – задарској Кристалној ноћи, када је за 24 сата протерано око 10.000 Срба, а сва њихова имовина, и пословна и приватна, уништена или минирана. Мада је у овом злочину учествовало неколико стотина локалних Хрвата, укључујући и полицајце, нико још није одговарао пред судом Овај догађај се може упоредити са Кристалном ноћи из новембра 1938. године, у којој је 15.000 Јевреја пољског порекла протерано из Немачке, каже за “Вести” Саво Штрбац, председник Документационо-информационог центра Веритас. – У Задру је као повод искоришћено убиство хрватског полицајца у близини места Полача код Бенковца. Међутим, каснији догађаји ће показати да

Завет и исповест

Узрастање без завета, мора створити слабе, перверзне и користољубиве људе. Нарцисе и егоцентрике. Често потпуно поремећене.  Пише: Мирослав Пушоња Налетех синоћ на интервју са академиком Јованом Јовом Рашковићем. У том разговору пред свануће политичких па потом ратних сукоба, Јова рече да смо у једном периоду времена живели изнад наших могућности (страни кредити о којима се није причало пре осамдесетих), да смо зборили изнад наше памети (идеолошко слепило за стварни свет у нама и око нас) и да смо одлучивали изнад наших знања (органи самоуправљања). То нас је довело до стања свести да нам нема равних, и да ништа не треба мењати.  У том сјајном интервјуу Јова још рече да је

To су мукe црнe билe

‘Mи изишли нa пoљe, кaд видимo, нaшe кућe гoрe. Дим пуши, пуцa сe’, причa зa Нoвoсти Maриja Грубoр (90), кoja je имaлa срeћу дa сe у трeнутку злoчинa у Грубoримa ниje нaлaзилa у сeлу, aли je нeпoсрeднo нaкoн тoгa свjeдoчилa пoсљeдицaмa: ‘Oни су убили двa чoвjeкa нa крeвeту, бaбу нa крeвeту, и Mићу су убили нa крeвeту, лeжao je jaдaн нa крeвeту и убили су гa’. Пише: Машењка Бачић У љeтo 1995. гoдинe тaдa 65-гoдишњa Maриja Грубoр oстaлa je у Грубoримa нaкoн ‘Oлуje’. Њенa снaхa и двoje унучaди oтишли су с вeћинoм у кoлoну, дoк je њeн син чeтири гoдинe служиo у крajишкoj вojсци и нису знaли гдje сe нaлaзи.

Сјећање на убијене на Миљевачком платоу

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за 40 Срба које су припадници хрватске војске и полиције убили 21. јуна 1992. године на Миљевачком платоу код Дрниша. Након помена убијенима на Миљевачком платоу, положени су вијенци и цвијеће у Ташмајданском парку на споменик Србима погинулим у ратовима деведесетих година. Из Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” подсјетили су да се прије 30 година на подручју Миљевачког платоа десио монструозан злочин над припадницима српске територијалне одбране у присуству Унпрофора. Према подацима Документационо-информационог центра Веритас, на Миљевачком платоу ликвидирано је 40 српских територијалаца, а већина их је масакрирана. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је истакао да у Хрватској

“Дара из Јасеновца” добија наставак

Редитељ Предраг Гага Антонијевић, после дуго одлагања, напокон је стао иза камере у Црној Гори како би наставио са снимањем пројекта “Даре из Јасеновца” под називом “Задарска кристална ноћ”. Прослављени редитељ се у овом пројекту бави српским страдалницима током Другог светског рата, али и судбином деце која су преживела злогласни Јасеновац. Тим поводом Антонијевић је открио детаље пројекта: “Филм “Дара из Јасеновца” се завршава тако што Дара и Буда успевају да се избаве из логора, али ми не знамо шта се после ужаса који су преживели десило с њима, каква је била њихова судбина, а кроз серију “Задарска кристална ноћ” то ћемо испричати и заокружити тај циклус, што је мени

Бивши логораши: За злочине у “Лори” срамотна свака пресуда осим доживотне (ВИДЕО)

Бивши логораши сплитског логора “Лора” кажу да је казна за ратне злочине над српским цивилима изречена бившем управнику овог логора Томиславу Дуићу и чувару Емилиу Бугури, срамотна и поражавајућа. Бивши логораши, које је у љето 1992. Хрватска војска заробила и одвела у ово мучилиште, кажу да је срамотно ниска пресуда за страхоте које су Дуић и Бунгур лично радили. – Срамотна је свака пресуда осим доживотне за оно што је управник логора Томислав Дуић радио. То се не може људски и разумно описати, те тортуре, а најмање двадесет пута сам о роме свједочио и давао исказе. Осим тога, ми смо и крунски свједоци да је Хрватска учествовала у рату у

Саво Штрбац: Злочин у Уздољу – контрадикторност државног интереса

Уставни суд Републике Хрватске по први пут потврдио да је истрага злочина над Србима почињених у „Олуји” била неефикасна. Нажалост, Ика Шаре није дочекала ову макар и „Пирову правду” пошто је у међувремену преминула. Наду да ће хрватски судови у будућности „контрадикторност државног интереса” почети тумачити у корист оштећених и кад су у питању српске жртве, дају оно троје судија са издвојеним мишљењем. Уставни суд Републике Хрватске (УС РХ), у саставу од 12 судија, у поступку који је уставном тужбом покренула Ика Шаре из Аустралије, на седници одржаној 26. октобра  2021. донео је одлуку којом се утврђује да је непровођењем ефикасне истраге смрти њеног оца, Милоша Ћосића, у процедуралном аспекту

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.

