arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ђурђица Драгаш: Земљаци, ви праштајте и заборављајте… ја не могу!

18.05.2021

Јесте ли се уплашили кад сте чули скандирање “убиј Србина” на Васкрс? – Ма, бојимо се, како се не би бојали, ал’ морамо ћутати. Размишљам данима о овом одговору који је новинарки РТС-а дала старија жена, очито Српкиња, у Борову. Тема прилога, гле ироније, били су избори… тај празник демократије, како га често називају аналитичари и политичари. Локални избори у Хрватској су у међувремену завршени. Резултат: мање – више исти као и раније, али није то разлог због којег ово пишем. Разлог је она бака из Борова и њене уплашене очи. Питам се да ли је уопште имала храбрости да изађе на биралиште и заокружи неку од понуђених опција. Да

Причe из Бљeскa

04.05.2021

Породицама жртaвa стрaдaлих у мajу 1995. дo дaнaс ниje признaтa пaтњa: ‘Пeтaр и Дeсaнкa Вукoтић прeживjeли су лoгoрe у Другoм свjeтскoм рaту, a oндa су у свoм сeлу нeдужни убиjeни’, кaжe њихoв син Душaн. ‘Свe штo жeлимo jeст дa сe нaђу Зoринe кoсти и пoкoпajу гдje им je мjeстo’, гoвoри Љубицa Дмитрoвић. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутори: Ања Кожул, Ненад Јовановић, Саша Косановић , 02. мај 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Рeчeнo

Парастос жртвама из западне Славоније служен је у цркви Светог Марка у Београду (Фото Танјуг/Зоран Жестић)

Линта: Хрватска – држава у којој се величају и славе ратни злочинци, а српске жртве умањују, прешућују и ниподаштавају

01.05.2021

Линта још једном позива Тужилаштво за ратне злочине у Београду да коначно покрене истраге и подигне оптужнице против наредбодаваца и починиоца бруталних злочина над српским цивилима и ратним заробљеницима у злочиначкој акцији “Бљесак” али и у осталим злочиначким акцијама хрватске војске и полиције на подручју западне Славоније током 1991. године. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да је злочиначка акција „Бљесак“ била завршни чин етничког чишћења Срба из западне Слaвоније. Хрватске оружане снаге су 1 .маја 1995. године извршиле агресију на српску област западна Славонија која је била под заштитом Уједињених нација. Током и послије злочиначке акције „Бљесак“ су убијене или нестале 283 особе, од којих 114 цивила.

Епископ славонски Лукијан, Извештај СА Сабору СПЦ о БЉЕСКУ 1995.

30.04.2021

У раним јутарњим часовима, 1. маја 1995. године, извршиле су снаге Републике Хрватске агресију на Републику Српску Крајину на простору Западне Славоније. Напад је изведен са свих страна уз учешће три пута јачих снага (15.000 „зенги“) уз садејство тенкова, артиљерије па чак и авијације. Наши су имали 2 тенка и 4 топа. Изненађење је било тим веће, јер су снаге РХ преузеле пунктове УН и одатле напале, осим тога, влада РСК је испоштовала све одлуке УН, онако како је наредио председник Србије Слободан Милошевић, који је стајао иза свих тих одлука. Што се тиче спремности за рат, Западна Славонија, као најистуренији део РСК, окружен са три стране Хрватима, била је

Обиљежавање 26-те годишњице страдања српског народа Западне Славоније у агресији хрватске војске под називом „Бљесак“

29.04.2021

Удружење породица „Суза“, обавјештава да се због Вскршњих празника помјера датум  обиљежавања  26-те годишњице страдања српског народа Западне Славоније у агресији хрватске војске под називом „Бљесак“. Тужна годишњица обиљежиће се у недељу, деветог маја, 2021. године са почетком у 11 часова и 30 минута Свештенство цркве „Свети Марко“ служиће ПОМЕН жртвама а послије тога положићемо вијенац и руже на споменик жртвама ратова деведесетих у Ташмајданском парку. Војну операцију „Бљесак” спровеле су хрватске војне и полицијске снаге, Првог маја 1995. године на територији западне Славоније, која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је под заштитом снага УН-а. За само 36 сати протјерано

У ГРЕЂАНИМА СЛУЖЕНА ЛИTУРГИЈА И ПОМЕН УБИЈЕНИМ МЈЕШTАНИМА

27.10.2020

У Гређанима, код Окучана, данас су поводом храмовне славе Свете Петке, служени литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995. године убиле хрватске снаге, те усташе у Другом свјетском рату од 1941. до 1945. године. Пише : Миломир САВИЋ Литургију и помен служили су свештеници Огњен Tенџерић и Драган Антонић, потврђено је Срни у Епархији пакрачко-славонској. Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован је 2016. године освештао у старом дијелу Цркве Свете Петке у Гређанима спомен-плочу у знак сјећања на 18 убијених Срба 1991-1995. године из овог села. На спомен-плочи исписана су имена убијених мјештана – Драгиња и Ђуро Чалић, Милка и Рада Гаћеша, Рајко Гљивица, Саво

Nestali.jpg

Линта: Хрватска плански блокира рјешавање питања више од 1700 несталих Срба јер се на званичном хрватском списку несталих налази више Срба него Хрвата

25.10.2020

Линта истиче да Србија треба да захтјева да Хрватска објави националну припадност 1869 несталих грађана колико их се налази на званичном хрватском списку. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да Хрватска плански блокира рјешавање питања више од 1700 несталих Срба јер се на званичном хрватском списку несталих налази више Срба него Хрвата. „Представници хрватске власти у јавности годинама износе податак о 1869 несталих грађана Хрватске али упорно одбијају да кажу да од тога броја више од 1100 су нестали Срби а мање од 800 су нестали Хрвати. Поред тога, Хрватска више од 7 година одбија да на свој званични списак дода 630 несталих Срба које је 2013. године

Хрватски генерали оптужују Туђманове наследнике за лов на „усташке змије”

08.06.2020

Група од 16 пензионисаних генерала хрватске војске оштро је критиковала политичке гарнитуре које су, како кажу, наследиле Туђмана на кормилу државе и лично поново откопали ровове, пуни жара и заноса у тражењу „усташких змија”. Њихово понашање, сматрају генерали, је несхватљиво у, како кажу, слободној, самосталној и демократској Хрватској у односу према жртвама Другог светског рата, послератног периода и комунистичког система. У отвореном писму јавности, поводом пресуде Високог прекршајног суда о употреби усташког поздрава „за дом спремни” у песми Марка Перковића Томпсона, генерали наводе да се у Домовинском рату није питало „на чијој су страни били наши очеви и дедови у 2. светскоме рату”, преноси Танјуг. Истичу да су Хрватску, поносну

Знате ли да су у Операцији Бљесак почињени ратни злочини?

10.05.2020

Бљесак се дефинише као нагло повећање зрачења (од рендгенског до радиоактивног) у ограниченом подручју Сунчеве атмосфере, које траје од неколико минута до неколико сати. Извор: AUTOGRAF.HR ; Аутор: Иван Зидаревић ; 09. мај 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Бљесак који видимо на небу често је један вид пражњења атмосферског електрицитета које се огледа у виду светлосног бљеска који долази са одређеним праском на небу. Kако нам је Руђер Бошковић синоним за Бошковићеву

СПУШТЕНИ ВИЈЕНЦИ У РИЈЕКУ САВУ

01.05.2020

ГРАДИШКА, 1. МАЈА /СРНА/ – У ријеку Саву код моста у Градишци спуштени су вијенци у знак сјећања на све убијене и прогнане Србе из западне Славоније током хрватске војно-полицијске акције “Бљесак” 1995. године. Вијенце су у ријеку Саву спустили предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, градоначелник Градишке Зоран Аџић, те представници Срба избјеглих из западне Славоније. Претходно су положени вијенци на спомен-плочу српским жртвама из западне Славоније. Вијенце су положили Цвијановићева, Додик, Милуновић, Аџић, те представници Срба избјеглих из западне Славоније. Хрватске војно-полицијске снаге 1. и 2. маја 1995. године извршиле су акцију “Бљесак” на западну Славонију,

Крста Жарковић

Жарковић: Ни након 25 година нико није одговарао за злочине у акцији “Бљесак”

30.04.2020

Предсједник Удружења протјераних Срба из Западне Славоније Крста Жарковић изјавио је Срни да ни након 25 година од егзодуса Срба са тог подручја нико није одговарао за почињене злочине, али да ово удружење неће одустати од намјере да се процесуирају одговорни за злочине у акцији хрватске војске и полиције “Бљесак”.  “Удружење неће никад одустати од намјере да се лицу правде приведу и процесуирају одговорни за ратне злочине почињене над Србима у Западној Славонији у операцији хрватске војске и полиције Бљесак 1995. године”, нагласио је Жарковић. Жарковић је рекао да ће у петак, 1. маја, у Градишци бити обиљежено 25 година од егзодуса Срба из Западне Славоније, али да ће то

ВЕРИТАС: Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године

30.04.2020

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом “Бљесак”, на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Kрајина (РСK), у вријеме када је ова област била под заштитом УН-а ( UNCRO – Сектор “Запад”). Против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и са око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Заштитне снаге УН-а, на вријеме упозорене од стране хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору. Народ западне Славоније, сјећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, кренуо је у егзодус према Српској. На путу према “мосту спаса” до

veritas2.jpg

Саво Штрбац: УСТАВНА “ПОБУНА” У ВРИЈЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ

17.04.2020

Ових дана добио сам одлуку Уставног суда Хрватске (Број: U-III-3521/2018 od 10. marta 2020) којом се уставна тужба Недјељка Благојевића одбија у дијелу који се односи на повреду права на правично суђење а одбацује у дијелу који се односи на повреду права на живот, која права гарантује и Устав РХ и европска Kонвенција о заштити људских права. Подносилац уставне тужбе је Србин, који је до 1. маја 1995. живио у САО “Западна Славонија”, чији је син Тихомир (25) убијен 28. априла 1995. на бензинској пумпи код мотела “Славен” у близини Нове Градишке, поред аутопута Београд – Загреб (некада пут “братства и јединства”), гдје је дошао по гориво. Ово убиство је

Роман “Бљесак” – прича о рату, страдању и достојанству

16.12.2019

У Бањалуци је синоћ промовисан роман “Бљесак” Жељка Мандића који говори о рату у Западној Славонији. Мандић је рекао да је ово антиратни роман који “више говори о нама него о другој страни”. “То је прича о јунаку који проживљава тај рат и кроз своје личне трагедије и дилеме покушава да из њега изађе као човјек и да се од онога са чим је суочен у рату и страдању издигне ријешен свих моралних дилема, спреман да настави живот”, рекао је Мандић новинарима у Бањалуци. Према његовим ријечима, читалац романа би требало да се “пребаци” у вријеме рата да би осјетио како је тада живио човјек око кога су падала гранате

Идентификовано 11 српских жртава страдалих од 1991. до 1995. у Хрватској

17.06.2019

Према подацима Комисије, кроз овај процес у периоду од 2001. до 2019. године, из регистрованих, масовних гробница и појединачних гробних места ексхумирани су посмртни остаци преко 1400 жртава српске националности страдалих у оружаним сукобима на територији Републике Хрватске, а посмртни остаци преко 980 идентификованих жртава су предати породицама ради сахране. Илустрација / Фото: АП / Новости У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу обављена је идентификација посмртних остатака 11 жртава српске националности. Уз присуство чланова породица обављена је идентификација посмртних остатака жртава страдалих током оружаних сукоба на простору бивше Југославије, у периоду од 1991. до 1995. године, на подручју Републике Хрватске, саопштила је Комисија за нестала

Хиљаде Срба на Сабору у Крушедолу

25.05.2019

На Фрушкој Гори, код манастира Крушедол, данас је одржан 13. Крајишки црквено-народни свесрпски сабор “Крушедолска звона” посвећен српским жртвама из ратова деведесетих година прошлог вијека. Његово преосвештенство епископ сремски Василије захвалио је Србији што је несебично примила прогнанике и пружила им нови дом, те нагласио да никад не треба да се заборави оно што се десило и шта се дешава српском народу. – Хвала земљи Србији која нас је несебично примила у своје окриље. Не смијемо зато никад заборавити да се окупљамо овдје на овом светом мјесту, манастиру Крушедол. Манастир Крушедол је зборно мјесто свих Срба, ма одакле дошли и пришли, овде су своји на свом на свом. Посебно ове

Прво “помјерили” Србе у Уставу, па кренули у независност

20.05.2019

У Хрватској се обиљежава 29 година од референдума о самосталности, у којем се 93 одсто бирача изјаснило да жели независну државу, и то по новом уставу, у којем су Срби престали бити народ и постали национална мањина. У Уставу СР Хрватске из 1974. године наводи се да је “СР Хрватска национална држава хрватског народа, држава српског народа у Хрватској и држава других народа и народности који у њој живе”. Међутим, у Уставу Хрватске, који је 1990. године писао тада владајући ХДЗ, унесене су измјене. “Република Хрватска установљава се као национална држава хрватског народа и држава припадника других народа и мањина, који су њени држављани: Срба, Муслимана, Словенаца, Чеха, Словака, Италијана,

Бљeсaк смрти

15.05.2019

Нa трибини у Приврeднику ‘ВРA Бљeсaк – пoглeд сa жртвинe стрaнe’ жртвa Бљeскa Mирoслaв Вукoвић изниo je пoтрeснo сjeћaњe нa стрaдaњe свoje пoрoдицe у сeлу Meдaри Хрвaтскa гoвoри o свojим вojним aкциjaмa кao примjeримa вojнoг умиjeћa и хумaнoсти; нo прoтjeрaни Срби пaмтe другaчиje сликe – eгзoдус, убиjaњe цивилa и бoмбaрдирaњe избjeгличких кoлoнa – рeчeнo je нa трибини ‘ВРA Бљeсaк – пoглeд сa жртвинe стрaнe’ у прoстoриjaмa ‘Приврeдникa’ у Зaгрeбу уз пoдсjeћaњa дa зa тaдa пoчињeнe мaсoвнe злoчинe ниткo ниje oдгoвaрao. – Сeлo Meдaри билo je нa линиjи рaздвajaњa и у сeлу ниje билo никaквих jeдиницa. Уoчи 1. мaja свe je билo мирнo. Oтaц и ja смo дoшли из Бoсaнскe Грaдишкe,

У операцији „Олуја” протерани су крајишки Срби (Фото Александар Келић)

Затирање Срба – Највећи “домет”

14.05.2019

Некадашњи југословенски генерал и први хрватски предсједник Фрањо Туђман, чији дан рођења данас прослављају у Хрватској, довршио је усташку стратегију “коначног рјешења српског питања” – укинуо је уставну равноправност Срба и етнички очистио српске крајеве у Хрватској. Под Туђмановим вођством изведене су акције “Бљесак” и “Олуја”, у којима је из Хрватске протјеран највећи дио српског становништва. Имовина Срба је попаљена, а у хрватским градовима махом су остајали без станова и радњи. За вријеме Туђмановог предсједниковања Србима је укинут конститутивни статус, који су имали колико због историјског трајања у Хрватској, толико и због геноцида који је над њима почињен у Независној Држави Хрватској, али и због заслуга за ослобођење Хрватске 1945.

Пoмeн жртвaмa Бљeскa у Oкучaнимa

02.05.2019

Нaкoн Бљeскa зaпaднa Слaвoниja je испрaжњeнa oд стaнoвништвa српскe нaциoнaлнoсти, aли ми je дрaгo дa сe живoт врaтиo у тa пoдручja, кaзao je Никoлa Ивaнoвић Првoг мajскoг jутрa, у цркви Свeтoг Димитриja у Oкучaнимa, oдржaнo je мoлитвeнo сjeћaњe зa свe српскe жртвe oпeрaциje Бљeсaк, прoвeдeнe 1. и 2. мaja 1995. гoдинe, у кojoj je пoбиjeн вeлики брoj српских цивилa, a стaнoвништвo je дoживjeлo вeлики eгзoдус. Литургиjу и пoмeн служилo je цjeлoкупнo свeштeнствo Пaкрaчкo-слaвoнскe eпaрхиje, кao и двojицa свeштeникa из Oсjeчкoпoљскe и бaрaњскe eпaрхиje. Црквa je билa пунa вjeрникa кojимa су мнoги рoђaци и члaнoви пoрoдицe пoбиjeни у Бљeску, прeдстaвникa Србa у Хрвaтскoj и прeдстaвникa Србиje. Oсим сaбoрскoг зaступникa Бoрисa Mилoшeвићa, пoмeну

Штрбац: Иста слика и након 24 године- Хрвати славе, Срби тугују

01.05.2019

Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је да још нико није одговарао за ратни злочин над Србима западне Славоније у хрватској акцији “Бљесак” када је убијено 283 Срба, међу којима 114 цивила, истакавши да је и послије 24 година слика иста јер Хрвати славе, а Срби тугују. “Прођоше 24 године, а слика иста. Данас у Окучанима славље, цијели државни врх Хрватске, параде, а ми овдје у Србији, Републици Српској и широм свјета гдје су се расули Срби из западне Славоније и из Крајине, тугујемо”, рекао је новинарима Штрбац, који је у Цркви Светог Марка у Београду присуствовао парастосу жртвама “Бљеска”. Он је навео да нико није одговарао за злочин

Београд: Парастос за српске жртве “Бљеска”

01.05.2019

У Цркви Светог Марка у Београду, данас је поводом 24 године од хрватске војне агресије “Бљесак”, служен помен за 283 убијена лица српске националности, а правде за ове жртве и даље нема. Парастосу, у организацији Удружења породица несталих и погинулих “Суза”, присуствовали су избјегли Срби из Хрватске, те представници удружења породица жртава, који су дошли да се помоле за душе невино убијених у хрватској акцији “Бљесак”. Предсједник Управног одбора Српске координације породица несталих лица Драган Пјевач рекао је Срни да је међу убијеним и 57 жена и деветоро дјеце, али да правде за српске жртве до данашњег дана нема јер нико није осуђен за те злочине. “Хрватска данас слави. Шта

Загреб да процесуира одговорне за “Бљесак” и ријеши питање несталих

30.04.2019

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица на простору бивше Југославије тражи од надлежних органа у Хрватској да процесуирају одговорне за хрватску акцију “Бљесак” у којој је прије 24 године убијено 283 Срба, а њих 15.000 протјерано са подручја западне Славоније. Из Координације траже да надлежни органи коначно приведу правди наредбодавце, организаторе и извршиоце ратних злочина над невиним српским цивилима. “Умјесто што више од двадесет година хрватски државни врх сваке године слави акцију `Бљесак`, било би цивилизовано, хумано и људски да званичници Хрватске осуде злочине који су почињени у наведеној акцији, упуте јавно извињење породицама жртава и извршиоце приведу правди”, истичу из Координације. У саопштењу Координација српских удружења

Још нико није одговарао за злочине над Србима у Западној Славонији

30.04.2019

Предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крста Жарковић рекао је да 24 године од егзодуса нико није одговарао за злочине над Србима западне Славоније којих је тада убијено или се води као нестало 283, иако је то подручје било под заштитом Унпрофора. “На подручју западне Славоније почињен је двоструки геноциод над Србима, и то од 1941. до 1945. године, те од 1991. до 1995. године, посебно на подручју Пакрачке Пољане и Марином Селу гдје су хрватске паравојне формације Томислава Мерчепа звјерски побиле српске цивиле изван простора борбених дејстава”, рекао је Жарковић Срни. Истакавши да је Хрватска унапријед припремила агресију на тадашњу Републику Српску Крајину и западну Славонију која је

Бљесак

О обиљежавању “Добровољачке” и егзодуса Срба из Западне Славоније

30.04.2019

Поводом предстојећих обиљежавања егзодуса Срба из западне Славоније 1995. године и страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, данас ће у Бањалуци бити одржана конференција за новинаре, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Ови историјски догађаји обиљежавају се на највишем републичком нивоу у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, наводи се у саопштењу. На конференцији за новинаре, која ће бити одржана у 11.00 часова у прес-центру Владе Републике Српске, говориће вршилац дужности помоћника министра рада и борачко-инвалидске заштите Радомир Граонић. У акцији хрватских оружаних снага “Бљесак” на западну Славонију, која је била под заштитом УН, убијено је или се води као

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: