arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

СВИМ БИЛОГОРЦИМА

31.05.2022

Изгледа да је у Републици Србији сазрело време да се сагледају све последице рата 1991. – 1999. године, те да се и за подручје источне Билогоре покрену судски поступци због ратних злочина, малтретирања и других повреда међународног ратног права и људских права, а које су починиле хрватске власти и појединци. У оквиру Завичајног удружења „Билогора“ до сада је направљен, надамо се коначан, попис 26 страдалих војника и 52 цивила који су изгубили живот у периоду од 1991. – 1997. године. Овај попис је у великој мери непотпун и често не садржи много личне податке и поближе детаље о околностима страдања и извршиоцима злочина. Истовремено, попис не садржи ни један податак

Ранко Раделић: Оно што се не може данас, даће се сутра

18.05.2022

Гаково је расељено шездесетих година и изграђен војни полигон са стрелиштем, гдје су на обуку долазили војници из оближњих војних гарнизона – Вировитица, Бјеловар, Дарувар … Инфраструктуру је чувао вод војника, који су истовремено служили и као гоничи дивљачи када су високи официри долазили у лов и одсједали у за ту сврху направљене три викендице, а четврта је била лично власништво тадашњег команданта V војне области, Мартина Шпегеља. Почетком рата у Гакову је остао само заставник Недељко Чукарић и два мајстора, цивилна лица на служби у ЈНА, који су уредно, сваког јутра из Велике Дапчевице долазили на посао. Падом вировотичке касарне у руке хрватских снага, у Гакову се нашао и

XII САБОР БИЛОГОРАЦА 29. MAJA 2022.

13.05.2022

У позиву за 11. Сабор Билогораца одржаном крајем децембра прошле године у Панчеву, написали смо – Времена су бременита и ко зна шта носи 2022. Кад ако не сад? Средином ове године, мото овог позива актуелнији је, чини се, него што је икада био. На основу Одлуке чланова Организационог одбора присутних на седници 16. априла 2022. у Гроцкој, Завичајно удружење „Билогора“ организује XIIСабор Билогораца у недељу, 29. маја 2022. у Белом Потоку, Дуго Поље 1А (недалеко раскршћа Авалског и Кружног пута), са почетком у 11,00 сати. Хотел “Сучевић” (Тел. 011/390-7777) у којем ће се скуп одржати има довољан број паркинг места, а околину и путне правце можете прегледати ако у Google maps

Београд: Служен парастос убијеним Србима из западне Славоније

02.05.2022

Навршава се 27 година од страдања Срба из западне Славоније у акцији хрватских оружаних снага под називом “Бљесак”. У Београду помен убијеним Србима из Западне СлавонијеФото: РТРС У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос страдалим Србима, а у Ташмајданском парку положено је цвијеће на споменик српским жртвама. Дани око првог маја сваке године српским избјеглицама из западне Славоније буде тешке успомене на страдања најближих, напуштање вјековних огњишта и избјегличке колоне преко “моста спаса” у Градишци. – На данашњи дан мени је убијен брат и заробљен отац као цивил, који је убрзо послије размјене преминуо од посљедица заробљавања, то јест батинања у Бјеловару и Вараждину – рекла је Драгана

Жарковић: 1. маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало је 15.000 Срба (ВИДЕО)

30.04.2022

Првог маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало је 15.000 Срба у западној Славонији која је била под заштитом УН – рекао је Крсто Жарковић, предсједник Удружења Срба протјераних из Западне Славоније. Жарковић је гостујући у Јутарњем програму наше телевизије навео да су у моменту напада Срби имали само основно наоружање, те да је он као официр био главни преговарач да се заустави офанзива. – Акција “Бљесак” је неспорни ратни злочин без преседана – поручио је Жарковић који је бивши командант МУП-а Републике Српске Крајине. Жарковић је нагласио да су Срби изгубили много, односно све у западној Славонији и да, како вријеме пролази, људи који су тамо боравили полако нестају.

Парастос поводом обележавања двадесет седме године од страдања Срба у Западној Славонији

30.04.2022

Парастос за погинуле у хрватској војној операцији „Бљесак“ биће одржан у недељу 1. маја, с почетком у 11 часова у цркви Светог Марка, Београд. Као и сваке године, представници Удружења „Суза“, подсетиће на размере злочина и положити венце и цвеће на споменик српским  жртвама у ратовима на подручју бивше Југославије, у ташмајданском парку. Првог маја 1995. године, за само 36 сати, хрватске војне, паравојне и полицијске снаге, под руководством Фрање Туђмана, протерале су око 15.000 Срба. Тада су убијене или нестале 283 особе, међу којима је 57 жена и деветоро деце. У време напада, подручје Западне Славоније било је у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом снага Уједињених нација.