Ђорђе Пражић: ЗЛОУПОТРЕБА САМОУБИСТВА АДМИРАЛА БАРОВИЋА

Већ тридесет година у приземне политичке сврхе, траје пропагандна злоупотреба самоубиства контраадмирала Владимира Баровића, једног од омиљених и поштованих официра у ЈРМ. Контраадмирал Владимир Баровић извршио је самоубиство 29. септембра 1991. године, у канцеларији Команде Војнопоморског упоришта Вис. Тих дана требао је да прими дужност начелника штаба Команде Војнопоморске области (КВПО) а на Вис је дошао са дужности команданта 5. Војнопоморског сектора (ВПС) Пула. Претходни начелник штаба КВПО контраадмирал Фридрих Морети је на властити захтјев отишао у пензију а у отвореном писму у дневном листу „Слободна Далмација“ оптужио је ЈРМ (ЈНА) за агресију и злочин према Хрватској. Контраадмирал Баровић је имао добар професионални углед међу припадницима ЈРМ. У свом опроштајном

Грубори: Годишњица масакра после „Олује“

Најстарија жртва имала је 90 година, а просек година жртава је око 70. Жртве су, или убијене хицем у главу или су живе спаљене. Великодушност победника у рату у Хрватској види се управо на примеру Грубора, где су „победници“ извршили ратни злочин, побивши све које су у том селу затекли 25. августа 1995. и попалили скоро све куће. Четврт века касније, Грубори су још зарасли у коров и не може им се ни прићи. На овај начин Саво Штрбац, директор Информационо-документационог центра „Веритас“ оцењује данашњи долазак хрватских званичника, међу којима и председника Зорана Милановића и министра бранитеља Томе Медведа, на комеморацију у село Груборе, надомак Книна, у коме су хрватски

Саво Штрбац: Хрватски феномен промене српских имена

Недавно су скоро сви медији у региону пренијели вијест да је Бранимир Главаш, оптуженик за ратне злочине, на Фејсбуку написао да је побио премало људи. Иако је уз „премало“  ставио смајлић, медији констатују да је контекст дискусије далеко  од шаљивог. Наиме, на Главашевом отвореном зиду, испод статуса у којем је најавио тужбу против Зорана Шпрајца зато што га је 5. јула у емисији РТЛ Директ назвао ратним злочинцем, развила се дискусија пуна мржње према том телевизијском уреднику, у којој се расправљало  о његовом поријеклу, спомињало се његово бивше, „српско“ презиме, предлагало да га се прогна, па и ликвидира, а доста од тога је Главаш и лајкао. А кад га је

Саво Штрбац: Европски воз „а ла карт”

Читајући и слушајући прве медијске реакције о „каставском случају”, присећао сам се многих случајева нетолеранције према Србима. Један задатак под називом „Европски воз”, који је осмацима у градићу Кастав, надомак Ријеке, недавно задала вероучитељица, иначе часна сестра, „протутњао” је медијима у региону и изазвао низ реакција. Елем, осмаци су морали замислити да путују возом из Загреба у Индију те да сами, на седмодневном путовању, са понуђеног списка потенцијалних сапутника изаберу три особе с којима би хтели путовати и три особе с којима никако не би желели путовати те да образложе своје ставове. А на том „менију” нашли су се: хомосексуалац, српски војник из Босне, хрватски тајкун, лекар специјалиста за побачаје,

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за Србе из Равних Котара у Хрватској који су убијени прије 23 године у војној акцији хрватске војске "Масленица" и на Малом Алану.

Саво Штрбац: Јунаци Равних Kотара

Хрватске оружане снаге 22. јануара 1993. године извршиле су агресију под кодним називом “Масленица” на јужне делове Републике Српске Kрајине, иако је то подручје било под заштитом плавих шлемова. Осмог дана од почетка агресије Равним Kотарима и Буковицом болно је ођекнула вијест да је погинуо командант бенковачке бригаде пуковник Момчило Богуновић (42), родом из Биљана Доњих, села на првој линији фронта. Причало се да је погинуо јуришајући на непријатеља испред својих бораца и да је живот изгубио због неадекватне прве помоћи. Иако сам тих првих дана агресије на равнокотарска села дневно бележио и по десетак имена погинулих српских бораца, смрт пуковника Момчила ме посебно потресла, пошто сам га знао још

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала