У Градишци ће 1. маjа бити обиљежено 19 година од страдања Срба и њиховог протjеривања са простора Западне Славониjе у операциjи хрватске воjске и полициjе “Бљесак”. Обиљежавање годишњице организуjу Удружење Срба протjераних из Западне Славониjе, општина Градишка и Српска православна црква.  У четвртак, 1. маjа, у 9.30 часова у цркви Пресвете Богородице у Градишци биће служен парастос за насрадале. Из Удружења jе саопштено да jе за 10.45 часова планирано обраћање предсjедника Републике Српске Милорада Додика и полагање виjенаца на спомен-плочу испред цркве Пресвете Богородице у Градишци. Програмом jе у 11.00 часова предвиђено да колона окупљених прошета до средине моста и да се у знак сjећања на страдале спусте виjенци у

У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу идентификовани су посмртни остаци 17 Срба убијених у Хрватској од 1991. до 1995. године, међу којима и 18-годишња Бањалучанка Весна Чуковић убијена у хрватској акцији “Бљесак”. Весна Чуковић /1977/ је уочи акције “Бљесак” из родне Бањалуке дошла у Пакленицу код младића Миленка Рауша да упозна његове родитеље и да заједно прославе првомајске празнике, саопштено је из Документационо–информационог центра “Веритас”. Међутим, сутрадан, 1. маја, хрватске оружане снаге напале су на заштићену зону УН, познату као сектор “Запад”, у којој се налазило и село Пакленица. Када је усљед дејства хрватских снага запаљена кућа у подруму које су се налазили жене и

Европска пракса? Сестре Вуковић су наjновиjи случаj да фамилиjама коjе већ годинама чекаjу да им државно тужилаштво саопшти ко jе одговоран за убиство њихов наjмилиjих, пре одговора на то питање дође извршни поступак на имовину или слични парнични трошкови.   Посмртни остаци jедног од чланова породице Вуковић   Невладина организациjа Документа – Центар за суочавање с прошлошћу указала jе на нови правосудно-имовински скандал, чиjе су жртве сестре Радмила и Мирjана Вуковић из села Медаре у западноj Славониjи, коjима су хрватске снаге у акциjи „Бљесак“ побиле родитеље и малу сестру. Њихове би некретнине могле „на бубањ“ како би Хрватска подмирила трошкове парнице, коjом су оне безуспешно тражиле надокнаду штете због смрти наjближих. По речима Документиног активисте Еугена Јаковчића, сестре Вуковић су наjновиjи случаj такве праксе

Из зajeдничкe грoбницe у Дoњeм Рajићу у зaпaднoj Слaвoниjи eксхумирaнo je 28 српских жртaвa oпeрaциje “Бљeсaк” с пoчeткa мaja 1995. гoдинe. Шeф Упрaвe зa зaтoчeнe и нeстaлe Ивaн Груjић зa ХРT-e изjaвиo je дa су нa тoj лoкaциjи били сaхрaњeни “углaвнoм припaдници нeприjaтeљскe вojскe и нeкoликo цивилa”, штo дeмaнтирajу пoдaци из Вeритaсa кojи гoвoрe дa je риjeч o цивилимa, прoсjeчнe стaрoсти прeкo 70 гoдинa Eксхумaциjу je oбaвљaлa хрвaтскa Упрaвa зa зaтoчeнe и нeстaлe кoja дjeлуje при Mинистaрству брaнитeљa, присуствoвaли су joj прeдстaвници Koмисиje зa нeстaлa лицa Србиje и Институтa зa нeстaлa лицa БиХ, a пoсмртни oстaци прeвeзeни су нa Зaвoд зa судску мeдицину и криминaлистику у Зaгрeбу, гдje слиjeди њихoвa

Из заjедничке гробнице у Доњем Раjићу, на подручjу Западне Славониjе, од 26. до 28. jуна, ексхумирано jе 28 посмртних остатака, од коjих jе наjмање пет женског пола, саопштио jе “Веритас”. Ради се о посмртним остацима Срба из Западне Славониjе коjи су побиjени углавном у своjим кућама, у агресиjи хрватских оружаних снага 1. и 2. маjа 1995. на заштићену зону УН-а, познату као сектор “Запад”. Према попису погинулих лица у акциjи “Бљесак”, коjи jе хрватска предала српскоj страни у марту 1996. године, на локациjи у Доњем Раjићу покопано jе 26 посмртних остатака, од коjих 12 под именом, а остали под ознаком “непознат”. Током претходне двиjе године, у Западноj Славониjи ексхумирано jе

БЕОГРАД, 26. ЈУНА /СРНА/ – На мjесном гробљу у Доњем Раjићу, општина Новска, надлежни органи Хрватске данас су започели процес ексхумациjа посмртних остатака жртава српске националности коjе су страдале у акциjи хрватске воjске и полициjе “Бљесак”. Очекуjе се да ће процес ексхумациjа на овом гробљу траjати два дана и од свих ексхумираних посмртних остатака биће узети узорци ради идентификациjе методом ДНК анализе, саопштено jе из Комисиjе Владе Србиjе за нестала лица.   Почетку ексхумациjа присуствоваће предсjедник Комисиjе Вељко Одаловић.   У складу са потписаним међудржавним докуменатима са Хрватском и на основу постигнутих договора, ексхумациjама ће у своjству посматрача присуствовати стручни тим Комисиjе Владе Србиjе.   Провођењем ексхумациjа на мjесном гробљу

Првог дана воjно редарствене акциjе “Бљесак”, 1. свибња 1995. године у селу Медари, тада опћина Нова Градишка, хрватски су воjници, на свиреп начин усмртили двадесет и двоjе цивила од њих двадесет и четверо колико их се тада затекло у селу. Подсjећамо да су 1. свибња 1995. године припадници Хрватске воjске ушли у село око 6 сати уjутро и починили злочин над преосталим становништвом. Преживjеле су двиjе младе дjевоjке, и то само зато што их jе препознао и заштитио jедан од припадника ХВ-а. Захтиjевамо учинковитиjи рад полициjе и Државног одвjетништва Републике Хрватске и судова РХ на истраживању и процесуирању свих ратних злочина и упозоравамо jош jедном на непроцесуирање злочина у Медарима.

Првог маjа 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресиjу на српску област Западна  Славониjа, у саставу РСК, у вриjеме када jе ова област била под заштитом УН (Сектор “Запад”). Заштитне снаге УН-а, на вриjеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбjедна мjеста, препуштаjући своjе штићенике на милост и немилост хрватским агресорима. Против западнославонских Срба (око 15.000 житеља са око 4.000 воjника) кренуло jе више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага, што значи да jе агресора било више него становника у овоj области, а омjер воjника jе био 4:1 у корист агресора. Агресор ко агресор, немилице jе тукао по штићеницима УН свим расположивим, дозвољеним и недозвољеним, средствима. Народ

БАЊАЛУКА, 3. МАЈА (СРНА) – Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац изjавио jе да нема разумног одговора зашто 17 година након хрватске акциjе “Бљесак” за злочин нико ниjе одговарао и истиче да се ово удружење неће помирити са садашњим статусом, већ ће и даље настоjати да “притишће” оне коjи су одговорни. “Кљукаћемо их подацима, прозиваћемо их, jер jедноставно вриjеме jе да неко одговара за почињени злочин. Инсистираћемо да се ексхумираjу бар позната гробна мjеста”, рекао jе Штрбац за “Фокус”. Штрбац jе додао да од укупног броjа ексхумираних постоjи jош 77 неидентификованих лица, док за око 78 лица нема ни података гдjе се налазе њихови посмртни остаци. Он каже да jе

Свjeдoчeњa прeживjeлих истрaжним oргaнимa у Глини, Грaдишци и Бaњaлуци нeпoсрeднo нaкoн спaшaвaњa гoвoрe дa je кoлoнa цивилa у сeлу Нoвoм Вaрoшу, кудa су сe избjeглицe крeтaлe прeмa Сaви и Бoсaнскoj Грaдишци, билa пoд нeпрeстaним митрaљeским рaфaлимa и снaжнoм пушчaнoм вaтрoм из oближњих шумa Прaшник и Љескoвaчa Првoг и другoг мaja 1995. гoдинe, тoкoм aкциje “Бљeсaк” и нeпoсрeднo нaкoн њe, пo “Вeритaсoвим” пoдaцимa пoгинулo je или нeстaлo 283 грaђaнa српскe нaциoнaлнoсти, oд чeгa 57 жeнa и дeвeтeрo дjeцe. У “Бљeску” je судjeлoвaлo 16.000 припaдникa Хрвaтскe вojскe, дoк je нa пoдручjу зaпaднe Слaвoниje, кoja je тaдa имaлa oкo 15.000 стaнoвникa, билo oкo 4.000 вojникa. Снaгe УН-a пoвуклe су сe нa сигурнa мjeстa.

БЕОГРАД, 1. МАЈА (СРНА) – Директор Документационо информативног центра “Веритас” Саво Штрбац рекао jе да jош нико ниjе процесуиран ни пред jедним судом због хрватског злочина над Србима у акциjи “Бљесак” у Хрватскоj. “Било jе покушаjа, али, нажалост, jош ни против кога ниjе подигнута оптужница”, рекао jе новинарима Штрбац, коjи jе присуствовао парастосу српски жртвама у акциjи хрватске воjске “Бљесак” у цркви Светог Марка у Београду. Он jе подсjетио да су непосредно послиjе “Бљеска” у маjу 1995. године представници хашког тужилаштва били у Книну и узели доказе, али никада ниjе проведена материjална истрага коjа би довела до оптуживања било кога. Послиjе тога, додаjе, 2006. године у Хрватскоj jе поднесена кривична приjава против jедног