Svijece_001.jpg

Априлске жртве 1941. године – попис

29.04.2022

Априлске жртве Покоља 1941. године са подручја тадашњег Котара Грубишно Поље. Попис је преузет из књиге Др Ђуро Затезало: Јадовно – Комплекс усташких логора 1941., издавач Музеј жртава геноцида, Београд, 2007. БРЗАЈА (5) Гегић Адам, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Ребић Миле, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Совић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Спајић Раде, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Трбојевић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. ВЕЛИКА БАРНА (127) Бабић Адама Андрија, 29 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Бабић Андрије Павао, 46 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу.

Ранко Раделић: БИЛОГОРСКИ ПРЕЗИМЕНИК – Исправке и допуне 1. издања

19.03.2022

У суботу, 12. марта 2022. у штампарији „Донатграф“ у Гроцкој завршено је 2. издање „Билогорског презименика“, односно, само исправке и допуне првог издања објављеног на 467 страница. Тако са новим информацијама имамо пун преглед билогорске ономастике на 584 странице. Интегрални текст овог издања (117 стр.) можете преузети на линку ОВДЈЕ, а за ову прилику објављујемо увод у ову публикацију. „Вечерња Москва“ је у наставцима почела објављивати, чини ми се 1962, роман Михаила Булгакова Мајстор и Маргарита. Била је то четрнаеста верзија књиге, а вјероватно би их било још да аутор није погинуо 1943. Билогорски презименик је профана књига која своју инспирацију не црпи из непрегледних пејсажа и трновитих густиша властите

ПОБИО ЦЕЛУ ПОРОДИЦУ РАДОСАВЉЕВИЋ! НИЈЕ ПОШТЕДЕО НИ ДЕЦУ

27.02.2022

Данас пеца, лумпује, слуша Томпсона и смеје се у лице Србима. Припадник Хрватске војске Јожица Мудри је 25. фебруара 1992, на врло свиреп и окрутан начин, убио Радета Радосављевића, његову супругу Јованку и двоје малолетне деце Дејана (14) и Ненада (10) за шта је осуђен 15 година, није издржао ни пола казне, вратио се у Дарувар, где ужива у пецању шарана, лумпује с ортацима и слуша Томпсона. „Тога дана, око 19.15 часова, у кућу Радосављевића навратио је Јожица Мудри у униформи војног полицајца и у току вишечасовног разговора са власником куће, мотивисан чињеницом да су Радосављевићи српске националности, извадио пиштољ из футроле и из непосредне близине у њих испалио 11

Хистерија у Загребу због спомен-плоче Милану Тепићу у Бањалуци

13.01.2022

Хрватска упутила протестну ноту БиХ због меморијала који је мајору ЈНА откривен у истоименој улици у Бањалуци. Од сталног дописника Политике Бањалука – Иако последњи херој бивше Југославије, мајор Милан Тепић, већ има своју улицу у главном граду РС, постављање спомен-плоче човеку који је живот жртвовао како ресурси ЈНА не би дошли у руке снагама које су се бориле за отцепљење од земље којој се заклео, узнемирило је духове у суседној Хрватској. Спомен-плочу су у истоименој улици пре неки дан у Бањалуци свечано открили градоначелник Драшко Станивуковић и Александар Тепић, син Милана Тепића. У Хрватској, међутим, тог југословенског и српског хероја сматрају „терористом”, па им се није допало то што

Откривена Спомен – плоча мајору Милану Тепићу, хероју који ће остати упамћен по својим ријечима и дјелима

12.01.2022

У част мајора Милана Тепића, у улици која носи име овог великог хероја постављена је Спомен-плоча, коју су свечано открили градоначелник Драшко Станивуковић и Александар Тепић, син Милана Тепића. Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко – цитирајући ријечи мајора Тепића градоначелник је поручио да је Тепић својим ванвременским подвигом свима нама одржао лекцију како се даје ријеч и како се брани слобода, отаџбина и народ. Додао је да ће због тога овај истински херој остати упамћен не само по својим ријечима, него по својим ђелима. Станивуковић је истакао да ће се о Тепићевом

Годишњица егзодуса Срба Западне Славоније

18.11.2021

ДИЦ “Веритас” подсећа да се навршава три деценије од првог великог егзодуса Срба из западне Славоније који је кулминирао оснивањем више логора од којих је најстравичнији био “Рибарска колиба” у којој је страдало најмање 18 цивила. – Од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Kип (Дарувар) и Kлиса (Пакрац) похапсили су 24 српска цивила које су затворили у подрум импровизованог затвора “Рибарска колиба” у Марином селу. Тамо су заробљени пролазили и психичку и физичку тортуру, дављени у воду, прикључивани на индукторску струју, одсецане су им уши, сечени прсти и убацивала со у отворене ране, ударани металним шипкама… Само су шесторица преживели то мучења, а за

