У Приједору је вечерас премијерно приказан документарни филм “Небо над Бјеловаром” аутора Недељка Лајшића посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули у Бјеловару септембра 1991. године. Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић из Комленца у Козарској Дубици погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. Са њим је погинуо и војник Стојадин Мирковић, који је одбио Тепићево наређење да се повуче са осталим војницима од главног објекта. Мајор Тепић је 19. новембра 1991. године постхумно одликован “за изванредан подвиг у борби

Уз мајора Тепића у касарни у Бјеловару херојски погинуо и војник Стојадин Мирковић. У родном Ваљеву још нема никаквог обележја Пролазе године, али туга и бол за мојим млађим сином Стојадином, који је погинуо у касарни у Бјеловару са мајором Миланом Тепићем, раздираће моје срце и душу док будем жива. Имао је само 19 година кад је настрадао, редовали смо се одласку у војску, цело село било је на испраћају, ни слутили нисмо да нам се жив вратити неће. Овако, загледана у лик сина на споменику, на гробу у Горњим Лесковицама подно Повлена код Ваљева, кроз јецај говори Стојадинова мајка Аница Мирковић. – Пуна три месеца, кад је отишао у

Откривање споменика и полагање венаца одржано је поводом обележавања 26. годишњице од смрти хероја који је, не желећи да препусти непријатељу велико складиште оружја и муниције, дигао у ваздух војно складиште и себе Споменик хероју Милану Тепићу откривен је данас у Београду. Након тога венце су положили министар одбране Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, чланови породице, представници Војске Србије, удружења за неговање традиција ослободилацких ратова Србије и грађани. Откривање споменика и полагање венаца одржано је поводом обележавања 26. годишњице од смрти хероја Милана Тепића. Тепић је рођен у месту Комленац код Козарске Дубице године 1951. године, а погинуо је 29. септембра 1991. у

Докуметарни филм “Небо над Бјеловаром”, посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу, показује како се искрено брани и воли своја земља, изјавио је аутор филма Недељко Лајшић. – Оно што су урадили Стојадин Мирковић и Милан Тепић је безвременски чин и оно по чему ће будуће генарације памтити и помињати име Милана Тепића као примјер патриоте, храброг човјека који је бранио своју земљу – рекао је новинарима Лајшић. Он је потврдио да је у организацији Војске Србије и Министарства одбране синоћ у Београду приказан документарни филм “Небо над Бјеловаром”. – Документарни филм траје сат и двадесет минута, први пут имамо изјаве свједока, и то, условно да кажем, и

Полагањем цвијећа и паљењем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу у Козарској Дубици обиљежено је 26 година од страдања народног хероја – мајора Милана Tепића. Предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић изјавио је да су и након 26 година, свјежа сјећања на ратне догађаје у Хрватској и херојски чин мајора Tепића. “Велика порука упућена је 29. септембра 1991. године, порука кроз херојско дјело и највећу могућу жртву, порука мајора Милана Tепића упућена српском народу да долази зло, да се Срби морају организовати и бранити да нам се не понови период од 1941. до 1945. године и сва страдања”, рекао је Ћибић. Он је додао да је та порука посебно

У Свечаној сали Дома Војске Србије премијерно приказан документарни филм „Небо над Бјеловаром”, аутора Недељка Лајшића, посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу, који су погинули у том граду, септембра 1991. године, саопштило је Министарство одбране. Филм, који је сниман на бројним локацијама у Босни и Херцеговини, настао је уз подршку приједорске Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, а потписује га бројна екипа. У обраћању присутнима, председница Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила и извршни продуцент филма Здравка Карлица, истакла је да она и њени сарадници добро знају како је остати без најближих. – Сви су они наши хероји јер су дали живот за

Споменик легендарном мајору Милану Тепићу биће свечано откривен у петак у Београду, недалеко од улице која носи његово име Споменик легендарном мајору Милану Тепићу биће свечано откривен у петак у Београду, недалеко од улице која носи његово име. На овај начин, држава ће на дан када је пре тачно 26 година јуначки погинуо, одати почаст последњем народном хероју Југославије и првом хероју Републике Српске. Бронзану статуу човека који је у Беденику крај Бјеловара изабрао смрт уместо предаје, уз највише војне почасти и у присуству породице, ратних другова и поштовалаца његовог херојског чина, откриће министар за рад, запошљавање и борачка питања Зоран Ђорђевић. Монументално обележје на Дедињу, недалеко од капије болнице

Полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу, у Козарској Дубици, сутра ће бити обиљежено 26 година од страдања народног хероја – мајора Милана Tепића. Помен мајору Tепићу у оквиру програма обиљежавања “Септембарских дана одбране”, биће одржан у 10.00 часова на мјесном гробљу у Комленцу. Мајор Југословенске народне армије Милан Tепић погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје, којим би убијао његове војнике. Њему у част, Република Српска је установила Орден за посебне заслуге у рату, а одлуком Скупштине општине Козарска Дубица 29. септембар проглашен је Даном сјећања на

Бранислав Бранковић (45), ратни инвалид из Ниша, преживео пакао хрватског ратишта, али страхује за будућност. Не тражи ни милостињу, нити да буде на терет држави, већ само посао Са ратовањем је Бранислав Бранковић (45) завршио пре 26 година, када је једва извукао живу главу са хрватског ратишта, али битку за живот још води. Није му угрожен голи живот, али јесте економска егзистенција, и то не само његова него и супруге Иване и ћерки Ирине (14) и Дарие (8). Не тражи милостињу, нити да буде на терет држави, већ посао. Да ради. Јер, иако су му повреде одузеле 60 одсто радних способности, осећа да може бити користан и продуктиван. – Пријатељи

После недавне смрти генерала Трифуновића, расписаше сe београдске црнокошуљашице из НВО са Сорошевих јасала, о његовом „херојству“ јер је новоусташким терористима предао вараждински корпус ЈНА, без оружаног отпора и онеспособљавања наоружања и борбених средстава! Током XIX и XX века, израсли су српски генерали у ослободилачким ратовима на своје доказано место, као спој занатског умећа и одговорности, где се предаја није ни помишљала а светао пример генерала Илије Гојковића у Великом рату, који је одговарајући револвером одбио понуду преживљавања, пример је поимања укупне тежине генералских еполета. Утапање такве српске војничке традиције у југословенску договорну, показало је сву своју трагику већ у априлском рату `41.године, када су југословенски генерали (али само Срби!)