БАЊАЛУКА,  /СРНА/ – Хрватска воjно-полициjска акциjа “Бљесак” ниjе била легитимна, како jе желе представити хрватски званичници, већ, као и “Олуjа”, злочиначка акциjа с циљем траjног протjеривања и етничког чишћења Срба са вjековних огњишта из западне Славониjе, а касниjе и цjелокупног простора бивше Републике Српске Краjине. Како jе могуће да хрватски званичници “Бљесак” називаjу регуларном и ослободилачком акциjом када jе она резултирала убиствима неколико стотина Срба, међу коjима jе било жена и дjеце, те прогоном и етничким чишћењем више од 15 000 Срба са њихових огњишта у западноj Славониjи?! Неко ко ниjе упознат са историjатом тих дешавања с правом би се запитао од ког су то “агресора” Хрвати приjе 17 година

ОКУЧАНИ,  (СРНА) – У Окучанима у западноj Славониjи данас jе у организациjи хрватских власти одржана централна манифестациjа поводом обиљежавања 17 година од акциjе “Бљесак”, коjа jе проузроковала егзодус 15.000 Срба коjи су напустили Хрватску, о чему ниjе било ни риjечи, као ни о злочинима хрватских снага над Србима. “`Бљесак`, `Олуjа` и реинтеграциjа хрватског Подунавља потпорни су стубови данашње хрватске државе”, рекао jе у Окучанима предсjедник Хрватског државног сабора Борис Шпрем. Он jе истакао да су “висока професионалност хрватских воjника и досљедност хрватских грађана у очувању мира, слободе, демократиjе и основних људских права били хрватска улазница, наjприjе у НАТО, а онда и у ЕУ”, преносе “Независне новине”. “Због тога jе обавеза свих хрватских

БЕОГРАД,  /СРНА/ – На евиденциjи Документационо-информативног центра “Веритас” налазе се имена 283 Срба, међу коjим 57 жена и деветоро дjеце, узраста до 14 година, погинулих и несталих у акциjи “Бљесак” и послиjе ње. У саопштењу “Веритаса” наводи се да су Хрвати покопали 168 убиjених Срба, наjвише под ознаком “непознат”, од коjих су у посљедње двиjе године ексхумирали 111 посмртних остатака /28 из Медара, 34 из Окучана, 48 из Врбовљана и jедан из Шеовице/. Од укупног броjа жртава до сада jе расвиjетљена судбина само 75 лица, од тога 37 на подручjу Републике Српске, било да су авионским бомбама или артиљериjским гранатама убиjени на десноj обали Саве, било да су на ту

Округли сто на тему етничког чишћења и геноцида над српским становништвом у Западноj Славониjи у организациjи Удружења породица несталих и погинулих из Западне Славониjе одржан jе 30.септембра у дому РВИ у Београду. Скупу су присуствовали: Божидар Поповић, испред Комисиjе за нестала лица Владе Републике Србиjе, Смиља Тишма, члан Удружења за испитивање злочина у Другом светском рату,  маjор Ђорђе Калањ, испред Министарства одбране, Милан Бекан, истражни судиjа испред Министарства правде, Даниjел Миланковић, представник Веритаса, Миодраг Линта, представник СДФ и Жељко Васиљевић и Небоjша Орловић,  из Покрета ветерана Србиjе. После уводне речи Љубе Шућур,  председнице Удружења, коjа се захвалила свима коjи су се одазвали позиву да учествуjу на овом скупу, посебно истичући

Ексхумација посмртних остатака српских жртава настрадалих у акцији Хрватске војске и полиције “Бљесак” на мјесном гробљу у Врбовљанима у западној Славонији обављена је ових дана у строгој тајности, без присуства новинара, јер хрватске власти на тај начин желе да прикрију размјере почињеног злочина над Србима и избјегну процесуирање одговорних, сазнаје Срна. “Хрватске власти забраниле су новинарима приступ гробљу у Врбовљанима гдје је обављена ексхумација, како се не би пуно дизала медијска прашина о овом случају, док хрватски медији ионако нису исказали интерес да извјештавају о злочинима које је починила Хрватска војска над Србима у операцији `Бљесак`”, рекао је Срни извор који је добро упућен у читав овај случај. Један од

Петнаест година након “Бљеска” малобројна српска популација у Окучанима и даље чека да нетко надлежан напокон покрене поступак ексхумације посмртних остатака из заједничких гробница на том подручју. – Питамо се када ће се открити тајне заједничких гробница Врбовљани-Човац, Медари-Трнава и Окучани. Свака жртва, без обзира на чијој је страни погинула, заслужује истину и достојанствен покоп – кажу. Велик број њих уопће не жели причати о крвавом првомајском уранку 1995. године. Кратко, готово за себе, кажу да се бјежало без размишљања. – Жене су бјежале брашњавих руку. Све су остављале. Никола и Милева Радмановић из Медара све су ратне године провели на самој граници између зараћених страна. Њихова кућа и окућница