XI САБОР БИЛОГОРАЦА 4. ДЕЦЕМБРА 2021. У ПАНЧЕВУ

14.11.2021

Дођите 4. децембра у Панчево да се дружимо! Кад ако не сад? Још увијек актуелно замешатељство са короном одложило је 2020. године одржавање 11. Сабора Билогораца, ситуација се није промијенила ни ове године, али смо у контакту са бројним сународницима одлучили да уз поштивање свих прописаних мјера скуп одржимо почетком децембра, у посљедњи час ове године и да више не прекидамо традицију и сусрет на којем су се окупљали Билогорци, али и житељи околних насеља поријеклом из Западне Славоније, те бројни пријатељи. Завичајно удружење „Билогора“ организује 11. Сабор у суботу, 4. децембра у Панчеву, Баваништански пут ББ, са почетком у 18,00 сати. Romantic Еvent centar у којем ће се скуп

In memoriam – СЛОБОДАН ПОКРАЈАЦ

04.11.2021

У недељу, 31. октобра, након срчаног напада, у болници у Београду је умро Слободан Покрајац. Уз свакодневне медијске извјештаје о корони, бојим се да постајемо све више, умјесто радости живота, невољни свједоци и хроничари смрти. Пише: Ранко Раделић Слободан Покрајац је рођен 19. јануара 1951. године у Доњој Ковачици од оца Уроша и мајке Меланије р. Фрљановић. Основну школу је завршио у Великом Грђевцу 1965, гимназију у Бјеловару 1969, а на Економском факултету у Београду дипломирао децембра 1973, магистрирао јуна 1978. и докторирао јула 1989. год.Као студент осваја награде за стручне радове на савезним студентским симпозијумима – другу награду 1972. у Марибору и прву награду 1973. на Бледу, те специјалну

grubisno-polje-parastos.jpg

У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос Грубишнопољцима погинулим у периоду од 1991. до 1997.године

30.10.2021

У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно поље у грађанском рату у Хрватској 1991.године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997.године. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата живот је изгубило 76 особа, већином српске националности И оних који су били у родбинским везама са српским породицама. Акција хрватских паравојних снага “Откос-10”, готово непозната српској јавности, започела је 31.октобра 1991.године нападом на припаднике Територијалне одбране општине Грубишно поље која је тада била у саставу Бањалучког корпуса Југословенске Народне Армије. Та акција је била изведена у тренутку

Парастос за страдале Билогорце 30. октобра у Београду

28.10.2021

У цркви Светог Марка у Београду у суботу 30. октобра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватској 1991. године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено живот је изгубило 76 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

27.10.2021

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.

Ранко Раделић: Милан је био истовремено и сјећање и споменик и опомена

12.10.2021

Навршило се пет година како се у Београду 07. октобра 2016. упокојио Милан Басташић. На његовом посљедњем испраћају, 12. октобра 2016. говорио је и Ранко Раделић, предсједник завичајног удружења “Билогора” из Београда. Драги пријатељи, поштовани скупе! Мирослав Антић је своју Бесмртну песму започео стиховима: Ако ти јаве: умро сам, а био сам ти драг, онда ће у теби одједном нешто посивети. На трепавици магла. На усни пепељаст траг. Да ли си уопште понекад мислио шта значи живети? У суботу, када сам сазнао да је Милан умро, послао сам тужну вијест на стотињак адреса и друштвене мреже. Било је чудесно гледати већ за непуних пола сата реакцију мноштва људи, а вијест

Прaвду нa чистaц

22.08.2021

Држaвa je дoзвoлилa тeрoристимa дa ми у рaту срушe викeндицу. Oстaтaк кућe руши ми хрвaтскo прaвoсуђe и зaвршaвa пoсao кojи ниje успиo тeрoристимa, кaжe Гojкo Чизмић кojeм je 1992. билa минирaнa викeндицa у Врсимa крaj Зaдрa. Пише: Паулина Арбутина Свe прaвнe биткe зa викeндицу минирaну у Врсимa крaj Зaдрa дaвнoг 4. jулa 1992. гoдинe, Гojкo Чизмић je изгубиo. У вишeдeцeниjскoj прaвнoj зaврзлaми, oдвиjaлa су сe три судскa прoцeсa кoje je пoвeo прoтив Рeпубликe Хрвaтскe и тo: зa oбнoву минирaнe кућe нa кojу му ниje признaтo прaвo jeр 1991. ниje биo приjaвљeн у Врсимa, зa нaкнaду штeтe нaстaлe услиjeд тeрoристичкoг aктa тe збoг нejeднaкoсти прeд судoм. Нo свa три случaja, кaкo

Причe из Бљeскa

04.05.2021

Породицама жртaвa стрaдaлих у мajу 1995. дo дaнaс ниje признaтa пaтњa: ‘Пeтaр и Дeсaнкa Вукoтић прeживjeли су лoгoрe у Другoм свjeтскoм рaту, a oндa су у свoм сeлу нeдужни убиjeни’, кaжe њихoв син Душaн. ‘Свe штo жeлимo jeст дa сe нaђу Зoринe кoсти и пoкoпajу гдje им je мjeстo’, гoвoри Љубицa Дмитрoвић. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутори: Ања Кожул, Ненад Јовановић, Саша Косановић , 02. мај 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Рeчeнo

Парастос жртвама из западне Славоније служен је у цркви Светог Марка у Београду (Фото Танјуг/Зоран Жестић)

Линта: Хрватска – држава у којој се величају и славе ратни злочинци, а српске жртве умањују, прешућују и ниподаштавају

01.05.2021

Линта још једном позива Тужилаштво за ратне злочине у Београду да коначно покрене истраге и подигне оптужнице против наредбодаваца и починиоца бруталних злочина над српским цивилима и ратним заробљеницима у злочиначкој акцији “Бљесак” али и у осталим злочиначким акцијама хрватске војске и полиције на подручју западне Славоније током 1991. године. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да је злочиначка акција „Бљесак“ била завршни чин етничког чишћења Срба из западне Слaвоније. Хрватске оружане снаге су 1 .маја 1995. године извршиле агресију на српску област западна Славонија која је била под заштитом Уједињених нација. Током и послије злочиначке акције „Бљесак“ су убијене или нестале 283 особе, од којих 114 цивила.

Обиљежавање 26-те годишњице страдања српског народа Западне Славоније у агресији хрватске војске под називом „Бљесак“

29.04.2021

Удружење породица „Суза“, обавјештава да се због Вскршњих празника помјера датум  обиљежавања  26-те годишњице страдања српског народа Западне Славоније у агресији хрватске војске под називом „Бљесак“. Тужна годишњица обиљежиће се у недељу, деветог маја, 2021. године са почетком у 11 часова и 30 минута Свештенство цркве „Свети Марко“ служиће ПОМЕН жртвама а послије тога положићемо вијенац и руже на споменик жртвама ратова деведесетих у Ташмајданском парку. Војну операцију „Бљесак” спровеле су хрватске војне и полицијске снаге, Првог маја 1995. године на територији западне Славоније, која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је под заштитом снага УН-а. За само 36 сати протјерано

Откривен споменик страдалима у злочиначкој акцији “Бљесак” (ФОТО/ВИДЕО)

24.04.2021

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик открили су данас у Градишци спомен-обиљежје војницима и цивилима погинулим у злочиначкој хрватској војно-полицијској акцији “Бљесак” на Западну Славонију 1. и 2. маја 1995. године. Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик открили су данас у Градишци спомен-обиљежје војницима и цивилима погинулим у злочиначкој хрватској војно-полицијској акцији “Бљесак” на Западну Славонију 1. и 2. маја 1995. године. Додик је истакао да за ратне злочине у Западној Славонији нико није одговарао, али да страдања попут овог никада не смијемо заборавити и да она треба да окупе све Србе око националног

Злочин у Машићкој Шаговини 29 година без казне

23.12.2020

Навршило се 29 година од ратног злочина у Хрватској, када су хрватске снаге у нападу на српско село Машићка Шаговина у подножју планине Псуњ, удаљено десетак километара од Нове Градишке, убиле најмање 55 људи, а за овај злочин још нико није одговарао иако су познати налогодавци и непосредни починиоци убиства. У ноћи са 18. на 19. децембар 1991. године, 363 припадника 108. и 121. бригаде ЗНГ-а /зенге/ и специјалаца из групе “Свилени” извршили су пјешадијски напад на српско село Машићка Шаговина, које је бранило око стотињак бранилаца, припадника Територијалне одбране из овога и сусједних српских села и добровољаца из Србије. У току борбе за “проклету утврду”, како су Хрвати због

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања Срба из западнославонских села Kип и Kлиса у новембру 1991. године

18.11.2020

Од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Kип (Дарувар), под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Kлиса (Пакрац), ради „измјештања“ становништва, похапсили су 24 српска цивила, затим их довели у Марино село те их затворили и држали у подруму инпровизованог затвора “Рибарска колиба”, гдје су их психички и физички малтретирали. Најчешће су примјењивани сљедећи начини мучења: потапање у воду, прикључивање на индукторску струју, одсјецање ушију, резање по прсима и сољење рана, гажење ногама, ударање металним шипкама и дрвеним палицама. Само су шесторица преживјели мучења, док су осамнаесторица ликвидирани, с тим да се за тијелима петорице још увијек трага. За ликвидацију поменутих цивила Жупанијски суд

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: